Beogradske novine

firoj 129,

Srijeda

beogradske novine

15. maja 1918.

Grad i okolica Piievu« kaiendar Danas je srljeda 15. maja, po starom 2. maja. — RlmokatoHd: Sotlja dj. muj.; pravoslavni: Atanazije vel. CasničUa i činovnička kasina otvorena Je počam od 15. februara do 11 sati u noći. C. I k. v o j n 1 1 k i d o m: Cltaonlca, soba za plsanje I lgranje, kantina. Otvoreno od 7 sati izjutra do 9 satt uveče. Slobodan prislup svakomc vojnlku. Kinematografi: Vo|nl kinouKralia Milana ulid br. 56 (Koloscum): U 4 sata postlje podne opšta predstava, u 6 sati posllje podne predstnva za vojnike, a u 8-30 satl uveče prcdstava za časnike uz pratnju garnizonske muzike. — C i kr. gradjanski kino na Tcrazijama br. 27 (Parls): U 5 satl poslije podne t u 8 satl uvcčc opšte predstave. Posljednja uz prattiju vojne muzike 409. etapnog batalifuns. Beogradski orfeum iu zimskom pozorištu, prije Bo'jievard): Počctak prcdstavc u 8 sati uveče. Nočna služba u ij ekarnama : Od 12. đo uključivo 18. maja vršiće noćmi siižbu u Bcogradu ove ijckarne (apotcke): S e 1 ako v i ć, Kneza Mihajta ul. 45, Vik t o r o v i ć, Terazije br. 28, P t e n d 1 ć, Kraij Alcksaiuirova ul. 64. I S t o j i ć, Sarajuvska ul. 70. Narodnc đobrotvorue predstave. (,,H asauaginic a“.) Kao sto smo ved javili, cikltts predstava „H a s a n a g i n i c e“ završiče ovogodišnju sezonu dobrotvornili predstava. Kako sc još vrlo raali broj u!azaiica za subotu može dobiti u knjižaraina Cvijanovida i ,,Jugo-Istok“, to se u jstini kuiižarama ved sada inogu podi'ći karte i za predstavu od nedjelje. Predstava od subote idc kao scđma ljetnla, a od ncdjelje kao osraa Ijetnia. i-— Čist prihocl ocl ovih predstava nafmijenjen je, kao i ranije, osiroraašenoj inteligenciji. Otvaranje vojničkog doina 37. puka. .luče prije podne izvršeuo je otvaranje vojničkog doma pričuvnog batalijuna 37. pješačkog puka u Beogradu. Svečanom otvaranju prisustvoya!a je jedna deputacija biharske Županlje i grada Nagyvarada, koji sn dopttnbeni kotar toga pulca. U zastupstvu vojnog glavnog guvenicra učestvovao je u svečanosti zastupnik guvernera, dalje zapovjednik priČuvnog batalijuna 37. pješačkog puka. časnici i momead. Poslije otvaranja i otpjcvane narodne bimne, primio je puk u ■svoje ruke dora. oko čijeg se podizanja grad Nagyvarad svojim ranogim darovima osobito odiikovao. Isiorijski kalemlar. Na đanašnji dan, 15. maja 1633. gofdino rođio s<' u St. Loger đe Foncli'ru (vomu-ski okrag) niaršal Seliastien ]*■ l’iv'tro de Vauban i’izg.: Voban’), rifijćuveniji lranciiski vojni inžinj’er. Ivao ml.idić od 17 godina gtnpio j-' \aukin u špansku vojsku, aii je zarobljen i posli I.i<! prcšao u francusku vojsku, gdj ' j- godiue 1653. postao iužinj rski o icir. 1658. godino upravljao je opsađorn tvrdjaia <rravclinesa, \pra L Oudenarl'*, a 1662. godinc počeo je gradili dunqn«irque-ska (duukiiehenska) utvrdjcnja. i : ratu s i floJandijom 1667. godiue osvojio jc nekouko tvnijnva, a poslije aachensko;; roira ntkovodio je utvrdjeajem Tournai a, Douai-a, t.’oufr.ai-a i drugjh gradova, čitne j ' udario bemelj sjcverno-iraneuškora tvrdjavnoiii pojisu. Poslijc mira u Nvimvegenu (1678. godiue) Vnuhan se opet dao živo na rad. U ono su vfijerne pod rijegovoui lipravorn utvrdj.mi gradovi Maubcugo, Saarlouis, PliaJzburg, Belfort, Slrassburg i ■jnnoga dmga elzaška mjesta. 1669. gndiliu postavijen je Vauban za gcneralnog inspektora svijti francuski.1i tvrdjava, a i<03. godine dobio jo maršalski ein, ali je za vrijemo raia oko špars’.og prij*s'o.kmasljedja zbog nekog memouru, npućen kraiju, pao u nemilost i stavljen u pen•/ifi. Umro je 13. marta 1707. godine u •F'irisu. Vauhaii je u toku svoga 57-godišlijeg vojnog službovanja učest'/ovao u 53 bpsade i 140 borbi. Njegov je značaj ntt Jioiju vojne nauke, što je sisteniatskt organizovao opsadnu vojnu. TJ 1oni se pogledu uticaj njegovog ućenja u neko'iko opaž". čak još pred kraj devolnaestog stojjeć;i Tek nagli razvitak brzometne, toSke i dalekoraetnr artiljerije ]>osijednjih decenija izazvao je tolalnu izmjcnu pojmova Jxa jx>lju sfralegijo, a JiiiUX)čito na poJju opsadne vojne, te izgleda, da~će tvrSdjavn u dosađašnjem simslu u ojfšte potpuno Izgubiti značaj. — 15. maja 1773. giMJino rodjen jo u KobKnzu ČuvcnT državnik Klemens Lolliar knez Metternic,h, za čijo jo ime vezana čitava jedna epolia u istoriji monarhijo i Njemaćke. Stupivši u diplomatsku službu rimsko pjomačkog (odnosno o<l 1806. godine au. strijskog) cal'a Mettornich je 1801. gođine poslavljen za njegovog pošlanika u Drc5sdi, 1803. godine za pošiamka u BcrliUu, a 1806. za poslauika na dvoru Napoleona I. u Parisu. Kao takav zrključio jo 1807. godine aa NajioTeonom ugovor u S'ontainebleau u. Kada jo 1809. godinr izbio rat izmcdju Austrije i Frannisko, Najpoleon u prvi mahnije htio pustiti Mettornicha, koga jo objava rata još zaiekla u iParisu, pa ga je tek poČetkom jula predab austrijskim predstražama. Poslije bitke na (Wagramu (5.—6. jnla 1809. godine), 'Motternich je savjetovao caru da zaključi Inir sa Napoloonom i da so privreineno „prilagodi nadmoćnom francuskom šisteirm 1 ', — kako refcc u 8\ r ouie ekspoze-u, dok ne bude došlo vrijeme ea revanš. S toga je Metternieh po okončanju rata od 1809. godine živo radio na zbližavanju Ka mo4nym frammskom carevinom, ubr»ao 1810. griSftnB ioudou riapob»WKiv u »a

carevom kčeri’ nadvojvotkinjom Marijom Luizom i time pomogao Napdleona u težhji, da se orddi sa jednom oa najslaii Jih evTojiskiii dinasrija, pa j" najzad za. ključio i savez sa Najvoleonom, kojim se Anstrija obavezuje, 'da Napoleouu u slučaju rata sa Rusijoin stavi Ua rasjioloženje jedan jiomoćni kor. Jeđnovremeno je pak povjerljivom notom izvijeslio nisku vla, du, da tu primljenu obavezu treba s’uva, titi odveć tragično. Kada jo 1812. godine Napoleon pretrpio sloin u R’usiji i kada se u rano proljtće 1813. godi.no protiv francuskog cara podigla- i Pruska, Mctlernich jo prvo jvosmlovao, pa se najzad u ljeto 1813. godine pridružio Pruskoj i Rusiji. U toku ratovarija 1813 i 1814. godine Metternich je stalno zaslupao umjcrcnu politiku i riije dao, da S'- pobL jedjena Francuska suviše ponizi. No zato je ipak i on kao prislalica „prindpa 1< gitimr.osli" tražio Napoleouovu aid kaciju. Predsjedavao je bečkom kongresu 1814. ; 15. godine, na kojemn je pokazao veMku điploniat.sku vještinu i igrao za to vrTjenie možda pnu ulogu u Kvrojri. 1821. godine prcdala je u njegove ruke goiovo svekolika spoljna i uuutarnja jjoiitika habsburških zemalja. Bio je uvjeren krajnji konzervati^ac i zastupao je načelo, da je vlodar jedirii pozvan da upravlja sudbinorn naroda, a da je za svoj rad odgovoran samo Đogu. Kao pristalica priacipa legitimnosli bio je euergič-in protlvnik svih pokreta, koji bi išli na to, da promijenn političko stanjc stvoreno u Kvropi bečkirn kongrcsom. To je jjobtzao svojim držanjem na docuijim kongresima u Aacheriu, Karlsbailn, Opavi, Ljubljanl i Veroni. 8 toga jo mržrija sloliodoumnih olemenat’i bila upravljcna u prvoin reSu proliv lljegove ličnoš i. Kada je 13. marta 18-18. godiu« u Bcču izbio ustanak, Metternich je dao ostavku, poŠlo je skoi jo punih 40 godina upravljao sudbinom habsburških zemalja. Zbog buniih političkili prilika sklonio se u iuostranstvo, odakte S ' vratio 1851. godine. Nije se primao više nikakvog 'državnog zvatija, ali je pri važnim političkim pitanjima još česlo pozivan vi dvor na savjctovanje, Uniro jo 11. juna 1859. godine u Befu. —< 35. ruaja 1818. godirje rodjen* je u V ar|šavi čuvcni glumac Dogumil Đavi. son (dsnas mu je prema tomo stogodišnjica). Slupivši prvo kao pisar u r< dakoiju poljskog varšavsbog lista „Clazeta‘‘, jios'ao je docaije u njoj prcvodilac i pozorišni krilič.ir, pa najzad 1837. godine postade glurnar, No pošlo fadanje staI njo razvitka poTjsko jx*znrui.'e kanda nijo j inoglo da zauovolji njegove volil« arobi. cije, lo se Davicon riješi da postane nj». 1 mački glum.u’. V-..ri u ouo vrijeme 1 io j» ' talco rićiličan glnmac, ’da jo svojorn v.i.i, jvidnoju igrom <xIvraćao pažnju gled.i'a. i cn od svega straiiačkog izcrovora. Igrao I je pr vo na t.■ čkoni „Burgllieat- r f ‘-u, zatim ! u Ilamburgu, pa od 1854. go'dinć u Drezdi, gdj ■ je oslao ’deset goiiina, da bi j.osliie posao na gostovanjn. po svima vcćim pozornicama, u mouariiiji i Njemačkoi, a zatim i u Ainorici, gilje je na sv« stiane doživio grdno trijunrfe. Vralivši se ! u Drezdu, umro jo u tome gradu 1. f<> bruara 1872. godine. N;ijbolje su mu u-. loge bile: Mcfisto, Franja Moor, Hanrlvt, RicJiard III., kr.ilj Lear i dr. Kao o svirna čuveuim glumcima i o Dnvisonu pričaju masu zariirnljivih epizoda. Tako je na priinjer prilikom jechiog gostovanja u Amsterdamu ’tražio, (davala se Molierova _,,Tvrdica“), da mu so za onu scerug gdje Harpagoji pretura jjo kasc'li, ova kasela napuni pravim zlatrricimn, 'dh Iri »tncgao pruridno ©digrati svoju ulogu. >—T5. maja 1859. godino rodjen je u Fari.su čuveni fizičar Fieri’e Curie (izg.: Kiri), .Curie je svršio studije u FarisU i postnvljen jo za profesora univerziteta. lla'[ dio je na ispitivanjima ua polju eleklriciteta i magnetizma, jnonašao je 1883. j godine piažjoelcktricilet melala, U svima ! njcgovim radovima pomagala g.a je nj* goj va supruga M a r i j a rodjena Slodonska j (po narodnosli Poljkinj.i, rodjena 7. no| vembra 1867. godine u VarŠavi, studirala u Parisu, jra zatim jjoštavijona za profesora 'fizike na ženskoj velikoj školi u Sevresu). Sa njoni je zajrilno Curle 1898. godine pronašao radioaktivne elemcnto ra. I dijum i polon.ijnm, koje je sve đo svojo siru’ti bliže ispilivao, dok je poslije nj*!govu žeiia produ'žila njegov raTI. 1903. gođine 'dosudjena jo Pierreu i Mariji Curje Nobelova nagrada za hemiju. Curie je poginuo 19. apriki 1906. godine riesretnim šlučajem. Njegova 'je djeJa 1908. godine izdafo frajicnsko fizicko ’društvo Od djela gcspodje Curie najjnjznalijv jos’te djelo: „Reclierches sur 'Jes subsleuces radioactives'* ^Paris 1904. godine). Btogradskf oifeiiin. Predstave u Beogradskoin ort’euinu počinju od 15. maja u 8 i po sati uveče. Istog dana pružiće se publiei sa svim nov zaniraijiv prograra. Druga dobrotvorna loptačka utakniica. U nedjeilju 19. o. mj. poslije podne održaće se druga velika dobrotvorna loptačka utakmica na novouredieoioiii igralištu u Košutnjaku izraedju loptačkog sport kluba „Beograd“ sa korabinovanim timom ,,E. V. Z.“ (zastupljenim nekolicinom dobro poznatih i čuvenih austro-ugarskih igrača). — Za taj dan biće naročlto povećan broj tramvaja. Utakniica će početi tačno u 4 i pol sati poslije podne. — Ulaznicc za utakmicu prodavaće se na samoj blagajni igrališta, koje je snabdjeveno velikfm brojem sfedišta. — Čist priliod sa ove utakjnice biće odmah priveden u svrhu kao i od prve utakmice (ove godine) m rathoj sfrotin'f.

Vijesti iz unutrašnjosti šumskf po/.arf. Dozuajemo fz LJešaka: 12. aprfla Izbio je požar u šumi izmedju seia M ekin ice 1 Drena, koji je žandarmerija uz pripomoć stanovništva lokalizovaia, a osiin toga je pala jaka kiša, tako da nije bilo veće štete. 13. i 14. aprila zapaliia se šurna lzmcdju sela Drena i Hajkova, na prostoru od 1 km., no izgorjelo je samo ono lišče, što je još prošle godiue tamo pootpadalo. Pokušaj razbojstva. 24. aprila pošao je seljak Emšir Laić iz Duge Poljane u Sjenicu. kad ga kođ Srailjevca zaustaviše 9 naoružaniii arnautskih komita. Oni su tražrli novaca, te seljaku čak svukli i odije(o. Pošto nijesu našli, šta su tražili, vratili su mu odijelo, i pustiii ga, da ide svojim putem. Vuci na paši. , 27. aprila naišao je u podne vuk’ na livađu kod seia Duge poljane, gdje su pasla goveda. Jedno goveče je raskrdao u komade, a druga 4 govečeta je lako oziijedio. Kako je medjutim naišao se!|jak Ujkan Laić. Čija je stoka stradala. preduprediia se dalja i štela. Nestaia stoka. 24. aprila iiestala Je na nepoznat način sa livade seljaka iz Buce, stoka, i to: Mcliraedu Laiću dva govečeta u vrijednosti od K 1600.— a Hajđaru Laiću 1 goveče u vrijcdnosti od K 600.—. Dnevne vijesti Etapni poštanski ured II. razrcda u Bazar Šja!:u i u Kavaii. Presna naredbi vrhovnog zapoj vjednika vojske od 25. avgusta 1916. g. 0 poštanskoj i brzojavnoj službi otvol reni sii 1. niaja 1918. god. c. i k. etapni ! noštanski uredi li. razreda u Bazar ! bjaku i Kavaji u Arbauiji. I Ženski svijet, [ Malo o čipkama. I Kad smo se već primili zadartka, j da na ovora niestu govorirao o stvari* ina, koje mogu zanimati. a i poučiti i predstaruice lepše polovine čovečanstva u ovoj plačcVnoj đolini, hoćerao danas cia kažeino koju o jednom artiklu, s ko-jim muški svet inače neraa ni vezc ni posla, osim kad je reč o plaćanju. Govorićemo dakle, o čip' kama. Damas su n. p. jako u modf „zlat: ne čipke“, koje se; ranogo traž<e radi 1 ukrasa na ođeiu. Do dfuŠe naš ženski I svet slabo raari za taj varvarski izraz j ,,u'kra®“, nego upotrebijuje maogo srbastijn ree „aiifpuc". Neka se ne misli, da je tek današ! nja raoda -— rai ovde govorirao o modi. koja je vladala u oči rata — izraislila „zlatne čipkt“. Znala je za njih još moda, koja je zapovedala pre sto 1 više god'ina. Ali ih onda staviše u penziju, pa se još upotrebljavaie saino na popovskim odežđama, pozorišaiim kostiniima i sk'upocenim nameštajima. A vladavina „zlatnih čipaika", koja se ugasiia pre stotinak godina, bila j jc dugoga veka. Kao otmena posestrima končane čipke, koja ie do duše ma< nje sjajna ali mnogo lepša. zlatna čip| ka je bila na prvoj stolici za dug pcj riod od 1350.—1750. godine, da za puj na tri stoleća. Naistariji komad čipke, koji je ! ostato potomstvu za uspointnu. rodoin je iz Herkula,numa. Ovo mesto je, kao što vam je bez sumnje dobro poznato, vezuv pretrpao 70 godine posle Hrista, onda kad je jednovrcmeno od iste napasti i sa istom sudbinom propak i Pompeja, a kojai su metsta jek pre nekih godina otkopana. Ta] komad čipke je ocrnjen i poluistruleo, ali s<e Još dosta jasno može raspoznati metalni konac, od kog je pravijena. Malo đocnije nadjen je u Engleskoj durgi najstariji komad čipke, a bio je u grobu nekog ispolinai. Razni ugovori i edik.ti iz XIV. sfoleća služe nam za dokaz, d.a su tad'a jako voleii zlatne i srebrne čipke. Ima jedan inveutar voivode Burgundisikog. u kome sa izrično navode i sreibme čipke iz Kipra. Danas se to Uano više ne proizvodi, ali se to celim svetom pronela slava kiparskog vina — takodje skupocen j mnogo tražen artikaJ, aili samo kao omiljeni „muški ukras'*. Skoro u isto vreine su se u Engleskoj morali obnarodovati naročiti edtkti protiv. luksuza, u kojima se do sitnica tačno odredjivalo, ko sve sme nositi zlatne i srebnie čipke, pa čaik i koje širine. Veština pravljenia ziatniii čipaka prenesena je u Italiju tek u drugoj poiovini XV. stoieća. Posle pada Vizantije (današnjeg Carigrada) u turske rulce, preucli su je vizantijski bežunafri, koii su tražili sebi utočišta u drugim evropskini zemljama. Taiijani su. vidi se, brzo i ludo zavoleli taj novi ukras, jer se mletački savet našao pobudjen da već 1476. godine izda naredbu, da se ni na zavesarna i zastortma, ni na potsteljamai, naslonjačaina i stoficama ne sme upotrebljavarti kao ukras nl zlatna ni srebrna čipka, pa čak ni lanena. U to vreme je morao i znameniti taiijauski re-

fonnator Savonarola da prebaci duvnama florentinskih manastira. što traće svoje dragoceno vreme pravljenjem zlatnih i srebrnih čipaka za ukrase po bogataškim kućama. Za doba vlađavLne Valoa prešia je iz Italije sa Mlečanima I moda čipaka u Framcusku. Tek u Francuskoj se ta moda izme-tnula u pravu sku'pu bolest, jer je luksuz sa čipkama bio preteran. Tako n. r. Anri III. imao je na sebi 1577. godine na jednoj velikoj staleškoj skupšitini ništa manje nego 4000 jarda (preko 3600 metara) čipaka od suvoga zlata. Anri IV. grdno se mučio da naredbama koliko-toliko suzbije preterani luksuz s čipkama. Cak je i svoiim prostim načinom života davao primera driigiina, ali je slabo mogao šta da postigne, jer već pod njegovim sledbcnikom Ludvigom XIII. raskoš opet preote malia, te su se zlatnirn čipkama kitile čak i nukavice, cipele i Čizme. Za karakterisUku ovoga raskoša dovoljno je naix>menuti, da je čak i tvrdica Mazarini-ostavio za sobom jedan pokrivač od ružičaiste svile, optočen širokini zlatnini Čipkama. Tek pod Ludvigom XIV. početkom XVIII. stoleća oglašen je rat tom artiklu, jer se našlo, da je zlatua čipka i prosta i neukusna stvar, te je izašla iz mode. Tako je spavala beiz malo puna dva stoleća. Iz toga sna probudila. ju je tek početkom ovoga stokća obična ćud modernog ukrasa, jer su tada zlatna čipke opet ušle u modu kao ukras na e’egantniin večemjim toaletama. Eto ukratko istorije zlatnih čipaka. koja <se do pre hekih godina počefa opet vidiati na pojedinim elegantnim haljinama. Miloje.

A. Grin: ti. DAN ODMAZDE (Nastavak). „Kakav izgleda vaš otac po Kjjoljašnostiž'* reče riajzad Slanhope. „Možc-fc ]i mi ga opisafi? Jeli krupan? < ‘ „Nijo, prijo jo malen i slab, nijc vi. sok kao vi‘‘. ,,U novinanm s« pomin'je ncka biljega na, njegovom lijevom dlanu. Da’i inace irna kakvog naročrtog obi'ježja?*' ,,Ne razunrijem, na šta to mislite‘‘. ,,Jo li nije slučaino, rošav... Je li hije imao boginjo? 1 ' „Bože sačuvaj, kako ste došli na tu jdeju? Moj otac ima lijejro i lino lice, pravi tip rg-učnika; često ie dul.oi.o zabririiit“. Stanhopo uviđe, da je trio na po. grješnom putu. To đakle nije bio onaj ćovjek, koji je bio kujrio rovolver za njego. vog oea. Bio j<: razoearan, ali se ubrzo pribra. „Kako jo bio raspoložen prije n go što ga je neslalt) ? Je li lrio možda nešto utučerriji nego inaee?‘‘ Nii to njegove rijcći skotrljaše. se rir'z rijene obraze dvijo kr-upne suze. „Jeste, ali nesmijem vam ništa o to' me reći, jer mi je ou stalno zabranjivao da pra sa kime razgovaram o njegovim stvarima; inora da se nešto bio strašno uplašio, jer na njegovom licu..,“ Marv prckiđe. govor, s:«na uspomena na taj čas plašila je. Ali Slanhopo nije smio tfa jo štođi; ne samo radi ’samoga scbe, već i u njenonl vlastitom interesu morao ie urodužiti ovo sasluŠanje. „iidjico Evansova“, — Stanhope se nikako uijo rnogao riješiii da izgovori ime Dalton, —■ ,,ako želite, da vam se otac pronadje ne smijeto riišta sakriti od mene“, reče on ubjođljivim glasorn. On<a so kolebaJa j predomišJjala, očo. vidno joj je Irilo teško da se ođluči. Najzadse riješi iuzviknu: ,,K, pa dobro, ouđa znajte sve. Kako smijem ćuteti, kada je u pitanju dobro, a možda i život pioga oca. Ta on sam nebi to tražio od mene. Jeltc, da ne ćcte zloupotiebili iffoje ppvjcrenje, da no ćele izvijestili policiju niti..,“ Ona iznenada prekide i jx>kaza prstom na hođnik. „Prisluškuju na vratima“, prošapta ona. „Govorimo lakše“, rcče Stanhope, ,,ue bih litio zatvoriti vrala. Ona mi se baba Inikako ne dopada, a vi ste i suviše sama i bez zaštite, da bi ste sc mogli no obazirati iia njihovo ogovaranje“. ,,To imate pravo’ 4 ’, reče ona I j>o, crveni. ,,Da rnogu samo da odem do gdjice Grazie. Ali znam da moj otac to nikako ne bi želio. Ou sigurno misli, da me ziu tekne ovdjo karl s« bude vratio >— ako se to jest u opšte ikada buđe vratio 4 '. StanhOpe je iinao drugift planova šfo so nje tiče, ali joj j<)š nijo htio riišta govoriti o tome. Bio jo stao tako, da jo mogao glođati kroz vrata u hodnik. „Zar mi ne hljedoste reći...“ nava. ljivao je on na uju. ,,A, 'da vam kaženi, šta je fo tako bik> upfašilo moga oca? E, kada bih fo i sarna znala, Sjedio jo ovdje za stolom“, — ona pokaza prstorn na neku staru sfolicu, pievučenu zelcnom kožom, ,,na jedared sam čula kako jo iKiionada sko. čio na noge, dotrčala sam iz druge sobe i zatekJa sam ga gdjo stoji na ovom istoni mjestu gdje sada stojito vi i idrhti kao prut. Bila gam več Često Videla u sličnom stanju, afi ipak još nikad ga nisa;n bila vidjcla u tolikoni stiahu i toliko mahuitih pogleda. Još so nisam bila ni izbliza pribrala, ’da bih mogla pitali, šta mu jo, kaćfa on izvuče iz džep’a neki’ ključić, baci ga preda me I izlete na vrata. Potrčala sam za njim, aJi je već bio 'izašao iz kuće, a na ubci ga višo niaam mogla prouaći u onoj gunguli. Od toga časa nerna o njernn vile ni traga ni

v, >.» »• mV.> ^S trana 3. glasa. Jelte, da je sve ovo tako čudnova to, tako strašno*'. „Ah, molim vas“,- dobaci Stanhojre, ,,pa zar jo otišao gologlav? Da li znate, je li imao novaca pri sebi?‘‘ „0. moj je otac uvijek imao dosta no. vaca“, uvjcravala ga je ona šapatom, ba* cajući pogled u jedan kut sobe, g'đje sd palazio nekaiav stari san’duk. Sešir je u prolazu uzeo sa stola, gdje se on uvijek nalazio. Ja ga nika'da nisam šmjela ostav. ljati na drugom mjestu, a inače nisant smjeia ništa dirafi od stvari na stolu‘‘. Stanhope stade pota-nko razgiedati stvari, koje su u velikom redu bile namještene po stolu. ,,Yaš se otac svakako Davfo elektrtčhim eks©erimentima,“ reče on. „Tako? Mislite? To znači, da je to onda električna mašina? -Vidite, molim vas.“ Laka kao snia protrča kroz sobu do najraračnijeg kuta njenog i tanio ukloni neku dugačku zavjesu, koju dotle nlje bio primjetio, Ou podje za njorn i naže se, da bi bolje mogao vidjeti, šta se nalazi iza zavjese. „Nemojte 'dirati rukom ako Boga znate,“ uzviknu ona bh'jeda kao mrtvac i ispruži ruku, da bi ga zadržala: u tome joj ispade iz ruke zavjesa koju je dotie bila držaia ogmutu i ponovu zakloni ono, što joj je ulijevalo tolikf strah. ,,Oprostite,“ promuca ona, „oila sam nešto nagla ali, znate moj otac. (Nastaviće se) Posiijednjt brzojavne vijesti Njemački večernji izvještaj 1 Kb. Berlin, 14. raaja. Uspješni mjestimični napadi protiv engleskih liniia na sjevernoj obali Sonrme a na drurau Braye—C a rb i e. Neprijateljski se protivnapadi izjaioviše. inače nema ničeg novog. , Jzvještaj bugarskog glavnog stožera Bba. Sofija, 14. maia. Moćedonski front: Sjeverno od B i t o 1 j a, kod C rne R e k e, istočno i južno od Gjevgjelije bila je od vrernena na vrijetne življa paijbena djeiatnost. Zapadno oci V a r d a r a pokušaše engleska pješadijska odjelenja da se pribiiže našim pređstražama kođ se!a Macukovo, aii su vatrom rastjerana. Sjeverno od t a h i n s k o g j ez e r a predstražarske borbe. U dolinama Varđara i Strnme obostrana živalina vazdušna djeiatnost. : IRSKA SF. SPREMA NA RAT SA’ ENGLESKOM. Koln, 14. maja. „Koinische Zeitung“ javljkr i iz Berna: U crkvama irske kupe se prr j fozi za fond nacijouain© odbrane. U i očekivanju rata s Engieskom irski narod odbija priiem engleskog papirnog novca i krije svoje srebro. OPADANJE ENGLESKE TONAŽE. Bern, 14. maja. Po saopštenju britanskog admiraiskog stožera sagradjeno je u aprilu srno 111.533 bruto registrovane tone brodske zapremine u Engieskoj prenra 161.674 n martu. Ogronmo vrbovanje rađnika brodogradilačke industrije bilo je đakle potpuno uzahidno.

Zvanične objave 6. j kr. okfužno zajjovjedmšho Beograd. U. od. broj 715“ i«, | OBJAVA ? o roku za naplatu augovane takse za vodovođ i kaualizaciju iz II. poiugodišta 1916. i I. i li. polugodišta 1917. Na osnovi naredbe vojae glavne gubemije u Srbiji, ođjelenje XIIIbroj 5035 od 18. aprila 1918.: Ovim se pozrvaju svi potrošačl' vode, đa dugovann r neplaćenu laksu zj, .vodovod j kanalizaciju jz II. polugouišta 1916. I. jvolugodišta 1917, i II. polugodišta 1917. poUn. odmab,a najđalje do 15. niaj’a 1918. blagajnici uprave voSovoda u Ju, gorića ulici broj 1. Taksu za vodovod i kanalizaciju. koja so do ovoga roka ne plati, naplatićć po, licijska vlast eksekutivnira putom, a po. rei toga će nemarni piatiša biti kažnjeit novčano do 1000 kmna, odnosno zatvo. rom do 30 danai.

Dennoforine najideainiji i najpouzdaniji prašak za sušenje i desinfikovanje rana. Iste vrijcdnosti i podjeđnako djeluje kao I jodoform, dermatol, kseroform, vloform i tanofen. Na osnovu Ijekarskili 1 kliničkih mišljenja, najtoplije preporučeno. Fabrika i ekspedlcija: ,,Dermafforlne“, laboratorija dr. Katona & Comp., Budimpešta (Budapest) I, Attila-utca 5. m*