Beogradske novine

Br. 259.

BEOGRAD, petak 21. septembra 1917.

izlaze:

dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedinl brojevi: U BM|rwl» 1 0 kr*j*rtaa i«f*i](4n«lin od *. 1 kr. W* p* cl'rol *4.... S k*Mr* l' Hrr*t*H)-SI(inml|i, B*i*l-H*rc9i*>lnl

D R**ff*4ii l ■ kr*)*vfm* r*p**i*4nsHa *4 e. I fr- i»l* u (•!*« | *t*pn* mIU . . »U Bngmr* u 4»tUvon u kuta .... 2BO U llrf*!*ksl-t|*rMl)l, B«*al-H*rc«p*»M 1 D»ln>*cljl nao

livu ovog po4m«i» po cl]eni *4.. . .12 iMler*

, Uo>lo<lmkr*|erhMAuttru-u|*nk*noti»rlil]* SU laoslmotn 4 50

Oglasl po cijeniku.

Uredniitvo: BE08RAD, Vuka Koradžlća ul. trcj JO. Telefon broj 83. Uprava I prlmanje pretplat« TopllCin venac broj Telefon bro] 29. Primanja oglasa Kneze Mlhajla ul. broj 38. Telefon br 245.

Godina III.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Bcč, 20. septcmbra. Istočuo boji&te: Kod Arbore u Đukovini ijokušaii su Rusi jiostije jačc iopničke priprcinc uznajiredovati; nasa vatra raspršila je napadajuće eetc i primorala ili na povratak u izlazišne rovovc. TolUansko bolište: Jcdan tatijanski napadaj protiv jfJore Sv. Gabrijela, koji je preduzet ■bez vatrene pripreme, zastao je u na•šoj vatrl. Na C o 1 b r i c o nu pokušao je neprijatelj poslije rasprskavanja miina da napadne, no bio je već. u priprem4iom položaju uspješno zadržan. •; BroJ zarobljenika, koje smo priVcli kod Caranza, povisio se tia 11 ćasnika i 516 vojnika. .lugo-istočno boJište: Nikakvlh dogadjaja. Načelnik gtavnog stožefa. ZflvrftiM tolijnnskfl sifiunn ofenjivfl. Za razllku od ostalih sporazumnih Uržava, engleska vlada dozvoljava svojoj štampi, da objavljuje ratne izVještaje i središnjili vlasti, pa preina ’itome mogu Englezi — u koliko •iiti to dopušta njlhov insularni ijtski \idik — ltvijck da sebi stvore pravu sliku o opštem ratuom boložaju. S Um u savezu upozorujemo iua rimsku vijest ,,Daiiy ChronicIe“-a fPtema kojoj je za o\'u godinu završe( iia velika talijanska glavna ofenziva. ffs'ove borbe na Soči samo su bojevi zaSaznica i njihova zadaća nije višc da jfzvojuju proboj. 'Njiiiova je jedina svr?iia. da osiguraju postiguute već strajteške uspjehe. U prvotn redu neznamo, jtla li jo ova vijest ozbiljiia ili samo iroliizira 'l’alijana. Iz razlogn, kojeg smo inaprijed fstakmili ne može engleska jštampa da iznaša svojim čitaocima ma'fcar kakove priče, jer i oni sami dobro iznadu, da Je jedanacsta bitka 11a Soči fcavršena, zahvaljujući nepristodobivom Sunaštvu naših hrabrih četa kao i ženijalnom vodstvu, a da Talijani nijesu iiišta drugo postignuU, osim što su potisli naš front na visoravni BanjšicaiSv. Križ i to u širini cid 15 , a u dubiui pd dva do sedam kilometara, dok za(lizeće Svete Gore nc znači nikakav Važniji strategijski uspjch. Kcd toga su izgubili Talijanl najtnanje 250.000 ljudi lia mrtvima, ranjenima 1 zarobljenima. Kad se dakle govori o borbania sa jzalaznicama mogii da budti ove zalaznico samo talijanske po svoj prilici one čotne jeditiice, koje su ti posljcdnje vrijeme liačcne protiv naših položaja ua Gori Sv. Gabrijcla i koje su se konačno morale povući ispred nasih sjajnih protivnapađaja. ! Ako daije momisliino da su En-

Podlistak. Bora Stanković: Balkanski tipovi. Kara Jovau. (Svršetak). A medjutim sve se više i kujiia, sa ,tmom silnom vatrom, vrelitiom, i njilina ’ovaino \«dika soba spajala, sjedinjaivala, i svi oni sve više bivali razgoliĆeni, sve su više haljina od sebe odbačivali. Kod žeaia vcć su se sasvim pomaljali iznad sukanja i futa trbusi, naduveaii od lmiogog jela i pića; videla sc njihna poluotvorena prsa, kod nokc sparuškana a kod nekih još sveža, jedfa. strasna. A kod svili njili goli, oznojcni vratovi i podvoljci bili su obojcni raznlm bojama od šarnija 1 šalova, te su zbog toga još čudnijc izgledalc. Muški opet bili su sve razuzdanijl. Svi odavno bez silava, pojaseva i čizama-, i golih kosmatili prsiju, i izuveniii nogu. I što se višc pilo, nazdravljalo, i tanio u kujni, oko kuće, i ovamo, u sobi, za trpeizom, sve više su se mcdj sobom inešali, kiao sjedinjavali. Nije se biralo ko ćc gde da sedne, gde da se izvali. Ni muž kod svoje ženo, ni žena kod svoga mu‘ža, nego gde se našlo, gde se moglo. Ne osećali se bolovi od susednih laktova u prsima, od tudjih, ne muževljevih kolena medj skutovima. I sa tižasora !01ga je giedaia kako je sve to počelo 'đii postaje, da se stapa n jedno. Svi psušlfl pretvaraju se u fednog muškog, «ve ženske takodje opet u jedau opštu Jtansku. Nl staro, ni mlađo. žena, snaja,

Odbijeni su napadaji u Bukovini i novi napad Talijana na Gori Sv. Gabrijeia. — Nove borbe u Flandriji.

glezi, kojitna imponira samo snaga i uspjeh, doskora uvidjeli bezvrijednost Italije u ovom ratu na strani sporazunta, to je izvan svake sumnje, da se sinisao ovog brzojava inia da sinatra više ironički, jer Englezi danas Talijane jednako preziru kao i sažaijevaju. Da li su Talijani doista odlučili, da ovc godine ncće pokušati više razbijati sebi glave o željezni austro-ugarski front na Soči, posve je nuzgredna stvar. I ako se već u svoje vrijemo pruski maršal Moltice za njemaČko-francuskoga rata, izrugivao govorljivosli engleske štampe, koja je iznijela ninogo važnih vijesti, medju ostalima i marš maršala Mac Maliona za vrijcme opsadc Metza, niora se ipak računati sa mogućnosti, što više sa sigurnošću, da se ove i ovakove novinske vijesti puštaju u svijet jedino u svrhu, da sc zavede protivnik. U ovom slučaju čiui se da ,,DaiIy Chronic!e“ imade ipak pravo, jer Talijani teško da imadu tolike izvježbane pričuve, da ispune sve one pukotiue, koje je zadobila njihova vojska n jedanaestoj bitci na Soči. Osim toga trebaju Talijani znatne vojne snage u svojoj vlastitoj unutrašnjosti, jcr je posljednji neuspjeli poliod na Trst izazvao vrlo ozbiljne revolucijonprnc pokretc u mnogim talijanskim gradovima. Talijanska^granica bila je nckoliko dana prema Švajcarskoj hermeiski zatvorena, kao posljedica krvavih dogadjaja u umttrašnjosti. Prema hernskim vijestima došlo je do krvavih uličnih borbi u Milanu, gdje je bilo mnogo mrtvih i ranjenih, a GeBova i Turin priključeni su ratnoj zoni, što drugim riječijna znači, da je tamo proglašeno ratno stanje, što se ne može opravdali dogadjajima na frontu, jer se na fcojištima nc dogadja niti se dcgodilo ništa, što bi moglo da opravda ovu mjeru. Prcina svemu eini se ipak, da jc talijanska ofenziva za ovu godintt slomljena i pošto stoji pred vratima jesen, koja na ovom bojistu onemogućuje sve operacije u većetn stilu, imaće Cadorna dobru ispriku — kojit je on ttvijek volio — da je daljnc operacije spriječilo nevrijcme. Daljni dogadjaji ovisiće o budućoj sesiji koinorc, koju Boselijeva vlada sa strahoiti očckuje. Talijanski poslanici pokazali su do duše do sada mtiogo sirp!jivosti. ali na kraju krajeva inoraće ipak tividicd, da će Cadorna, podje li tnu konnčtio za rukom da u X-toj bitci na Soči izvojuje proboj, moći da slavno udje it 1 rst samo sa četicom ijudi, koji mu Ledu onda još preostali. Naše je lnnijenje. da Italija stoji pred važnim dogadjajima, koji će stajati u znaku krvavog crvenila ruske revolucije.

Ruski. haos. Kaledjinova protivrcvoluciia. (Naročltl brzojav „Ueogradskili Noviua") Stocklioim, 20. sfiplemhra. Saiđaivji proti’v revolucijoui pokreli i nemiri n Rusiji nijesu j oš prestali. Na mjesto Korniiova upravlja ko začkoni vojskom Kalodjin. On povlači kozake s fronta i namjerava, 'da prckine vezo izmedjti Petro^rada l' .Moskvo. Na ovo so Kaledjin riješio, što jo vlada ukinnla istonjske poviasticc kozaku, Mmo je njihov hetman morao postati obioni vojnik. Kalodjin je ogorceni protivnik Kerciiskog i traži sukoli. Ruski listovi vcle, d a j e K a 1 e d j i u o v a p r o t i v rovolucija mnogo opasnija o'd ! Kornilovljeve. On 'dobro poznaje : 1 umijo da potslakne zle prohtjeve svo'ili četa, sastiivijenih iz necvropskili naro'du, koje su lišenc svojilt povlastica za grabcž i otrnicu. Radnički i vojnički savjel nepiekidno drži sjednice, u kojima učestv'uje Aksentijev i drugi ministri, a u njima se preircsa držanjo radnika prema novont pokretu. Govori se, 'da će se naoružati pctrogra'đski radnici. Sa'd vlada najrazdraženiii po'ožaj od kako je buknula velika revolucija. Sa svih se strana očekuju napadi, a radnici osnivaju organizacije za odbrami. firadjanski rat tok sad olpočinje. „Dagcns Nyhelćr“ javija o novom atontatu protiv Kerenskog. Uapsono jc pet vi.ših časuika. Ruski vojskovodje utvrdiiiju bo r benu nesposobnost ruske vojske. (Naročiti brzojav C Jt-ograJs'oh No\1na“) Ziiiicb, 20. scptembrn. U Petr-ogra'du jc održana sjehiica', U' lcojoj su učestvovali Rodzijatiko, Miljukov, knez Trubeđeoj i gencral Ju'deuič. General A1 pDsT-j e v je prije svega suzbio tvidje.njo,' dn • je. osnova rusko vojsko prije revolperjb liiia tizička s'ega. Revolucija je vojsci zadala teški udaia.e, ona jo rojnike, koji su uvučeni n jiolitiku, desorganisala i uništila antofrite.t’. Neprckidno mijenjanjc zapovjedništ\a isključujo svaku veliku strategiju. Brusilov je utvr'đio, da se mora priznati 'da, izuziiuajuči nekoliko disciplinovanih pukova i napađačkih bataljima, ruska vojska višo ne postoji. .T'c'dna vojska, koja vodi p o 1 i t i k u, n i j e v i š e s p o s o b n a z a b o r 1) u. Dani Kcrenskog izbrojeni. — Rusija čc središn.iitn vlastima ponuditi zaseban inir. Kb'. Amsterdam, 20. septomUra'. Stockholmski naroč’ti 'dopisnik ,,H an'd e ] s b 1 a d a“ saznaje od jodnog ruskog izaslanika, koji se iz Lon'dona

vratio, 'da će vlada raspustiIi 4. dumu i 'da će dajje vladati s glavniin zaslupnišlvom, koje će sc obrazovali iz ,,sovjeta" i savjetnika seljačke stranko. To bi značik) o'dlučni korak na iijevo. Ruski naro'd i ruslca vojska više su negr> uiuorni o'd rata. Izaslanik misli, da će R’usija u vremcnu o'd 8 do -1 mjeseca pouuditi središnjim viastima mir. Dani Kerenskog su izbro jaui, ne samo zbog njegovog narušenog zdravija, nego i izbog želje za mir, ko.ja u opšte ponovo izbija. Zoinlja i vojska siu potpuno isc r p 1 j c n i. Vazdušni hotitbardcnient Fetrograđa. (Naročiti brzojav „Beogradsk'.ii Novina") Stocklioim. 20. scptcmbra. ,,R u s k a j a V o 1 j a“ javlja, da je Pcdrograd u noći od prošiog petka bio b om b a rd i r a n od iedne letilice. U gredovskoj četvrti i na Suraorinskom prospektu ubijeno je više Ijtidi. Nepoznata leitilica bacaia jc proklamaciie, kojima sc gradjanstvo pozivljc. da se mirno povjeri Kornilovu. Drži sc- pođ sigunio, da je to čin osvcte u ouo vrijeiuc u Mohilevu već opkoljcnoga generaia. Odstup uprave petrogradskog radničkog i vojničkog savjeta. (Naročili brzojav „Beogradskih Novlna 1 ') Petrograd, 20 . septembra. Petrogradska brzojavna agcncija javlja: Povodom toga, što je u pimoj sjeđnici radničkog i vojnićkog savjeta primijem zaključak luakslnialista, prema kome inla svn silu preuzeti radnički i vojnički savjet, odsUtpila je čitava uprava potrogradskog radničkog i vojničkog savjeta 113 čelit sa predsjednikom Cejdžeom. Vlada ne će seiitl 11 Moskvu. Kb. Amsterdam, 20 . septembra. ,,A I g e 111 c e n H a 11 d e 1 s b 1 a d“ javlja iz Petrograđa: Vladini krugovi oprovrgavaju rasprostrtu vijest, da će se vlada preseliti 11 Moskvu. Izjavijujo se, da sc 0 tome planu nije raspravljalo pri povlačenju od Rige, da se v!ada iz političkih razloga tome protiviia. Ostavka ministara AksenUjeva i Skobeleva. Kb. Petrograd, 20 . septembra. Peitrogradski brzojavni ured javlja: Viada je primila ostavku ministriina Aksentijevu i Skobelevti. Istraga protiv inaksiniaiista. Kb. Petrograd, 20 . scptembra. U Kijevu, Minsku i drugim gradoviina je otpočela istraga protiv vojnika, koji pripadaju maksimalističkoj socijaidemokratskoj štranci, a koji su optuženi

zbog bratimljenja s Nijemcima i ctkaza poslušnostj. U Pskovu je takvo sudienje završeno sa osudom 35 vojnika 11a robiju od 6—lft godina. Pomilovatuc carskog para? (Naročlli brzojav „Beozradslćli Noviiia") Žcneva, 20. saptembra. ,,P e t i t .1 0 u r n a !“ javlja Iz Pctrograda: Vlada repubiike zaključila je, da sc carski par oslobodi kazne. Carski par dobiće slobodu neposredno pošto zakonodavna sk-upština sankcioliiše nov državni oblik i pošfo svc silc budu priznale taj oblik. Pomiiovanje Korniiova. (Naročiti brzojav „Bcogndslvih Novina") Rottcrdain, 20 . septembra. ,,M 0 rni n gp os t“ brzojavlja iz Petrograda: Radnički i vojuičkl savjet dostavio je sa 331 protiv 140 glasova direkiorijuinu želju, da se v.jcše kazne Kornilov i zbog pobunc okrivijenili 23 generaia. Kcrenskl 0 liuskoj auionoinijf. Kb. Amsterdam, 20 . septembra. ,,A I g c m c e n Handelsbia d“ javlja iz Pctrograđa, da Je Kerenski izvjestio privremenu vladu, da je primio izaslanstvo finskog scnata, koji povodom proširenja finske autonomije dekretom od 30 . avgusta izriče povjerenje privreinenoj vladi. Ova je naložila ministru za životne nainirntce, da pošije u Finsku brašna 1 drugu hramt. Crua lista u Rusiii. (Naročlti brzojav „Beogr.idskih Novlua") Kopenliagen, 20 ., septcinbra. ,,N a t i 0 n a l t 1 d 011 d e“ javlja: Rusija je uVela crne Hsfe ža neutralne tvrtke. Proganjanje Kitaja;a iz Petrograda. (Naročltl brzojav „Beogradskih Novina") Ko]>cnIiagen, 20 . septembra. Kako ,,N 0 v 0 j e V r e m j a“ javlja, pctrogradska gradska uitrava je prognala svc Kitajce, koji žive u Petrogradu, oko 100g)00 đuŠa.

Papinski prijedlog za mir. Odgovor središnjih vlasti. (’: .ročlti brzojav „Bcogradskih Novina") Beč, 20. septembra. Odgovori središnjili viasti 11a papinu notu predaće se 20. 0.111. nuncijima u Bcču i Miinchemi. Odgovori će se obnarodovati 22. septembra. (Naročlti brzoiav „Beogradskiii Novlna") Beč, 20 . septembra. Kako ,,W i e n e r A 1 Ig. Z e i t u 11 g“ saznaje, odgovor Austro-Ugarske 11a papinti mirovnu liotu predaćc sc 20.

strina, ujua ili kakav rod. Samo se znalo za muško i za Žensko, i onda jedna inešavina: stiskanje, štipanje, jurenje oko kuče i krkljanje. Toliko je to išlo, da je ona mala, pitomii Milenija, sigurno ne moguči više da izdrži tamo po dvorištu i po kutovima najezdu toiikiil tijih, koji su je jurili, pobcgla otuđa ovamo i lKtčela da se krijc oko Olge i trpeze. A bila jc sva izlamljena, izujedana, a opet sva srećna i obamrla od silne naslade. I javno, na sav glas, sklanjajući sc iza Olge, gotovo luda od sreće, cerekala se i molila Olgu: — Ne daj nte, snaškice! Ne daj me, slaitka bila. Ne daj me, jer ovi nte ltaši svu ... — i pokazivala je 11a gotovo gola prsa i izgužvanc fute i jeleke. A na to liiko da sc postideo, pocrveneo, već su joj se svi smcjali, osobito žene i to stare, sasviin u godinama jer 011a je bila najinladja mcdj lijima. pa zato sada mora najviše od muških i da ,,pati“. Cisto razdragano, kao sećajući sei, kad su one bile tako najmludje u iamiliji, pa tako na ovitn veseljima, svadbania bivale od svih nmškili najviše jurene, milovanc i Ijubijenc, 11a sav glas, razdragano, dirale su Mileniju: — A Milenijo! Ah, ti. mori. maznušo! Ti bajagi nećeš! Ti li? A <to jc počelo Olgu za užasava, pimi jezom i strahom, jer joj tada bi sasvim jasno da je ova ivadba, ova njihova slatka večera u noći, i ofiio jednako traženje da je tamo kapija što više zatvorena, što jačc zamandaijena, da bi oni ovatno bili odvojeniji, skrive. niji, — sve to kao neki njihov odredjeni, davno očekivani dan J vreme. Pa ne ! samo da im je ovo sada kao prvi put,

što se tako izopijali i sasvini zaboravili, nego da je to njihov običaj 11a ovim njihovim svadbanta. U tome se i sastojala njihova veselja. Jcr jednako odvojeni o!d kuča i rastureni sa stokoni po planinama, pašnjacima, te njiitovc svadbe bili su jedini dani, kada su se sastajali, vkljali jedno ch'ugog, pa čak i svojc žene. I onda, dobro nahranjoni, a već isušeni od sihiih toliko ttzdržavanih, rtidom ubijanili strasti, čežttje, tada bi sasvint padali, sasvitn sc zaboravljali ttc lnogući ništa razabrati, ništa razlikovati, ni rod, doba, godiue. Otuda onda onc neverovatnc priče, glast/vi 0 njima, ,,seljacitna“. Olgi tada bi jasno. što nikad od Magde nije čuia kakvu dobru reč 0 tamo njenim sinovima, snajama 11a selu; pa ona Magdina večita uzrečica, kada bi je pitaii za -te seljake: „More, nianite ih, seijaci, šla drugo oni znaju“. i onda 0110, u š<a Olga do tada nije niogla da verujc, 011a prlča 0 njihovom čuvenotn čivčiji dcda Velji, za koga se pričalo da je sa svima snajama živeo, Tada Olgi bi jasno ono silno radjanjc đece, ma da muževi veći deo života provedu 11a peealbann;, i 011a onoiika sličnost medju njima. Svi, iz celoga scla, kao da su oci jeidnoga oca, matere, od jedne kuče, a ne iz čitavoga kraja. 1 onda one jezovite priče, za koje se u varoši znalo, verovaio, ali SS 0 njima vodilo računa: kako svi oni seljaci, da bi što više rachie snage imali, ženili svoje sinove još kao decu, uzimali za njih odrasle devojke, več dosta u godinama, sposobne za svaki rad. 1 ito sc radi od uvek, s kolena na koleno. Niko to ne stnatra z-a uvredu, greh ni docnlje, kada sinovl por^tp. Ništa to

nije. Intaće i oni, sinovi, kad, imaće i oni svojih sttaja ... I Olga tada, 11a užas svoj, vide da je — ne čeka, 11c da će irtožda to i s njotn biti, ncgo da je to svršeno, to se već zna, jcr eto počeše, kao čestitajuči Jovaitu, na Olgu padati masne zdravice, zadirkivanja i snteh ... Treči dan, utorak, a Kara Jovan liikako nije puštao goste da se razilaze. Sam odlazio i zatvarao kapiju. Teško onotn ko spomene, a katito li da se usudi poći. Ali nije se moglo više. Počelo sc već da izluđjuje. Počeli da se medj sobom tuku i od besa sami sebi seku rukc, noge, tako da su tnorali, vučeni žemama, odlaziti kroz kapidžike čak i preskačući prcko zidova. Jovatt opc-t da iziudi. Jednako brani, ne da. a*kad primetf da jc ko umakao, on siugc da pobije. Olga, ogrnuta kolijom, ležala je. Nije mogla višc da dvori, nudi. Od untora jedva jc oči držala otvorene. Bila je sva vrcla, A od stralia, jeze, čisto je kao ticko ludilo ix>duzimalo. Jer, što su više gosti odlazili, ona i 011 svekar sve više su ostajali sami. I što je najgorc bi, to je kada oiseti kako u glasu Jovanovu, — on je tamo oko kuće vikao, psovao, pretio, što su svi otišli, osobito što je otišao stari deda Mitar, Arsa i Steva, 3 toui ujegovom vajkanju, pretnji, zvuči i strah, strah, sto su ga ostavlll samog. Jer da su i 011 i tu, pošto su i oni to isto radili sa svojim snajama, i 011 hi sada, sasvlm lako, sa svojom . . . A ovako, ostavili ga satnog, 1 to ovde, u varoši, gde to nije običaj, ne zna se za to, ne sme da budc . .. Cu ga kako se ovaiuo k uioj v:iaca-.

I j

Diše toliko, da se Olgi učiiti kako se ccla soba kreec. Oua, no mogući da ustaue, da ga kao što treba doče-ka počc se izvinjavati. — Nc mogu, tato, umorna sant. — Sedi, sedi, čedo! 1 sede do nje, ali podalje. To mladu još više uplaši. jer vide kako 11c može da scdi, kako prekrštenih nogu i sa podbočenitn rukama 0 kolena, sav se nija i gleda oštro ispred sebc, gleda u trpezy, nedignutu, ti proliveno vino, razbacane kosti, rasuto jelo, komade hliebn, izgužvaito pokrovce, razbacane nresavijcnc jastuke. A tanio do vtiftfe, u kujni, Cigank mrtvi umorni, Jed'va drže zurle i dremaju. Na polju opet počc po treći put mrak da silazi, i sve ovo kao da se striirava, malaksava. I samo kamenje po dvorištu, vadjeno konjskim kopitama, više ne prska i ne taudrče, već kako koji i gde u rupu zapao, tako zastao i uglavljen kao da se odntara. Momci, bunovni, neispavatii, umivaju se ua bunaru i pljuskaju. Dole iz štale saino sc čuje kako šušti čupana u navantcinu slama i s.eno i kako nošena sitno pada i veje putem. U kujni, sve kao svvšeno, i mirno, tiho. I to tako sirašno i grubor Veliki oganj, kao svršivši svoj posao, sve više je trnuo i pepeloin se polulvao.. Jedino što se čuje iiod po kujni, kioparanje papuča aščike i njen tihi šapat saj svekrvoin. A baš taj šapat njega, jOr vana, toliko prenerazi. — Sviri! — poskoči on upiašcuo l viknu tako silno, da cela kuča pretrnu. I sama Olga, zaboravivši se, podiž« se i poče ga zaustavljati: No, tato. Ne, tato.