Beogradske novine

Br. 40.

BEOGRAD, utorak 12. februara 1918.

Izlaze:

Pojadinl brojofl:

U tmtm* 1 tt knjt,tau UftilrtMfl. j J] hnU.j t* o. 1 kr. I.U p oljul X , , . lUUclCld • BNMittJt ia bttan

U liMutraiot?«

8 S? 4-ao

Oglail po cljenlku.

Urednlftvo: BEOORAD, Vuka Karadflća ul. broj 10. Tolofon broj 83. Uprava I prlmanjo pretplata Toptltln venao broj 21, Tolafen br. 25. Primanje oglaaa Kneia Mlhajla ul. bra] 38. Talefon broj 245.

Godina IV.

Predstojeći mir i sa Rumunjskom i Finskom. Veselje u Monarhiji zbog mira sa Ukrajinom i okončanja rata sa Rusijom.

RATNIIZVJESTAJI zvještaj austro-ugarskog glavnog stožera Kb. Be<č, 11. fdbruana Talijansko bojište: Navisoravni Sedain OpJtiya živahna topnička d]e,a t n o s t. Načelnlk elavnog stožera«

Mir na istoku Svjestau svoga zadatka, strpljtvl I Šasni rad zastuimika središnjih viatsti nskorio je u Brost-Litovsku prvi miwni zaključak. Poslije više* nego četir , polgodišnje borbc naroda, koja j.er poovitni zemljine kaigle vidjela kao ogoršcnog neprijaitelja središnjih vlasti, izivoji'la je liarod od 30 milijuna Ukrajijuca iz reda njihovih ncprijatelja. Novi republikanski državni sklop na tstoku ylonar!iije bie jc prvi, koji je našao imjelosti za djeio, te slotnio vczu, u kooj se oijela Evropa nalazila L učmio, ia su čak 1 cml osjetili posljedioe rata ,fao liajtcži teret otkad svijet postoji, 'toji nije,s,u u ratu ni sudjelovali. Vijest o ovoin prvom zaključku inira probudiće u cijcloj Austro-Ugarskoj odjelc ponosnog i veselog zaidiovoijstva, Ta to je blla sarnosvijest središnjih vlasti, lcoja je još prije goditiu clana dala inicijativu za praveduo potnirenje uaroda, te im odredila puteve, kad je vcliki prevrat u Rusiji stvcrio ■povoljne pogodbe za poštenu mirovnu politiku. Uprkos svih i najočajnijih poknšaja zapadnih vlasitl za sprječavanjc {ipo-raizuma, išli su dclegati srcdišnjih V'lasti ovhn putem samosvijesti, koji je iijihovu stalnost sada doveo đo cilja. pvim su sporazunuie sile pretrpile nov i osjctan poraz, jer sklapanjcan mira sa Ukrsoiuom prckida se blokada izgladnjivanj'eiu. Privred'ne posljcdice sporazuma sa istočnom susjedumn republikom moraju se iz rnnogLh uzroka označlti kao veoma povoljue za saveznlke u srednjoj Evropl, pošto je Ukrajiua pozirala zcmlja crnica, koja pr! nastupu ko,liko-toliko normaluili priiika može daii znatan višak u ltašu korist. U ovom smislu je ixijmljivo, ako vodeći državnici Austro-Ugarslce 1 Njemačlcie U paragnafiima inirovnog ugovora obra'ćaju naročitu pažnju lia momenat prlvrednih uzajamnih odnosa. Nara'vno, 'da se ovdje trciba čuvati oid pretjeiranog aptimizma, jer dobro đjelo treba vremcna. Regulisanju izmjene roba izjnedju Monarliije i Ukrajtne imaju da prcđliode ne samo pregovori spccijalbe vrste, nego i kansolidacljai imutrašnjih prilika ifilade rcpublike niora pr\ r o stvoriti praktičlci moguće uslove za takav proinet. Prl svetn tom ostaje ko3‘ist potpuna, četnu se pridružujc i korist itolitičke prirode. Ova korist inožo se označiti k;uo tako eniuientna, da se I njena prirodna posljeđica — zaključak predJiodnog mira sa vladom Trockoga — tnogla prilično pouzdano predskaza/ti. Obzirotn na sporazum središnjih vlasli sa Ukrajiuont nijo boljš'evičkoj ruskoj vladi ostalo drugo šta za izbor. Naravno, nlje se moglo oč-eikivati, da ćei dogadjaji ići takom brzittom, lcao što je

to sada bio slučaj. Iz posljedujih' vijesti iz Petrograda razabire se takodje, da su Trockij i Lcnjin posljedinji put skupili svoje prevejane vještine, da bi od loga za sebe izvukli lcoristi. Po nači'ttu zapadnilt vlastl oni su rasipaili lažl na sve strane, da bi pomutili mišljienje jacmosti o pravnn oduoisiina vlasti u Ukrajinskoj republici. Onl stt iskretall činjcnice, i najposlije — pošto rtitje bilo drtigog izlaza, — pristali, da sa kompromisom pristupe k C'itome, što se ne da izbjećl. Izjava Rusijo, da«, odrlčućl se formalnog tnirovnog ugovora, smatra, kao da je raitno stanje zavišeno, ima u praiksi zinačad niircn'nog zaldjučka. Regulisanj© uzajaminih oduosa izgleda, da je tlme doduše adložcno, all tiinjes'to toga pokazače se sžtrni put'evi, tta kojittta se ti odnos'l imaju početi. Za to će 90 ruslcl narod, koji je žedan ntira kao ni jedatt dnigi, već pobrfnutl. I tirne tiastaje na istoku novo doba. Za četvorni savez nema više na ist'Oku protivnika. Prije ili paslije, tnorače popustiiti i Rumunjska, da bi iz svog izoilovariog sloma spaisla, što se još' može spasti. Politika zaokntživanja kralja Eduairda VII. bila }e nada za neprijatC'lje središnjih vlaistl u njiltovo pouzdamjo jadno je propalo u najtežlm časovima svjctskog rata. Sad se svl pogledi upravljaju prcma zapadu. Lagauo, ali neodoljivo, siazrijeva odluka i omdje.

Okončatije rata sa Rusiiom * „ i Izvještaji berliuskih I bečkih dopisn!ka. — Mlr če se sklopitl 1 sa RuuiunJskom I Finskom. Kb. Budiini>ešta, II. febrnara. BerJiin&ki dopisnik ,,D el i H i riap“-a saznaje s mjerodavnog nijesta: U Petrogradu se sazualo u subotu noću oko 3 sata o zalcljučenju mlra sa Ukrajinom. OdTitah je Lenjinova vlada poslala Trockotn upustvo, da i u ime Rus-ije usjtostavi stanje mira. Uslijed ovoga je Trockij zatražio od izaslanika sa'veznih siila tnir. Pregovorl su odntalt otpočeii. I z a s 1 atticl saveznlh sila ostali su v j e r n i n a č e I tt b e z a n e k s i j a i o d š t c t a. Onl su od Trockog samo zaJitijeivall, da napti'siti svoje gledište o Poijskoj, Litavskoj, Estouskoj i Kurlandiji. Trockij je iKiimstio, tako da se u tim oblastima tt e č e vršiti narodno glasanje prije konačnog zakijučenja tnira. Dopisnik još saznuje, da pređstojl zaključenje ntira s a R u m u n J s k o tn i E i n s lc o m. Bcčkl đopisnik ima ovaj Izvještaj: Trockij je Jcduostrauo tzjavlo okončanje ratnog stanja. N a m a j e t o p r avo. Mi medjutim naglašujenio, da takivu izjavu nistno učlntii, a ne ćemo je ni učiniti. Za uas će to b-irti sve dotle

nemogu'će, dok' ne budcmo znali, kakvo stanje traje u Pctrogradu i kakvo će biti, I dok nam llčnost Trockog ne bttde dala dovoljno garancija. R azutniJe se, da itamne padani n a ti m, d a p r o m a R u s I j i p r oglasitno ratno stanje. Za nas su dtva puta otvorena, ili da pritnirje otkažemo ill da ga produžimo. Za otkaz nematno uzroka, a još manje za izjavu, kakvu je dao Trockij. Sto se budiućnostt tiče, o totne će se savjetovati komisije u Petrogradu. R a t n o stanJ o će postepeno nestaJati, dok ne dospljemo do pravog stanja mira. Naš budući ođnošaj prema Trockom zavisi od toga, lcako će on držanje prenta nama zauzetL, naročito, da 11 će on težltl za tim, da nam omete saobraćaj robe sa Ukraiinom. Dopisuilc računa, sa obzlrorn na to, što so iz Ukrajine nije od 4 godine na ovamo nlšta izvozilo, na 1 mf 1!jttn tona pšenice. Runuinjska na raskrŠću Ostavka Bratianuovog kabineta. (Naročttl brzojav „Beogradsldh Novlna' 1 .) BtikareŠt, 11. fcbruara. MI n i s t a r s t vo B r a ti an u j e p odn i j eio os t a vku. Prisajedinjenje gubernije Mohilev s Poljskom (Naročiti brzoiav „BeogradsUli Navlna".) c x>fija, 11. fabruara. Zvanlčnl list ,,V o J e n i I z v j e s 11 j a“ ja\1ja Dz Babadagha od 8. o. mj.: Poljskl leglonašl su objaviU prtsajedlinjeatje gubemije Mohilev s Poljskom. Borba Ukrajinaca protiv boljševika Potpuno odvajanje Ukrajine od Rusije. (Naročltl brzolav „Beogradskih Novlna") Stockholm, 11. febmara. Kijevsko glavno tajništvo za'litjeva, d a s e U k r a j in a p o t p u n o odivoji od Rusije. Odiustalo se ad ranijeg stnijera da so obrazuje fe'cierativ' na republika. Poraz boljševika u cijeloj Ukrajini. (Naroč'iti brzolav „Boogradskih No\dna“.) Frankfurt, 11. februara. ,,F r a n k f u f t e r Z e 11 u n g“ javija fz Bema: Ukrajintskl brzojavni ttred potvrdjuje u jeiduam izvještaju (preko Taniopodja-—Lavova) vijest, da soi boljšetviki istjeranl iz kijevske gubennije. Boljševiki kapitulžrafu već u cijeloj Ukrajittl Vijost da su podjsko čeite uapsiie Kriljenka, d e m e n t u j u ukrajinski ured.

Revolucija u Finskoj Svedski dobrovoijcl za savladjivauje anarhije u Finskoj. (Naročltl brzoiav „Beogradskih Novlna'*) Stockliolm, 11. februaira. BroJ švedsJcili dobrovoljaca za savla-djivamje attadiije u Finskog več je pr.ešao prvu hiijadu. Oovori se da medju njima itna i znatan broj časniica, koji će neposredno učestvova-ti u borbi «a strami finsklh vlddinih četa. Švedske žene protiv švedske iiitervencije. Kb. Stockliolm, 11. felmiara, Jednim pozivom, npravJjenim na vladu, traže žene, da se ne itreduzlrnaju tnjcre zbog Einske, lcoje bl zentIju mogle dovesti u krajnju ratnu opasnost. Šveđska vJada treba da posrcduje izmeidju obadvije finske stranlce i da ih navede, da polože orttžje za stpas finske nezavisnostl. .,Zakon“ 1 ,,dekreti“ revolncljouaraca. Kb. Stockholm, 11. februara. U Helsingforsu je izdat zakon, kojt prodstavlja ukiđanje smrtne lcaztie i isplatu nadinice radnicima za vrijeme štrajka. Talcodje je izdat dekret da se crvena garda pridrži lcao d'ržavna institucija, a kontrarevolucijonarni iistovi da se obustave.

Podmornički rat Dalji velikl uspjesl nicinačkih podmornica, Kb'. Madrid, 11. februara. KaJco jedam jutarnji lfet javlja, podmornice su posljednjih dama potopile 140 morskilt lnilja zapadno od Llsar b o n a poTtugalski ratmi brod ,,N e pt u tt o“, koji je bio natovaren sa životniin tnaminnieama I raznom robom ai plovio je iz Lisabona za Funsal. U blizijti Cap Bojadera je potopljen naonižani framcuskl brod „Rto Cabu“ (10.000 toma) na putu iz Marselja za Semegal. U blizlnd A1 i c a n t © je potopljeu talijanslcl pamii brod „Mapres e“, na putu iz Ojenovo za Gibraltar. Na tstom mjestu je potopljen taLijanski parni brod „Patricipaziere“, s 3000 tona narandži i liitiu.no'va, na putu iz Sicilije za Liverpool; 20 morskih ltvilja od Port Vendresa je potopljen cngleski pami brod .,Abukir“, na putu iz Gjctnove za Gibraltar i sjeverozapadno uaoruž-aJtii engleski parul brod „CelLa“, na putn iz Marscfja za Algir. U bliziml V a 1 c n c i e podmornice su topovskim metcima potopile naoinižani talijairski pairrni brod ,,Duquece Gemeve“, (8000 toma). Brod jo bio natovarcn pŠenioom, brašmom i pasuljem a na putu iz Argcntine za Gjenovu.

nova potapljanja; Kb. Bertln, 11. februara. W o I f f o v u r e d javlja zvaničnof U zatvorenom području oko Engleska potopljeno je ponovno 5 parnih brodova i 7 ribarslcih čamaca, medju njimai engleski brod „Forryhill“ i jedan oklopljenl brod srednje veličiue, koji je potopljen pred samom cngleskom obaront. Ribars'ki čamci potopljcn! su u kanalu. Načelnik admiralskog složcr# fiiornarice.

Iz francuske komore Oštra krjtika rada ti vojnom sudstvu. Kb. Bern, 11. februara. Erancuska komora se ba\11a juče sa inte.rjvelacijoni R e tt a u d e 1 a, o radtt u vcjnom siKlstvu. Roti'audel je svojim stranačkim d'riugovinia razlpžio, da Clemcnceau, ako je radio Iz ncivoznavanja fraincuskilt zakona, mora adstu* piti zbog takvog neznanja jcdnog svog saraduika u miniistarstvu vojnoin. Držaivni i>odtajnik je u ime vlade ltobija-o, da su postojalo uepravilnosti. Renaudel jc odlučno zahtijevao, da se povede parlamentarna istraga. Vodj tna;itjine, Mutet, izjavio je, đla se vlada sa svojom ix>liti'kvjtn oslanja iskijučivo na ratna sudovie. Ko je intao snijelostl da uapsl Ma!vya i Caillauxa, trebart bl da inia tolilco isto sinjd'OstJ da utvTdt, da 11 je vlada povrvdila pravo ili ne. (Odobravanje na Jcrajnoj Ijevi'Ci'). M inistar predisjediuik C1 o* : inenceau je tražio, da se odbaoi socijaliistički predlog a da se printi predlog o pnostiom prelazu na dnevni rekl', ističiići izričato i>itamje o povjerenju, Kotnora je pasiije ovoga primila prostf dnevni red sa 395 protlv 113 glasova,

Borbe na zapadu Repingto« o odlukama ratnog savjeta. C u d n e o d r e d b e o s m o t r a nt a n a d b r i t a n s k i m t r u p a m a, Kb. Rmterdam, 10. februara. „Ni euvve R.o 11 e r d a m sclt e Couran 1“ javlja iz Londoma: Yecentji listovi kpmembarišu tetegrain, što ga je uputio „Morrring I J ost"-u njegov vojni sairadnik pultovnik R eP i n g t o n, a koji glasi: Čuje se, da su ođlulte savezntičkog ra'fcnog savjeta loi smotrairta nad brttanskim trupama na bojištu ta'ko čudme, da bl se parlaanenat najpodrobnije morao obaivfjestitt o njima; pairlamenitaraom odboru rnoralo bl se povjeriti prouČavamje tlh odluka, a osim toga moralo bi se tražlti i tnišljenje našega generalštaba i našega glavtnibg lcomandanta na bojištu o toi ntjeri. Najnovije brz. vijesti Diamandi u Stockiiolmu. Kb. Stockliolm, 11. februara. Rumunjski poslanik D i a nt a tt d i f novaimeH'Ovani boijševički poslauik u Parisu, S o r a t z k y, pirspiclf stt da* nas ovdie tz Petrograda.

PODLISTAK VoJ. Jov. Ktilutidžić: Iz uspomena jedne gospodje (Svršetak.) Seti se iznenada jednog izleta u Kijevo. Bilo je tsto ovako u jesen. I on uporedi sada sebc i nekada. Učiiri tnu se da opet vidl jasno ottu sliku. Njih dvojc su pošli na izlet. Obišli su jezero, brda, vozill su se na čaimcu ispod osugenili, požutelih vrba. Voda jc bila ze[cna, kraj obale tamna., sa dubokom senkoni. Zatlra su doručkovali u gostionici u toploj sobi, ujih dvoje, ćaskajući. Bi10 }e toplo i tiho, kroz okna \1dela su se drveta, brda i šume. Oni su blll u jcdnotn toplom kutu, zavučeni. udaljeni titalo od Bcograd'a. I kao da su hte* 11 da pobegnu za jedan dan od njega, da ne dozna za intiranostl njlhove ijubavl. [ oboje su bill vesell. 0<na rau je pričala mnogo, on je gradlo planove ! tzlagao joj. Onda su pnetresaJl, snevali o lednoj tnaloj kućici, o toploj soblci, njlh dvoje, snevali su kao deca; o njoj, o sebi, o svetu i ljudima. Cinilo ira se, da se tnogu nazvaM sretnktt, i tek kada jo palo veče, oni su pošll rtatrag. Na maloj stanioi u sred polja bill su saani; njih dvoie i čuvar. Ki§a ]e poćela da pada

isto ovako kč danas, ,aJi oni su biii zadovoljnl, srctni za ceo taj dan. Tek kada su ugleđali u tnraku dva lcrupna, svetla oka na šinama, onl osetiše obadvo}e>, da je to bilo samo za jedan dan... Jak, prigušcu, metalan zvuk zvona odjeicnu peroitotn kroz iztnaglicu. I njerau se učini da ono drhče, jeca, dok neki čovjek pod njittt bestto iupa ručicom o taj hladni, sledjcui metai. Mnogobrojne glave pojaviše se sa sviju strana u jcdnom opštem metežu; jedna masa uzbudjenih iizrujaiiih pojuri vagonitna. Čule su se pištaljke, slgnali, dovikivattje, uzvici, vika, itajrazličiUjl glasovi sa s.vih strana; vika nosača ntešala st sa dozivanjeni po vagonima, sa uzvicima opraštamja, sa grubitni psovkama. 1 onda sigmali, pištaljke, zvonca sviranje roga. Zatim postepeni mir, polazak i poneko zbogont. A potom, lagano kotrljanje točkova, koji počinju da ttose ove ljude na razne stratte, ka raznhn putevlmau VladlmiT Mirkovlć zauzeo je mesto kraj prozora. Svoj kofer )e stavlo pod klupu l oslušklvao kako točkovi Iupaju preko klizave 1 , glatke šlne. Osećao je toplo tt tom kutu vlaika i po malo neko zadovoljstvo, nepoznato a kojei dotle nlje osećao. Učfni mu se da u uglu sred dhna vldi dva njena divna oka. Zapall 1 treću cigaj-etu I ufconu u duboke mlsli.

Učinl mu se da oko njega sve diše i živi njenim polcretom, ltjenotn rečju. Prcdje mu u pameti sinoćnje veče poslo osam meseci. I za tlh osatn meseci on je bio bez snova, čovek od clanas do sutra, bez ideaiai, sa ravttodušnošću, sa rezignacijom jeđtiog rezignirattog čoveka, sa uešto tuge, sa pokopanim uspomenanta. Tako ie bilo sve do dana kada je saznao. Toga datta ostavio je akto zavaljujući se udiobno u svoju naslonjaču. Pred aobont je vldeo ullce. Beše proleće. On se diže i nasloni se na prozor. Voćke tek beltu zapupile I mlada grane pune soka, zaodenule se. Lalca izlttagKca dizala se na trgu. Svežl vazduh dopirato je sa poljanai I sa okolnih vrtova. Bilo je baš podne, doba kada se po kattcelarijama piju crae kafe. Poručivši jedttu cmu kaftt, on se naže nada sto čitajući ditevne vesti. Modju malint beleškama nadje njeno ime. Učini mu se da je ttjeno, zatim posumnja, i opet mu se sutnnja pojavi. Oči po drugi put predjošei preko cmih slova i oti doznade da je verena. Kao najveća tuga, kao najtegobnije breme da se svall na dušu. Osećao je kako ga boll nešto što on nikako trije umeo da objasni, kako ga tišti dnboko. Nazva se kukavlcorn, čovekom bez karaktera, nltkovong ludakom.Zar on to đa dopustl? U besu bl mu krlvo zašto je nlje ubio onda kada je nameravao, kada je lutao

od bola tražeći da je sretne. Sada se ne bi ovo dogodilo, sada tnu to ne bi stv'orilo nov bol. Poče dai prcbacuje, zašto nije svršio sa njenim i svojint životom onda, one večeri, lcada je urlikom jedne životinje jauknuo tresući ludo udarcitna o olcna na njenim prozorltiia. Onđa jc on trebao dai svršl jcdinom za svagda. Umirivši se malo pn poče i njoj da prebacujc, govorcći u scbi, da ga je ona uvek I svakad lagala bcz iskrenostl sa dvoličnošću posledttje dcvojke. Nije ga bilć žao u tome momcntu da tirne prelclinje i osudjuje svoju Ijubav. Sve se bllo pretvorllo u tnržnju, jer je duša osečala, da joj se uzimlje, da joj sie otkida jedait dco njcn, jedan intimnl dco, bez koga jc sve pusto kao pastare, mrtvo kao tnorc, ugašetto kao zapretene vatre posle kiše. On Je to najboije ose>ćao stoga je bio ktao lud. Namah je izgubio ravnodušnost i apatiju, koja n njetnu vladaše prema svernu što je spolja. U perspektivi bliske prošlostl pojaviše se onl danl puni zraka, svetlostl, sunca. I bolno mu se stište u srcu kao pod ledotn. ...U danlma sretnim... pevahu dva djaka na dnu vagona sred duvanskoga dlma punl veselostl. Vladtmir Mlrković se sett na doba svoga školovanja i neenajući zašto, ponavljaJući besvesno, tn poznatu ariju šviju sentimentalnlh, razoča-ranih, kojl sma-

trahu da su itn snovi razrušeni, pro. pall... — ... U danima sretnim... izgovorio jc lagano Vladitnir Mirkovlč. Voz je jurio 1 okolo vidjahu se tnočanta poija i strnjlci, pneorane njive, prazne utrine, okisll voćnjaci, male kućice pokriviene seoiom. raskaljanl pute* vi, pa putokazi, bandere, kilomctarskl dlrccl, zatiin tnaie stanicc, signali, vikas gomile, gotnile, gomile, opet polja, po* tom mir, sumorne doline, ogolelt proplanci, retke šume 1 brda u magll. A on sedi u kutu vlaka, dok kiša dobuje. Dole u dolini u jednoj palanci čeka ga dom 1 dvoje starili da uteše sina, kome ne* ma utehe pod ovim nebom. I on zatnišIja njiit dvoje, lcojl ga čekaju. Već se zatnišlja sam, čini mu se, da mu nedosta« je, da nenta topline to gnezdo kao nekada, jer njemu danas nedostaje nešto što ga tta može ni dom nadoknaditl. ! kroz te mdslt neznajućl nl sant zašto uplete se ova arija, ove reči Što ih ponavljaše besvesno, sav klottuo, te se predade, prestade dia misll ponavljaju« ćt poluglasno: ...U daailma srelnim... A sve okolo njega kao da ga \9 pratllo pevajućl pesmu prošlosti, setitlmentalnu pesmu, o nečem Izgublje« nom, što su IjućH nazvali Sr?ćom... Posle dva dana Vladimir Mirkovid dobi plsmo od Mlle Jovanovtć. koje ttf rastavi za svakad... * !