Beogradske novine

. Strana 2 .

Sobota

Beograđske Kovioe

5. maja 1917.

»01 '* 4 ,.

■u obj« to mjcre palijativna arvdstva rarfi Kbla/avanja »taka Ivojosti, ali ne i aaine bolesti. RadHtalno lijfifcnje nala/i *e ferJi|K> u (Htiitonju podmoniica i u gre'ljeoju tobko tbrodova, koliko ih iv:dmonrice no HiOjfu potopiti. Svim srodetvima se niora ubr/ati jfradj<mie novih bnorJova. |— —— » Ruskn rsuoludju. SJablJonJc ciijjleikos: položal« u Rusijl. Kb. Amstcrdam, 4, niaja. ,,D a* 1 y E p r o b s“ donosi raigovor tvojpt dopisnika sa Kerenskim o polojtoju niskoff naroda prema Engieama. Ker«iski jo rekao, da jo cngieski narol u Rusiji bio mnogo cijonjen, ali njegov savez sa carizmom, <— koji se đocnije prcVvoiio u savez sa Rusijoin, <-< oslabio jocnglesk* položaj u Rusiji. Osiin toga su innoge nosretne i važne okoTnosti Movelc ( :lotle, da su položaj Engleza kqd itusa dovelo u opasnost. T’rilikc u Pctrogradu. — L'kidan.ic čagnlčkos čllbU Kb. Stockhohn, 4. maja, Londonski (dopisnijc lista „Stockholm s fl i d n i n g e n“ prenosi brrojav petrogra/Jekog' zastupnrka lista „Aiorning Post'S »i kom se vrlo pesimistički opisujti tanmJiije prilikc. Pctrograd je politička arcna za partijskn borbe. Prilike za jshranu stanovh>Jha nijesu sc za posljednjih iest luvijeJja ni nialo poboljšale. Lična sigurnost je lnanja nego tkad prijo, Broj tcskili zločipa nepre»staiio raste, I odnševljcui prijatelji sloimtlo počinju fJa osjećaju, da. je jovo višc, nego što je potrcbno. ,,S t o c kholm Dagbladet" (donosi vijest, da jc »t vojsei ukinutčasnički čin. Svi čktjnovi vojsko zvaćo sc vojnici, a časnici zapovj<!tlajućt vojnici. Olpušianje ruskilt gcucrala i časnika. ’jNaročiti brzojav „Beograd. Novina‘0. BaseF, 4. maja. Kako „Corriorc dclIaSera'* jav*ja, bivši ministar Polivanov otputovao je kao zastupnik privremcne vlađe u glavnt stan, gdje će stahio ostati. Poslije duge istrago ministar rata jc otpustio iii smijejnio sa dosađašnjih potožnja svoga 146 časttika, modjtt njhna 114 zapovjoJnika pojedinih jodinica; tako isto je smijenjeno na južnom froirtu 23 genera T a. Nova Miljukovljeva n«ta. Kb. Petrograd, 4- maja. Ministar spoljnih poslova M i 1 j uk o v uputio je neutralnim i saveznim silama notu, kojom sve vijesti o zasebnom miru označava kao besmislene i veli; U novoj Rusiji dobija dalju jačinu .volja, da se svjetski rat produži do konačne pobjede, blagodareči onom osječaju odgovornosti, koji danas prožima svc i svakog pojedinog. Ta se težnja još pojačala samom činienicom, što je ona koncentrisana na neposredni zadatak, koji svakog obuzima, naime da se izagua neprijatelj, koji je preplavio oblasti naše otadžbine. Privremena će vlada, štiteći zadobivcna prava naše otadžbine, bezuslovno voditi računa o svima obvezama, koje Rusija ima prema svojim saveznicima, Kapitall cara Nik°Ic u Sjedinjenim Državama. (Naročiti brzojav »bcograuskih Novina j Kopenbagcn, 4. maja. Kako ,,R j e č" javlja, izjavio je jedan »morički novinar, koji jo došao u Petrograd, da jc iz pouzdaitog iz.vora saznao, da car Nikola ima u Sjodiiijonitn Dr/avama znatiio kapitalc, uloženc it razne banačke vrijcdnosti, inoJju njlma 59 inilijuna dolara ti dionicc ponsylvansko željcznice, 10 milijuna dolara u idionice nevv-yorške pod’zcmno željeznice a 5 milijupa dolara u papirima baltimorsko Ohlo željcznicc.

Bloklranie soiuiuke uojske. (Narodti brzoiav »Beogradskih Novfnav. Haag, 4 maja. ,,Mo rn I ng Pos t" najavljuje. da <Je se sa unionistlčke strane podnUetl Interpelacija na vladu zbog neaktivno sti solunske vojske. Dilion ćc postaviti pltonje, da li su istinlte vijcstl, da su podmornice blokiralc solunsku vojsku. Akdjs zu mir. Iluysnians o konferenci.il » Slockholimi. (Naročit! brzojav „Bcograd. Novina''^ Frankfurt, 4. maja. „Frankfurtor Zeit ung“ javlja iz Stockhofina: Bclgijski socljalistički prvak Huysmans rckao j<> u r.'ugovoru o predstojećoj konfereiuiji, da ona jic će istina neposredno dovesti do mira, ali će ipak izazvati daljc korake za mir. OrJ sastanka se naročifo oč<’kuje da sazua čisto gkiJišto njcmačkili socijalnih dcmokrata. što se istoka tičc prečišćen je, biagodareći .Jr/aujtt Keresnskog, u nekoliko ntski j njctnačkii program rtiira. Pitanjo o mim zavisi naročito otl toga, ,Ja li ćo so njemačka vlada moći nagovoriti *la o lusfemo od svojih o»nova ancksijo na zapađu. Engleska no traži niknkve tcritorijalne clobitkc, t da bi omogućila sporazum o EIzaš-Lotaringiji.

Hržnlu do krnjnosti. Čovjck bi rnogao misliti, da su malaksalc strasti, k‘>jc su početkom rata u najžešćem obliku bjesnile. Otkako je rat stupio u tromi zastoj i otkad sc strateška ratna vještina pokazala ka-.v mjerodavnija za ishod bitaka nego ii slijepo prezirauje neprijatelja u vezi sa beskrajno dugačkim tiradama punih mržnje. Čovjek bi inogao misliti, da svaki od naših protivnika mora osjećati bar i>oštovaiijc prema lierojskoj borbi, koju vodimo protiv brojno n&đmoćnijeg protivnika, kao što i mi svakog protivnika respektujemo, koji se viteški korektno bori za zastupanje svoje stvari i svojili nazora. Šovinizam, koji je u početku rata kao pogrješno shvatanje svakog ratnog oduševljcnja bjesnio, isčczao jc vcć davno; njega je nestalo još od onda, otkad sc pokazalo, da je ponižavanje osobe neprijatelieve nesposobno srcdstvo za pobjednički svršetak. Tako bi čovjek bar mogao misliti. Ali da nije tako, dokazuje jedan skori dogadjaj na zapadnom frontu, za koji je njemačko vojno zapovjcclništvo doznalo iz jeđnc zaplijenjeue francuske zapovijesti. Dva francuska letačka poručnika zabavljala su se u zarobijeničkom iogoru u Noyonu sa dvojicom njemačkih letačkih časnika i pružila su im ruke pri rastanku. I to je dalo povoda francuskom armijskom zapovjedniku, da u duevnoj zapovijesti ukori držanje, „koje se ne da izviniti, (!) j e r s e n eprijatelj može samo mrziti“* Divizionar jc otišao još i dalje, ier je toj zapovijcsti dodao još i ovo: ,,Ta su dva letača svinjarski psi i idiote! Ja im s puno prezira pljujetn u lice! A ako bih nesrctnim slučajem dodimuo ruku jeđnoga Đoclic (francuski nadlmak za Nijcmce. Ur.), ja bili odmah turio ruku u vodu, da je opcrem!" Tako eto postupa nacija, koja misli da svojirn vitešivom sve ostale natkriljuje, prema- obetzoružanim zarobljenim časniciina. Ona draži mržnju protiv osobe neprijatcljeve u vremenu, kojc nas je već izodavna naučilo, da pravimo razliku izmcdju osobe i stvari. Kao suprotnost ovomc da navedemo ovn vijest: Francuski zarobljcnici izjavili su, da se francusko stanovništvo, koje je

prcko dvije godinc bilo pod njemačkom upravoro, izražava u opšte p o h v a In o o ponašanlu njcroačirih četa I iasnika, naročito prema ženama i djevojkama. Eto tako slivataju Nijemci ratovanje. StanovniStvo I vojska su dva sasviin odvojena pojma- U ratit se vodi borba protiv vojnika a ne protlv žena i djeee. Stoga je po nJemačkom siivatanju dužnost vojnog vodstva, cia po roogućstvu ublažava prinudnt položaj, u koji je gradjansko stanovništvo ratom dospjelo. No da Francuzl I saml prcma svojiin zcmljaeitna nisu baŠ svagda onalco viteški, kako bi htjeli da se o njima vjo ritje, dokazuje jedtto ođ francuskog !ista „Oeuvre" obnarodovano plsmo nekog »tanovnika Noyona, u konte piše, da se stanovnfštvu, ođ dana kad su Nijemcl napustili grad, dajc mnogo manje lirane nego pod Nijemcima. Ovamo Engleska i Francuska vođe rat, u kom lioće gladju da pobijede „varvare", a ovamo baš ti „varvari'* snabdijevaju hranorn zaposjednute neprijateljske krajeve nmogo izdašnije, nego što to čine sarni zemljaci!

Pciožnj na zupadnem bollštu. (ieneral Petain na frontu. (Naročitl brzojav „Bcogradskili Noviua"). Zilrich, 4. maja. „Corrlerc della Sera“ jav!ja iz Pariza, da jc general Petaln otlšao na front. Od islioda ovog pnta zavisiće dalie vojničke odluke. Oeneral N i v e 11 e nalazi se n Parizu.

Amerlkii u ratu. Strah od špijuna i aientata s bombama u L'niji. (Naročiti brzojav „Bcograd. Novina‘0. Amsterdam, 4. maja. Tragaujo za žin'junima i atvntatoriina stalo jo u Sjedinjenini Državama mnogih žrtava nevinih ljudi. Kal :0 „Da »1 y Nei w s“ javlja, patroie e'u jednog' rlana u narodnoj galeriji u New-Yorku i u blizini mostova i municijonih tvomica ubilo šest lica, medju ovitna i jednog mihjunaša, jivanaost Kea je ranjeno. Povodoin tili dogadjaja vlada jo narcdila stioge mjere i propise, Svaki' je duian na prvi poziv zapovjolnika stražo da stane. Zabranjeno je preiaziti preko mosto\ a s paketima, jer postoji bojazan, da so na taj način mcg'u podmetauti bombe na pojedinim dijoiovima jnosiova. firtka. No v I grčfii kablnet. Kb. Atena, 4. maja, Zaimis jo primio položaj njinistra spotjniii poslova' i u petak će položiti zakletvu. Ojorgje RaIIi s prima ponovo mjosto ministra fmaiisije. Ostali ministri biće večeras naimcnovani.

Enžletkti I kolonije. Hljebne karte n EnglcskoJ. (Naročiti brzojav. „Bcograđskih Novina"). Rotterdam, 4. maja. ,,T e ! e g r a f f* javlja, da su bljebne kafte u Engleskoj več dane u štampu- Zavisi sve od toga, da 1! će štednja s hljeboin u idućoj nedjelji biti zađovoIjavajuća. Sve će se pokušati, da se izbjegne uvodjenjc karata.

Nojnoviie brzojmme vljesil. Novl srpskl zajam. Kb. Born, 4 . maj«. L.vonski listovi javljaju 'u Washingtonft: Srhija jc tražiia zajaiti. Krediti, koji su dati Franaiskoj i Italiji »matraju so kao prcdujmo\J, idocnijo će se oni prctvoriti u dugoročtio zajmovo. Grod l ohollco. Dnovni kaltndir. Danas jc eubota, 5. tnaj, po slarom 22. april. RiiiniUatotici: Papa Pio V.; pravoslavni: Totlor Sikcitt. — Stmce se radja u 4'37, a zalazl u 71C. Bcogradskl orleum: Predstava za gradjanstvo. Počctak u 7 satl na večc. Piovidbn izmeđju Zetnuna 1 Bcograđa danas vrSi c. k. povtaflteno dunavsko paroplovno dn:§tvo. Polazak Iz Beograrla u Zcmun od 6 satl tt Jutro do 9 satl na vcčc svakoga sata o s 1 m u 1 sat poslijc podne. Polazak Iz Zemuna za Bcograd od 5'39 u jutio do 8'30 na veče svakoga sata oilmii 12'80 poslije podne. Kinematografi: Vojni klno (Kok>Mura): U 6 satljposlljc podne predstava za vojnike. a u 8'30 na vcčc predstava za časnike. — C. I kr. građjanskl kino (Parls): Prcdstava za gradjanstvo. Početak « 6 sali na veče. Casnlčkft I člnovnlčka kaslna otvorcna jc do 12 satl u noćl. Posjeta bolcmika u bolnlcama: U bolnici .Brčko*: od 2 —4 sata poslije podne. U boinlcl „Briinn“: od 9‘30—12 sati prije podne i od 2—4 sata poslije podne. Rimokatolička služba božlja. Sutra u nedjelju, 6. raaja služiće se: 1. U konaku:u8 satiujutrosv.raisa za vojnike, kojoj ima slobodan prlstup I gradjanstvo, U 10 sati taljjar.ska propovijeđ i sv. misa za talijanskc zarobljenike. 2. Užupskoj crkvi (Poslanička uiica): u 8 sati u jutro sv. misa za školj aku djecu. U 10 satl srpsko-hrvatska propoirijed 1 vclika sv, misa. U pot 7 na veče majska pobožnost, koja se i u radne dane u isto doba drži. U radne dane počlma prva sv. misa u pol 7, a druga u pol 8 sati u jutro. Predavanje. Danas u 6 sati poslije podne držaće nadliječnik dr. M. P 6 c h m u 11 e r u c- i k. rezervnoj bolnici ,,Brčko“ (hlrurško odjelenje) pređavanje o „zaraznim bolestima u Beogradu" za vrijejne ratne godine 1916. Popis gradjanstva u Beogradu. U vreinenu o d 6. d o 20. m a j a ove godine pristupiće se u svim kotarevima opštine grada Beograda izradi novih spiskova civilnog stanovništva u Beogradu. Pozivaju se ovim sve starješine porodica, samd i samice, đa se u ovom označenom vremenu prijave predsiednicima svojih kotareva racjj uvodjenja u spisak. U slučajn, da poje dina lica ne mogu lično doći radi upisa, potrebno je da pošlju kao zamjenika lakvo lice, koie će moći dati potrebne podatke o svim članovima porodice. Pri prijavljivanju treba ponljetl 1 polivijsku (,,žutu“) legitimaciju Skreće se pažnja gradjanstvu, da niko r,«će moći dobiti hljebne karte i ostale kupone za namirnice, ako u odre djeuom vremenu ne bude predstao svom kotaru radi uvodjenja u spisak stanovništva. Red prijavljivanja u pojedinim kotarevima biće ovaj: I. K o t a r 6., 7. 1 8. ni a j a potrebno je da se jave ulice: Sumadijska, Sveto-Savska, Rudnička, Ohridska, Krušedolska, Bra-

čco da ,,pjeva“ (on ,ie dedušc već i ranije „pjevao") o — junaštvu i prezirattju smrti. Nadao se tako što prije „avanziratl". U tu jc svrhu svakome, koji ga jc litio da sluša, pričao kako je on slavan, vclik 1 pamctan gospoditl... Jednom zgodom morale se ispunjavati listine, u kojima je svaki trebao da ispunl potrebne podatkc o sebi, šta je, gdje je ranije služio i znanjc jczika. Najbolju duklc prilika, da so tnj uobraženl gospodin 1 opct istakno sa svojim ztmnjem. Llstlne je trebalo Ispunitl njemacklm Jczlkom, n budiičl tla taj gospodln nljc znno njcinački, ltitioH svoga pretpostavljcnogtt, du imi uti tu Hsthiu ispunl. — Koiiko j«zlka govoriš? pita ga ovaj, iidovoljujućl njcgovoj molbi. — Hrvatskl, njeniačkl,.. — Pa njemački no znaši —- Znate ... siavitc to svejcdito ii iiiltra ... Dobro ĆC inl doći.., All lagati sc ite Sliilje . » , — DvttJ... gosjiudhie... liioliiti vas... a najposlije ja nešto hjeiiittčki i razumijein.., Das Vater... der Mutter... — »Toiiru... $taviti ću ... kroatišfch niid etwas Ueutsćh.... Slušall tu ii drugoj sobi drugi Ijufci, i poznavajiičl tpgA uobraženoga gospudina I sttvlše uobrd, i bez dogovbfa, sporaziniijevši se bčima, oditičc Ua imi riaprave .,pšitiu“. — 2naš li li, počne bfvl kao bttjagt botiše, ali Ipak tako, da gtl se iiiOgto čuti u drtigu Sbbu, — zašto šc tb isprininie? —. Da riije za ribVi pregled, ko ćc ira frorit«?! prihvati svbm ozbiijlioš'eri, isto tako tajatistvfcho drrigl.

Onaj uobraženi čovjek, koji jc pjevao pjcsme o „junaštvu. preziranju smrti i borbi do poslednje kapi krvi“, kad čtt riječ ,,front“, presjeđne mn sve, tc se odšulja da bolje prisluškuje, zašto sc te listine ispuiija\-ju. Oni u đrugoj sobi sada još tajanstvenije — ali svejednako glasno nastaviše: — Još gorc, još gore, ltego što jc, front... Te se llstlno sastavljaju zato, da se doznade, ko zna njcinački... Trebujti, ztlttš, intcligcmno ljude, naobražene, ueene, sa znanjem njeniačkoga Jczika... za „vedctte" (posma>tručke Izvidniec) na frofltu... Znnš... mnogo ih pogiba... Od „vedetta" uopšle se više niko ne vraća živ... izginuto sila Ijudi... pa nemaju Ilt vlše... a liiora ih bitl... Zato sada ispiiuitt, ko zna tijemački . . . Ko znn, Već če za osam danu da zapiše djavoiu svoju dtlšil.,. — OlcdaJ, gledaj,., zato 1 jest onat dolje ketljae Mirko tiapisao du zitndc ?tttaO hrvft’iski, a Ztinde alčak I MJemački i te kako •> » • ==- Da... ne šatrio oit... nego 1 onaj dtigonja isto tako, 'pa l ja... ta riisaoi bitdalri dtt sStii sebl riapišehl smriiu* bštidu... Oiiaj ribbražerii gosiioditi u drugoj sobi bio je na pola mrtav. Sjeb Je fla otiližniit štblicri, drščhć kao šlamka hri vod!... Reko bi Cmlek, da u hjerait ni krihl krvi riema... A oni alčacl naslavill o teškoj šltižbi vedetta, 1 silnim granatania, jšrapnelima... o neizbježivoj smrli, jer Je jasiio kao sunce da rieprijatelj uvJJek več tt simm interestt nastoji da sm.akne jiosmatraee... Pa onda dtt fe ta smrt bar laka, hi p6 muke, nego

sc bratc moj nc zna ni gdje će ti mrtvo tijelo da nadje vječni pokoj... Raznese te... glavu na jednu, ruku na drugu stranu... nekamo daleko u planine za hranu divljoj zvjeradi i gavranima... A „pjcsnik' 1 o „preziranju sanrti" sltišao, slušao i valjda mu ni u pakiu gorc ne ćc biti no što tmi je bilo u onaj čas. Ono noći nije ni lcgao... Drtigi dan več oko čctiri snta izjutra cto ga u kanceJarlju njegovoga prcdpostavljcnoga. U toj jc naimc istoj kaiicclr.riji „radio" i uobraženi gospotlin ... držali ga iz milosti... Njegov ga je predpostavlieni, koji je u toj kancelariji i spavao, ipak ćuo,. no pričinjao se hao da još ovrsto spava. OnaJ uobraženl gospodin sve u najvcćoj tišini, da ga ni mačka ne bi liiogla čutl, izvadi sudbonosmi listinu, a orida razne tlnkturc — 1 dadc sc ozbiljno na posao... Htio bolan da izbrlšc oiM) ziosretno ,,c4\vtts dcutscb**... NjegoV pređposlftvljeni oj>nzlvŠ! tu rittihjerti Uštaiie. -- Sta radiš Več tako nutđ o>bdje? upita uobražfenoga. — Nlšta gospodlne... prmmtca uobraženi, brzo sakrivšt ncsrećtiu llštinu... Došao šarti inald ranije... nije mi se dald više spavtui... Predpostavljeni se 1 dalje pričinjao, kao da o ničeni ne zna, te ko za okladu neprestano iziiazio i ukizio... Clm b! predpostavljeni izilazio, Uastavio bi udbražehi rad sa ftvojini tinkturaroa, a čim bi on opet ulazio, sakrivao bi brže bolje uobražeui opet svoje dje!o.... Bila je to božanstvena lakrdija! Najzad uz krvav znoj nestade drio« nesrećndg ,,etwas deutscir

a bilo je i skrajnje vrijenie, jer je listine trebalo predavati... Vidilo sc na uobraženoinu, da niu je teški kamcn pao sa srca, kad je na kraju niogao da ustane i odnese svoju ispravljenu listinu... No time još nije bila komedija svršena. Cim je uobražcni otišao, moj ti predpostavljeni zvrc na telefon i ispriča cijelu tu tragikomediju dežurnome, koji je prirnao listine. Dežurni najozbiljnijega lica, kad dodje uobražcni, počne da ispitujc njegovu listhiu. — Zašto nijcste stavili, da znate njemački? — Nc znam, gospodine, vjerujtc nri, ne znam... ama baš ništa nc znam... —■ Ne lažite... Ne čctc mene da prevarite... Nama trebaju ljudl, kojl znadu njemačkl... a vi znatc... I moj ti dežurni nred uobraženlm ponovno napiše na ispravljemi listinu onaj s tolikom lmikom izbrlsani ,,etwas deutsch"... —• O o t o v 8 a m... gospodlne... za ithe Boga... gotov sam... morata na front... gORpodinc... znate II... đa ttie raznese šrapneia!... poČeo da plačfe uobraženl, kad se ponovno povratiO u kattcclariju sVtmie prctpostaivljentmiu. — Nc tnogu tl pomoči . • . Rekao sam ti jfl lijepO, ne stavljaj u listinu da znadeš njemački... ali to si sani btio... pa eto ti sod... Da ncma onoga „etv.aš deutscb" riiožda b! sc đalo... Potvrdio bih Ja, da nc znaŠ... all ovnko... sttm sam ja to napisao, pa sad nc mogu da sc obrukam... Dabomc, uobražen! nijc snrio ni da pisnc, da je ono prokleto „etwas

ničevska i Avalska; 9., 10- i II. maja ullcc: ZoHb»l M akenzijeva, Katimlćcva, Malajnlčkr Mutapova i Sokolska; 12., 13. i 14. maja ulice: Mačvaaska, Cuburska, Prištinska, Orlovska | Vodovodna; 15. 16. i 17. maja ulice: Zlatiborska, Laudanova, Senjska, Krajinska, Bojanova, Grčića Milcnka i Cvctna, i 18-, 19. I 20. maja ulicc: DubJjairska, bumatovačka, Grajiovska 1 V»rdarska II. K o t a r. 6. maja ulica; Zorina; 7. maja ulice: PosIaniČka I Gfmnazijska; 8. inaja ulicc: Kopaonička i Hadži-Prodanova; 9. maja ulica; Vrfljarska; 10- maja uiice: Vodovodna I Hadži-Gjorina; 11. maja ulica: Kočina; 12. maja ulice: MHeševsku i Trnska; , 13. maja ullca; StiŠka ad broja W dc 51: 54. maja ulioa: Stlška od fcrci*l 51, do kra.ia; 15- maja ulica: Makenzijeva; 16. maja ulica: Avakumova; 17. maja ulica: Spojna; 18. m a j a ulica: Mutapova, 1 19. maja ultca: Mlatišumina» III. K o t a r. 6- m a j a uiica: Zorina; 7. maja ulica: Smiljanićeva; ' 8. maja ulica: Daničićeva; 9. maja ulica; Prote Matcje;' 10. maja ulica; Beogradska; 11. maja ulica: Kralja Milutln«; 12. maja ullca: Studenlčka; 13. maja ulica: Makenzijeva?, 14- maja ulica: Poslanička; 15. maja ulica: Glnmazijska; 16. maja ulice: Resavska { Mllc9 5a Velikog; 17. m a j a ulice: Kralja Milana. Do * 1 brinjska i Dvorska; 18. maja ulice: Baikanska, Dev«rjačka i Neinanjina; 19. maja ulice: Braće Neđića 3 Kraljice Natalije, i 20. niaja ulice: Mišarska i Star<> Crkvena. IV. K o t a r. 6. 1 7. m a j a ulica: Miloša Velikog; 8. 1 9. m a j a ulica: Topčiderska; : 10. niaja ulicc: Hajduk-Veljkoif Venac, Moravska i Drinska; 11- m a j a ulica: Deligradska; 12. maja ulice: DurmHorsk# ! Bdnička; 13. maja ulica: Miloša Pocetca; 14. maja ulice: Nemanjina i šuf mađiska; 15. maja ulica: Resavska; t 16. m a j a ulica: Studenička;' 17. maja ulica: Birčaninova;>_^ 18- ni a j a ulica: Vojvode Milenk'f, )| 19. maja ulica: Kralja Milutina.. V. K o t a r. 6. lii a j a ulica: Balkanska; 7. maja ulice: Kraljice Naialijc C Pajsijeva; 8. maja ulice: Bregovita i Nemaniina; 9- maja ulica: Staro-Crkvena; 10. maja ulice: Donja, Skladištua 1 Carinsko Pristanište; 11. maja ulice: Zeieni Veiiac, Prf-, zrenska, Kamenita i Kralja Milana; 12. maja uiice: Jug-Bogdanova, Kraljevića Marka i Javorska; 13. maja ulice: Pop Lukina, Lovćenska i Fruškogorska; 14. maja uiice: Brankova i Caricei Milice;

deutsch" izbrisao ... Samo ga obiijevao snirtni znoj. Najposlije molio za odsustvo, jer da ga glava boli i otišao ravno u stan jednoga višega časnika. — Gospodine... ko Boga... ko niajku Božiju moliin Vas... spasite me... Časnik — dobar čovjek da inu nema ravna — nije znao, o čemu se radi 1 držeći, da je u istinu došla takva naredba, obeća da će učiniti što se dade, pa pozove na „rapport" dotičnoga potčasnika. . Na „rapportu** se stvar izjasni. Dobar je časnik prasnuo u smijeh. — Pa zašto pravite konieđije s tim sirotanom? — Ko ne bi gospodine, kad je ovakav... Ovaino se gradi najvećhn junakom i najpamctnijim od sviju, a ouamo je najveća kukavica... Poslije toga rapporta pozove taj podčasnik uobraženoga k sebi: — Ti si se dakle usudto meue da tužiš? Ja đa zbog tcbe kiem na rapport?... Sad ćeš baš u prkos ići na front... — Gospodinc daću vam pedeset kruua... sto krutia... evo... $ve ću vam dati... samo me snasite... spa-^ sitc za volju Majke Božlje! . . . Ovo je već preiazilo u bezobrazluk. No od neozhiljna se čovjeka ne moie Šta drugo ni očckivati. — Marš! ... 1 spremaj se za front... I siroma se spremao — pijući praške da oboli... pa da se bar tako spasi sam. Za tri je dana izgledao kao smrt. Sažališc nui se na to i fspričaše mu sve... — Pa zar ste imali đušu, da tako 5ta od mcne uradite? upitao ie on savi