Beogradske novine

Br. 260.

BEOGRAD, subota 22. septembra 1917.

iziaze:

dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedln! brojevi: U 8i«gr*<ii i o krajMlma zaposJ«4nutiil »0 c. I kr. tcti ga cljenl od. . . , 8 heitri V HrvaiikoJ-SlavonlJI, Bosnl-Hereogoviol I OeliMclJi po eljeal odj, ..... 10 holera Irvoe ovog periruOJa po cljeol od. . . .12 helera ■- Oglesl po

MjeseCna pretplata: 0 Beofrtdu l ■ krajevlru usesJedaoUo *« c. I v»ta n bojao I etapna oaftu. , U Baograou oa dastavom u ku6u .... U Hrvatekol.BlavonlJI, eesnl-Harcagotial I DHntaeijl U ettaiira krajavina Auitra-ufanće manarlili* U Inaatranstvu ........... cijeniku. ==

<taso seo 3*oo Uredništvo: BEOGRAD, Vuka Karadžlća ul. broj I0. Telefon broj 83. Uprava i primanjo preiplato Topličin venac broj 2I. Telofon broj 23. Prlmanje oglasa Knaza Mihajla ul. broj 38. Tetefon br 245.

Godina III.

Treća bitka u Flandriji — njemački položaji održani. Austro-ugarski i njemački odgovor na papinsku notu.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 21. scpteinbra. Talljansko bojlštc: Talijanski uapad na naš položaj na Siofu odbijcn jc od naše lirabre jiosade u b o r b i n a n o ž, a uz pomoć topnlštva. Kraj velikili krvavih gubitaka ostavio jc neprijatelj u našiin rukamia zarobljcno 4 časnika i 100 vojnltoa. Inače 11a ostalini bojištiina netna OSobititi dogadjaja. Načelnlk glavnog stožet'a.

Ensieslu u nevolji. Kada su se poslije proglašenja pooštrenoga podrnorničkoga raiia ne samo lspunile, š’to više ostvarilo sve i ono neočekivano, čuli.su se u zemljama sredjšnjili vlasti optimistički glasoivi, koji su proricali, cla če ovo orudje douijeti odluku još u ovoin Ijetu. Mi ni- , jesmo bili toliko lakovjerni, i vrijeme Se dalo pravo uama. Požurenjem n gradnji novili brodova, stupanje,m Amcrikc u svjetski rat, zaplijenom dosta znatne grčke trgovinske flote, lij’cpog iiroja austro-ugarskili i njemačkili trgovačkili brodova u siameškim luIcama i drtigim nasilnim mjerama, daIje ograničenjem ttvoza i izvoza, a na fK>sljetkn temeljitim izrabljivaujem brodarske zapremine, pošlo je za rukom Engleskoj, da u nekoliko nadoknadi izgubljcnu tonažu. Ali sva su sredsfva inanje i najtnanje vrijednosti, kojtma se katasitrofa tnože zavući, ali nipošto otkloniti. K tome još pridolazi, da su se i središnje vlasti usavršile ,ti uačftm podmoTtiičkog ratovanja, pošto je njrma pošlo z;u rukom, da povečaju prostornit sadržimt, prema tome i akcijonu snagti i sposobnost podmornica, tisavrše njiiliov mehanizain, a uslijed teoga sveidu na najnižu tačku sv r e ncprijateljskc odbranbene mjere. Konačno 'znadu da pripovijedadit danas francuske i engleske novine mnogo o no(\'oj tak'tici, koju su poprimilc središnje .vlasti u liodtnorničkom ratovanju. ; Podinomice središnjih vlasti oper rišti od sad-a redovito u dvoje. a u mnogo slučajeva pokazuju se u cijelim ilo'iilama. Iz posve pojmljivth razloga uijesu pomorska zajjovjedniš'tva središtijih vtesti o tomc niš/ta saopštila javnosti I svc našc znanje crpimo iz neprijateljskih izvora, koji oivoreuo priznavaju, da novi način jiodmorničkog ratovanja prclazi daleko sve granice 'očekivauja. Sigtirno su se središnic vlasti odlučilc na novu ovu taktiku zbog toga, što su lijihovi neprijaielji puštali svoje ladjc da plo\ r e u većim grupama i pratili ih torjiednjačama ili bržim manjim knstaricaina. Sigurno je ovo pružalo mnogo sigurnosti, jer se lagljc mogla pretražiti morska okolina i u času opasnosti odbrana je bila Jagtja, a za slučaj gotove nesreće, odmali

Podlistak. Adela Milčiuović: Na povratku. ‘ .-Išli smo šumom. Gusta, crna tama; ne vidi se uišta i .opet — vidi se ninogo. Vraćamo se stazotn. Na mjeslima potkrala s«e kroz granjc blijeda zraka mjesečeva — i opet mrak. Iz niraka dižu se prikaze. Slatke, čtidne, strašnc ... Natječu se, hvataju i nestaju. Slatke prikaze! Manie mi smijcšak tta ustie i osječaj srećc. Ta draga prošlost. I tada smo hodali šitmom. I3ila je noć, a Iijetale su krijesnice, ko tnale, lude svijećice; mi smo ili hvatali, a ti si mi ih stavljao u kosu — plašio me prikazama. A ja bih se stisla k tebi i bila sam sretna. Tako jc bio drag <aj osjećaj, da imaš nekoga, tko te brani. I sada vidim prikaze; strah me Jtvata, al opet odvažno stupam naprcd. Preda ninom trči našc crno jiselo. »Trkne korak, dva — onda se ustavi i čeka, dok ga stignomo. Pa opet podjc. Danas nema krijesnica I nije topla ■noć. lesen Je. Isašli smo na čistiuu. Z» nama !za gore digao se pun mlesec I obasjao selo, što drijema pod

pomoć jiri rttci. U isto vrijeine pružalo jc to lcške neprijatnosU. t! prvom redu moraju brodovi, kojj plove tt grupi svoju brz'iaiu u plovidbi prinijciijivati onom brodu, koji plovi liajlaganijo. Pošto su danas zbog vclikih gubitaka u brodovima stavljeuii u službu i najstariji brodovi, tako zv'ani plivajući sanduci, koje u iniruo vrijeme sigurno niko više ne bi upoit'rijebljavao, to su ove brodarskc karavane već zbog svo.ie neznatne brzine redovito pođleglc podmornicama i nijesu mogle da sc brz.om plovidbom i bijegom spasu od smrtonosnih torpeda. Na kraju ovakova karavana vtdi se već daleko na liorizontu i predstavlja uvijek vcći objckat za napad. Nije dakle tcško sebi predstavili strašan uliiaaj napadaja više podmornica na takovu brodarsku karavanu. Podmornice napadaju postrojeno, od prilikc ko pješadija, pošto su odiinii čim su primijetile neprijatelja odronilc, na časovc opet izlazc na površimi i već prcma prilikama ili lansiraju svoja torpeda ili stavljaju u akciju svojc topove. Jedna jeidiincata podmoniica može namijeUi štetu ovakovoj karavam jcdino dobriin torpednim pogotkom, u đulju borbu naprotiv može se upustiti saino višc podmornica zajedno. Jasne su dakle velike koristi ove taktike, a zabuna medju napadimiim brodovima tim je veča, čim postoji veća razlika u brzini vožnje pojedinih brodova i ujiliovo sposobnosti za manevriranje. Ncma uišta opasnjjega ni sudbonosnijega i u pomorskim bitkama, kada moraju zajednički operirati brodovi nejednake brzine. Ovo je iskusio i adiniral Roždestvenskij, kada se na 27. maja 1905. godinc borio kpd Čušime sa brojno slabijom, ali iz jednakih brodskih tipova sastavljenom japanskoni flotom, zbog čcga je u ovoj borbi i podlcgao. Iz liosljcdnjeg izvještaja admiralnog stožera, njcmačke raine mornariće saznajemo, da je prije nekog vremena engleski oboružani parni brod ,,Ryd o n H a 11“ uništen istom roslije dvosa'tne tojmičke borbe. Iz loga možemo zaključiti, da podmornice središnjiU vlasti imadu na svojim palubarna jake gvozdene oklope, jer inače sc jedaa podmornica ne bi mogla upustid u to’iko diugotitrajnu topničku borbu, bez veHkc opasnosti, da ne bude uništena jednim pogotkom. Prema tomc ne trebase čuditi vapajima za pomoć u cngleskoj i francuskoj štampi protiv ,,podmorničke kuge“, jcdnako kao što sc ne čudimo vijesti, da su zbog pođinoniičlcc opasnosti -zatvorene u posljcdnjoj sedmici mjesetca. avgusta fraucuske i talijanske luke u Sredozemnom moru. Sve to će sc još povečati kad nastupi hladnije vrijeme, koje prema iskustvima pogoduje podinoruičkom ratovanju.

Svcti se mir nadvio nad gore, nad sclo, nad svc Sjeli stno na lcdinu i gledaino ... A tada se sa drugoga brijega javi pjesma. Pjesma iz punih ženskih grudiju. Nije radosna, al glasna je i kao da se teško otkida. Ko jauk nad lnrtvacem. ko krik ranjenc pticc. Pjesma, u kojoj je čitava povijest ženskc duše s onim vječhim i istim: „ čuješ li Marice Iz doline, kao na odgovor, razlije« že se tiša pjesnta inuškarca. Monotona je i laka: sigurna. Tiha je 1 valja se dalje, daljc... 1 opct sa brijega prekHana, glasna naricaljka, a kad se slučajno sastanu, kao da se borc i muče, dok opct ne izadjc sam laki, jednolični napjev. NaŠe crno pscto pritislo je glavu uz moje koljeno i nemirno poglcdava u mene. Taknem ga lagano rukom —- i ono se miri. — Podjuno — javljaš sc li. — Podjimo. Bombardovanje Beograda. 9. i 10. septembra (22. i 23.) 191-1. (Iz mojih zabilježaka.) U ponedjeljak 8. septembra 1914. oko 5 sati poslije podno približavala se od Zemuna bedemima jedna patrulska šaiupa, na čijem se kljunu vila bijela zastava. Komandant beogradskc Ivrdjave je naredio što treba, da se preina vojntčkLni nropisima šalupa dočeka na

Uzburkano morc i magla prijatelji su podmomica. Osim toga uioraćo sporaziunne države, da u zliusko doba j rostanu krcaiii tovarc i na palubc brodova, jcr miiogo krcan Urod lako tonc u buri. Englcskc aicvolje rastu s dana u dan i postaju još većc, čim se više približujc zima. Pa ako starom Edisonu od 25 pronalazaka na kojima on rad-i protiv podmoruica, ne uspijc barcm jcdan, ako ou ne pronadje srcdstvo, kojiin se mogti unišftti i tamaniti podmornice, John Bttll skoro će zavrŠiti svojirn umijećem.

Ko je kriv? — Pismo jednog seljaka. Gosjiodine urcdniče-! Viditn da se u \ r ašem listu piše narodski i za narod, pa vas molirn, da pus'.Uc ovaj moj dopis, ali samo da ga ue doterujete po knjiški, nego pustite onako, kako sam ja napisao, jer ja sara seljak i raenc ćc .seljaci dobro raznmcti. A piseni za seIjake, jer se tiče njihove kože, rad sani da ih updtam, jesu li razraišljali, šta ovo bi od Srbije i zašto propadosiuo, i ko je svemu kriv? Ja nisain školovan čovek, ali sani pismen i dosta sam čitao, a i slušao sain od moga djeda. kako je nekad bilo, i kako je Srbija sivarana. ]ia ine srce boli, kad pomislim ko upropasti tekovinu našlii djedova i naših occva. Dok iraadosmo svoju državu, nisino uineli da je čuvamo, a sad kad je izgubismo, poznado'smo što jc to ostati bez svoje države. Samo mi ovo jedao nikako uc ide Jz glave. Pod Karadjordjera i Milošem sami seljaci stvoriše državu, a sad kod tolikih naših školovanih ljudi i učevnjaka, da izgubimo državu, to nikako ne mogu da razutnera.i'Nisam hvala Bogu, ni glup ni lud, i za to ič ne vennain, kad neko kaže: tako jBfntnralo biti. Ako sam ja pošiert i česti-t domaćin, može li mene ko naitera'i, da prokockam il‘ propijean svoju kuću. A ako sam bitanga ili jiropalica, ja to mogu učiniti, pa se prcd svetom izgovarati ,/uako je moralo biti“. Zato držim da naši školovani ljudi nisu bili onako poštenL i čestiti doiuaćuu po državu, kao Što su stari nepismeni scljaci bili. Pričao mi je otac, kako mu je Jijegov djed Srcitcn, koji je pod Milošem bio na Ljubiću i jašio ata bega Tokatlića, uvek govorio: „Deco moja, ne znate vi šta je >io biti rob, ncgo čuvajte ovo parče zeinlje kao oči u glavi!“ Pa tako su naši s'tari i radili. Od Miloša pa sve dojiogLbije kralja Aleksandra bili su sa Švabom u prijatcljstvu, kao svakc dobrc koinšije. Ni ml Švabi ,,vur“ ni on uania ,,dur“. Al' kad se tibice dograbišc vlasti, oni počeše ražnjati na sve strane, 1

savskoj obali ispod grada. Na onoin mjcstu, gdje sad pristaje parobrod, koji vrši plovidbu izmcdju Zemiiua i Bcograda, pristala je šalupj. koju ic po svima ratnim vojniin propisiina dočckao jedan kapetan sa jediiitn podoficirom. Iz šalupc je izišao jodau austro-ugarski general-štabni kapetan, a za njim posluga šalupc, dva vojnlka. Austro-ugarski kapetan je propisno jiozdravio srpskog kapetana, izjavio niu, da kao parlatnentar donosi pismo komandanta Zemuna, geiicral-majora Goglic, upučeno komandantu odbranc Beograda. Parlamenilar je sprovcden na uobičajeni način u grad, a kod šalupe jc postavljcua straža. Komandant tvrdjavc je odmali telefonom izvijcstio komandauta odbranc Bcograda generala Živkovića na Torlaku o dolasku parlamentara. Gcneral Zivkovlć je liaredio komandantu tvrdjave, da pismo o'tvori i da mu odmnh tclefonom saopšti sadržiuu. Pismo gcneral-inajora Goglie bilp je u vidu ultimatuma. Zalftijcvao je, da se Beograd u roku od 24 sata preda, u protivnom slučaju biće u sveniu svom prostoru i bez ikakovih obzira bombardovan. Odgovor generala'Zivkovića bio je negativan. Parlamentar je dobio usmcn odgovor i ispraćen je istim načlnotn do šalupc, kojim jc sa savsj\e obale bio sprovoden u grad. Kad se šalupa približila bila Zentunu, ispaljena su sa beogradskih položaja u pravcti Zemuna dva topovska metka. O dolasku parlamcnfara i o svemu drugom beogradski gradjant su, po ču-

pa bacišc ugarak i u komšinsku kuću. E, to. braćo, ncće niko da trpi. Sećant sc narodne pesmc o boju ua Mišaru, kad je Cincar Janko prešao u Srem, da pohvala turskc poglavice, koje su poslc bi'ike na Mišaru prebegle prcko Save, pa tanio itogubio Ostroč-kapctaua, a kada kulinova kune: .,0 cincare, da tc Bog ubijc, malo jada po Turćiji radiš, ja šta .tražiš po zcinlj! Njemačkoj?“ ’J'ako i naše žalosne ubice, u’oišc kralja, kraljicu, miiiistue i gjencrale srpske, pa im i to bešc malo, ucgo počeše i po susedstvu mučka ubistva, na posletku ubiše i austriskog jjrestolonaslednika. Ako snto uii Srbi trpeli da nam ubijaju kralja i kraliicu, to je jiaša stvar, ali drugi no da, da mu ubijaš ni slugti, a kamo li carsku glavu! Pa Švaba od Srbije nije ništa drugo ni tražio, do da mu se izdadu ubice. Da su krali Petar i Pašić na to pristaii, nc bi rata ni bilo. Oni Ijuđi, za koje se govorilo da su krivi za ubistvo, došli bi pred sud, pa ako su pravi bili bi pušteni, a ako su krivi, bili bi sudjeni. Nijc pravo da zbog nekolicine pa-ti cela jedna zemlja i silau ltarod da ginc. Aii ni Pelru ni Pašiću nije bila savest čista i oni ne ćcdoše izdati krivcc i *ako zeinljit uvališe u strahovit rat i u još crnju ncsrcću. A da su otti buškarali protivu Švabc, to je ccla istina i to svi zttamo. Nije bilo beogradskih noviua. a da se Švaba nc grdi i da tnu se ne preti. Pa i na zborovima i agteicijama po narodu, grdiii su Švabu i pretili, kako ćemo uskoro s njim da ratujcmo. Švabaje imao konjsko strpljenje i trpeo sve dok ne ubiše prestolonasledniku. a posic i njemu ]>vckijjđ, jta opct uije imao ništa protiv Srbije, ncgo je samo tražio, da se izduđu ubice. Ja često mislim, šio !i bi radio knez Miloš, da je bio na Pcrovom mestu. Prvo i prvo mislim. da pod a;je- | govom vladom ne bi ni sntelo biti kakvili Ijudi ni udruženja, koji bi minio njega vođili neku politiku i zcmlju zavadjali sa suscdima, i to velikiin i silnim, a drugo, i ako bi se tako što bez njegovog znanja i dcsilo, on bl ga izdao sudii, pa da mti jc iz oka ispao. Pa da su prosti i nepLsmeni seljaci na vladi bili, oni bi ovako po zđravom razumu i po jioštenju učinili. Ima po ticki medju niama pa kažc: ,,Jest‘ istiua, mi smo Svabu izazvali na rat, ali smo znali pouzdano, da ćc nas branini Rusija, Englcska, Francuska i druge silc, kao šio je zaista i bilo“. Kad safn ovakav razlog prvi put čuo, jesani malo zastao, ali sam posle u svojoj seIjačkoj glavi prohesauio, pa velini: „Nijc ni to painetno“. Što ini mali da se mešamo n svadju silnili. Kad se dva dohra domaćina zavade, nadje se prišipctlja, koji drži stranu jednom i đrtigom. Ka*d se đomaćini izmirc, oni svoje 1 prišipctljc nogom u zaclnjicu. Mi smo

venju, saznali aek sutradan n jirtru. Tada im je naredjeno, da sc s porodicama sklone u podrume i!i podzemnc jakc svodove, jer je it izgledu bombardovauje Beograda. I ako su beogradjuivi, koji nisu bili napustili svoje domove, bili već navikuuti na topovsku grmljavinu i svirku granata, ipak im jc ova narcdba gradske uprave ulivala strah. Do pođnc 9. (22.) septembra jc već cijelom gradu bio poznat dojazak parlamcntara, a pojedinosti o njegovu dolasku i bavljenju u gradti prepričavane su ua razne načiue, bilo je, razumije se mnogo izmišljenog, ali je u tom pričanju medju gradjanima bilo jedno istina: da će bombardovanje Beograda otpočeti oko 8 sati u veče. Svaki je u najvećem stralui očekivao nastupajuću uoć. Odmah jtoslijc podue u vim beogradskim podrumiina sc spremalo noćištc, ženski svijeit se nije micao iz kuća a i ljudi jc po ulicama u 7 sati u vcče vrlo malo bilo. Kafane, koje su u to doba dana bile još dosta žive, bilc su tog dana puste. U ostalom, nije to bilo nil:.a čuduovato, jer sc očekivala straštia noć, — koja je u istinu takva ! bila. Tačno u 8 sati u veče, prema izjavi general-majora Goglie u ultiniatiimii, preletila je strahovitim fijukom prva granata preko Beograda i rasprsla sc užasnim pucnjem tamo negdjc cko Stefanovića mehane, kod topdžijskih štala. Odraali je za njom došla druga, pa trcća, a zatim je strahovilo fijukanjc granata bivalo sve češće. Po zvuka užas-

bili savezniei s Rusima prc četrdesci godina protiv Turaka, pa kad Rus napravi s Turcima mir, u malo ham nc oduzc i ono, što sino mi krvavo osvojili Niš. Pirot j Vranju, a kanio li da nam ncšto više daclc. l’a čltao sam u knjigama, da su Rusi i Karagjorgj i iznevcrili, aiapravili mir s Turcinta, tc tako propadiic lirvi ustanak i Karagjorgje ljobegnc iz Srbije. Sećam sc na zboru u Čačku, da su nam ncka gospoda iired sain rat govorila, kako će bili evrcpski ra"r, pa će Rus za mcsec daha da budc u Beču i kozaci da pojc konje iz Dunava. U početku rata sve su gotovo novine naše tako pisalc i noviaari, nrokleta im duša, lagali narod, da će sc Austrija za’ niescc datta raspasti. Pa šia, žalosin dočekasmo? Prošle su vcć pune tri godine od rata, pa Švabc pobedišc Rusa i Francuza. a nas Srbe pokorišc i gotovo celu Vlašku zauzešc. I sve io uu oči našili nioćnih savezmka! Gde je pamet, gdc je nauka i škola tc naše gospode. što su Srbijom upravIjala? Ako su znali, da je Svaba silau i spreman, žalosno jc, što su zcinlju uvukli u rat s takvim opasnun profivnikom, a ako nisu znali, žalosno jc, da oni kao jeđni upravljači državc lo ne znajti. Za to postavih piiian,:: ko jc Icriv. za propast Srhije? I mislini, da ne ćn pogrešiti ako kažem: da su za fo kfivi vladalac i njegova vlada, jcr narotl srpski. naročito scljak. nije ni najmanjc kriv, pošto ujega niko nije ni pitao ni vcrmao. Da se uarod pitao, do rata nc bi ni došlo. Nego uesavesni upravljači Srbije. puni su Itili grchova i prcma svotite iiarodii i preijta suscduoj državi, pa da bi sakrili svoje grelic i da ne bi dožlo delo na videlo, prifnišo rat i upropasiiše državu, tešku i krvavu na| rodnu tekovinn. Ja ovalko iskreno po narodski r srpski iznesoh svoje mišijeuje, a tako držim da i većitia seljaka misli. A ako ko drži da jc drukčije, neka napiše. ja mu nc bežim s megđana, a vas gospodin uredniče inolim, da pustite ncka se šta'inpa, a mojc je. da mu odgovorbn N. S. Rudničanin. Ruski haos. Zaoštravaujc političkog položu/.i H Petrogradu. . .a; l.uzojav „Beosrađskih Novlna 't Stockholm, 21. scpfembra Ustaiiova direktorija, državui ud?.r i sastav kabineta, u komc su i gradjanski elementi, prikazuje se za Kcreuskog kao teška političlca pogriješka. jev su mu socijalistički krugovi odrekli svoju potporu. Kcreuski se uzaliid nadao, da će proglašavanjem rcpublike osiguravt sebi povjerenjc socijalista.

nog rasprskavanja granala moglo sc cijeniti, da proti\Tiik teškim dalekosežtiim topovima tuče Beograd u raznim pravcima, ali najvišc samu ivrdjavu i srcdinu grada. Noć je ova doista bila strašua, gradjanstvo je nju provelo u neprckidinoj zebnji. o spavanju nije moglo biti ni govora. Pucanj protivnikovog topa nija sc ni čuo, jcr su položaji s kojih je on tukao-Bcograd hili tamo negdje oko Batajnice, a fijukanje granata jc preli'hodila samo potmula grmljavina iz velikc daljine. Srpski topovi s raznili položaja oko Bcograda odgovarali su u dosta dužim razmacinui. i njihove su granate letilc preko Beograda te su pojačavale još više onu strahovitu vazclušmi muziku, kola je trajala tačno do 6 saili u jutru. Svalco živ je jedva čokao da svanc, da so oslobodi bar noćue neizvjesnos'ti. Čim su protivnički topovi iićutali, počeo je svijet da izlazi iz svojih klića i da prvo razgledia svoju okoliuu. I o sam isto i ja uradio. pa, pošto sam vidio da jc u momc kraju, gonijoj Krunskoj ulici, ostalo svc čitavo, uputio sam se na Terazije. Slika, koja mi se tu ukazala, bila je žalosna. Do skora ouo lijepo Terazije izglcdalo je kao neka ruševina. Nekoliko granata je udarilo u koivak, I koliko se s polja nioglo viditi nanijele su velike štote. Jedna granata je udarila odrnah pored kapijc u dvorsku baštu i svojim rasitrskavanjetn je načiniia širok lljevak, druga je uđarila pored zida novog đvora i od asfalta je ii većem prostoru načinila veliku uz.vi-