Beogradske novine

Broj 35.

Cetvrtak

BEOORADSKE NOVTNE

7. febnisra 1918.

tatim izaslanstva svih vojnih nađSeštva, zavoda i vlastL Pošto je u bolnici „Brčko“ obavjjen blagosiov mrtvoga tijela po vojaom superiorn Klimkoviću uz asistenciju dvojice vojnih sveštenika i pošto je Izaslanik novosadskog suda, sndija dr. Aleksandar Z 611 a n, gdje je tpokojnik bio predsjednikom sudbenoga sroia, izrekao oprosni govor u ime svojih drugova za svojim pretpostavljealm, krennla je žalobna povorka praiiena počasnoin polusatnijom i vojnom glazboin Studeničkom i Staroerkvenoni .uliconi prcma stanici. Na stanici je isvcštenik ponovno blagoslovio mrtvo lijelo, kojc je onda prcncseno u žeiježničkl voz, da ga ponese u domovinu pokoinikovu, i da tamo budc sahranjeno. Dobrotvoma pozorišna predstava. Danas se u dvorani ,,Kasine“ u 8 sati uvcče ponavlja pozorišua dobroitvorna pređstava od prošle subotc s jsiim programom i redom: Ogrizov i ć e v o ,,P r o 1 j c t n o j u t r o“ s gdjicama Kikić i Jurković 1 s gg. Kita•novićem i Savićem, zatim Sterijc Po;p o v i ć a ,,Tvrdica“ („Kir Janja“) * Čičom liijom u naslovnoj ulozi, a u ostalima s gdjama Stojanović i MihajJović, i s gg. Gošićem, Dinulovićem i 6piridotiovlćem. Ulaznice su bile još prekjuče razgrabljcne, pa sc više ni ijeđna ne može dobiti, a bez ulaznice se nitko ne pušta u dvoranu. Unioljava sc ^ublika, da zaposjedne svoja mjesta već u 7 i pol sati, jcr će predstava poČeti tačno u 8 satl, da se uzmogne svršiti ti 10 i četvrt. Klasična komedija ,,Kir Janja'* davaće sc dritgc sedmice ijoš posebno kao matineja zn djake srednjih škola. Umro. Mihajlo P o s n i k o v i e, advokat iz Sapca, naprasno Je 5. o. mj. preminuo u Beogradu. Pogreb će mti biti danas u 2 sata poslijc podne. Stan Takovska tilica 3a. iVojno-ljekarsko veče. U subotu, 9. o. mj, u tri četvrt 6 uveče, biće u hirurškom odjelenju pričuvne bolnicc ,,Brčko“ pod predsjcdjiištvom stožernog iiječnika dr. K. B fi h in a četvrta sjednica sa oviin programom: I. Demonstracije: Nadiiječnik dr. Q. pl. G r o ss a) slučajevi nojenja; b) važnost trajne irigacije od gnojenja zglobova. 2) Nadliječnik 'dr. Tatar: a) Keratoma paimare herediitarium; b) Xantiion. 3. Pukovski jiječnik dr. Huttl: Poptijski jojunalni iir. — If. Predavanje: Doc. dr. Lfiwy: Prlmjedbc u pitanju malarije. Gosti su dobro došli. čitulja. Sinoe je naprasnom smrću premiaula gospodja B i s e n i J a, supruga g. iVlade Todorovića, ministra gra'djevinc u miru. Pokojnica jc bila uzor $cna. odlična domačica, nježna supruga, brigljiva niati i milosrdna prema vsvakome, kome je bilo potrebno pomo'či. Umrla je tugujući za svojora udaljenom djecotn. I3cfg da joj dušu prosti! Pogreb danas ti 2 sata poslije podne. Uljcpšavanje Kalcmegdana. Od prijc nedjelju dana, pod ruko.vodjenjem naročito odredjenog opštiuskog nadzornika, prlstupljeno je uredjiiVanju kalemegdanskog šetališia. Sada sc vrši čišćenje i potkresivanje drve’ća. Sasušena drveta i otkresane grane izdvajaju se i besplatno razđaju beogradskoj sirotinji. Tražo se radnici. Opštini grada Beograda polrebno je 6 radnika za izvoz fekalija. I.ica, ftoja bi se htjela printiti ovoga posla, ipotrebno je da se javc refereniu ulica iVeliki Trg broj 27, tt zgradi ,,T e k i j e“.

Bcograd—Topčider. Na topčiderskoj tramvajskoj pruzi saobraćaju sada osam tramvaja, ali svih osam ne Idn direktno do same stanice u Topčideru. Do proljetnje sezone saobraćaće sedam tramvaja od gnbernijske zgrade do „Gospodarske Kafane“, odakle do Topčiđera saobraća jedan tramvaj, a kad nastaue proIjetna sezona uvešće se nov red vožnje. Poziv vlasnicinta vinograda. 9. odio c. i k. glavne vojnc gubernije u SrbijL izidao jc 21. januara ovu naredbu: Sopstvenici vinograida u atam cpštino beograd.-ko pczivi ju &e ovl.n, da do zaltljućno 15. februara ove gođ ne p.i' jave u tajništvu opštine, id. Kral’a A^eksandja broj 7, I. sprat, vrata 48: aj Kolike su irn količine preostaie od pioš.e godine piavog kame. a ib.k a ?itnol), perocida i alaurui (stipse) # i bj Koliko koiićine polrebuju od o.ih protilaktiekin sred-tava . a cvogodišnj ; obdjelavanje svojib. vinograda. Od proš’.e godine zaostaie koi čiiie pobrojariih sredslava imaju se taćno oznafiti; a za ovovodišr.ju obradu vinograda tražiti samo onoliko, kolko je s.varno potrebno. . Cijene plavog' kamena, perocida i stipse još nisu odrcdjene; a’i one Cjerovatno ne će premašati prcšiogod'Š..jo cijone za plavi kamen kiuna 12, a za peroeid kruna 3. Cšjena stpse još nije poznata. Primicćujc se, 'da je upotreba perocida, li ala prošie godinc poTOljne rezultate. Piijave poslijc označenoga roka ne ćo se uzimatl u obzir. A ako bi u vinogradima nastupile ž.ele usi jcd toga, što nisu tražena gonija srddstva, b’će odgoj voran vdasnik všnograda. i!i onaj, koii ga j obradjuje. Đnevne vijesti t Savo N. Piamenac. Iz Virpazara javljaju ,/.'e‘in£k'm JS'ovinama": 24. 'decembra prosle godineugasio sc u najljepšem cvajetu mlađosti život jednog vrlog, opšle omiijcnog mladića. Toga se dana p.eštavio daleko od svojih milih i dragih Savo N. Plamenac, bivši pisar kapc anštva istdčkm; i pješadijski potporuČnik. Pobojmk jc rodjen u Bo’jović'ma 14. januara 1888. godine. Djetiajstvo je proveo u svome rdćinom mjestii, a čim je maio pocdraslao pošao je za Atnei’iku, tarr.o ga jc zatckao balknrki rat, te je pok. Savo odrnah pohitao nat ag u otadžUmi, stupio u reHovc cmogorste TOj.kc-, junaćki &o bo.io u krvavim borj.a.i.a o o Taraboša. Iza rata bi postav jen za pisara kapetanstva u riovoo.svo.enim k a-. jevima Cme Gorc. Na tome mjestu zatekao ga je i evropski rat, pa ga jo 'đužnost i aprečavahi da u ratu u/.cm ^ktivnog učesća kao borac. Ipak pri evakuaciji Metohije pok. Savu se đade p:il ka; da i u ovome ratu pokaže svojc prognuće i ljubav prema ota'dž i.uVSamct eći pok. Savo bram protivu pomaoitafe ruljc pobunjcnih mještana kapetansku kanće'a iju. Njegova 'dva druga, poručnik Koljcnšić i Žandar Perovlć, ginu pri obrani kancelarije, a pok. Savo posiije đugo l>orbe uspijc da .se spase. 2a ovu zasiugu proizveden je u čin potporiičnika. Eto takav je bio pok. Savo hć Plamenac, S toga je i op'šta ža'lost zaviidjla n'e samo u njegovom rodnom m'jestu, nego i u cijeloj crmničkoj nahiji na glas o srnrti ovoga mladoga Plamenca, a to se najbolje vidjclo i po ve! koin učešću naroda na pokajanju održanom u Doljevićima 13. januara ove g68inc. Austrijska sanitefska misija u Sotiji. Sofijski listovi s pohvalom pišu o jođnoj dobi-ovoljnoj sanitetskoj misiji, koju je austrijski „Crveni krst“ oda-

slao o Sofiju. Naročito instalirana zgrada o svako je doba dana I noćl utočište bolnitna i ranjenim, kao 1 onima. koji sn nemaštkiom nagnani da potraže hrane i boravišta. Prema tome nstanova |e podijeljena na tri odsjeka: kuhinje, bolnice ! odjelenja za prenoćište. Ona raspolaže I transportnim sredstvima, koja u slučaju nesrećnog slučaja kod lica u gradu stavlja na uslugu za prenos u bolnicu. Novčana sredstva za izdatke misije dobavljaju se od centrale „Crvenog krsta“^ Razne vijesti Naučlo španskL Na dvoru francuskog kralja Louisa XIV (vladao od 1643. do 1715. godine) bio je neki mlad markiz, koji je bio nevjerovatno slavoljubljiv i uobražen. Svakom prilikom, na zabavama, na lo. vu, na svečanim ručkovima i t d. gledao je, kako će sc najbolje preporučiti kralju. Kralj, znajući za tu njegovu osobhiu, zapita ga Jednog dana, onako kao uzgred: „Zbilja. g. markize, znate li španski?“ — „Vaše Veličanstvo, na svoju najveću žalost, nezuam... ali.. .** — „Steta, zbiija šteta“, prekide ga kralj, odmaiiujući glavom 1 poče razgovarati o drugim stvarima. Markiz opet bio je kao ubijen. Kalco je baš tih dana bio tirnro francuski ambasador u Madridu, markiz je mislio ni vlšc ni manje, nego da ga je kralj imao u vidu za to injesto. Od toga dana nijc ga vlše bilo ni na zabavama, ni na prijemima, ui na lovu, ni na ručkovima. Uzeo je nekog odličnog učitelja, zatvorio se u svoj dvorac i počeo je neumorno učiti španski, takp da je već za četiri mjeseci naučio španski. Tađa izadje pred kralja i reče: „Sada stojiin Vašem Veličanstvu na raspoloženjn: odlično ! sam naučio špauski jezik!“ A kralj če se samo ljubazno uasmiješitl I reći: „Odlično, dragi moj g. markize, vrlo dobro — sada ćete moćl da čitate „Don Ouixote“-a u originalu". Veiičica suuca. Poznato je, da je siuiee izdaieka najveće tijelo u vasioni. Prečnik sunčev iznosi 1,391.000 kiloinetra, prema tome je preko 109 puta veći od prečnika zemljinog. Površina sunčeva ll. 900 puta je veća od zemljine površine, a sunčfva zapremina jeste 1.300.000 puta. toliko koliko zemljina zapremiua, što žnači da je sunčeva zapremina 600 puta veća od ukupne zapremine sviju ostalih planeta.

Narodno zdravlje A. Sijaković: T i f 1! S i kako se ta zara/jia bolest nadikahto lečl.*) i, Za vreme srpsko-bugarskog rata 1913. g. skoro su svi lckari bili na frontu ii Makedoniji. Selo Selevac i Azanja imali su svog lekara, koga su zajednički plaćali; ali je i on bio na bojištu. Tako reći, sa svojim stanovništvom, koja su u to vremc brojala blizu 20.000 slancvnika, oba sela ostala su bez lekara. Tifus je prvo počeo da besni u Azanji, pa je, dodirom, prešao n Selevac. U osustvu lekara, mnogi mi se seljaci obraćahu za savet za razue bolcsti, kao: za groznicu, srdobolju, šarlah. šugu, pa i za tifus. Mojim savetima svi stt se pomogli i izlečili. Od samog tifusa izlečilo se oko 40 osoba, i nijcđan smrtni slučaj nije se desio, Ja sam još u to vrenie hteo da iznesein na javnost: Kako se leči tifus. A1 teretni posao državni, u koji me odma za tim upregoše, nije mi dao, da preko javnih glasila publikujem način lcčenja. Kađ to onda nisam učinio, činim sada, valjada ćc od ovoga ko imati I koristi. Znaci tifusa: Bolesnik pre 5—6 dana oseti mnlaksalost u rukama i nogama; glava ga često boli; oseti zujanje u ušitna; često povraća; nema apetit za jelo; rdjavo spava, i posle 5—6 dana dobije vatru, malakše i u krevet padne. Za prvih 2—3 dana, kako je bolesnik pao u krevet, vatra po* Činje da raste. Ja sam znao, đa so izvlači vatru. pa sam prcporučivao. da se uztne bakrač i ti njeinn sune 5 litara vode. Zatim, da se u bakrač metc pola kila soli, i da se bakrač mete na vatru, da bi se u vrućoj vodi sva s6 rastvorila, jer ladna vođa rastvara mali deo soli. Kad vidimo, da sc sva so rastvorila, onda skincmo bakrač s vatre. I pričekamo, da se voda malko ra«hladi. Zatim uzinemo čaršav. umočimo ga u bakrač, iscedimo od suvišnc vođe. pa odmali, dok je još mlak, uvijemo boiesnika u čaršav. Ćaršav se na bolesniku osuši, i bolesnik dobiie običnu toplotu 36.5°. Prc. nego što bolesnika uvijcmo u čarŠav, rasbućkamo dva žumanceta ti šolji od bcle kafe, sa dva parčeta šećera, i ovo poparimo s vodom, koja je u lončiću provrela. Žumance, kao tečnu i vrlo jaku ovu hranu, bez ikakvog, skoro, varenja, limfalni sudovl apsorbuju. Ćvrsta hrana bi povredila stomak, koji je od bakcila sav izranjavljen, i mogla bi nastupiti komplikacija bolesti, pa i sama smrt, jer bi se creva povrcdila od čvrste

•) Ostavljeno istočnim narječjcra. Oo. Ur.

j*i za nafibiskupa apolctskog, a 18 0 'goiline postao jc kardanal. Po smrii p pe Grgura XVI., izabran je kar'dnal grof Mastai-Fereiti, za papu p'Otl imc .om Pija IX. Slupanje vjsokoumnog i pleme.it. ttog Pija IV na stolLu sv. Pet a ridtš^vIjeno jo pozdravljcno ne samo u papin^koj državi, koja jc tada j ž po->‘oj ! , ječ ftt djeloj Italiji, jcr su se na’dal', da ćo ®e on založ.ti za ujedinjcnjo Ital j.\ TJ fevojoj »1 ržavi izvco je mn<y;e reforme, E a je 181S. godine dao i ustav. No usoro tol.ko ui.ešn matia rad'kalai clen.cnti u papinskoj državi, da sn tt zcrn jr naStaii neređi, u toku kojiii jc papa bio guinndjen đa se sk’o i u Gaetu, odaklo ve ftprila 1850. gOiUne pod zaštitoni au*tio-ugarskih i franru kih tuipa, k.jr su tnu bile došie u pomoć, vratio u Rim. !Ova važna epizoda njegovcg života mnogo je uticala na Pija IX. i uči.iila gi jo tnepovjerljivim prcma svim.li.eralaim težjnjama u opšto. 8. dccembra 1860. go tlinc izdao je svoju čuvcnu er.cikliku proliv slobodoumnlh težnji u d.u'tvu i crkvi. 8. dcccmbra 18o9. godlnc otvo.Io jo čuveni va tikanski konsil (Veliki crJcveni sabor) Na tom so sa’oru vanr.dno js'iakao siavm hrvatski ro’doljub i rnecena lliiskup Stro8smayer, koji je odiuč•K) govorio ppotiv đogme o papinoj mpi> »rešivosti, koja jc konačno usvojana » juoglašena 18. juna 1870. godine. Uskoro fcatim snašao je Pija LX. tczak udar, koj* pređstavlja veliki preo’/ret u c'j 1 j ist> riji sv. stolice. Još od dužeg vremena štitili su po zemlji francuakrg ca a Napotoona Ui. jakv fr&ncuski odredi Rim i ostahi papinu dritavu od tal.'jansHh uspf-

racija. No kada je u toku njcmačko francuskog rata, a r-~s!jjg sed-'nsbe bi ke prevratom oboren Napo'lcon IT,. nova f.ancuska republikanska viada o'mah jc cpozvala ovo svoje trupe, da bi iii upoLebila na bojištu. Odmah po tomc trdjausko trup« podj'-še. na R.m, a papa n jc imao druge zašliie nego s\x>ju gardu od nekobko ljudi. V’cć 20. septcmbra 1870. godine prodrh su prv* Lljahski odiodi kroz kap'ju nazvanu „Porta Pia“ u Rim. Pošfo je već ran'je bio anatemisao taiijansku vLđu, on sc zatvo.io u vatikanski dvo a'', snv't'ajući S'b; za zarobljenika u njtmu. Od toga vremena pape poslijc svoca izbora 'do smrti u opšte višc ne napuštajn Vatikam Italija je 'do duše odniali naroč'tim z-koiom (tzv. zakon o garancijama) zagarantova'a papi, da ga t da’je u potpun j mjeri priznajo vla'darem sa pravoin odaš Ijanji p> slanika jtd. (tzv. eksle itojaln .sU, dajući mu za izgubljeno zcmljiš e znat u g 'di;nju rcnLu. No papa Pije IX. nije hiio primiti znanju ovaj zakon, niti je htiu p imili odredjenu mn rentu, smatr-jući, da bi tinie priznao ta'ijansku 'diž :vu. No ma 'da je papa P.’jc IX. izgubio svj tovnu državu, to je on ipak crkvenu moć i ir.oralni značaj papiastva doveo na Slepsn, na kojemu nika/1 dotlc nisu bli I njegovi najžešći načelni protivnici nikada nisu odricali da je Pije IX. bk> visokouman i plemenit čo\ jek, u svakom poglo'du značajna pojava u novoj svjetskoj islorijL Uinro jokao što rekosmo na 'današ ji dan 1878. godine, a po njegovoj smrti izabran je kabdinal Gioachimo Pecci, koji je kao papa primio ime L a ViX!II.

Sfrtna 3 PAPA ĆE OSTAVITI KIM? ,

hranc. žato se ćvrsta hrana nikako ne daje bolesnlku za prvih deset dana. Kako organizam zdrava čoveka više trebuje hrane, nego što je od mleka može dobitl, bolesnik bl jako oronuo, l zbog malaksalosti ne bl mogao Imati snage, da kriza bolestl prodje, jer sama bolest posle 7—8 dana počinje da opada. Žumančad, od kojih bi piie napravilo i kosti, i meso l krv i perje, ta žumančad, bez ikakvih napona, odma prelaze u krv; C*aju bolesniku snagu da krizu održi. Zato bolesniku, u mesto druge hrane, treba davati po dva razbućkana žumanceta ujutru i uveče i vrecem poparena, na gorc-pokazani naćin. Poiea žurnančadi neka bolesri’c pje mleiat, koliko može. Usta i gušu neka bolesnik počcšće prepira vcdorn, i gutljajem mleka neLa kvasi suv je~ik. Ako bi se, posk prve vatre, na 2—B dana pojavila ponova vat-a. neka se bain-au s v> Idom j/onova smlači i ča šav urnori iscedi s ponova boksnik njime uvije. Sona kiselina ima, dcjstvo da sp~eči razmnožavanje bakcila i đa razvijcne bak-il® učini bezopasnlm. Za 8—10 'dara bolesnik iz postelje, i ©ot>e, n kojoj !eži, nikud ne izlazš, pa tu i nuždu svršava Izrnetke bolesnikove treba u kakvu ruptt sipati i krečom preliti, ako nema karbolne vodc. Osobo, koje se nalaze oko bolesnika, neka često peru rukr: mlakorn vodom i sapunom, da ne bi dodi om sa zidravima prencli na rukaina bakcile, jcr, nepažnjom ova bolcst utarrani po 5—6 osoba u jednoj kući. Zato kxxl bolesni'ia od tifusa ne trcba nika da do'ari, nifi da mu kakve ponudc đonosi, jer on apso’utno, osim žumančadi t mlcka, ne sme ništa 'drugo da jedc. Posle 8—10 dana treba bolesniku 'davati pikću čorbu. Kako čvrstu hianu — meso i 'đrugo bolesr.ik još ne možc da jede, jaka piLća čorba sprema &c, kad se delovi od pileta melu u louae, naliju vodom, gđe sc sune nekoliko kapi sirčeta i sitnc so!i, koliko se jzmedju tri prsta može đa uzme. Lonac se sa ovako pripremljenom pilelinom uz vatru za čitav sahat ne pustavlja, da ladna voda iz delića ođ pikta izvuče belančevinu, vibrin i ostalu hranljivu materiju. Tek ka'd prodje 6—7 dara sa ovo.kom hranom, rnože sc boiesn'ku davati meso oS pPcta, koje je za kuvan'e o-friiah pristavljeno uz vatru. Nu, I ovđe se preporučuje umerencst i obazrivost. Ovakvim lečcnjem bolesnik je na kiaju treć« ne'delje potpuno zdrav. U ostalom, ja preporučujem svakome, dia za svaku bolest odmah traži lekarsku pomoć; a svojc sam savete i usluge činio u odsustvu lekara.

Poslijeđnje brzojavne vijesti Izvještaj njemačkog vojnog vođjstva Kb. Berliu, 6. februara. Zapadno bojište: Front pruestolonasliediiilta R u p* preehta bavarskog: U pojedinim odsjecima flandrljs k o g fronta, u području A r m e n t i eresa i na kanalu La Bassće pojaČala se poslije podue topnička djelatnost. Kod L e n s a živahna borba s minarna. Na Scarpi i zapađno od Cambral-a u više se mahn pod veče pojačala topnička vatra. Frout njemačkog prijestolonasljcdnika: Odbijeni su ncprijateljski napadaji u Argonima i istočaio od Avoco u r t a. Juče je oboreuo 7 ncprijateljskih lctilica i 1 osmatrački balon. Poručnik B o n g a r z izvojevao je svoju 29. vazdušnu pobjedu. S ostalih bojišta nema ničeg novog. Prv! zapovjednik glavnog stena pl. Luđenđorfr. PRODUŽIVANJE PRIMIRJA SA RUMUN.ISKOM. Kb. Bcrlin, 6. lcLruara. Vijesf, koju jc 'donijela „Voesiscbo Zoitung" da su danas u Sinaju zap> čeli pregovori četvomog saveza 1 Rumunjske u svrhu zaključenja primi ja, piimjcćujc „Berliner Tageblatt 1 *: Sa pTumunjskom vojskom utana’cno jc privremcno primlrje (prekid bcr! i) od 13. đocembra prošle gcdine. Ovo js Z"ključeno u Fokšanu izmeđju srcLišiij'h vla:ti i gencrala Sčorbačeva. Sčerbzčev bio u ono vrijcmc vrbovm zapovjeđrik ruskorumunjskog fronta, r sada je poslije odvajanja, koje se izmeđju Uk a iao i Petrograda i vojnički izvršilo, zapovjednik ukrajinske vojskc, kojoj pripidaju i rumunjske čctne jedinice. Privremeno primirje sađa je isteklo, pa oe se o njegovom obnavljanju sada ponovo voditi pregovorinFoklanu' ■» *

Rlaroćitl brzojav .Beozradsklh Novliui") Mflnchen. 6. februarac. ' Bavarski su centrumaški listovi nedavno javili, đa će papa zbog nedo* stojnog postupanja prema njemu, ostaviti Rim. — Papa je sada Iz-« dao pastirsko pismo bavarskim biskupima, u kome se zahvaljuje na čestit* kama o uovoj godini 1 nastavlja po prillci ovako: Moja nastojanja za uspostavljanje mira svršila su na kraju načinom, koji satn najmanje očekivaoj 1 a su nastojanja od besavjesnih Ijudi' upotrebljena šta više u svrhu bijesno* 1 razdraživanja protiv mene. premda) sam htio pružiti samo dokaze IjubavL — Svi centrumaški listovi vlde u tom pastirskom pismu potvrdu. đa sadanje priiike u Italiji za papin položaj mogn opravđati najgora očekivanjaPRED ZASI.rEDANJEM SRPSKE SKUPSTINE. (NaroCiti brsojav JieograđskUi Novtna“) Basel, 6. fcbruara ■ ,)B a s 1 e r Naclirich 103“ javijaj’o iz Rima: Srpska će sc skupšt-na sa tati 28. februara na Krfu. Paš ć ć« dati op ;: ! šime izjave o spoljnrj pol ti i Sr' iji, mtročito o položaju, kakav je nastao poslije programatskih govrora Lloyda Gerr ea f VVilsona. Skupština će se — kako sc pogovara — pobliže baviti j odnosirna Srbije prcma Italiji. RASTAVA CRKVE OD DRŽAVE V RUSIJI. Kb. Petrograd, 6. februara. Petiograd'ka brzojavna agcnrijn ofc* javljuje ukaz o slobodi vjeroVpov e ti Sf o rastavi crkve od države. (Samu sađ> žinu donosimo u naretlnom broju. OpUrcd.). * \ \ UVAŽENI ENGLESKT LIST PROTiV LLOYDA GEORGEA. (NarcčiU brzojav »Beozradsklb Norvtna 11 .) Stockholrn, 6. fcb.uara, • ,,Daily Mai 1“ donosi uvodnik, d kiome se traži ođstup LIoyd Gorgovog, ministarstva, jer ono nijc kadro da dov«.-> de do mira. To jc zato, što IJoyd Geor. govo mini tarsivo nije demokrat ko. Ern gleskoj treba čisto radničko minista st\o, koje bi sc sastojalo iz naj.ad k Inijih rad : ničkih vodja i padfista.. Ovaj je čLa'nak izazvao veliku pažnju, Cl IELA JUŽNA FiNSKA U RUKAMA RADNiKA. Kb. Petrograd 6. februarar Pelrogr;\d'ka brzojavna agen i a jav* Ija: Prema izvjcštaju lista ,,Staika“(?l nalazi bo cijeia južna T'mska n rukam* radnika. • ‘ ’-«■ • V, USPOSTAVLJANJE DlPLOMATSKfH ODNOSA SPORAZUMNIH SILA PREMA BOLJŠEVIKIMA. (Naročiti brzojav „BeozraćskUi Novtna".) Stockhohn, 6. februara. \ ,,Pravda“ javlja: Američki j< poslanik u Petrogradu s ostalim diplo* matskim zastupnicima savezničkih sila održao dogovor odtiosno uspostav> Ijanja diplomatskih oduosa sporazumnili sila prema boljšcvičkoj vladi. TROCKIJ — OSUDJEN NA SMRT«. (Naročit: brzoiav „Beogradskih Novina'') Zeneva, 6. februara.Pariski iist ,,Victoire“ javija w Petrograda: Pos'ije đvcdnevu© stra ,V3n© debate zaključio je petrograd. ki cđ or ruskih terorista, 'da se potvrći smrtt.a osu< da, izrečena protiv Trockog i Angjelijc Balabanov. j

Carobna rlje€; Car za damet M3la doza 111 lončlć K 2.—Vellka K 4.— Može S* posvuda dobitL Gtavno prodavaližtc / .,Diana u Handels A. G. Budimpeita V. > N4<lor utca & 9. x I ' EHSPOZITURA PESTAHSHE-BGASSKE t KOMERCIALNE BANKE n Beosrodo — Knez KitioJIovo ur. 50. Specijaino odjelenfe za «iijan|e novaca ratnim zarobljgnici« ma i interntranlma. Osnovna glavnica I prićuve 232,000.000 kruna ««