Beogradske novine

BEOORAOSKE NOVINE

fteda b| AnmlCaiu i>r&a posfafi triipo d Itali/u, kao što su vec pouoyijq sta>vili 3ui raspoltt^anje brodsVl proetor ra žlto i uffplj, kao I novaca, ,,Metlž|dija“ digputa \i vode, Kb, Q8rlgwL 8, msja. i.Agfii«« M i 111“ javlja: Kao što \z pou#datiog iavora. sa*uaicn'io, iraži su ratni brod „Medžidiju 11 , koji ie 1 i truoin moru potoplien, izdigll \r y o d $ i dali inu novo !me. Ona ]e prtdodata flotl. koia se nalazi u Sevaitopolju. PojiImvs u Aliiru, — Ordna pustoš. ToSke postjedlce g«t ishranu francuske volske. Berlin. 8, n»ia. Jit Žetiev«: Br*ejavi parisk'ih listova j jje rajitiih krajeva Alžifa jtivljajti, da su j fijeke iziiic i popiavge velike prusto* j rije žemljišta ie i® počhvjena Krdflfl 'h u S t o š. Kaku jv Alžir glftvni i/.vor ■rrancuske za živottic mvminiice, to r će ova poplava ipiati teikih posljeđica £a ishranu fraueufcke Vojske. fendbina mskjh utvrdfouja na aalandi»kim ostrvima. Beriiu, 8. maja. U SUjttkliointa javlja „f.okala h i o i g m r": .,N a t i o n a I cli U e n- j <1 e“ javjja, d« su u Stockliolmu pre.guvori ismedjn SvudskHi, fitiskili i ruskih viaMi doveic do reguKat«, da se mska utvfdieuja na aakMKiskiiu ustr.vktja. koja je Kusija protivpo aulaildskom ugovoru bila padisdfl- ponovo p o r « š e. Rsmmmski ćasnici i ievrejsko stanov- j nistvo u Besarabiji. Rerlin, 8. nnua. i

Cet vrtak . , r ' K turskih poflUČJcih knigova *c Cuje, da će Turska tražiti vraćanje remalja pored jmofa na desnoj obali Marlcc sa gradovtma Plmotlkom i fijumuldžijiom, a u slučaju, da Bugarska doblje Maćedofiiju I Pomoravlje. Dok n« clodje do potppjiog sporu^utTKi, irrtft ejevemi dio Dounulže, keji je ujtet ra predmet lzravnanjfl, — kako «iio već javili — stajati pod upravonn naroćite komisije. Nedjelja cara i kralja Karla u Beogradu. Proljetnja svoćanost u c. I k. prićuvnol bolnlcl ,.Brčko“. Nedjvljti eAia i kralju K a jTa, koja. jtj Utko pbvoljuo jsapočela, izglođa uopit« da j<; praćena sroooni. _ lako nije cijele ncđjulje lij'-po i Bog gromova po katkad dade osjetiti Hvojvi moć, tpnk, on to fin'i ttvijek sarno oiula kad s« ništa no priredjttin. Nflitaruo sv, da A> Kdo biti i danas ki.xf pmij.it.ujc svejjauosti u c. I k. pričuvnoj bobaei , ; Brfko‘‘, koji. s« daje za žrtv« rfltn, mnp.ri«:- i ljoiesne vojnike. Pjograjn je ova-j f 1. Bvirka bolničkfl kap<Je. 2. |*je»rne, k<ce izvodi vojna juottifi», 8. Talijntiski koneerrtt. 4. Knegiijjfl Mfli'V Plegs: Pjfltarie. ft. IPČki JnnnoriM na kkviru. 6. fkehosttibeFger: Mu?ikaJ}ii clovvii. 7. fAjcUvig Ifoff: Modeifii ttuuljioRjčar. 8. Dvoffimki kvartet „Brčko* * 1 * * * S . II. Mi |j.pjlovi6 ! op^raki pjevtu'. 10. Svirftv, 11. flttijerski prirodtfi pjevaf- 1Ž, ZaMjufp'i jnarš. lamođju ft. r 7. tačke bidn ssfeuska uz liojio'rftj. INrstija prikazanog pnograiiifl liiO' zfllmvii svake vrsto. f%čotak svočfliiosti jc u 8 aat». poslije podne, a SVTŠelak u 7 sali uvcčč. Pojfivaju Se na ovn svočanost službeuia gabomiji sa njiIjovorri »vojttUH- H slučaju nepovoljnttg YWItt«tta održn/f se svočflnofll pivogtt li

.,B e r I i u e r T a g e b I u 11" juvhii: Jovrejaki dopisni uvecl u Stockholnm kiri izvjvštaj, kogtt je Czemuv,-ic?ki dopisuik bočkog Usta ..Arbeiterz-eUuug" poslao svopie listu. Prcma tom SsvjeŠtajp izdata j© miredba ii mjestu Jediuci (BesarahijaJ o tojne, kakd stanovttištvo, naroćito Jevreji. Jma da pozdravlja rumunjske časnike. Da bi se ta naredba Sto tačnije izvo’dilai, odredjeuo je. đtt se u razno doba dana protrese kroz mjcstn Stap sa kapom aapovjedjiikovom, kojoj svi moraju odoti počast. Naredhu jo potpisao K»mi*ottski zapovjednik u iedineima, kanetćvtt Uhidtria. Sa Balkana TURSKA. RazKranićavaitle sa Bugarskom. JVillkom mirovnili prego vorn sa KutmHijskvun ; stavtta ,‘e TttrsKa zalitjev, da joj se na ime izravuauja za bugarski dobitak u Dobntdži vrati ona oblast na iMarici, koju je ona ođstufdla Bugarskoj 1. maja 1015. Posredovanjeht uiemaekog' državuog tajtiika, pl. KiihlRUiuna, išlo se za tim. da prijc svega Bugarska vrati Turskoj mjesto Agdsti. Ovo je rnedgratije Je* drena, 'gdje se nalazi željeznička sta* niea, i bez njega bi Jedrene ekonomski bilo reško oštećono. Oshn toga ■ttebaJa bi Bugarska 'da vratt Turskoj onai ttzatii tx>jas zemljvšta, sto se nalazi rta desttoi obalt Marice sve I đo Lulc-Burgasa. KaK'o se doznaje, pristao je kabittei Radosiavova na ovaj njemački prediog, no pod uslovom, da se Turska bbveže, da ne će tražiti novih kompenataeija, ako Bugarska još za»lobi.ie zemtiišta. Aii sa ovim uslovom nije l'urska zadovoijna. Šta više, iz

: jiipogfl diiiifl. Vojnički koucerat na Kalčtttegdami. Dfliias č.o noaiijn rx)dnn, tt polfl š-'st i 6flti, bitj nfl Kajemogtlami voliki vojitieki koncerat e. i k. garai&onsko miitiilffl. Pi'ogvfiin j*> ovflj: 1. Uvftriitft u oporu i „J\ T a$Moodonostn < ‘ od Vcrdi-a. 2. ,jKras* i ni duhovi'k vničik od S(mo83K. 8. Fanj lajujfl is ojn&tv' ,,Uogottt>Hi'‘ <xl Movof. , bcova. 4. ,,2ivot u logoriSta*' od | akv-a. ft. „Ljubftvita <«>reiuuk , ‘ <>l AU< t‘o ; jp». 6. U, iituvk) ix opvro „lAH'ia TtUittttfr j ma9r*U“ od jkrnizottia. 7. „Proljotttto j nirzi'’, vfličik od Seluntdtfl. 8. ,,0ka 8»| Č4**, tomšik o<4 BroselK’itt. Pristup jo na j Ralf'tttt’gdfltttl od >1 fcflta po>iijt> podae do 1 svTŽotkfl kotteoritt doavoijvn 8WW) uz u* kižtnictj, ki'j. 1 , alfljo 1 kninu, t'ijtTi ja čiKli juiiK' l Tvttiittjotijfltt ioiidn ervrfl i krtt Vja KivrUi. (rostovanje .,Beo«radsfeojf Orfeiim •*•■ t' peiak uvvčo goslovkća u pozoriš* tt-oj dvorard injt'StK' <>(iv)>n<> meitaŽH i „Beogradski Orf«um‘‘ sa. prvorazrodnim prograittoiu, u kcijoltt ču se 'izviijTi nefeo za ovo veće ]uuwitt> sprenTfor.o i u jtkogradu još ttevidjen« vauredtta 'lačke. 'Osia. ai'ujflzovaiiih siki pridobiven ji još ia ifvo večo i izvjaetau broj osUlih umjvT nika. UiiUJt ovr večeri povećaće i koncerat 1;. i k- gamijsonsko muzikn pUt ošobttiitt rflViuuijttitt kapelnika Pivoa. Ci* jene ttlflzaitiumv su ove: ]ož« zu 4 osohe K 24.—, isjedište u loži sa slraive K 6.50, pai ket <*.1 1. vto 14. reda K 6. parU-r ocl t. do 1 i. raU K 5.—, balkon 1 re<i K 6.—lialkou 2. i 8. ved K 4.50, siajač-i partev K 1.—. Pjetptddaja karftta u knjižflinici „Jugolstok*' i na dnevnoj bUvgajnici orfeuma. (Tazniee važe za vojna lica kao dozvoia prvko vvciiKiia, za gradjflttfltvo kao pvopusnicfl. Pooetak u 8.30 uveče. Tqga đana no <'■<- u orfeuinu biti predstave. >

ProUetnja iye£au««t u TopčkJeru. Za proljottiju evefauoft, koja 6t se u topČidz'rskioj časničkoj i nnovničkoj ka»jui otlržnti U nedjeljii 12. ov. nij., vlada U cjjejom Bcognuiii vajiTcdno živ intcreS. Uovoljuo jo, da 00 napc'ftteno da eu za o\y *vočana?t izajirano alike po uzoru b<'čkog ,,Pratera < ‘, p a <l>t &o urmogn« pralgjtflzati kako će porjeliod u nedjtlju u Topčidem biti najugoilnije izncnadjeni. Uzevši poved toga na uni još i plemenitu svrhi. 1 , kojoj jc ,ova sV'fattOsi sa svojim čietim prihodom namij.Tijena, inoženu) «e nadati, da (x oaa, ispasii iznad, očckivatij i. Ppetojrbdaja karata u Jaijižamici „.Tugo| IstoU'. IVlloitl i.& loud ctira I kr«l|a Karla. Za fond ĆAja i kraija KarTa <laroj Viipt j» Njegova Pmi*vB*nost vojni glavni I guvwner liftrnn Rboinen BasonsfekDki K 300.—. Za istu svrliu darovao je proko pričuvnc bohijce „BrčkOj g. Mciniićh r<drtn<'r, kapcfaji, duge vožnp K 2ft0.—.

Crad i okolica Dbevn! kaleudar _ O 8 n # » j<: trtvruk t'. maja, po siflroiti 26, aprilfl. — Rlmafedollcl: Sp*jovo: pr#voslavtil: Vasii. rp, BinUijnfei. Caeničks i ćinovnlćks k8*lna etvoren«t )e po£*m od 1(5. februsra do 11 ssti u noćj. C. i k. v o j n i č k i ij o m: Citsonica, sotii *a oisaak l Jgr«nje, k«tilin». Oivofeno o<1 7 sati Ujutta do 9 Mii uvitJe S!ol'od;m ptlStOp SY 8 H 0 me vojdifeu. Klncmatograil: Ve|ai kitio u Kraija Mliaita v-Het br 56 (Kfdoitum): U 6 *»ti pnsllj« podne i'.teddsva »<i vojnik*; « u 9 sati tivečc ojijtfi predsUva, -•*■ C. i l:r. gr«djattskl kino ii8 Tataiijjoia br. 27 iPlfis): U 6 I 7 a«tl fHisllje podne oplte predskive, B eo gr * d * k t o r i e u m (u nltnskom poiOfišto, prije Boulmrd): Dvlje pred* s(nve, prvn u t sata peillje podae. « anigj u 8 sati uvefe. (5 i b i 1 o t e k a z n p o * 8 j m i« u (B#(> kanslta ulica br. 1, Hotti Moskva). Oivorena od 10—1 sat r.riic i od 3—7 satt poslijc podne. Noena sluiba u Ij ekar n ama : Od 5, do ufeijttživo 11. maj« vršiee. neOnu službu u Beogradu ovc ljck*rne (apoteke): 1 M i c li i, .SUta Crfevtn« ul, 8: K u I * k o* v i ć, Kndev spomcnlk 2; S « k u i i i. Tak o v s k a ui. 37, i Ijekgrna „Crvenog Krsta" Beogr»dska ui. s. Hiamovna slav# crkv© Sv. Save ua Vračaru. Stttra proshivjjit: svoju hramovmt slavu e r k v a s v. S «t v e n a V r aČ » r ti, Mram crkve jt>: spaijivauk tuošii sv. Savo, kojc je’ izvršio na tom mje stu SitiaiHKiša 1505. goditie. U oči slave, večeras, bdenije u (t sati. Sutradaai —• svečana iiturgija u 8 i pol sati ođ prije podne, a po litnrgiji rttJhnjtt oK-» •r^ koJašJu:. Narodne dobrotvorne jpredstavc. U sitbotu se na dpštu želhi po' tia viia izvrsna Sremčeva lala .,1 v k ova slava“, koia je na uskršnji ponedjeljak davana pred posve rasproda* j noin kućom. Ova pretistava> idč kao i šesta ljctittfc predstava; ulaznice su ! žute boje i dobivaju se u knjižarama | „Naipređak" i „Jugo-Istok", Predstava j se počin.ie u osam i po sati nveče. ! To jc ujeduo posljedjija predstava | „Ivkove slave“ u ovoj sezoui.

; Tražl se porodica. Porodica imirle Mileve A. Radov i ć, udove fe Ouberevca potrebno je. da se odmaii javi sudskom odjeienju opštine grada Beograda, radi izvjesnog hittiog i važnog saopštenja, Prilog za pomoć osiromašeniiu. Prigodom predstavc „Časti“, ptiložili sii upravi „Dobrotvoniog po* zorišta“ kao pomoć, koja se daje osi-

9 . iui\ja 1918, BroJ 123.

romašenoj inteligericijl: gdja' Vlda Ace Jovanovića Resavca 150 K, 1 g. N. N. 20 K. HvaJa plemenlfm darovaoclma! Preiulmila, Mllojka, kćcrčica gospodina Mllana Q r o 1 a, upravnika srpskog narodnog pozorištafc posliie dužeg bolovanja preminuia je prekjttče, a juče posllje podne je sahraniena. Bog da Je prosti! Bcogradski orfeuui. Posljednji program, što se izvođi n:i zimskoj poizornici „Beogradskog Orfeuma“. da bi se preko Ijeta prodU’ žile predstave na Jjetnjoj pozomici, koja se već u veliko sprema i koja ćc izncnadlti jtosjetioce svojlin urcdjenjem. —- valjda ie Tiajsjnjniji i najodabraniji jtrogram, Sto smo ga u opšte <lo sada vidjeli, od kada je otvoren orfeum. Olavna atrakciia ovoga programa jesie naravpo beogradjanima dobro poznata prvoklasna Igračica Hildeg a r d a. Ona je i suviše dobro pozuar ta orfeumskoj publici sa svoga ranijcg bavlJenja u Bcogradu, da bl naročito bilo potrebno isticati rijetke ho-reograiskc vriine ovc umjetnice, koja se, kao 8<o je poznato, priie rata pojavljiVHlii na najuglodnijim cvropskim pozoniicatna, a koja će možđa vremcnom dospjeti do iste slave kao jedna Oaby Desiy i druge njoj ravne igra* čice. Njeno prvo pojavljivanje na po* zorr.ici prilikom prve većeri sadasujeg progrnma odfnaJi je pozdravijeito bur* nim pl.ieikom. A i u daijem izvodjenju programa mogli stc jasno vidjetl, da pljesak razdrngauc publike ni najtna* nje nije proiizvod kakve r&klame, vcč da je osnovan istmskim razuniijevanjetn Hifd-egardine umjctnosti. Buran sm^jeli izazvall su ulični muzikanti Dolesch i Zillbaucr. Nc samo da su nilhove produkcijc biie jedlnstvcno Ša* liive, vcć su oni i u poglcdu maske odlično pogodili tip ullčnih sviroča, koje često na!a*ite po bcčkim pred* gradjuua. Dobai' je uspjch imstigla Vioktt« di Sonora, i to koliko kao pjevačicn, toliko kao igračica. Nmročito jc hiia sirupntićua u svojoj 'piesi kao t>o* štarku. l'rupa Fetnas i kompan ija zadobila je opšte simpatije publikc već samim aranžnian-om pozornice. Niihove produkcije do duše na predstavljaju nešto novo, aii su za to izvcdone tako vješto j Ijupko, da je pubiika tt najvećoj mieri uživala u njima. izvaurcdan jt groteskui kmnićar WiHy Schlosinger. ,Već satnom svojom poiavom Schlesinger mora iza> zvati buran smijeli kod gledalaca, On jc upravo trevjemvatno mršav, a tu svoju prirodmi osobimi još više ističe odgovarajućim kostimom, Njegovi čcnajvišc ok’o njcgove osobc i slušaocima od smijeha tieraju suze na oči. Isto je tako grdan stnijeh izazvala scen;\ dueta S o 1 b r i g i k o m p. >,U antomatskoj kafani". Scena je iziskivala mnogo tehničkih srodstava, a sve su produkcije jedinstveno uspjcie i požnjele stt buratt aplauz. Prve vcče* ri ovoga programa gostovao je za to jedno veče odiični nutzićki clovvn S c h o s s b e r g e r, koii je postigao tolikog ustjijcha, da je opravdana ncda, da če orfetimska nprava ođ sađa još koji put pozvati Schossbergera da gostuje. OvaJ program ostavio je u svojoj cjelini jedinstveui utisak i opravdava nadtt, da će predstoieća orfeumska Ijetnja sezona precHnvliati ncprekkian tiiz uspjeha. Istoriiskl kaiendar. Na đana&ttji dun, 9. maja godine umro je u Potsdamu brandenbur' ški knez-birač (Kurfurst) Friedrich

W11 h c 1 m, o kojermt Je već bilo rlječi na ovom mjestu. — 9. maja 1760. godine umro je u Herrnhutu Nikola J.uihvlg grof Ziuzendorf. osnivač tzv. bratske opštine. Rodjen je 26. maja 1700. godine u Drezdi, 1721. godine bio je dvorski savjetnik u Drezdi, 1722. godine preveo je vjersku opštinu ,,Moravska braća“ na svoje imauje Herrnhut, pa jc 1737. godine osvećen kao vladika te opštine. Zbog svoga vjerskog tivjerenja dosta je ganJan. Napisao je i dosta pjesama vjerske jirirodc. — 9. mja 1805. godine umro je u W e i m a r it pored fioethe-a največi njemaćki pjesiiik F r i e d r i c h S c h i 11 e r. O niegovom životu i radu opširno je bilo govora tia ovom mjestu prili* kom godišnjice njegovog rodjenja (rodjeu je 10. novcmbra 1759. godine). 9. maia 1843. godine rodjen je u Frankfurtu na Odri njemački slikar Anton pl. Wcrner. Prve je uspjehe Vi'enier postigao kao ilustrator djela pjesnika Vlktora pl. Scheffela („Qaud : eamus“ i t. d.), o kojemu je takodje več bjjo rijeći na ovom mjestu. Pred kraj niemačko-francuskog rata 1870./71. god!-’ ne pozvat jc Antoti nl. Wemer na pre-' porukti badenskog veiikog vojvode u njcmački vrhovni glavni stan, gdje je skiciranjetn prikupio gradju za svoje ; docnije tmiogobrojne veiike slikc iz j toga rata- 1875. godinc postavljen je za upravnika akademUe umjetnosti ‘u Beriinu. Jedno od docuijili najćuvcnijih Wernerovili djela jcstc opšte poznata slika, koja predstavlja završnu sJednl. cu berlinskog kongresa, koji igra tojiku uiogu u srpskoj istoriji. Anton pi. Wcrncr uirtro Je 1915. godine. j — 9. maja 1850. godine umro je tt Pa! risu liemičar i fizičar Louis Josepii Qay*Lttssac. fiav-Lussac rodjen je 6. deccmbra 1778. goditie u St. Lćonarđti, studirao ie u Parlsu, a 1801,' godine stupio je na čuvenu parLsku tehničku veiiku školu za gradjenje drurnova i mostova („Ecole nationale des ponts et chaussees"). J804. i 1805. godine preduzeo j« zajedno sa Biotwn n-ekoijko penjania na balonu u ciliu maguetsko-električnih i terrnometric* kilt posmatranja, 1808. godine postavlien ie zn profesora fizike na SorbonmV 180!). godine za profesora hemije na' politelmičkoj žkoli, a najzad Je J832J godine postavjjen i prt bolaničkoj baš* ti. Poređ toga je od 1805. godine bio t član „savj'etodavnog odbora" za uni-, jetnost i radinost, od 1818. godinc bio je član komisije za usavršavanje baru* ta i šalitre. a od 1829, godine blo jo kontrolor (tri upravi za ispitivanje novo iskovitnog novca. 1839. godine postavljen je fiay-Lussac za Čiana gorMmai it> lian JfA rpkflRUU) na danasnjl dan 1850. godine u Parisu. fiay-Lussac ima vrlo velikili zasluga kako nn poiiu fizike. tako i na polju itemije. 1805. godine odredio je Qay-Lis-, sac u zajednici sa' Aieksandrom pi. Humboltom kvantitativni sastav vodc, 1809. gociine vršio je ispitivanja radi istražlvanJa volumena pri spajanju ga* sovitih tijela. 1802. godine pronašao ie važno praviio, nazvato po njetnu ,,Ga.vLissacov zakon", kojim se dokazuje> da se gasovi pocl micajem toplote šire ti podjednakoj mjeri. i to za svaki ste* pen toplote za 1/273 svoje zapremine. 1809. godine obavio je Qay-Lissaa važne opite o gustini gasova, a 1816. godine o širenjit tečnosti, o Isparava* | nju i t. d. isjdtlvao je veze sumpora ! ltjegovih kiselina. smtipor vodenik, Jod. ltlor, ciiatt i šalltru. Od gt'đnog stt uti* caja na razvoj tehnike blla njegov;* uputstva za auallzu baruta, hlorkal* ciumai, sođc i boraksa. Pronašao je na* ročiti proces za dobijanje stimpome

jcte, tvoji su živci narušeni. Sarno mifa, mira!... Sutra ču ti odmah posiati IjekariJe. Ali glavno je, <J;t se rve uzruiavaš. Daj, liodi, sjedui ovamo! (Hoćc da ju povede do divaua, ali ona samo tttahne giavom i rukont, da jtt vodi k ! stoju. Posltišao je i posadio ju na sto- j 4ac, zabrinitto): Tako! Več ti je holje? I Zar ne? U ovoj samoći 6eš se brzo j oporaviti. i zrak ie ovdje svjež sve j 6e biti dobro. Samo ntjra, mira... Ja j te ne čtt s<netati. Dolaaii ću ovamo i svakoga tjedna jedanput. da se razvfv dritn s djecont. da Še odmorint i osvježim. A ti ćeš biti posve slobodna.., Ja te ne ću nikako smetati. Oria (s gorkim osnriehom): Sto ćt nti ta siobdda? Doktor (ne shvaćaiući nj&nih riječi, nastavlja): A oitda u ijetu ćeš u Aipr, Možemo. Moram ti reći. da zaslužnjcm mnogo. Ni ti SC ne trebaš ni u čem stkšnjavati. Možeš u<Jesiti živ-ot po volji, kako ti je najugodtnje i kako ti uajbolje priia ... Ona (gieda ga, lujela bi tuu reći, da njoj nije do s’obode, ni đo Aipa, ni do novaca, đa njoj srce ne čezne za ttdobniin t raskošnim životont, da je ona dane, mjesece i godine snatrila o prošHnt časovima, što stt ih zajedno proveli medju ovim zidovbna. u ovitn sobama i da bi za njit biJo sve i najvišc, kad bi se ti časovi ntogli vratiti, i 'da se sada uvjerila, gledajući njega, kako govori o svemu. da j« to nemoguće. đa, je on postao drugi čoviek i da se prošfost viSe* nlkad ne će vratiti. I dok ga gleda i dok ga sluša, u njoj nešto obamire, u njoj se *biva itajteŽi sioin, o koiem ona njemu ne može nfšta rcćl. Nekollko puU pokuša, otvo»Itl ust* MJeln bl mahnttf! rukotn. ati |

joj riicč zautre na usnama, koje: se suhe i sumrtve samo makuu, a ruke kionu. kao da stt od kamena, pa stt joj preteške i oua ih nc može dignuti.) (U to izvana dciprtt dječji giasovi i vedri i veseli dječji smUeh, a onda Bracin glas: ,,§ta li je ov r o ve!iko?“, 1 čas zatim evo ih već u sobi. Bratac nosi tKki mali zamot, Sestrica rtičmt torbu. a Vrtlar veliki zamot.) 6. Prizor. P r i j a š u j i. S e s t r i c a. B r a t a c. D ok t o r ()>odje im vedro u susret, uzimlje Sestrici torbu i ix>stavi jtt na stolac. Vrtlar meuie svoj zamot na pod i ođrnait otidjc. Doktor uzme iz .Bracine rukc zamot i podigne ga u vis, veselo): Za koga je ovo? Đratac (skače u vis. htio bi dosegnuti tatimi ruku i viče vejelo): Za rmne. Dok tor fdade mu). Bratac (brzo razmota zamot, otvori kuliiu i strese aa stol kameuelće za zidanje; ouda veselo); Sad ćetc vidjeti kuće!.., Doktor (uzme veliki zartiot): A za koga je ovo? Bratac (brzo se okrete i ostavi katnenčiće —* nesigurno pitajući): Za mepe? Doktor: E. to ni ja sdm ne znam. Moramo pogledati. (Izvađi nožič i s^jje rezati kanafe. a otjda raspara vreču. Bratac i Sestrica pozorno rootrc.) Bratac. la znam, što je. To je njthaći konj! D o k t o r (ztposleu): Odniah ćemu vidjeti. (Skine omol I itžVadl mali automobil)

Bratac (nijem od čuda i zanosa): Au-to-mo-bii!! (Na to poskoči, zapiiešće ■rukama, sjedne u autmnobil. promotri kormilo i stisne ioptu za trabtt.) Pravi, pravcati automobil! Ole i trublja! (Vozi se.) Doktor (sretan ga promatra. a onda ulivati kormilo i zans-tavi automobil): Čekaj, golubc moj! Psst! To je : igračka za pa.rk! Sanio moraš paziti. j da koga ne pogaziš!... (On i đjeca j veselo se sniijtt.) Doktor. A sada da vidimo, što su dobile Scstrica i majčiea,. (Otvara kovčeg. Izvadi lijepu veiiku lutku i jednu knjigu.) S e s t r i c a (uzimlje Itttku, promatra ie): Kako je lijepa! Hvala tatice! (Poijubi ga.) Doktor (izv*di neku kutiju i pruži je Sestrici): Ovo je za rnajčicu. S e š t r i c a (pridje majci, koja je sjcdila malo podalje, ioš uviiek nijeino i minio, pa pružajući joj, zapita): Da. li smijem otvoriti? O n a (gloda vedro i biaženo Iicc svoje djevojčice i kimne glavom). S c s t r i c a (otvori kutiju i uglet davši krasati nakit za vrat, kli'kne): ! To Je divno, maičice! O n a (primi kutiju, koju joj je Se■ strica pružila i promatra dar; vidi se, da ju ne ushićuie. kao da ga i ne vidi). S e s t r i c a (s uvj&renjem, zamišIjeno): To mora stajati mnogo novaca. Doktor (smiie se): Dakako. dijcte mojc. Ali za majčicu i za vas ja imam mnogo novaca. (izvadi iz kovčega još nekil kutiju. Podjc k stolu I sjedne. Tajinstveno): Ali šta ie ovdje! Sestrica l Bratac (brzo priskoče k njemu. Bratac mu se popne u krilo, a Sestrica m stisia us miega.

obujmlvši oca rirkom oko vrata, Oboje gledaju puni očekivanja). 1) o k t o v (otvara polako poklopac, kao da se unutri ualazi kakova ptica. koja bi mogla otprhuuti. Ouda ga naglo digue i izvadi đvije lutke-marionete, natakne ili na rtike i staue zbijati Šate, pričajttći i pokazujući gestama, kako hodaju, rttkuju se, razgova* raiu i na koncu potuku. On i djeca se tomu strašno smiju. Bratac sve poskakuje na njegovim koljertima. A i* on. sftm je posive podjetinjfo medju njima. Njiit troje čini iednu sretnu gruptt). O n a (časak je stajala l gledala, a j onda pošia nekoliko koraka dalie i s bftlju prošaptala): Sitvišna sam....Sasvim suviŠna... (Okrene se i podje prama trumeau-u stavi na n.i kutljti s daroni, ogleda se po sobi bolnim pogledont. ko đa se prašta sa svim, što je ovdje. pogleda one tri drage glave, drhtne i zatisne rubac u usta. da zatomi jecaj. Izadje na verandu, još se jednom okrene, zaokruži pogleđom, a onda sldje u park.) (Nitko od ono troje sretnrkS nife opazio. da ,je više nema.) 7. Prizor. D o k t o tj S e s t r i c a. B r a t a c, S e s t r i c a (najed-nom digne glavu i zoviie): MaJčice! (Odijeli se od oca i pogleda po sobi): fidje je tna.jčica? Doktor (usput): Valjdu je otišJa u park. (Braci): Sad smo se s ovim dosta naigrali. pa ćemo počet građiti kuću. S e s t r i c a (zabriuuto): Ali zašto je otišla tako tiho? (Opaizj na zrcalu i nakit. pa kao da Jtt je obuzeo neki j

j neobjašnjivi strah): Oče. riešto so maj! čici dogodilo.' Doktor; i4ože moi, kako su >* ; vas žena pokvarenl živcl. Vazda neke j siutnje i bojazni... Sestrica (nije slttšaia, što ie govorio, nego jc otrčala u park i za čas j se vratila, blijeda i đrhtava): Oče, j inajci je pozlilo. Leži pod jorgovanovim grmom. D o k t o r (ustane. posadi na sto* j lac Bracu, koji l daijc slaže kamenči* j če i požuri ?e napolje. lzlazeći): Ah. I nije iiišta! Nesretni živci! (Začas donesu Oit i Vrtlar Niu I I polože Ju na divan. Sestrica je išla za i njima uplaštna, blijeda.) (Vrtiar odmait izadje). D o k t o r (joj siuša srce, P«P a bilo, trgue se. problijedi i prornrmlja): Ma uije jnoguće! (Opet joj siuša sree): Ma itije.,. Bratac (pridje k divanu i zaću* djeno gleda niajJtu. A onda zapita dje’ tinjski i naivno); Što je majčici? Se s t r i c a (prali s očekivaujem i struhoiu očeve kretnje). Doktor (uspravi se, a usne m# se rastvore kao u grču). . S e s t r i c a (s užasom, shvativsi i što se dogodilo. krikn-e, gledajuči oca): Ne žvvi više!? Doktor (potvrdi glavom): Nikada niie sJivaćala života. S e s t r i c a (izarida 1 baci se na nvajku, a onda digne glavu, kao da ioi je sada nroogo tog jasno. što prije nu? znala): Tebe je Jjubila. oče, samo tere je Ijubila. A nas je ostavila. (Zag rn Bracu f zajeca.) Zastor se nagio spnsti.