Beogradske novine

Sfrana 2. Oslobodjenje Livlandije i Estonske VeseUe u Rlgl. / (Naio&ltl brzolav J3eotrjdsk!h Novloa") Berlin, 1. marta. ■' _ O dogadjajima prilikom oslobodjćnja Livlandije i Estonske doznaje ,,Lokalanzeiger“ iz Rige: Kad je u nedjelju !U veče guvernerov Izaslanik u revalekoin gradskom pozorištu objavio oslobodjenje Dorpata, nastalo je neopisano (veselje u punoj kući. U ponedjeljak je «rad bio svečano iskićen zastavaniđ. IJ veče je stigla vijest o oslobođjenj« Revala, koja je primljena veiik'm ntbudjenjem. U utorak su bile škole i veĆira radnjS zatvorene.

Estonska se proglasiia nezavisnom državom ^ Kb. Berliu, 1. nmrla. „iagliche Riundscbau" dozna je, đa je državni savjefc iu Revalu objavio nezavisnost Estonske i sasiav privremenc iVlade. Po toj objavi ne treba m jeđan estonski gradjanin da udestvuje u ruskopjemačkom ratu. Zauzećem Revala uništena i posljednja nada sporazumnih sila (Naroćlti brzojav „Beosradsklh Novtna’*.) Rotterdam, 1. marta. Prije nego su Nijeuici zauzeli Re•Val. pisale sn ,,Times“: Gubitak Revala uništio bi posljednje nade ue saino Rusije, nego i sporazumuili siia. Zauzećem toga ;njesta postalj bi Nijemci neograničeni gospodavi Istočnog mora. U Revalu se naiaze po svoj prilic) ogromne koHčine životnih namlrnica, ratnog 1 željezničkog materljaia. Dezorganizovaua ruska vojska ne člni ni pokreta, da bi iz Revala uklonila ove od sporazumnih siia primijene vri« jednosti, koje se ne mcgu ničim jsplat)tk Revoluđja u Finskoj Hnska zvanično zatražifa od Njemačke pomoć. Kb. Berliu, 1. marta. Wolfiov ured javlja: Kako doznajemo, predali su ovdašnji opunomoćenici finske vlade zvaničnu mclbu njemačkoj vladi za pomoć.

Odjek Hertiingova govora u engleskom parlamentu Kb. Lonđon, 1. mnrta. U doujem domu upravio je Hold ^ 111111)6 Balfouru, 'da b t \ ? lada kao grof ertliug nristaje na W!lsonove miroTOe osnove. Balfoui' je o<Igovorio u podučom govoru, u koin je izjavio, da se tnora tomoljno proučiti, kakvu vr'j dnost ima Herllingov prs'anak na Wilsonove rcdlogc. Još je rckao Balfour; Knko viun, {roslanik IIoUl Je jedlni čovjek na »vijotu, ‘oji odobrava izjave Rertlingovo aj poglorlu Belgije, Ima još mnc^o đnigib pitanja, koja raadvajaju evropsko države 5 koja 80 unaju rij, aiti sui tnirovaoj ktmferenciji, ali nenm rB jednog pltanja, kojc je tako sigurna proba cb'pldtnatškifi narnje'a »rodišnjih vlaati u poa-avito Njc;načke, kao što je belg:j<ko pltanje. Pre.djaipji kancolni' jo Bsjavio, da }e Njemfička uoiniia grijeb. Ne oataj- daklem ništa 4 rugo, već đa SO povrali Relgija.

Subofa Podmornički rat NOVA POTAPLJANJA. Kb. Berlin, 1. marta. Wolffovured javlja: U Sredozemnom moru je na putu za Aleksanđriju, Port Said I Solun potopljeno 6 parnih brodova i 2 jeđrenjaka. ukupno 22.000 bruto tona. Parnl brodovi su bili jako natovareni a djelimično l jako naoružani. NačeltiJK. admiralskog stožera Inornarice.

Najnovije brz. vijesti Engleska a novčanoj neprilicL (NaročJU brzojav „BeozradskLii Novlna”.) Ro«erdam, 1. marta. Na propagandističkoj skupštini za prodaju engleskik ratnih obligacija izjavio je Bonar Lav otvoreno. da u bllžoj budućnosti Engleska ne može izdati ratni zajam sa dugim rokom, jer bi ti imalo neuspjeha, a taj prlzor ne će da dađe svijetu. Zato če engleska vlada izdati ratne obveznice urnjesto zajma sa dugim rokom. Nada se, da će svega biti milijun funti sterlinga.

U k r a j i n a*) Nekoiiko poteza o Ukrajiiiciuia, njihovom narodnom životu i karakteru. (Od Jcdnog dobrog poznavaoca rusklh prllika.) (Svršetak.) Sem zemljorađnje, mnogi sa sc Malorusi ‘iJo pre des:tiuu god.ua bavili i takozvanim čumakovanjem (kiiidžilukom). Taj zanat čumakovanje postao je u Ukrajini još pre đvesta godina n dobio je takav naziv od čume. Kako se ta opaka LoLst vrlo često pojavijivaia na jugu Rusije, rabadžije, koji su pufovaTd u te predele, da bi se odbramli od te kužnc bolesti, umakali su svoj veš u katran, sušili ga, oblačiii neposredno na telo i tako se kretali na dugotrajno putova: je. Sada rna da čume, gotovo, i nema više, ali rabadžije su navikli na svoje odeio, i veruju, da ih tako ukatranjen veš čuva na putu i od nečistoće i od nazcba. U svojirn košuliama, na prsima vezenim, »neizbežnim čakširama, uvek ubrljanim smolom. kao pribogu kod naših Era, meianholički ozbiljni čuniaci čine onginalan tip Ukrajine. Oni se ne bave zemljoradnjcJm, jer iin se njiiiov zanat više isplaćivao. Biio je domačina, koji su imali do šezdeset i više pari volova i tim su zanatom uvećavali svoje kapitale do desetine hiljada rubalja. Tih čnmaktf bilo je, gotovo, u svakom selu, a bilo je i takvih sela, čljt sti fitannvriri ve.čitiom bavili ki ridžihikom, kao npr., u srezovima bliže Kremenčtigu a naročito ' Zolotonoškom. Opremivši marljivo svoje vozove, ne zaboravivši da ponese i rezervnu osovinu, I točkove, i sekiru, s bakračem i domaćim namirnicama za ishrsrnu na putu, čumak se kreće i to uvek u društvu ljudi isktisnih i okretnih, tako, da se obrazuje Čitav karavan, koji izbira sebi i vodju — atarnana. S obligatnini pevcem na kolima. umesto sata, i svežnjem kovllja, umeato barometra, vodja ide na čelu karavana, pokazuje put, određjuje mesto za odmor, hraujelije stoke 1 prenoćište. Kroz stepu vodi njlbov put, u stepl noćivaju, ti njoj ručavaju 1 večeravaju: raspale vatru, skuvaju kašu ■— kačamak, Hi proso sa mašću, uz to Imaju pri ruci i suve ribe 1 tlme je gotova večera a volovi njihovl pasu na jeftinhn a češče i besplatnim *) OL-'uja pravopis piščov.

BEOGRADSKE NOVINB poljima. I ta daleka putovanja čumaka. gotovo, ništa ne kpštaju. Ako je pošao s praznim kolima, čumak se upućuje u kakvu trgovačku varoš, obično, gde je vašar, panadjur (Jarmarka), primi robu i s karavanom se kreće lagano u Krim, Odesu, Taganrogu, ili na Don. Predavši robu na mesto. čuniak dobije gotov novac i njime kupi na Krimu soli, a na Donu ribe za svoj račun. Ma kakva da je cena kupijenoj robi na mesfu, čumak će je prodati u svome kraju, na vašarima, gotovo dvojinom skuplje a ako je počne krcmiti, prodavati na sitno u selu — nesumnjivo će dobiti još i veću zaradu. Uostalom, sprovedene željeznice, odavno su već počele uveliko suzbijati ovaj stari maloruski zanat • ♦ • U crnozemski basen spadaju gubernije :PodoIjska, Volinska. Kijevska, Čerojigovska, Poltavska, Harkovska, Kurska, Grlovska, Tainbovska, Voronježska, Saratovska. Penzenska, Simbirska i Samarska. U prostranstvu svih ovih gubernija a zahvatajući na jugu čak i delove susednih stepskih gubernija nalazi se teren crnozemski oko 140 milijuna hektara i on je mestirr.ičiio dubok do inetra i po. To ogroinno zemIjište nije ishranjivalo samo rusku frnperiju, već su suvišne količine izvožene i u zapadnu Evropu. A ni malo nije preterano kad se kaže. da bi pri boljoj i racionalnoj obradi taj prostor mogao hraniti celokupno stanovništvo Evrope. Razuine se. da ovaj crnozemski basen i nije svuda podjednako plodan s obzirom na raznolikost klimatskih uslova, navodnjavanja, najniže zernljane slojeve i sastav zemljišta. S tog giedišta taj ogromni prostor može biti podeljen u dva dela — liuijom vododelnice izmedju Dnjeprovog basena a s druge strane — Oke i Dona. Zapadni deo nalazi se pod uticajem Baltičkog inora. ima više kiše i tekućih voda, tako, da je na severu, u gubernijama Volinskoj i Černigovskoj suvišnost vlage pripomogla da se obrazuju blata i prostrane šuine. Ogranci Karpata. koji toj zapadnoj polovini pridaju živopisnost i raznolikost, na celom ostalom prostranstvu čine granitnu podlogu, koja ne propušta vodu i čini crnicu, koja na njoj leži, vlažnijom i zbog toga i plodnijom. Istočni, pak, deo crnozemnog prostrans'tva ima klimu potpuno kontinentalnu s čestim štimama leti, s mrazevima i mečavama zimj, — manje reka I krečnjakovu podlogu, koja se proteže od Volginih gora, te ona sasušuje crnicu, koja se na njoj nalazi i ometa napredovanje drveća. Za to se jug gubernij& Voronježske, Saratovske i Samarske ouiiKtije savrseno stepsKim KaraKterom. „ • M-v-jc. Put progresa Sticaj okoiiiosti koje su prouzrokovali u Srbiji ratovi ođ 1912. godine do poslednjeg momenta evakuisanja, bacio je srpski prosvetnf podmladak i& nekoliko godina u nazadak. U prvom balkanskom ratu škole su pretvorene u bolnice, nastavnici upotrebljeni za vojne dužnosti na frontu ili u pozadini, a učenici ostavljeni da se sami, po ličnoj volji, prosvetno vaspitavaju. Tek što je svršen. taj, došao je drugi balkanski rat, koji je isto tako štetno uticao na prosvetno razvijanje. Nisu se čestito bile oc^ ranjenika i bolesnika ispraznile sve škole, a došao je posleđnji, svetski rat. On je uneo kulminaciju haosa u prosvetni rad Srbije. Pored školskog nerada došlo je nešto još go-

t. ««fta 1918. re: najstarije djačke generacije, poćevši od univerzitetske omladine, uzimane su u vojsku. Docnije, u momentima krize, za istl cilj vrbovani su i gimnazijski učenici. Kao starešine boračkih jedinica, mnogi su rasejali svoja mlada tela po razbojištima raznih ratnih dozcrišta. Tako su, pre vremena, sahranjeni mnogi umovi, koji bi u svome zielom dobu mogli biti korisni ne samo svome društvu, državl« već verovatno I čovečanstvu. Tako je bilo u Srbiji sa prosvetom poslc-dnjih, ratnih godina, do evakuaclje srpskih trupa. Osvitkom nastupajućeg proleča, početkom sadašujeg meseca marta, otvara se jasniji horizont prosvetnoj omladini u području carsko i kraljevske glavne vojne gubernije u Srbiji. Pored već ranije uspostavljenog rađa osnovnih škola na zaposednutoj teritoriji, koje su u dovoljnom broju zastupljene, I dve gimnazije u Beogradu, čija je organizacija zasnovana na pravilnoj funkciji, otvaraju se još š e s t novih prosvetniii ustanova. To tu: t rgovačka akademija u Beogradu, irealne gimnazije u Kragujevcu, Valjevu. Kruševcu, Užicu 1 Šapcu. Blagovremenim službcnlm saopštenjem otvaranje trgovačke akademije u Beogradu određjeno je za 1. rnart a upis učenika za 27. i 28. februar ove godine. Skolske prostorije su u ranijoj zgradi beogradske opštine, Vatrogasna ul.'ca 12, za čije uredjenje ima da se pcstara opština. Nastavni program ima se kretati u obimu nastave ranije srpske državnc trgovačke akademije u Beogradu i trgovačkih škola u Monarhiji. Nastavničko osoblje izabrano ie po skladu stručue sposobnosti. Direktor je g. M. Ltikić, direktor ranije srpske trgovačke akademije u Beogradu. Obzirorn na broj prijavljivanja otvaraju se dva razreda: prvi sa dva odeljenja i drugi sa je'dnim. U prvi se primaju učenici i učenice sa svršena četiri razreda gimnazije u Srbiji i!i u Monariiiji, a u drugi sa svršenim prvim razrcdom trgovačke akademije u Srbiji i!i u Monarhiji. Izuzetno se mogu primiti u prvi razred učenici i učenice sa ranije svršena tri razreda gmnazije, ali da su krajem februara poiožili ispit četvrtog razreda ihuške ili ženske gimnazije u Beogradu. U drugi razred mogu se izuzeuio primiti učenici ili učenice sa tvršenih sedain ili osam razreda gimnazije. Školska godina završava se 15. avgusta. Za jednu škoisku godinu akademija dobija subvencije 5.0U0 kruna od glavne vojne gubernije i 1000 kruna od beogradske opštine. Ako bi se prijavilo najmanje petnaest učenika I učenica za treći razred, onda se i on ima otvoriti. U protivnom slučaju otvaranje ovog razreda odlaže se za iduću godinu. Učenici sa svršena dva razreda akademije mogu se privatno spremati i na kraju ove školske godine polagati ispite trećeg razreda. Za vreme spremanja moraju, zarad prakse, biti zaposleni u trgovačkim ili bankarskim poduzećima. Radi toga imaju se prijaviti akademiji do kraja apriia ove godine. Što se tiče girrmazija, otvaranje broja razreda predvidjeno je prema brojnim odnosima naseljenosti stanovnika. Tako se u Kraguievcti otvara osmorazredna, n Valjevu, Kruševcu i Užicu šestorazređna, a u šapcu gimnazija sa onoliko razreda, koliko uslovIjeni broj učenika bude odgpvorio prilikom prijavljivanja 1 upisa. Petnaest učenika je najminJmalniji broj .'ednog razreda.

Broj 58. Školska godina ovih gimnazija počinje od 1. marta. a završava se 1. avgusta ove godine. Za olakšanje Izdržavanja gimnazija predvidjena Je subvencija glavne vojne gubemije i opština dotičnih gradova, u kojima se gimnazije osnivaju. Za nastavu je pr.mljeno do sada 54 ranijih srpskib gimrazijskih profesora i učitelja, ali predstoji naknadno uvećanje ovog broja. Da bi funkcija bila što pravilnija ! uspeb bio sigurniji. predvidiena je nadzor i kontrola. okružnih gimnazijskih' inspektora, a celokupan rad stoji pod nadzorom prosvetnog inspektora glavne vojne gubernije, kapetana g. Franca Uzetty-a. Na taj način rađ gimnazija fe jedinstvenog sklada. Učenici koji iz raznih uzroka ne mogu pohadjati redovno gimnazije. mugu se privatno spremati i na kraju škclske godine polagatl ispfte spremnosti. Današnji upravni krugovl dosta su učinili u ovom pravcu. Inicijativa gradjana, nastavnika I u č e n i k a una sad da strese lance orosvetne učmalosti. Seme bačeno osvitkom proleća u prrsvetnu njivu, treba da na jesen donsse jedar plod. Nadaii sc, Ja neće op'štira trudnim nastojanjem nagrada bitl prazni plođovi. Put progresa najlepša Je staza života.

Kćerka brižne majke možc sarno tada biU lijepa, ako ima uvijek kod kućt Diana Alabasier puder I Creme kojl se posvuda mogu dobitl. Mala doza HJ lonfid K 2-—. Velika doza 111 iončić 4’Oiavno prodavalište: „Dlana'* trgovačko A. G. Budlmpešta V< Nddor utca 6. 2

1. uiarta počinje nova nijesečna pretplata. Molimo, da se ista za vremena obnovi, da bi se mogao list bez ikakova prekidanja dostavljati. Kod obnove pretplate umoljavanio, da *e uzmu u obzir ove cijene: Pretplata: Za Bcograd, za Gaberniju Srbije, za vojr,c etapne pošie, mjcsečno 2-50 kmne; Za Beograd sa dostavom n icuća mjescčno K. 3 1 — 1 Za Monarhtju mjescčno K. 3'—; Za inostranstvo mjesečno K. 4-50. Kod plaćanja se ima fasno navesti točna adresa. Kod preselenja, osobito kod proinjene bojnih pošta nužno je da se osiin točne nove adrese navede i prljašnja adresa. Uprava „Beogradskih Novina” etapna pošta Beograd.

MALl PODLISTAK Istorijski kalendar E r a n j o S i c k i n š k i. — C a r F r aUjo I. -- V. pj, Lisz t, Na dmtašuji dan, 2. jmarta 148j, godine rodjen je ua zamku E b e r uburgu blizu Kreuznacha njemačk\ viw<s franiaSUkiaški (fraa* v, Siekingeu). Fod earem Maksimitija1 berio se protiv Miečića, ali jc, kao što je to bilo u ouo doba, gdje je %r^išnja državna vlast bila vrlo »iaba, * vlasi pojediuih ijobodnih gradova [ ■vočih i fflaftiih uezavisuih ujeiuačkih kueževa \ gosnodara urograuigeua, \ u uiira vodio »tainu oružanu borbu m stusjeduun kft^ževiura i iloboduim jjjradovima, raspravljajući sa mifl'U WW ličftb ?ajednice. j0 slgkinSVb oluočbd hdvbu sa ^rad.oui Worui-. um MuHa iSH godh^ opiiaokuo jc fodau ppvoćf Uanspori woHnskUi U«0voca. Bož obaho so ilp jo ?a ćenje mira u carstvu progi^ mvlm j?Vhu zjfkoua ( w RoičhsIttrL jo PfftU.V VOiVOdo Lofariuškog. )518. godiuo savfoM |c građ Metz i izuudio mo ic kojatribu9d 20,QOa (orinata \\ ziatu. gfctUn je W0tiY VOiVftde vfitrttemboršm-, Prljikoui izbora UOVOga cmft sKupio je rranja Sickinski svoju, jaku vpjSgu blizu funkUirta i k u% taj ua&n je vfšia pritisak ua iskupljeuc kueževcV vj uosavsi za cara, 0 Sick.iftgeiu počastibio pouudienii ruu

Kailo V. je ob itu. ah ov" «oio,ysku m* PoSUije /kinskj nzeo pod svoju za$ti(u

rovog prijatetja Ulrlcha pl. Hiittena, pod čijim vjc UUeajem piišao protestanTzmu. Docuijc- je Siekingen u opšte otv-o.io svoje zamke gonjmira p:ista’.icaraa reforraacije. 1521. godiuc skupb j: caru Karlu V. vojsku od 21.000 Ijudi za rot protiv Fvancuske. 1522. godinc skiopio je eavez gornjornjnskog plemstva aa ciljein, da se izvrši poUtički preobniiaj njomačkoga carstva, i to pnije avega da ae ukinu svjetovne državo crkvenili đostajanstveiMka U Njeraačkoj. Avgusta 1522. godine otpo čeo je borbu protiv moćnog itrierskog nadbjskupa. Zanzeo je tvrdi zamak B.kska»tol i još neka raLata, eh' je uaalud opsadjivao sarn grad Trier. Sada je opet earakom proklamacijora »tavljeu »avan sakoua. Na to se protiv Sickiugena udnrže E ored uadbiskupa triersk-og joi i knežvvt essenski i palatlnski. Sickmgen ostade iU^amjjcn, ah ipak mjc klonuo dubom, V«č je Hpao u Patatiuat. fošto je bio istiejiut edande zatveria ae u §vai tvnR Lrvftdsiuld, edjo au ftdruže^i Fftdvfttci ppsftdjjvah, 2. raa^ 1623- go rauicn, fta g« prcdaftn ?• paaj^ 1523, godiue, ra&to §u udfUŽ.oiM Kneževj, je od rane bio v-iša iH nianje vitv? plj.ič' ta pbjašnjava oudašnjim priJifcani^. FV>red svegi' tog'a m jc bio. jpjsmcnit i karaktcrau čovjpkj kpga su i ^rotivnfci pošfcovali kao i p'rijatpiji. Mnogo je slavJjen u njemačkoj poeziji. 188it. godiuc MKhgnut ’je zajednički gpomcnik Franji Sdckinškom IU Jfnttenu. — : 2. matta 483o. godine. inmm je u Beču ^ustrijski car Frauia 1, o kojernu je na ovom rnjesta već bilo riječi S rilifcoin' cpdišnjice njegovog fodjnja. . marta 1851. godine rodjen j- u Bcču elavni naučpak na &olju kriv(6u<*£ p.rava F^nz pk Studiw »e

u Beču, Gottingenu i HeidelJrergu. 1875« godine habilitiiao je o .vatni doovnat na univerzitetu u štujerskom Gracu (Grazu); već 1879. godiue pozvat jc za redovnog profesora krivičnog prava i gradjanskog suđskog poslupka na univerzitet u Giesscnu, odaklc jc 18S2. godino prešao u M a r b u i g, odatfc opct 1889. jgodirro u Halle, da funajzad 1899. gođine prešao na berlinski univerzitet, Liszt u krivičnorn pravu zastupa pravac, koji zločiri smatra socijalnom bolcšću na suprot zastarjelora spckulati\Tiofilozofskom tretiranju krivičnog prava i vladajućoj krivičnopravnoj školi, koja radi sa r.pstraktnitn pojmovima. 1881, co diuo osnovao jp Č-asopia „Zeitscluilt fQr dio gesamto. Stvafrc<đUswiss«u3^hafl“ (,,Ca eopis za cjelokupmi krivičnopiavnu na« uku“). Orl njegovih poznatij h djela ponnnjorao ova: „Jiicraeia unđ Ldsche Zcugeuauss;\ge“ („Krivoklet^tvo i rasno evjcdočonjo“X ^Fakche Aussage vof Ctcrieht” („Lažni »akaz prod 8udora“)> „Lohrbuch 5atoi'V«ichh|čh«n |V«#Me.chb» 4< (, Udžb horak austijjakog zrdoraxlavalva p' i.nra, Bi w )fc ^Reulsrvbea Rwchipi'«swe<-ht“ L** kojftodavstvo o štarai'i u njemačkom ear„L^hrbuch 4oa deutachcn Straf rocl.t^« („U‘i5bouik Jdeu^C'kog krivičBo^ „Roforra dos iuvidsph«r $t,udiuura >5 „urenzgelkt zwracben frivalveebt urai Štrahvvhk**, „Raa Volkorvecbt, sjistema'kiach („bb^djunareiBhto. pravo* siakvnalafci i U izdauiu voediuna.iodra^ fciračtrabstič-kog ralrv^pnja, pubbfcov%o ?oduP krivrčtkp p»'aypi jgvtftt država, , ,

Književni prijegleđ „Iliimoristička knjižuica” sv. 115—117. Najnovija sveska ove popukme knjižnico donosi kajkavske pj.smice mlađog hrvatskog karikat.uriste Slavka Vorbs a pod napisom „Tonček Tomaš“. To Je niz bogatib, humoiističkih pjesmica o seljaku i vinogradaru Zagorcu i njegovim doživljajima. Stibovi su uistinu šatjivi, rajestimice satirični, a tko pozna hrvab sko Zagorje i osobitu čud zagoiskog seljaka, razumjećc i ovu zbirku, vrio zgodux> ilustrirauu od sarnog pjesnika.— 'Predgovor je o „regijonalizmu“ u pjcsmama kao i o saraom pjesuiku napesao drugi pjesnik, Ljubo Wiesner. — Cijena K 1.6Q. zmgreb („Hranoristična knj!žmc*“). .Jšastnvni v]esuik“, glasilo dmštva brvntakih »rodnjoikokkih profesora, »iječanj ove godine iraa ovaj sadržaj: Dvon>ikovW VJadimir dr.: „ProbJem spoznajo i novija. napose «k>tperim«utalira p«ihologijn mlš'jenj«* 1 ; Kiaeljak M. dr,: „O refornu naše m%tematićko nastave**; Rvoržak V.: Dodotak jaaprav) „Nefco pripeanene Otfcriću irakoua padauja i o iavračenora »jhabi; Slrm4ek Pnvel dr.: K fcarlegraf!j» v naši »mb »ji šolr; Tkalčič Fvanfco dr.: O naučnoj osuovi, o (uđžbeniciuia £ uoenju njraačkoga jeaika U našira trgovačfcim afcademijaraa; Prestira Vladinur dr.: Ivaa Vafc Popovjć. ('ijeua aa godrau K 12. H Kfftatjsclie Rundschau“ („Hrvatsfca PrLoiiJj: Šftio '& Žagreba \. broj ovfc tsvije, fcok <žfe n* fticniačkom jezifcu Fiisftjjavljati.ufctu.titoA biva.tsJku poliričfcu Pitam U L b-rcb* — fcS. fehnur

ra — izišli su ovi članci, kojiraa napi* se iznosimo u prijevodu: Dr. Josip Pazman, kr. sveučilišnf profesor: „Hrvatstvo“; tajni savjetnik Ad. p!. Shek iz Beča: „Prava Ugarske na Bosnu"; dr. Fran Milobar, sveučilišni profesor: „Tisućljetno samoodredjenje hrvatskog naroda". U feijtouu: deklaracija južnoslavenskog kluba, progratn hrvatskc stranke prava, deklaracija nadbiskupa Stadlera, krfska deklaracija; zatim; evolucija južno-slavenskog pokreta, hrvatska idcja; kronika (hrvatski sabor). List će izlaziti 1.1 15. svakog mjeseca a staje na pola godine 15 K, na cijelu K 28. (Uprava „Kroatisčhe Rundscliau", Zrinjski trg 10). Bibiioteka /a llivpu imjiževnost (Ćirilicoin) donosimo nove izvorne rackive iz srpsko-hrvatske, i prevode inodernih stvari iz svjetskc biblioteke. Ulazi mjeseeno u sveskama od jednog Ui više brojeva. Svaka sveska je zasebna cjelina. U pretplati cijena je za pet brojeva pct kruna. Knjižare i prodavci 30 po sto popusta. —• Rukopisi, prctplata (uz naprijed poslat novac). poruđžbe (uz pouzećc Nachuahme) i sve ostalo šalje se na adresu: „Biblioteka za lijepu knjiievoo&t* („Szćrarodalini kouyvta“) Verseea, Ugarska. Izdanje „Biblioteke 44 ! Br. 1—3 SL Bcnin: Romau svinjskog trgovca. Komcdiia K 2.50; Br. 4. A< frans.; Krenkbij. — E. pL Kol-Košeneg: Bevi ainica. — Mariin Katdor: Kencert K 1-20; Br. 5. Srijepo Oriov: U moij« pojczije K 1-20; Br. 6—2 Leonid Anđrejev: Juda Iskario*' K i—» No.va prctpmta na izdanje .Jfibiiotckc za Uiepu. kniiževuast“ peima sc safiio 9očam od L hroja pa madalje*