Beogradske novine

Broj 11S. * ■ UforaK f^rs^^rkssssr W izvadjan od ces. i kralj. garnizonske glazbe vrhovne vojne gubernije u Srbijl sVEČE RICHARDA (dAOtlERA: ■■■ I -3

fiEOORADSKB NOVINE

80. aprila 1818.

> eums o.

za 1200

* 7. mojii o. g. u y,s siiti oveče. Stoclonska menaža (TerazIJe 25). Pređprodaja karata već počela i ulaznice za oficire, činovnike i njihove rodjake mogu se dobiti u Časničkoj menaži br. I., a Mgradjane u knjižari „Jugo-Istok“. Vijesti iz unutrašnjosti Razbojslva. Pišu nam iz Novog Pazara: Noćti, izrnedju 13. i 14. aprila o. g. pro.valili su nepoznati Turci u kuču stjjaka Kolc P o p o v i ć a, čovjeka od 45 godina, iz Kneževca, opština Stavalj, srez sjenički. Turci su ubili seljaka sa 7 puščanili metaka, a za tim su uzeli 225 dinara u srpskim novčanicama, 40 kruna u austrijskim novčanicama i 100 dinara u srebru, svega 325 dinara i 40 kruna. Poslije izvršenog zločina pobjegli su Turci u nepoznatom pravcu. 10. o. mj. u 8 sati ujutru izišle su tri čipčije sa imanla Derviš-bega u Mitrovici, Jefta, Pavle i Panta Veličko,vič, na poUe iznad Miliča, da oru. Tuda naidjoše 3 turske komite, koji priC ucaše i jedan metak prodje Pavlu ,roz odijeio na trbuhu, neranivši ga. p\e iri čipčije ostaviše oranje i dadok se u biegstvo. i Poslije toga sti izišli u polje nadzomici Derviš-begova imanja, man Malunutović i Musko Hamidović, ■da dcvedu ostavljeue. volove. Komite počeše i njima prijetiti, a nadzornici pobiegošc, vičući u pomoč žamlarmcriju i patrole. Komite sa razbjeižaše. istog clana pred podne pošao ie seijak Jo!e Sredojević, iz Lijeve Rijeke, u kolibu, da donesc sijena. Kad je došao bliže, izišao je iz kolibe oru’žan razboinik, grozeči mu sc puškom. Seljak je pobjegao, i ne zna, kuda je razbojnik otišao. U zoru 11. aprila ukrali sti nepoznati lopovi Peri Raduljeviču, seljaku iz Stavlja, razvaiivši vrata ođ staje, 4 voia i 2 kon.ia, u vriiednosti 6000 kruna.

Požari. 11. o. mj. otišia jc Ajka Zornič lz Sugobin© u šumti, dia betre Iješnike, ostavivši kuću bez nadzora, i ako je tamo još gorjeia vatra. U jeđnom ćošku kuće bilo je slame, koia se zapalila. itslijed čega je i kuća izgorjela. Steta je oko K 4000. 5. apriia o. g. izgorjela j« u Zrnoseku do temeija kuća Riste Vukičevi' 'ća, i udovico Radosave Radttlovkć. RP sta je sada interniran, i otac šestoro 'diecc, a udovica ima 16-godišnjeg gln.vonijemog sina. Uz kuću je izgoriela «taja sa 16 komada stoke. Ristina žena, Miiena, išla je viš^ puta noću u staju, da prigteda kravu, noseći soibotn iuč. Doiazeći posljednji put biia je nesmotrena i izgubila je patrče luči. .Onda je pekla hljeb i tek poslije čita,vog jednog sata primjetila, da je sva staja u plamenu. Ona je onda prabu'diia svu iKirodicu, koja je spavala, ali se zbcg vjetra nije mogio ništa spasavati. Kttća je bila uz samu staju, i odniah ie plautiia. Osirn stoke izgorjeio je i 5 vreća žita, sprcmnog za sjeme. Steta se cijeni na K 10.000, U pomoć niie niko doiazio. Lbijen u svad.ii. U biizini opštine Noćaja natliena je jedna muška lješina, koja je već pro Jazila u trulež. U mrtvacu je agnosciran neki izv.iesni Hamid Koiašinac Ljusković iz Crne Gore. Niega su ti svadji — zbog tieka žene — ubili drugovi. Ubojica je pokrao mrtvaca, čak ga je i svukao. Sudbiua ubijenoga lzazvala je u stanovništvu izvjesno zado Voijstvo, pošto ie Ljuskovič bio razbojnik, kcga su se svi bojalt.

Pozorišni pregleđ. CAST, drama tt 4 čina, napisao Hermatiu Sttdermattn. — Prvi put igrano u ..Dobrotvoruom pozcrištu“ 27. IV. 1. t ; r* svega tnoramo naglasiii, da ovdo upravo i nemamo posla sa nekom čistom dramoiu. ,,Cast‘‘ je u stvari melodra, pia, koja jj» samo pisana sa nešto višo pocijaluilr i otičkili prelenzija i sa 'uV'-anirn književnim realizmom, te se p*o tome ističe, u nekoliko, nad onim melopramama francuskih autora iz polovine prošloga vcka, koji su stalno zauzimali Veiiki dio repertoara beogradskog poVorižta. Inače je to U svemu „piece a fkf'Se'* gdo se lako opati ’j ik fraucu4H ^dcaj, a ina prvom mestu Dumas sina i >arđona. i *-ela istorija jo vrlo jednostavna. Ilol>ort Hajneke se vraća iz Indije, gde ja bio zaposleu .u velikim preduzećima fabnkanta Miiinka, 'da kođ kuće, u Berlinu, *cd sirotnašnih roditelja, provede neko iVTeme, poslo Idesetogodišnjeg ljoravka u .tudjini. To jo požtona duša, oštar unt i blemenito erce, a potajna ljubav prema »brilcantovoj kćeri Lconori, napravila je !Dd hjega iđealnog mladića. Ali Robert u fcarofnašnom stanu svojih rodit<-lja, koji Cv« u avliji Milinkov« knee, nalazi strafcovil* odnow. Prosti roditc lji vaspitali

šu svojo Idva kčeri no može biti gore. Slarija Avgusta jo skroz preprodena i praktična žena, udala za sbolar.’. Mihalskog, a raladja, Alma, upola dete upola dcvojka, pod rdjavim sestnmm uticajem i slučajnim prilikama, već pošia rdjavim Jputor: ona jo u intrmnim vez.und sa Kiu-tom, fabrikantovim sinom. Kobert jo uvredjen do najoseiljivijeg nerva, jcr on ja’:o voli Almu. Poktišava da stvari dovedo u red i opcro svoju okaljanu čast. U očajanju što nailazi na poipnno norazumevanjo kod svojih — deli ih kultura i krajnosti u osnovnotn oscćanju živo'.a —■ Itobort U’aii satisfakcijo od Kurla. No mesto svakog jMišlenog izravna. ja, Hajnekovi dobijajit od.Milinika 40.000 maraka, čimo su oni, nara\mo, noobično zadovoljni, Robert jo izvan selre i đošlo bi, svakako, do katastrofo, da ga no štite dobri duhovi: ijubav, koja je izražena u Lronori, i prijateijstvo, kojo sc oličava u grafu Trastu, čoveku čislog uma i zdravib uc-rava. Kao andjco zaštitnik, grai Trast sa suvek nalazi uza svog mladog prijatclja; on ga teši eavctima, pomaže svojim uticajem, Idajo mu 40.000 maraka da ili' baci prođ nogc MiKrikovima, i naposlctku ga luzima pod svojo okiilje, kada se savetnik Milink odupire da da bla. goslov svojoj kćcri. U komadu, Trast so pojavljuje—kao i Ditnin ,,resoneur‘‘I — da tumači idcje pisca, ujegovc mor;i?no prindpe, i da posreduje, po potrebi, Upojeđinunsituacijama, kako bi one sceuski ispate što efektnije. Iz same akcij« u draini n« bi so upravo ni videla ideja o časli, koju autor trctira, (po sarnoj ra'Jnji bi to bila čisto drama ličnih konflikata), da lo graf Trast no objašnjava, u pojedinim epizodnim scerama, doduše malo doktrinarno ali inače vrlo zanimijivim načinom. Cast nijo ncšto što jc ulvrdjeno društvenim propis'.ma, Jonvncicmfnim sporazumom itd. itd. Ona jo indiviđualna, naiazi si u čisloti naših osećanja itd. itd. No ono što čini pravu vrediiost dela nije njcgova čisto elička straua; (ona jo možda još jedna od ,,slabosti‘‘ pišče. vib!J; to jc, pre svega, ciito scenška. vrćdnost kornada, ono što prosečnl glodaiac zahteva od svak« drame kojii gleda na; sconi. To je život, glcdan kros binsku pri. mu, Jx večernjoj jx>zorišn.oj svetlosti, pun akeijo, Taznovi-snosti, tipova i situacija. A U slikanju loga života Sudormann je vc-liki majstor. Olu-.ta je njegova ,,C’ast‘‘ prcšla ne samo sve nemačke poEornice, vc-ć i granicc cjegove otadžbino, pa je dospcla čak i do čuvenog Antoinovog pozorišta u Parisu. Misiimo da ćo biti od interesa da navedemo, šta je, prilikoni premijere „Casti'* u Parisu, pisao ErnestA'horlcs: „Hcrmaim Suđcrmann je, tako on vcli, jedan od najznačajniii dramskili pisaca savrcmene Nemačke, koja, a lo jc išlina, noma mnogo vdikih dramatičaia. Rođjcn od siromašnih roditelja on je morao razviti vcliku moralnu cnergiju i iziožiti S9 raznim iskušenjbna, da 1 i stekao iuitclektualnu kultum, na koju je asp’irirao. ’Prvo journalist u Berlinu, on je iskupio svoje patnjc tek dobijenim triumtoin 1889., daklo od pomijcre „‘C’astP'. „Mcdjutim, on nijo uvek uspevao u vclikim sujetima, kojima je prislupao; vrlo mnogo polcmišući, on j->, kao i svi nemački dramatičari, poznavao borbtt. Sudormann, u svcjim komadima i roinanitrn, ima raznovrsiiosti i snagc, poczije i reaUzma, fantazijj i isrine. On'je upotrebio pozorišnu gradju, koju su različni dramatičnri s ono straae Rajne uzimaJi i poslo njega, samo sa manjo talenta. Lblažavanjo oinčaja koji šužava danas li.oramo poJjc, oduosi individua prema ostaiim članovima porodicc postaii su opštim motivima; Sudcrmann je otkrio ovu idoju; ona čiui osnovu njcgoviii dda. ,,U ,,Casti“ nam se pokazuje razlika iutciektualne i rnoralne kulture, koja I postoji izmedju Roberia Hajnekea i omh koji ga okružuju; molodrama, slike nctnačkib običaja, niz socijabiib opažanja, tc-za o čiasti i moralu — cto šta sc sv r e ntlazi u ovom komadii. To j-- za Roberla tužan povratak iz lndij<>, da vidi one koji sada sačinjavaju njcgovu porodicu; on pati iu svcjoj čcsUtosti i boćo da spase svoje od nepiavde, koju oni, naprotiv, i ne osećaju. Ov r a sentimentahia meiodrama jo žalost praćcna vodviljskim završetkom, koji potseća na onaj u komcdiji ,,S ilom lekar“, jer u oba shrčaja fakat da se postaje bogat dajo na jedared .uglcda mladom čovcku u poglodu njcgovo žcnidbc. To jc u ostalom tendencija Su]dcrir.annova, da zapliće svoja dclai sa „Wtelo“; tako U ,,2eni u sivo“, delu melankoličnom i poelskom, on m<?ša (zaplićej pokušaj Ubijstva, sudsku zabiudu i pož<ar. • j „Sudermannovi komadi vrc-de natx>čito po Ujihovim socijalnuri idcjama i elikanju običaja, fcoji nisu uvek saglasni onom opštem pogledu, izraženom u „Casti“: ,,U Nemačkoj voli se 6avoš6u“. Tabo U ,,Zavičaju“, poznatom u Francuskoj pod imencan „Magda“, vidiDTo atucterita, KeUera, da napuita avoju

ljubaznicu, kada jc postala mati, a £cni so njomc docnije, ali traži, da onaprikrije cgzistenciju svoga detota; — u „Ženi u 8ivo“ ženidba, zaključcna pod uticajem rcvolvcra; — u „Cae ti“ sramota plaćena Uovcem... , „Medjutim, kod Sndermanna ima misli istinski dubokih, keji nosc komađ; ncma sumnje, da je razlika u časti uslovna, mab nova ideja; ali dramatičar 'izražava svojt' ražliČite koncepčije o Čas’li u itažii-’ Čitim ličnostima, to j<; pisac koji ima razvijcn dramatski smisao, jer svaka osoba, u kojoj je personificirano kakvo od ovih suprotnih mišljenja, jestc odista živa. U osnoH ovib suprotnih shva'auja nalaai so revolt časti siiomašnih protiv bogatib; Sudemann, hotcći pokazati da čast. ne pripada samo moćnima, nalazi se u jednom opšte socijalnom zabtevu“. S. Poziu na pretplata! Od 1. maia otpočinje nova mjeseCna pretplatal Molimo, da se ista za vremena obnovi, da bi se niogao list bez ikakova prelđđanja đostavljati. Kod obnovc prctplate umoijavamo, da se uzmu u obzir ove cijene. Pretplata: Za Beograđ, za Guberniju Srblje, za vojne 1 ctapne pošte, mjcsečno 2-50 kiune; Za Beograd sa dostavom u kuću mjesečno K. 3'Za Monarhljit mjeseftio K. 8*—; Za inoshanstvo mjcsečno K. 4'50. Plaćanja se mogu obaviti poštanskom doznačniconi, a nartaiiti list je najboije kratko poštanskem kartom. Kod preselenja, osobito kodpromjeno bojnih pošta nužno je, da se osim točne nove ađrese navede i prljašnja adresa, Uprava „Beogradskih Novina“ etapna pošta Beograd. A. Griu: DAN ODMAZDE >• (Nastavak.) Kada je dalie stao preturati po / košu, našao je isp>>di ono hartije pi- ‘ sma, št-o ilt je njegov c-tac bio primlo za VTijemc doručka. Stadu pažijivo razgledati onu suru hartiju, kojom je bio obavijen pakrit. Adresa jc giasila.: „0. Whiteu, a ispod toga je bila naplsana primjadbft „Lično! u ruke!“, što znaei, da ie to bila neka važna po šiljka. Zaprepaščen tim pronalaskom, Sianbope! je latnan htio opet pozvati Jozefinu, d:a bi od nie potražici bližiii obatviještenja, kada neko polalro zakuca na vratlma. Nekoliko sekundi docnije stupila je u sobu mlada tidovica Flora Whiie, koia jc u ruci držala neki pakefić, umotan biielom hartijom. V. Glava. I Sva drhčući od uzbudjenja ostavila je F Iora tai paketić na sto. „Evo šta mi jo ovoga časa poslao direktot- hotela ,,Westminstcr“, reče ona. „Pakeit je bio iipućen njeinu, ali evo šta je pisalo ispod adrese, čitajte sami, Stanhope." Pošto ie ona 'skinula spoljni oniot, Stanhopc opazi adre.su ispisanu dobro poznatim rukopisom njegovog pokojnog oca, a koja ie glasila: „Oospodji Samuieia \Vhitc-a ‘ Hotel ,,Westminster“ „Evo šta je ou iposlao iza menet, i to kratko vrijeme pred sauio vjenčanje, đakle baš u času. kada se na njemu zbila ona velika promjena. Zato se i ne usudmjunt, da olvormi pakett." ,,Pa zar niste btjeli putovati na jttg, nego ste htjeli ostati u hotelu ,,Westminsteru“?“ „HtjeJi smo ostati u liotelu samo koliko da se ja odmorim.“ Stanhopeiovo lica na ite ise rijeoii nešto razvedri. ,,To znači, da je još imao ua.mje.ru da ide u hotel ,,Westminster“ u času kada je poslao ov'aj pake.t. Otvorite dakle slobodno ovtt kutiiicu, možda će baš njena sadržina razbiti sve na&ei sitmnje... Učinite kraj ovoj neizvjesnosti.“ I ,,Ne mogu, vjerujte mi,“ uvjeravaIa ga jo ona strašljivo, „vjerujte ml kada bih otvorila ovu kutiju, bilo bi mi kao da rukom dodirujem mrtvaca. Otvorite molini vas vi, ja ne mogu I no smiiem.“ Stanhope bez riječi uze kutijicu, potpuno je ispakova i otvori; 'u njoi je bio neki mal! ctui od sanita. koji je na ivicama već dosta bio pohabau. Kada ga je opazio, Stanliope se trže i pocrveni. 1 „Zuam ja taj ctul “ šanu ou, ,,u niemti jet moja niati držaia svoj nakit.“ Zatim zatnišljeno otvori etui, ,,u njemu je moja mati držala svoj nakit.“ Zatira zamišljeno otvori etui. U lijemu je bio jedan broš I par starhtskih mindjuša. Stanliope se još Lz diedinjstva dobro sjećao ovoga nakita. „Zašto tni to šalje?“ protnuca zbunjeno i uzbudjeno inlada žena. ,,Ta već mi je toliko nakita bio poklonio, pa i diijamantski nakit za samu svadbtt. 'Je li time htio reći...“ „Evo čitajte, šta je htlo," prekidte je Stanhope i dade joj neku ceduljicu, koiu je. Ibio mašao u kutiji. Pošto je uzela i pročitala hartiju, Stanhope spazi, gdje mladoj udovici niz lioet teku dvije krupne suze. ^Nisam zaslužila, da mu budem

žena,“ šanu ona duboko ganuta. „Evo čitajte sami! Ovo je izgleda jasan dokaz, da je on poginuo zbilja samo negretnim slučajem.“ Na ceduljici bilo je ispisano ovof „Moja dra-ga I ljubljena Flora* Na dan naše svadbe šaljem ti evo ovaj nakit, koji jo nekad nosila Stanhopeova majka. Ne šaljem ti ga radi neke Ijepote ili vrijednosti njegove, već kao dokaz o mome đivljenju i Ijubavi. Izabrao sam tebet. da zauzmes u mome srcu ono mjesto, koje je dosarla zauzilama drugarica moje mladosti. Nosi har jcdaupiit u godini ovaj dragccjeniji dar, što ga u opšte mogt dati? „Kao df- mi sada spada kameit sa srca,“ reče Flora poslije kratke pauze. ,.Ali ipak bila je čudna zamisao da ovaj nak't pošlje baš na dan svađbe; nikada ga sad neću moći noslti. Evo zadržite ga vi,“ dođađe ona naglo, kada spazi kako Stanhope još jednom diže poklopac, da baci još jedan pogled na nakit, koji ic kod njega budio tolike uspomene. „Ovaj nakit po pravu pripacia vami, kod vas ča biti najbolje saćuvan." „HvaJa vam“, odgovori on i ostavi etui u džep. „Uspomema tta moju majku uvijek će mi biti svetinja". Fiori se zasuziše oći. „Hoćete li sada biiti sretniii?“ zapita ona ozbiljnim giasom. „Nadam se bar. Pismo, koje ste bi!i tako dobri da mi pokažete*, služiće mi kao dokaz, da sam bio u zabludi odnosno duševnog stanja moga oca i odnos?io uzroka njegove naprasne srnrti'. Znači, -da on zbiija nije žeiio smrt, već na protiv da je žeiio život, i to život pored vas, život sa vami“. Ona dubofco uzđahnu. „Dok se ne svrši pratnja, summjam da emćo imati prflike da se još jeđnom vidimo, zbogom". (Naatavićo se.J '

P a b i r c i KUANJE I OBIČA.n. Kad nefco u đruštvu kine, ostali ga oslove sa: — „Nazdravljc 1‘‘ Na to on odgovara sa: — „Hvala lijcpo!“ jli drugim sličriim izražirna. Pitanje je, oil kađ posloji taj 'oln'Ča]’ konrjpKmentiranja, koji se možo označiti kao jedria češtica kulfcure? Tvrdi se. da je taj ol.'ičaj posfao u vrijeme papeTljurgja Prvog u VI. vijeku, kađa j’e vlađala neka straliovita bolest, po sirnptomima siična kugi, od koje je veliki broj lica pouniirao strahovito kijajući. Od tada se zato svakome, koji kija počelo željeti skoit> ozdravljenje, jer se svaki takav smatrao za teško oboljeiog. Tako jo to postepeno prelazilo u isvakodiK.vni običaj, da sc proširi u cijelom svijeotu na sve društvene siojeve j ođrži do današnjega dana. Sto se sanjog kijanja tiče, za njega je kod svih naroda i u sva vretnena biio vezano mnogo ptaznovjerica. Grci 'i Rirnljaiu smatrali su ga 'kao nešto sveto, i nije bio rijedak slučaj da stt se zaklinjali kijanjem, kao što se mi damis zaklinjerno Bogom. Vjetovalo se, da kijanje prcđskazuje nešto đobro ako bi so pojavilo u vrcme'nuizmedju podne i ponoći, a zlo ako bi se kijalo u vrememt izmedjuponoći i podne. Drugi sfcariji narođi vraćali su sc o'dmah u postclju, kada bi kinuli pri ustajanju. Ivao rdjav znak smafralo se i to, Hdd hi se kinulo na kakvom grdhu. Tiherius je zahtijevao, da svi škin'u kapo kaihi 'bi pred skupljeriim naioctom kinuo, a Ksonofon je pri držanju ratnog govora pred neku veliku bitku, zato što je kinuo, dobiogeneralski čin. Danas so posfepcno izohičajava na, Hk.t, da se "komplimenlira ona’j što kine. Ipak, još so ncSto stalno održava, n fo je: kad neko kine, sam, za s?be glasno dođa: ■— Biće istina! = PAUZE U BRAKU. Hvako je originalan u svojim mamrima na svoju ruku, pa tako i englesfci biskup Befiel Grin. On je, kao i rnnog'i drugi, razmišlj.io o modernom hraku, pa je pronašao <la jo takav brak dosta i vrlo često uđaljen od idealnosti. Zato se on polruđio da pronađje modus za njegovo ppboijšanje. Naime, stvono 'je i izrazio u javnošli mišijenjc o potrebi, da Li trchalo da so supružriici svakc gođinc rastavo har za čefcrnaest dana, to jeefc da žena dohijo bračno ferije i provede ga van kućo, bez muža 'i djoce. Biškup rnisli, da bi muž pofcom doče'kao ženu novom rađošću i Ijubavlju, i da bi urnoo pouo\ r o da cijeni vrijodnost njenu. Viadika nije sa predlogom našao odzi'va kod niuškog pola, ali ja zafo, vjcrovatno, pozdravljen odohravanjem od ženekinja, đa se pi'edlog usvoji, ==

Poslijeđnje brzojavne vijesti Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva Kb. Berlin, 29. aprila. Zapadno boiište: Na bojnom polju u Flandrlji od podtie je oživjela artlljerjjska borba. Plijen, prillkom jurišanja na Kemmel, porastao je ua 7100 zarobljenika, (medju ovima 181 časnik). 63 topa 1 233 mašlnske puškc. Izmedju kanala La Basse i Scarpe kao 1 sjeverno od S o m m e žlvahna Izvldnička djelatnost Engleza. Jiitl paljbeni napadl Fran-

cuza protlv šume 1 sela H a n g a r d krvavo su odbljenl. Na mnogim mie-‘ stima ostaloiE tronta borbe medju Is« taknuthn prednjhn snaeama. Jedan naš upad u francuske rovove na Istoč* W oball M a a s e prlbavto nam je zarobljenike. Sa ostalih bojišta nema ničeg novoK. Prvl zapovjednik Elavnog stana D>. LudendorlL Njemački večemji izvještaj Kb. Berlin, 29. aprila. Wolffov ttred javlja: Sjeverno od Kentmela razvile su se žestoke borbe na nož. Izvještaj bugarskog glavnog stožera Bba. Sofija, 29. aprila, Maćedottski front: Na više mjesta fronta, sjeverna od Bitolja, u zavij-utku Crne! Reke i istočno od Dobropolja, bila je od vremcma na vrijeme obrv strana paljbena djelatnost živahnija. Istočno od Vardara žestoka artiIjeri'jska vatra protiv naših položajaf. U đolinama Vardara i Strume neprijateljska tetilačka djeiafnost. Dobrudža; Primirje. VLADINA KRIZA U ENGLESKOJ. Rottcrdam, 29. laprila. .,D a i I y M a i 1“ nagovještava vladinu krizu u Engieskoj, koia neposredno predstoji. ,,M a n c h e s t e r. G u a r d 1 a n“ je proftvan promjenl vlade u sadašnjem kritičnom trenutku, aii ic mišljenja, da je vladitta kriza uvfiek boija, nego državtta kriza, ako bl kabinet ostao pri svojoj sađašnjoj katastroiainoi poJiticl.

ENGLESKI GUBITCI POVODOM OSUJEĆENOG NAPADA NA ZEEBRUGGE. 5 Kb. London, 29. aprila. R e u t e r iavlja: Admiraiitet sa* opštava: Naši gtrbitci prilikom predu* zeća na belgijskoj obali od 23. aprila ovi su: Od časnika je njih 16 palo, od rana je umrlo njih 3, za 2 se ne zna, a ranjeno ili je 29; od momčadi pald je m'ih 144. od rana ih je umrlo 25, za 14 se ne zna, a ranjeno ih je 355.

Zvanične objave OBJAVA. ' U vezi sa narcdhom c. f k, okružnoK zapovjedništva Beograd Vj A. br. 4660/918. glede naredjenog popisa sviiu porcskih objekata — izvje<J štavaju se svi poreski obveznici gra« da Beograda, da će se popis poreskili objekata u niže navedenim ulicams slijedećih dana obaviti: 29. i 30. aprila: Novo-Pazarskaj 29. i 30. apriia i 1. maja: Vatrogastia. Makedonska, Donja; 29. 30. aprila i 1. i 2. inaja: Staro* Crkvena; 30. apriia: Rairćeva, Nova; 30. apriia, 1. i 2. maja: Bregovita, Gospodar Jevremova; 1. i 2. ntaja: Knez Mihailov Venac, Prištinska, Niška, Mraovića Bašta, Čelopečka; , 2. maia: Kolarčeva, Knež-ev Spomenik. Svakom poreskom obvczniku skreće se pažnja, da na dan popisa: svoje ulioe bude u svome stanu iii dai tamo ostavi svog zastupnika, koji b* potpisnim organima mogao dati sve po«i trebne podatke. C. i k. ofcružuo zapovjedništvoii' i kr. okražno zapovjedništvo Beograd, U. od, broj 7166 o' 1 t918. ■ OB.TAVA o roktt za naplatu dugovatie takse zai vodovod i kanalizaciju iz 11. polugodišt» 1916. i I. i H. poiugodišta 1917. ha osnovo n.iredhe vojno glavno gir. bcrmje u Srbiji, odjetenje XIII., broj 6035 od 18. aprila 1918.: , Uvirn so pozivaju s\j potrošaS vo3c, da dngovami i neplaćenu taksu vodovod j kanalizaciju iz II. polugodišta 1916. I. polugodišta 1917. i II. polugodišta 1917. , , Jtolože odmah, a najđalje do 16. maja 1918. hlagajnici upravo vo9ovoda u Jugorića ulici broj 1. , Taksu za vcHtovod i kanalizaciju, ko. ja se do ovoga roka ne pTati, naplaliće policijska vlast oksekutivnim putem, a porei toga će nemarni platiša biti kažnjenf novčauo do 1000 krvuna, odnosno zatvo, rom do 30 dana. EKSPOZimt PESTfltlSHE-UCflfiSHE KOMEDCIALNE BANKE o Beogrnđu - Knez Hiholiovo br. 5a Specljalno odjelenfe siljanf« novaca

ratnim »arobljenld* ma I internlraiilma. Osnovna glavnica ! pričuve 23JŽ5Q0.Q® knioa, at