Beogradske novine
Straaa 2 .
Srijeda
tteg razgovora. Na nlicaina viču prodavci Ilstova: Veliki talijanski poraz! — Propagandski list sporazumnih sila ,,Telegraaf“ piše: Za menje od nedjelje dana je Italija izgubfla sv« plodove, koje je pobrala u futovanju od dvije i po godiue. T a Hj a n s k a v o j s k a s e n a 1 a z i u p»nom pov 1 ačenju. Jedva uio2e blti nade, da će se ona moći oduprijeti n mljetačkim nizinama. Gdje su sada Rusi. od kojih bi mogao doći spas? Izgleda, da je ta'lijanska vojska zaražena ruskom bolešću. 0 v a j je poraz z b r i s a o r a e une Italiairrcdente. ,,A 11 g e m e e n li a n d e 1 s b 1 ardet“ piše: Težak je to udar za 11 a 1 i j u. S v e š t o j e 11 a 1 i j a n 3 v o g o d i š n j o j b o r b i o s v o j II a, oteto joj je za ne punu liedje1 j u dana. Sad će se moraU po v u č i i I. t a 1 i j a n s k a v o j s k a, akoneželidabudeodsječena. Tada će gornja Italija biti napadačiinri sa svim otvorenn. Radnieke pobnne u Como. P r e u r a n j e n a radost. Kb. Lugano. 30. oktobra. Iz C o m o se javlja o radničkim pobunama. O tome pojedinosti još nema, jer se strogo vrši zabrana graničnog prijelaza. U uedjelju su M i 1 a n o i C o m o bili o k i ć e n i z a s t a v a m a, jer sv pronio glas, da je pošlo za rukom zadržati neprijateljevu ofenzivu. Ali sti ubrzo zatim stigli prvi bjegunci iz Udine i Treviso, koji su donijeli izvieštaj o pravom stanju stvari.
Revolucijonarna Rusija. RusKi vojnici ne ziiađu, za šta se borc. Kb. Siocldiolm, 30. oktobra. U sjcdnici ruskog piivicmeoog parlamenla. od 25. o. m., u kojoj su se raspravljaJa pitanja o zcmaljskoj cdbrani, izjavio je govornik ljevi-:o, so' ijalni rovnluc-ijonar Karlin: Uorbcna sposohnost vojske iuožo pojačali, ako vojska i narod budu zaali, za šta se-bo.rc. Prvo srcdslvo za to je potpuna proinjenanaše spo 1 jue po 1 itike. IJ prijcdlogu svima rntujućim siiania d.a se odmaii pristupi primirju, ne v i d;i mo aišta, što bi udilo časti i dostojaustvu Rusijc. Prikrivene namjere rnske demokracije. (Naroeitl brzojav „BcoSradskiii Novina") Rojterdam, 30. oktobra. Petrogradski dopistiik ,.M o r n i n g P c s t“-a upravio je senzacijonu opo • menu konfercnciji si!a protiv ruskih učesnika. „Morning Post" potsječa na poznati razgovor, u kome je geueral Aleksejev naglasio, da će kao zastupnik ruske dcmokracijc uecstvovati u pariskoj konferenciji sporazumnih sila samo tada, ako dobije zadovoljavajuea punomoeija. Sad, primjećuje dopisnik, Alcksejev je konačno odbio tu misiju sa izričnim uavođom, da ne žeii da igra sa obilježenim kartama. „Mcrning Post“ veli na ovo, da čc se ovo upotrijebiti saino na to, da bi se prevarili bezazleni prijatelji i drugovi. Ovim jc saveznikc, liaročlto Franeiisku, Hnglesku i Amcrikit opomcmio če stiti. besprijekorni ruski general pred drskont nanijerom onih ljudi, koji če s njiitia uskoro u ime Rusije sjes*i za zcieit' sto u Parisu. Ratno stauje ti uuutrašnjosti Rusijc. Kb. Petrograd, 30. oktcbra. Pe rogradski brzojavnj ured javIja: Zbog porcmećenja ntira i reda, koje trajno uziina sve većcg maha, proglašeno je u nmogim giađovima i okruzima ratno staujc
Pripreme za odbranu Petrograda. liklaiijanje vojne posade iz Petrograđa. Kb. Petrograd, 30. oktobra. Petrogradski ured javlja: Minista; predsjedttik Kerjenskij je otputovao tta front. Listcvi naknadno javljajit, da će se namjeravano uklanjanje vojnc posade pctrogradske izvršitj po portovnoj molbi operacijone vojske. Ministar vojni se bavi sprCtnanjem zakonskog prijedloga o reorganizaeiii jednog dijela vojske tta osnovi neru skili narodnosti. Kb. Petrograd, 30. okiobra. (jlavni zapovjednik sjevernog fronta je pozvao izaslanike petrogradskc vojtte posadc k sebi u glavni stan, da iitt razloži naročite uslovo za odbranu Petrograda, koji zahtjevaju da vojua posadn napustl prijestonicu. Kancelarska kriza u Njemačkoj. 15 ii 1 o w n a v i d i k u. Kb. Borlin, 30. oklObia. \ rcras se pogovaralo u političkom kiugovima, da eo grof Ilertling neće primtli državr.og kancclarstva, pošto uije voijan da pristane na odvnjanje mje sta državnog kaucclara <k! nije-La prus kog rcinistra prcđsjerhrika. Ako Heriling konačfto odbije, onda. ima kundidatura Bulowu najviše izgleda.
Odlaganje pariske konferencije? Zbog talijauskog poraza. (NaroČltl brzojav „BeogradsMb Novina**) Ženeva, 30. oktobra. Moguće je, da će se pariska koufe renc;,a sporazuntnilt sila odložiti, zbog poraza Cadorne, čimc je p o r e m ećen i progrant rada za Ralijti, kao i zbog oštFpg sukoba izntedju Kerjenskog i sovjeta. Proglašavanje Irske za samostalnu -republiku. (Naročiti brzojav „Bcogradsiđli Novlna“) Hag, 30. oktobra. „Holandsch Nieuwesbureau“ jav'Ija iz Dublina: Dublinski naročili konvent pritnio je jednoglasno prijedlog o irskom ustavu, koj ma so Irska proglašujc za nezavisnu republiku. Zahtjcva se med.unaohio pmnavanje ustava i narodjujo, da se svakoj stranioj sili, pa i Engleskoj, pošlje po jedan prepis. Sadanji zakoni, na kojinta Irci nijesu radili, gube svoju vazuoat. Novc zakonc ćo donije.i santi Jrci. Konvent će uskoro sazvali uslavn.ii skupštinu radi preduzimanja mjeia za blagostanje Irske. Medjutim će se svim srcdstvima pokušati, da sc Kngleska s p r i j c č i d a p o d j o s i 1 o m p r o t i v Irsko, <ia lint načinom izvrši piotiv nje pritisak. . Prvi govornik glavnog odl>oia < i i i ffin jo izjavio, da su lažnc vijesli o njemačkom novcu za irsku propagandu; svo što irn jc potrcbno Irci sn sami sebi nabavili.
Pooštreni podmornički rat. Napad na amcrički prevozni brod. Kb. Berit, 30. oktobra. Pariski ,,N e w-Y o r k H c r a 1 d“ javlja, da je njemačka podmoraica napala u blizini francuske obalc jedan američki transportni brod. Od topnieke vatrc je poginulo sedant mornara. Jedna američka torpednjača ie spasia transportni lirod. Poniorski boj ua flandrijslioj obali. Kb. Rerlin, 30. oktobra. W'o1Ilov ured javlja: 28. o. m. poslijc i>o(lne napadnut jo iznenadno našim Jakim borbenim silama sjevorno ocl Ilandrijskc obale tamo krstareći veliki englcski monitor, le je jako oš'ećcn.
Amerika u ratu. Ne daje žito Finskoj. Kb. Stockholm, 30. oktobra. „Hufoudstadbladet" veii u jecbtom oštrom člankti, da je nečovječno i ni malo gentleinensiki, što se nc puštaju tri brodska tovara liranc iz Amerike za Finsku i što jc Anterika izjavila, da se za Finsku ne izvozi ni hrana ni še ćer. List izvodi iz toga zaključak, da će Finska u mjesto da se plaši njemačke okupacijc, ovu upravo željeti. Nadati sc, veli, da će rtisko mlnistarstvo spoljnlh poslova podići ozbiljuc predstavke kod Amerike.
Najnovije brzojavne vijesti. Ostavka španshe vlade. V o j s k a p r o t i v sporazunta, (NaroCitl brzojav „Beogradskih Noviua") Berlitt, 30. oktobra. Ostavku španskc vlade iznudili su vojnički faktori, koji su Dato zamjerili, što je kao i njegov prethodnik Romano.iics zaplivao u vodc sporazumnih siia.
r raže se: (Svršetak). Društvo Crvenoga Knsta u c. i k. VGO/S. u Beogradu, poziva niže imenovaria lica da ise javc radi primanja novca, ako • < J u u Beogradtt da se javc lično sa legitimacijom (prijavnom ii-tom) inačo da pošlju tačnn adre.su i oznaoc najbližu poštu, koja prima novae uputnkom. I. Zastupniku blagajnika Društva Crvenoga Krsta u c. i k. VGG/S. g. Dr. Marku T. Lckn, prof., Vatrogasna ul. 15, Beograd, I. sprat svakog radnog daria od 2—4 sata po podne, sa pozivom na broj, koji so prcd svakiin imenom nalaži: K. . Broj 3489 Kalajić Sivten, čim carin. n pcnz.; 3490 Karabiberović Dimitr'jijispektor min. fui.; 3491 Kijametovi; Alarica, tolef., Vučitra; 3492 Klajić Vladimir, nadzorn. fabr. duv.; 3493 Kucžević Pantolija, sres. kapet. u penz.; 3497 Košanin Nedeljko, dccent tmiver.; 3494 Ko' vačević Natalija, prakt. min. fin_; 3495 Kovačević Stev. deca, nadz. fabr. đuv.; 3498 Krstić Alcksandar, blag. min. fin., Kumanovo; 3499 Krstić Dr. Milan, suplcnt, Kiagujevac; 3500 Ku/.manovk Milan, nađz. fabr. duv.; L. Broj 3502 l.abnrić Aleksan., posluž. min. fin,; 3503 Lazarevie Jovnn, okntž. upravn. u penz.; 3504 Lazarević Svetisl. porodica, arhivara; 3505 Lazić Filip, poreski čin. u penz,; 3508 I.ukić RadOvan, poslužl min. fin.: M. 3520 Mačej Darinka, učit. u pen/.; 3509 Maksimović Antonije, posluž. inouopola; 3510 Manić Dragiilin, posluž. skupštine; 3511 Manojlović Milonko, knjigovodja; 3512 Marić Angelina Đoži.dflra,
BEOGRADSKE NOVINE 31. oktobra 1917.
Bi»j 299 .
posluž. tmivorz.; 3513 Markov'ić AlekBandar, prakl. glav. kontro’e; 3514 Marković Arandjela pororlicn, pošt. nosluž., Jovo Iiića 85; l»15 Markovio Milcaija, raden. fabr, duv.; 3637 Marković M'loš, blag. sols. *tov.' u penz., Grocka; 3517 Malić Kosta, reviz. carin.; 3538 Matić Ljnbiša, jjobIuž. monop.; 3510 Matijević Sima, ka.pct. u ponz.; 3530 Mićifi Itadovan, račun. kou. u penz.; 3537 Mihajiović Dragut., nadz. stov. duvana; 3538 Mihajlović G,jorgje, posluž. min. fin(.; 3539 Mihajlović i Jovan, srcs. kapet. u penz.; 3540 MiRajlović Kosta, posluž. inon.; 3642 Miliajlović Milija, ot'-ic Drag. Jovanović, ruz. pontŽn.; 3541 Mihajlović Miloje, posluž. monop.; 3542 Mihajlović Ružica, prakt. monojJ.; 3543 M hajlović Stana, prakt. glav. kontrolej 3634 Milt-ajlovifi ŽiVlco,, pošU čin.; 3523 Mijalović Uroš, posluž. pošlc; 3522 Mijović Mihajio, sres. kapct. u penz.; 3523Miladinović Aksent., čun u penz.; 3525 Mileuiković Dr. Milut., prof. univerz.; 3526 Milić Mihajlo, kapet.. u penz.; 3528 Miloradović Jelena, praki. carin.; 3527 Ali lovanović Milka, posluž. niin. fin.; 3529 Milutinović Trebinac Mileva K., učii u penz.; 3530 Mi jcvb' Obrad, posluž. monop.; 3531 Mi jković Vejimir, poslnž. monop.; 3582 Milić \ Jadiniir, ppOručn. u penz.; [3533 Milrović Aleksa, naclzorn. fabr. duv.; 3534 Mjlrović Božidar, sckrct. u pcnz.; 3544 Mladenovi • Miladin, posl. skupštine; 3545 Moleiović Dimitiije, bl. u penz., Svetogorška 12; 3546 Molerović Dragutin, pralct. ntonop.; 3547 Mornirovifi Jovan, posluž. skupštine; N. Liroj 8548 Nasjić A'ikrjla, pošt. kout. u pcnz.; 3549 Namnović MiJeva, čin. cariit.; 3551 Nedić Božidava porodica, upr. šumar. škole, Sm'edcrevo; 3550 Negolinac 'M-ihnjlo, carin. čin.; 3552 Nestororović Dimitrije, prakt. monop.; 3553 Nešić Arandje), jjosIuž. monop.; 3554 Nošković Ruža, telefonist.; 3393 Nikolić Miliajlo, posluž. kouzistorije: 3556 Nikolić Ostoja, račiui. kont. u pcnz.; 3557 Nikolić Steva, marveui lekar; 3559 Nova’ković Petar, poslnž. carin.; 3560 Novakovifi Rista, posluž. min. fiu., Lauilanova 62; 3561 Novaković Timotije, raajor u penz.; 3558 Novaković Vi(iosa\a, čin. glav. k'otttrole; O. Broj 8562 Ostojić Vasilije, lelefonista; 3563 Ostojijć Milica, le’efonist; P. Broj 3566 Parezgnović Eeiar, raden. fabr. duv.; 35^5 "Pa^novifi J;utk<>, viši' mteiidant; 3570 "^el^ović Katarina-mladja, čin. pošte; 'x>_68 Pctković Stojan, res vizor carin.; 3569. Pelrović Jelena, učit. u penz.; 3572 Pefrovič Stevan, knjigov. monop.; 3573 Popović Aleksa, mašinista držav. štampaiije; 3574 Popović Gjorgje, pošt. čin.; 3,578 Popović Filipa po : rodica, pošt. direkt., Ivanjica E. br. 4; 3576 Popović Ujubomir, poros. čin.; 3577 Popović Petar, suplcnt; 3575 Popovifi Zarije, pošt. poslnž.; 3579 Pržić Branislava Aleks., učitoljica; 8580 Pnjić Mihajlo, rlirckloT pošie u Hpćfeh ; Broj 3581 HHPPjevJć Svefoz., reviz. carin.; 8583 Radojević Ilarlos. porodica, čin. tmiverz.; 3584 Rađojičić Jevrem, posluž. carin., Čubureka 1; 3582 Radovanović Risia, nadzornik fab. duv.; 3585 Rajković Ljubica udova Ztlrav., poštan. čin.; 3587 Rist.ić Ljubomir, pošt. kondukl.; 3580 Rislivojević Naslnsija, telefonist., Hadži Rufimova 13; s. Broj 3588 Savić Ljubomir, posluž, min. fin.; 3589 Savić Svelozar, sres. kapcf. u penz.; 3394 Sekulić Nikole porodica, Kapetan Mišina 20; 3590 Simić Marka porodica, sres. ekonom; 3591 Simić Pelar, direkt. -pošte, Valjevo; 3592 Simifi Trifun, pošlv ponđukt. u penz.; 3594 Spasojević S;fvn, nadz. 'fabiv dav.j, ; 3593 Slavković Milcta, carin. posluž,; 3594 Spasojcvić Sava, nadz, fabtv ditv.; 3596 Stamcnković Mileva, te’.efonist , Dočanska 5; 3595 Slanišić Svetozar, nadz, fabr. duv.; 3597 Slanojević Stanoja poro. dica, reviz. carin.; 3395 Stefanović Jovana porodiea, posluž., Laudanova 15; 3599 Stefanović Mihajlo, polie. čin. u petiz.; 3601 Stefanović Miiiajlo, blag. u penz.; 3600 Stefanović S. Mihajlo, biag. u pcnz.; 3598 Stefanović Milutin, posluž. min. fin.; 3602 Stelimović Vladint., Gjušina 6; 8631 Stojanović Milan, posluž. carin. uprave; 3603 Stojanović Stevan, čin. administ.; 8604 Sbojjnović Tcofil, poštar; 3605 Slojić Svelozar, arhivar; 3605 Stojičević Angeljna, pošt. čin.; 3607 Stojičcvić Zorka, telefonist; S. Broj 3625 šaiiftraovifi Kos/.a, ytlea,' dant u p'.-nz.; 362$ SišmanoMć Božid. lnajkii, čin. ntin. fiVi.; 3627 Štajnlebncr Emcrih, inspekt. u pcnz.; 3628 šlreng Vladislav, čin. monop.; 3632 Sulovnć Sava, pogranič. stražar; T. Broj 3608 l'amjbulžić Tlista, posluž, skupštine; 3680 Tanasković Steva, kočijaš nronop.; 3611 Todorović Lcposava Milivoja, nadz. fabr. duv.; 3612 Todorović Miloš, knjigovodja; 3610 ToJotović Živojin, učit. glmnaz.; 3640 Tomić Milorail, pores, čin., Nova Varoš; 3613 Trajković Milan, reviz. carin; U. Broj 3614 Lgiičić Jevfa, -sekrelar rudars. odelj.; 3615 UrOšević Jovan, čin. carin.; V. Broj 3427 Velićković Draga, teicfouist,; 3426 Velitnirović Gjorgje, čin. po šte; 3431 Vučković Mihajla porochca. Kjr, Milufina, 83; 8430 Vnjič Jagodfl, r-fr,
mirc fin.j 3396 Vuković Toma, raoaop: činov.; Z. Bfoj 3463 Zaiić itija, čih. li pNaz.; 3464 Zdravkovdć Mihajlo, carin. čiu. u penz.; 3635 ZUitanović Zorka, «čin. min. fln.; Ž. Broj 3460 Živanovir' Dragomira poiorlica, posluž. uuiverz., Vidinska u>. 21 3461 Živanović Milan, upravn. c-atin. u’ penz.; 3462 Živdcović Stanko, knjigov. soi. stov. II. g. Ivanu Zankoviću, članu glav. odbora Di uštva Crvonoga Krs a od 3—4 sati po podne, Kralja Aleksanđra ul. 130, Beograd. Atanacković Marko, penz. innpekl.; Gjeković Milan, ćuvar pruge iz Novo Varoši; Igojalović Milati, carin. reviz. u penz.; Janković Tvan, penzionar; Janković Pavle, knjigovodja u penKomarćić Božidar, poštan. posluž., Nova Varoš; Korović Jevla, čuvar pruge; Kocović Jovan, penzionar; Nastasijević Nas as, paštan. konlr. u pcnz.; Nešić Dr. Milutin, porern. u penz.; Nešić Mihajlo, blagajriilc u periziji; Obradović M:lau rnajor u penziji; Obrenović Sima, policijski kontcsar u penziji; Obrenović Hri tJna, ponzionerka; C’ekić Milosav, porezn. u penz.; Crvončanin Ljubomir, faktor drž. štamp. u penz. g. Mih. P. Miloševiću, ltčifceljil, Kosančićcv Venac 10. Persiđa Lukić, učit. u Požarevcu.
Grad i okolica. Onevni kalendar. Danas je srijcJa 31. oktobra, po slarom 18. oktobra. — Kimoliatolici: Vuk b.; pravoslavni: Pct. Cclinj, Luka (Luč.-dan). Casnička i činovnlčka lcasina otyorcna jc do 12 sati u noći. C. i lt. v o j n i č k i d o m: Citaonica, soba za pisanjc i igranje, Itantina. Otvorcno od 7 sati izjutra do ri sali uvečc. Slobodan pristup svakornc vojniku. Bcogradski orfenm (ti zimskom pozorištu, prijc Boulcvard); Počctak prcdstavc u 8'30 sati uvečc. Kinemaiografi: Vojni kino u Kralja Milana uilcl 50 (Koioseum): U G sati nveče predstava za vojulke, a n 8'30 itvcčc prcdstava za časnikc. — C. i kr. gradjanski kino na Terazijama broj 27 (Paris): U 6 satl uvcčc prcdstava za gradjanstvo. Noćna služba u ljelcarnama: U scdmici od 28. oktobra do uključivo 3. novcmbra obavljačc uoćnu službu u Bcogradu ove ijekarnc: Delini, Knez Miliaiia ul. 1; Nlkolic, Bitoljska ulica br. 2; Apotcka CTvenl Krst, Bcogradska ul. 2. Rcd vožnjc parobrodom iz Beograda u Zcmun: 7, 8, 9, 10, 11 i 12 sati prijc podne; 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 3 sati poslijc pođnc. Iz Zcmuna za Beograd: 6'30, 7-30, 8'30, 9-30, 10-30 i 1130 pr. podnc; 130, 2-30, 330 4 - 30, 5'30, 6.30 i 7'30 posl. podne. — iz Žemuna ti Pancsovu: u 6 sali ujuiio i u 12 sati u podnc — Iz Pancsove u Zcmun: U 830 sati prijc podnc i 3 sata poslije podnc. — Lađja, koja vozi izmcdju Zemuna i Paucsove i obratno ne prist3jc u Bcogradti. — Brodarski saobraćaj S a b a c—S m c d c r c v o. Poiazak iz Bcograda za Sabac: srijcdom i s.ibotom u 730 sati it jutro; iz Sapca za Bcograd: čctvitkom i ncdjeijom tt 7 s. tt jntro; iz Beograda za Smedercvo: čctvrtkom I nedjcljom u 3 sata poslije podnc; iz Smedereva za Bcograd: utorkom i petkom u S sati u jutro. — Brodarski saobraćaj izmedju Beograda i B tt d i m p c š t e: Brod iz Beograda za Budlmpeštu krcće svakoga dana u 5 sati izjulra; brod stižc n Buđimpcštu drttgoga dana u 530 sata poslije podne. — Iz Budimpcšte za Beograd krcćc brod svakoga dana tt 8 sati prijc podnc; tt Bcograd stižc taj brod drugoga dana u 7'20 sati poslije podne. Brodarskl saobraćaj izmedjtt Z c tn u n a i Szcgcda: Odlazak iz Zcmuna prcma Titelu, Szcgedtt: U pouedjcljak i četvrtak tt 12 sati u podne. Dolazak u Szegeđ: U utorak i petak u 1 sat poslije podnc. Odlazak iz Szcgeda prcma Tltclu i Zcmunu: U srijeđu i ncdjelju u 6 sati u jutro. Dolr> zak u Zcmttn: U srijcdtt i ncdjeljtt u 610 sati uveče. Krctanjc parobroda za vojn i k c. Odlazak iz Zenmna i Bcograda it OrŠovtt svakoga poncrljeljka, srijede i sttbote. Odlazak iz Beograda u 5 sati izjutra, dolazak tt Oršovu u 3 sata i 10 minuta poslijc podnc. Iz Oršove u Zemun i Beograd svakc ncdjcljc, utorka i čctvrtka, odlazak iz Oršove u 5 sati izjutra, doiazak u BcOgrad u 830 sati tt večcr. B o t a u i č k a b a š t a. Otvorcua utorkom, čctvrtkom, ncdjeljom i prazniciina. Posjet bolcjutka tt bolntcama: U bolnici .Brčko": od 2— 1 sata poslljc podne. U bolnlct „Brnnn“: ođ 930—12 salf prije podne i od 2—4 sata poslije podne. — U c. i k. gradjauskoj bolnici: u utorak, četvrtak i ncdjeljtt od 1—-3 poslijc podnc. Vojno parno loplokupatilo nCarDusanovojuIlcL— 1. Kupatiiou kadama: a) Za vojne osobe otvoreno radnitn đanima od 7 sati prije podne do 5 sati poslijc podne, a nedjcljom i praznicima od 7 sati prijc podne do 12 1 / sati u poditc. — b) Za gradjanstvo radnlm danima od 9 satl prljc podne do 5 satl rosiijc podne, a ncdjeljom I praznicima od 9 sati prije podnc đo 12'/ 2 sati u podne. — 2. Parnokupatilo za časnlko i n j Im a r a vn c či n ov ti lk c otvorcno }c utorkom, srijedom, petkom i subotom od 7 sati prtjc pođne do 5 sati poslije podne, a nedjcljom i praznlcima od 7 sati prije podne do 12W« sati u podne.— Za gradjanc mttsKogpoln otvoreno je parno kupatito portedjeljkom i čeh'rtkom, (ako u te danc nc pada kakav praznik) od 9 sati prije podne do 5 sati poslije podne. — Casnidma i njima ravnlnt činovnicima stoje na voljtt da sc shtže parnim kupatllom i u danc odredjene za gradjanstvo (ponedjcljkom 1 četvrtkom). Blagajna se zatvara radnlm danima u 12 1 /., satl, a nedjcljom 1 praznicirna u 12 sati u'podnc. Riinokatolička služba Hožijja. 1. Noverabra (Svi sveti.) I. U dvoru: u 8 aali u jufaro raagjarska pror>ovijećl i sv. ntisa za vojništvo. Sloboclan prištup itna i građjanstvo. Ll. U župuoj crkvi: u 8 sati sv. raisa za školsku djocu. U 10 saii stpskolirvatska propo\ijod i pjevana nv. misn. U 6 sati po jjodne pobožnosfc u spomen. tnrfcvima (njcraačka proptn'ijed, Ijtimijo i Lihera), _ ) %
Rcformaiska svečanost. Danas, 31. oktobra bićc evanijeličko bogusluienje povodout refonnatskc sweanosti u 9 sati na magjarskora jczfka, a u 10 sati tia njctnačkom jeziku u cvangeličkoj crkvi n ulici Vnkn !Caradžića. Lična vijest. Dugogorlišnji državui savjc nik i prodsjodnik raiuistarslroa; savjefa g. Sve fcomir N i k o I a} c v i ć doptrtovao je iz unutrašnjosti u Rcognul na k a'e vii ere. Isiorijski kalcndar. Danas jn jcdna znamenita godišnjioa. Danns »e napunilo ravno 400 goilina, od kako je osnivač protesfaniizma, dr. Martin Lttfchcr 31. oktobra 1517. godine zakuoao na kapiju dvorske ctkve u Wittenbergu glavnorn gtadu tadašrjje ve'ike kne/.evine Saksonskc protest u 95 tačaka („teza", stoga se taj čin ii ishjriji krafko na/.iva „95 1eza“). Tiine šio j? javno kritikovao jedtnt papinsku odreribu učinio je prvi k'orak ka prckiđu sa Bimoin. S loga prote.stanli svakc godine (naročito u Saksonskoj) slav« Hll oktobar kao „praznič reforraacije" (,,Refornui:ionslesL‘ ) j a naroćifo će sveeano proslaviti današnju 400godišnjicu. •— 31. oktobra (p. n.) 1851. godinc unu'o je na Cetinju zaslužni vladar i vcliki srpski pjesnik vladika P e l a r P e t r o v i ć—N j c g u š, tvoiac „Gorskog Vijeuca“, ,,Luče Mikrokozrtia“, „Slobodijade" ,,l.ažnog tara Sčepaoa", „Ogledala Srpskog" iid. Vladika I’etar Pftrović rodjen je 13. j u 1 a 1813. g odine kao siu Tome Petrovića naj . 1 jdjeg braia vladike Petra T. Pelrovića — svctog l’elra. Na krštenjn dobij j- irae Bade, a tek, pošto se zakaludjeiio dobio je irae Petar. Narod ga je u ostalom eesto nar.ivao „vladibom Radom“. Cćite'j mu je dngo bio euveni srpski pjesnik Sinio Milutinović. Pcšlo 1830. godine urnre vladika Petar I., dodje na eelo Crne Gore vladika Rade. No on stvarno primi upravu zemlje lek prjšlo se 1833. godine vrati iz Rusije, gdje se bio zavladičio. U svtj .j upravi on j • ufinio kraj palrijarlialno-pk- nenskoj decentralizaciji i poeeo je davati Crnoj Gori oblik savremcne državc. Velikorn strogošću jc ugušio krvnu osvetu. poeco j*» stvarati einovništvo i zaveo je povezu radi izdržavanja državaog aiaiata. Osnovao je dosta škula i time je počeo dizati primitinii umui nivo naroda u Crnoj Goii. Vladika Petar imao js u živolu ninogo gorkili časova. Kao što j • pozruito rnriogo je putovao, odlazio je u Be' oko izdavanja svojili književnih radova i radi sastajanja sa Vtikom i drugint uglednim predstavnieiina ladašnje si’pske Jcnjiževnosti i nauke, putovao j • radi liječenja po Italiji, gdje ga je pratio veliki pjćsni k. Jj j u b a N e n a d o v i ć, koji jo u svojim putopjr-ima ovjekovječio nrnoge lijepe auegdote sa toga pula, koji divno ocrtavaju umne i karaktemc osobine vladieine. Vladika Petar govo io j j odlieno nekoliko stranih je ika, na oč'to rmski, francuski i talijanski. No u Italijo nc mogašc naći lijeka sušici', koja ga je moiila: premuiuo je 31. oktobra 1851. god. na Cetinji;, a saranjen je na vr'hit Lovćona. 1834. god. bio j° osno,vao i štampariju na Cetinju. U prvu kategoriju njegovih književnih d e!a spadaju „Lijek jarosti turske“. ,,1’ustinjik cetinjski“, „Ogledalo srpsko", ,,Kula Gjurišiita“ i „Cardak Aleksića". 8va ova dij.ila (Kjlpuno su pod utieajent aaroduog pjcvanja.' U drugu grupu spadaju „Luča Mikrokozraa“ i „Slobodijada", gdje pjesnik ispoljava vcć svojit vlastitu književnu kulturu. Trcćtt grupu sačinjavaju draraski spjevovi „Šćepan Mali“ i ,,G o r s k i V i j c n a c“. Gorski Vijenac je nc samo najbolje djelo Njegoševo, vcć spada u klasična djela srpske književnosti. Dok je pak „Gorski Vijenac“ prvenslveno spjev bcz naročilog dramskog zaplcta, „Šeepaa Mali“ pokazuje jasnije dramske težnje. 31. oktobra 1901. god. proslavljena je svečano 59-to godišnjica Njegoševe smrii, a slogodišnjica 1913. god. proslavijena je skrom nijo zljog tadašnjin ratnih dogiuljaja. Željeznička stanica u Topčideru. NaŠu predjašnju vijest o otvaranju topčiderske ieljezničke staii'.ce z;t saobraćaj putnika i prtljaga imamo sada da dopuuimo time, da će še na tcpčidcrskoj žejjezničkoj staaici primati santo p r i v a t n e pošiljb e z :* dalje otpravljatije. izdavanje petroieia. Javlja se gradjanstvu, da će se petrolej po kuponima izdavafi još samo do 3. novembra u veče u ulici Braće Nedića. Ko se sa petrolcjom nije snabdio, neka to učini do gornjeg darta, jer ga poslije neće moći dobitl. Dncvna tcniperatura u Beogradu. 30. oktobra 1917.: maksimum u sijencl 17.5 (prema jučerašnjem +1.2). na suncu 21.8 (+0.4). Temperatura zentljinc površine 16.4 (+1.5) stepenf Celsiusovih.
Zvonitne oDlnve. OBJAVA. Naredbora c. i k. vojno glataie gubernijc odj. 8/a br. 18209. od 15. oktobra 1917. razriješen je Ludwlg Eithcuvvald od zvanja nadzoruika uad jfiuuom Kuzinan S. Nikolić u Boogradu i po stavljen na njegovo lnjesto Jonef Ge scheidt, Knez ,\lihaiia ul. br. 49. C, i k. okružtto zapovjedmštvo gtada Beograda. * e