Beogradske novine

Strana 4.

Utorak

mak) napred; knez videvši ove Ijude. malo je bio zastao, ali ubrzo podje dalje. Ubice. dočekarv'Sl kneza u svoju sredinu, pozdrave Ra, no tok što ili je on ot’pozdravio, odmah na prvom koraku opali na njetfa revolver prvl Kosfa ffadovanović, a za njirn Marić i > Rogić, neki cd n/ih jedan put a neki dva put. Od tih metaka je knez pao mrtav na mesto powćući na koVc,aa. Aii ubici Ko«ti Radovanoviću to ne beše dosta. već i onim veifkim nožem svojim udari kneza oštrimice po glavi ostrag baš pri padanju. Od ovog udarca se knez prevrnuo na ledja i više se nije maknuo. Ni to ubici nije bilo dosta, nego istlm nožem nagrdi kneza i po licu, udarivši ga sečimice i tuda na nekoliko rrvesta. Čim se pripucalo na kneza, Rogič se okrenuo na ađjutanta Oarašanina, koji je bio potegao sablju da brani kneza, pa i na njega opali revolver dva put i rani ga u ruku, od če>ga se ranjeni onesvesli, alt se brzo osvešćen digao, no ubice su đotle \*eć bili mnakli. Kad je zlikovac Kosta poćeo seći mrtvoga kneza, poletila je gdja Anka na njega i na Marića, u taj mah Marić Lsipali na nju revolver i na mestu je ubije. Kad se ovo užasno delo svršilo, ubice odmah pobegnu u čestu, a Gjorgje Radovanović dalje vijaše s revolverom gdjicu Katarinu i služitelja Mitu, koji su pobegli bili u čestu, čim se na kneza pripucalo, pa pucajućl za njom, rani je opasno. Tako je sa-mo gđja Tomanija otknah pri prvom napadu sretno umakla od zlikovaca i prva je oglasila, da su knez i njena kći ubi-jeni. Po ugovorenom ranljcm planu Pavle Radovanović je imao sa izvesna mesta na visu više kazneuog zavoda u Topčideru da pazi kad knez ode u Košutnjak, pa da odatie d'urbinom gleda 11 a znak, koji bi jedan od ubica, i to njegov brat Gjorgje, dao iz Košutnjaka da je knez ubijen, pa da odmaii zatini dojuri u Beograd, te da preuzme da se i ostalo učini za prevrat. On je doista na vreme otišao bio na svojim kolima u Totpčider, pa dok knez no be'še došao, zađržavao se s bratom LJubomšrom u samorn zavodu. a člm je s pro-zora ugledao da lcnez ode u Košutnjak, ođmah su obojica, on i Ljubomir, iz-ašli na označeno inesto i durbiuom izgledali na znak o izvršenoni ubistvu. Medjutim se po ToiJčideru pre bio razneo glas o ubistvu kneza, te je Pavle na svojkn kolima dojurio u Beograd, gde su ga ostale pristalice očelcivale, spremni za dalji rad. Pr&dtizetan nierama od strane vlastt, kojoj je već bilo javljeno da je knez nbijen, spreči se dalja njihova zločina radnja, te odmait svi, kao na leglu, bmdlu pohvatani. Na taj način zlikovd nisu ntogli izvršiti ni ono drugo preduzeće za ■prevrat i promemi dinastije. Pri lekarskorn pregledtt inrtvoga kneževa tela nadgeno je na iicu i teiii više rana, na glavi i po čclu je bio isečen na tri mesta tako, da mu se i mozak vidio; isečen je blo i po licu preko uosa, usta i vilica, isečene su mu bile i obe rulce, od donjilt zglavaka na-više đo lakata, a kuršumima je ranjen na četiri mesta, na jednom mestu više desnog ramena, na drttgom malo niže prvog k plećki, na trećem s leve strane na grudima i na četvrtom posred rtenjače vlše krstiju na ledjima. Sve ove povrede, po uverenjti lekarskom, bile su smrtonosne. — Mrtvo telo kneza Mihajla pregledali su noću u 12 1 /, sati dr. Mašin i dr. Holez. Gdju Anku udario je kuršutn cdtnah iza levog oka. rana jc bila smrtonosna, jer je kost bila tako razdrobijena, da se mozak mogao vi-diti. Gdjica Katarina je ranjena iz blizu tako, da je i seona njetta italjlna gorela, rane su joj biie opasne, ali ih je prcbolela. Kuršum je sutra dan izvadjen. Svetozar Oarašanin je bio lako ranjen, jer važniji delovi tela nisu bili povredjeui. Ranjen je u desnu ruku. Da bi se boije objasnllo od kakvog je značaja ova paklena radnja bila 3 >o onima, koji je izvršiše na toliki gubitak zemije i na>roda, potrelmo je da se navede i njihovi karakteri. Lazar Marić, rodom iz Smeđereva, bio je predsednik okr. suda, ali je zbog ubijstva svoje žene osudjen fcio 1867. na 20 godine zatočenja. Pavle Radorvanović, rodom iz Sapca, bio je advokat u Beogradn. Kosta Radovanović, rodom iz Sap' ca, sapundžija, po uverenju policijske vlastl rdjavog vladanja. Gjorgje Radovanović, rodom iz Sapca, propali trgovac, bez zanimanja, rdjavog vladanja. Stanoje Rogić, propali trgovac iz Požarevca, živio bez zanimanja, rdjavog vladanja. Ljubomir Radovanović, rodom jz Sapca, bio je advokat u Valjevu, zbog lažnih isprava osudjen na 7 godina zatvora. Njihovi glavni pomagači su bili ovl: Arsen Atanacković, propali trgovac, živio dugo bez zanimanja, rdjavog vladanja. Ljubomir Tađić, iz Valjeva, bio je kratko vreme okr. blagajnik a 'posle žiivio bez zanimanja. Bogosav Petrović, iz Vel. Crnuća okr. oožarevačkog, rdjavog vladanja. Blajgoje Petković, kovač tz Beograda, rđjavog vladanja. Vidoje Ivković, iz Sumrakovca, okr. craorečkog. bio je sreski oačel-

nik. neko vreme pomoćnik načelstva požarevačkog, sudom je otpušten iz službe kao nedostojan, živio posle bcz zanlmanja. , , Sirna Nenadović, iz Beograda, živto bez zanimanja. Samo ovakvi karakton mogli su da ufino ncčuveno zločinstvo na knezu t zemlji svojoj. Pavio BiuJovanovie upravo ZaČCO niisao 'Vv Vnoz ubije, a njegv ■ Ljubonvir tu mis;u> prthvatio i odr/ao je i ako su rnnogo njihove - pris alice biio prolivnc dbištvu, nego su btc'i da so knezu izmffii ostavka ili da so zbaci s prestola. Ova su dvojica za sirno de‘o prvo zadofcili Marića, k,;ji je odmah ptistao, jer jo hteo da so oavoti knezu što jo ,,nevino‘‘ izgubio sve svoj© ifnanje j čast. Njih su so trojica o’dmah dogovorili o svemu, naročito o iotne, gd© đa se izvrši ubistvo i lro da ga izvrši a smer im je bio, po iskazu Marića, da izvršo prevrat u zetnlji i da dovedu dinastiju Karagjorgjević.a. Ubistvc* je.maoj.o ranije spremano. Trebalo je da se izvrši još otbnab s proleća te godine. Sm : šljer>o je bilo, da njih nekoliko, najmanjo 10, đodju noeu kod kuće gdje To’nanljc, gde je knez dolazio skoro svako drugo večo i poduže se zadržavao, naroćilo u oći nedelje, pa da oplcole kuću i pošto bt presekli vezu kneževa dvora s lotn ku6o;n (koja je u bb'zini dvora), da udju unutra i da tu izvršo ubistvo. Alt je Marić tomo planu bio protiva.n, jer jo po njegovu mišljenju l>io skopčan s vel.ikom opasno'šću. On jo o'dmah rekao Pavlu i' I.jubomiru ttadovanovidu: ,,Zašto bi se išto u tu tatću izlagalo tolikoj opasnosti; ja ću ga ubitt ovdo u Topeideru ma gTle.' 1 Na ovaj su prečUog oštale ubice pristale i ostaviie Ivlariću, da on sve svrši kako zna, samo što pre. Marić i Ljubomir su bili kao osuđjenici u bopčiđerskoin kaznenom zavodu skoro sa svim stabodni, iš’i su kud su bteb. Kao ,,sk)bodnjaci“ Marić i Ljubomir Radovanović češće su s 'pTavkmi! u ncesecu aprilu ođlazili u Košutnjak i tražili zgodno mesto, gde bi mogli kneza ubiti, kad doclje po običaju u Košutnjak. Pos’e Gjurgjeva dana izabrali su mesto na putu kofim se knez obično šeta, a da ga ne bt zaboravili, zakrslili su četiri lipe, koje su bile u blizini puta. Posle ovoga je odmab utvrdjeno, ko ćo nbiti knezn, utvrdjeu je bio l ceo daiji rad, samo se dan ubislva nije mogao utvrditi, on je ostavljen zgcdnom slučaju, koji je pao na 2b. maj. O samorn ubijstvu Marić jo kod nledne vlasti izjavio izmedju ostalog ovo: „Ugledsvši kneza stanemo nas đvojica sa zapetim revolverima na levu a onaj treći na desnu stranu pula. Knez, kome smo skimdi kape kao da ga pozđravimo, obrne so nama dvojici da nas otpozdravl, iime dade priliku onom troćem, da zgođno i.spali Tovolver i' da rani kneza. — Knez huknu i litede da korači, ali iznemogne, j.i na to a i r>naj dragiTspalimo revolvere i knoz pade, viknuvšt: ,.'Ne d::jt,o ljudi!“ U tome onaj drug mo : , koji je prvt lspalio metak, navali 'na kneza to ga stnne seći baudžarx>m. .Ta i onaj clrugi okrenusmo so na pralnju. Od Ove adjutant vcć beše pao, ab ja ipak opalim na njega mvolvsr. U žensko nismo hteh 'dirati. Mlađja od one ’đve žanške, s kojom je knez išf a>, Ik>še odmab pobegla, a ona stariji obiećaše oko kneza vičući promuklo: „Nemojle!“, pa ugledavši menc, jurno pravo k mom l ogrebe mo na levo} rud kod palca. To me naljuht, lo je levom rukom odgurnem a đesnom ispalim na nju revolver t'ona padajući viknu još jednom: „Nemojtel‘‘ Posle toga rekli smo clrugu koj: 'je fekao kneza: ,,Dosta‘‘, oio-mo obojlca u čestu, a ona đruga dvojica ostaše iza na 3 još puca'jući. Izašavši iz Česte, odmarao sam s© pušeći pod jednom lipom, zatim se vratism© drumom u "kazueni zavod; tu je već bila straža koja rae uhvati l odvedo‘‘. Posle izvršenog ubistva dalji smor ubica je bio ovaj: Kod kasarne, preko puta ministarstva finansije, trebalt su svi odredjem za prevrat da sačekaju dolazak Pavia Radovanovića pa da na njagov znak odmah izvršo ubistvo mlnistra Nifcole Ilrištića i M. Blaznavca. Sam Pavle jo trebao otići u palilulsku kasarnu, tu da‘i znak oficiru Mrcajloviću, koji je bio odredjen da sa svojom četom zauzme svu policiju l žandarme. Zatim se imala obrazovali pri vivnr na vlada, koja bi upravljala zomljom. Nju je Pavle već bio sašlavio, samo'ju je tr (; balo objaviti. Mladen Nenadović trebao je da uzmo u svoje nike vojsku u Oeogradu, a oficir Milrićević da uzrne u svoj: ruke vojsfc ' i 1ojk>vo u Kraguievni. Bilt su određjeni i načelnićt za pdjedine okruge, u opšto je biio sve spremljeno za brzo izvršenje prevrata. — Mnogo ranije pre ubistva Pavle ttadovanović je bio u dođiru s neldm ličnostima u Novome Sitdu l Sr. Karlovcima. On je u ta mesla čosto odiaIzio i sastaj',a.> ija e JJni ličnoštima, (nkročito sa Svetozarom Milotićem l' Sandorom Radovanovićem-knczom; sastanak je> obično bio u jednoj vodenici na Dunavu blizu Kamenice. Tada su u ,,Zastavi‘‘ l još nckim listovima izlazili oš*ri napadi proliv kneza MibajJa. U četvrtak 30. maja osvanula jo u Beogradu ova proklamacija srpskom narodu: | a „Najgroznijim irtujpodiijim ubislvom Srbija je danas lišena svog preljubeznog vladaoca. Ostavijajnći pravednoi priznatelnosti sviju ttaših saotečostvenika da ocene preveliki gubitak, koji je Srb ju ovim nesretnim slučajera postigao, do'epo'pi ju ni ispunjavaju jodnu dužnost pnmajući u svoje ruke na osaovu zemaijskili za rona li»et privretoenog DAmegništva kjxež-.-£- I

BEOGRADSKE NOVINE

skog dostoj'.nstva i obznauj' jući to svtma vlastima i celom narodu sipskcnt. Prva potrc-ba Srbijo u ov'orn sadanjem teškom tivnutku ta je, di so javm poredak i opšta Lezbednost održi, a n uo l će so po prophiina zafc.Ona pczva.lt cla izabero skupštinu, kcja ćo cloneti svoje zaldjučenje o popunjavauju vladalačkog prestola. Mi imeuotn vlasti, koju u ovom trenutku vpražnjavamo, i imenooi riajsvoliteresa, mvozbilj'd,© zapov’.aslimh. t n jVivl> save. svome na O 1 \ da T red 1 VOSt - • r .-i e p o uaO postojećim zabonima i da se više n«g> ikada kloni od svoga, šlobi moglo oslubiti ili poremetili pcrcdak i javnu bezbednost. Dosta je npsreće i žalosti što je paklena zloba i pakost mogla izviši i svoja najzločinstvenijj nanr.ore na:l licern našog Opšteijubljenog knoza, neka ba:e:n narod za vromc, dok skupš ina ne donese svoje zaključenje o novom vladaocu svojim mudrim i razboritim držanjrm opravda ono dobro mnjenje koje F.vropa o Srbiji ipia.

tijenva i prcpoT> nroduži održava

Mi obznanjujemo narodu, da će so skupština po poslojećem zakonu o l danas za mesec dana sazvati. U iso vremo obžnanjujcmo, da svi ininistri, drvavni sovjet i sve vlasti ’i činovnict'zemaljski produžavaju vršili v!a.-t, koja j'm je blaženopočivšim knezom poverena. Naša je svefa dužnost, da do snstanka skupšline sačuvamo ono stanje, kojc 5o velikt rotoljnb Mihajlo M. Obrenović III po sebi osiavio. Neka Bog bdj nad našim otečestvom naročito u ovim tronutcima teškili isk'išenja. 29. maja 186S. u Beogradu. Ćlanovi privrcmenog namesništva kneževskog dostojanstva, Predsednik drž. saveta, Jovan Marinović. Ministar pravde, R. L e š j a n i n Predsednik kasacionog suda, Gj. P e t r o v i č. Privrcmeno namesnišlvo se obrazovalo odmah, čim se đoznalo za lcalastrofu, na osnoru čl. 12. zakona o nasijedstvu kneže'.'Og ’dostojanstva. Nantosnict'su odmah stupili na vlast i još istog d:ina napisali i potpisah gornju proklamaciju nnrodu srpskom. ttadi iznalaska ubic.i ijpjiLovih jx>magača odmab se l>ila obrazovala isljedna feomisija, n koju su ušfi: predse.ini ; suda grada Beograda Kdkfev Dragutinović, predsedruk okružnog : šuđ£2J»van Stefanović, sekretar irarastarstrv'le Gjorgj > Panteflić t'član suda grada Bcograda Nibola Neđeljkovič- Ova isledna kotnisija je posic završenog svog rada objavala, da je izvršenim isleđjenjem utvTdjeno, da je de’.otn prevrata u Srbiji upravtiejo lcticz Aleksamđar Karagjorgjević a Vla je rodjak knoginjo Pcrsi'le,_ Sima 'Nena'dović, odlazio u Peštu i tamo primao novac, potrciian za izvršenjo prevrata. Sutra dan po idHstvu, 30. maj t, u 11 sati pre podne ćldšii 'šu u miništarslvo spoljnib poslo'. a Š'ft ^eheralni 'konzitii 'i agenti garantnib sPšP&i izjtve vladi svoosećaie povodom' gloznog ubis’tva. U une eelog diplomatsfcog tela konzul Vel. Britanlje. Longvort, izjavio je v'adi duboko sažaljenjc i guušanje prema divljačkom ztočanu. U ime vlađe blagodario je ministar Marinović na izjavljenom saueošću u žatosii koja je obuztola celu Srbijtt. 31. maja u Tt sata pošlo pctdne saranjena je prva žrtva zv'erskog ubiistva, gdja Anka Konslatitrovićka. Op bilo u Vaznesenskoj crkvi, ko.no j s oslm vlade i zvaničnih ličnosti prisustvovuio ceio diplomatsko telo i nebrojent svct. Pokojnica je predata večnom pokoju u tnanastiru Rakovici. Iz svdh krajeva Srbije, a i sa strane, stizali su vladi telegrami, u fcojima je izjavljivaiK) najdublje saučešće u grdnom gulatku kojt je Srbiju zadesio. Jednovren»no s tim telegtafskim Tzjavama šlizali su iz 'unutrašnjosti zemijo glasovi o žeJji naroda, da velikog kneza Mibajla nasledi Milan M. Obrcnović IV. Ti su se glasovi i u Beogradu čuli. S obzirom na stanje, kojo jo topčiderskom katastrofom nastalo u Srhij : , namesništvo je na preJJog vlatie odmab reši!o, đa so vojsfca s'avi u izvanredno stanjo d da se oglast 'prekt 'sud za sve šlučajcve, fcojj traže žomaljsko spokojslvo i javni poredak. Pošto su izvršene sve propisne ustavne i zakonske fornialnosti, smrtni oila t kneza Mibaj'a izloŽehi su bili u volikoj dvoraiLi konafca 1. jima. Tog dana je silan sv'et vtvoO U konak da pošljodni put celiva lelo V'elikog pofcojnilca. Tok> jo bilo u magnatsboj odori, višo g’ave lca’pak s celenkom od bri'ij inata, a-sniže nogu veliki vcnac s trobojnim trakama l zlatnim napisorn: ,,Tv r oj i miiao Uglnutl nećo“. 2. juna došla jo’u Boograd knegmja Julaja sa svojorn ma’lerom gdjo:n groJicom Hunjadi, u pratnji grofa Zičija i barona .rovana Nikolića. Knogu ja je bila u đubokoj crnini a porl ntiseima tuge i ža’osti. Na ulazu u fconAk dočckali šu jo svi nunistn i t.pravnlk dvora i dopratli jo u veliku dvoranu kouaka, gde j) na o<Iru velikog muža svog provela u poiužoj raolitvi. Na predlog minislra unutrašoj h dela namescdštvo ja rešilo 3. juna, đa so vetika naiodna ski;pš:ina sast- no u Topčideru 20. juna radi izbora kneza. U srodu 5. juna pro podn© poljženk 8u u grob u sabcmr.j crkvi amitni o taci nezaboravljenog kneza. Pogreb je bio u j punom smLsIu roči veličanstveii; oeim naBiescik^, diplomalfl, avoničtiih li-

11. juna 1918.

Broj 150.

ca i vojske, silan jo narod iz Bejgrada i unutrašrjmti zoa;lje uča.tv'ov'ao pri [O grebu bc. primernom žalošću. U crkvi se s velikim pokojnikom oproetio dirljivim govorom rr.it ro[>o!it Mibaj’o. Namosniš’ vo jo naročilom proklamacijom o’ javilo narodu, da j; knez Mibajio saranjcn, da nj gov'og rodo’j ’bivo; vladaoca pokr va crna Zemija. Tadanji zakon o nsa'edstvu srp kog prestofca liio je vrlo jasan. Po njemu je Milan M. Obren&v.ć IV. bio zaV.o.n nas’.ednik, a (o jo bi'o v r eć l kazuio jednogtasno i u izj ivama iz .svili krajeva Srbije. Prema tome je velik* narodna staipština > imaTa samo da oclobri ižbor. — Kn?z Mi! lan se tada nalazio u bir'zu u j'•<! o n v:u spitnom zavodu, kojitt je upravljao profesor Ilit, ugledna lićk>st u krugovima pariske demckratije. . Veoma prijatan uWak izazvala jc u Beogradu i celoj ze^jjj manifestacija u scdnici ugarskog sUvora od 4. juna, kojrnn je povodom a>rti lcneza Mihajla iskazana žalost SiNji i narodu ne saino u ime sabora, fego i celog ugarskog naroda. U utorak 11. juna u Ssati u jutru prispeo je u Beograđ knJ^ Milan M. Obrcnovič IV. Njegov doikak ogiasila jc grmljavina topova s tfecma beogradske tvrdjave. Na savsoj parobrođskoj stanici dočekali si^ga ministri, vojska i sila sv'eta. KnV Milan jc sa savske stanice došao Asabornu crkvu gdc je prisustvovao kr^koj molitvi Bogu, pa se zatim odvezh u konak. U subotti 15. juna otpočeldje sudjenie ubicama kneza Mihajla u Velikoj šupi u dvorištu uprave grada Btogra da, koja je u tu svrliu bila naočito spremljena; nameštene su bile tlbine za sudijc i diplomate i veliki brasedišta za uglednija lica. Dobavljeni \u i stenografi. Sudjenju stt uvek prisusVovali strani konzuli sa svojhn dragoibnima, mnogobrojna ugleđna gradjđpska i vojna lica, strani i domaći no\V nari. — Sudili su: predsednrk NrkoK ! Stcjanović, sudija bcogradskog suda\! Članovi: Gjorgje P. Buiić i Ivau Tomić, sttdijc beogradskog gradskog snda, sekretar Maksim Anđrejević. Državni tužilac je bio Nikola G. Nedeljković, sudija beogradskog gradskog stida. — Pošto je državni tužiiac pročitao svoju tužbu otpočelo je sasiušavanje optuženili po delu ubijstva. Prvi je saslušan Lazar Marič, a za njim prvo svi oni koji su stvarno izvršili ubistvo.

Marič je odmah pri prvom saslušanju kod isljedne komisije sa svlm liladnokrvno i opširno opisao izvršenje zločina a pred sudom je, priznavajući svoje ranije iskaze, izjavio izmedju ostalog još i ovo': ,,Nistno mi ozbiljno ni mislili da vratimo dinastiju Karagjorgjevića. Tu snto namcrit ml podržavali samo za to, da bi od Aieksandra Karagjorgjevića mogli dobiti što više novaca. a ujedno da bi i pristalice Karagjorgjevića zadobiJi za sebe pa da fa>ko što bolje osiguramo uspeh našem poslu. Glavno je bilo imati što više novaca, jer se bez toga one prave naše namere, da se đočepamo vlasti ne bi ntogle postićf. Ponavljam, da nam nije bila namera da tu dinastiju vratimo, I jer ni Alcksander ni Petar nisu sposobni za vladu; mi smo liteii republiku“. Ovo je skoro doslovno ponovio u svome odgovoru pred sudom i optuženi ladić, — Ove smo iskaze naveli uaročito s toga, da se vidi, kolika je pokvarenost ležala u duši ovih ljudi. Sudjenie je trajalo đo kraia oktobra. Presuda je glasila: na smrt kuršumom i izvršena je odmah na Kajaibunii, samo su njih dvojica streljani ispod malog Kalemegdana. U sredu 19. juna sakupili su sc u Topčjderu poslanici velike narodme skupštine. Za vreme trajanja skutpštine nikoiue nije bilo dozvoljeno da odlazi u Topčider, za to je bila potrebna naročita dozvola. U četvrtak 20. juna zagrmili su s bedetna beogradske tvrdjavc topovi, na svim crkvama su brujala zvona u znak, da je. velika naro<lna skupština u Topčideru izabrala, odnosno potvrdila Miiana M. Obrenovića za vladajućeg kneza. U 11 sati pre podne kne 2 Milan sc s velikom pratnjom odvezao u Topčider gdje je stupio pred narodne poslanike, pozdravljen oduševljeno. Oko podnc su op'et zagrmil! topovi, objavljući da se izabrani ! potvTdjeni knez vrača iz narodne sknpštine u Beograd. Pošto je knez MiUui bio maloljetan, to je narodna skupština izabrala tri lica, kcja če vršttl kneževsku vla'st do puuoijestv'a. Za namesnike sti jednoglasno izabrani; M. P. Blaznavac, Jovan Ristić I Jov. GavriI o v i ć, koji su odmah izdali proklamaciju narodu o svomo stupanju na vlast kneževskog dostojanstva. Novim namesnicima ie dotadanji kabinet Nikoie Hristića odmah podneo ostavku, a novi je kabinet obraizovao Gjorgje Ccnić, državni savetnik; u tom su kabinetu bili ministri: unutraš njili dcla Rađivoje M i I o j k o v i č i vojni Jovan B e I i m a r k o v 1 ć. U sređu 23. juna knez Milam M. Obrenović IV. je poslc bogosluženja u II sati pre podne u sabornoj crkvi u prisustvu narodnih poslanika pomazan sv. mirom. Ovaj sveti obred je na svečan način izvršio mitropolit Mihajlo. - > Svetozar P. Rlstlć.

Na grobu kneza Mihajla. (Odlomci — G j u r a J a k š i č.) Vlastoljubija grdni zlikovac, Ispunjen dtihom nečastivoga, Ostavio je mračnu pećinu; Stupiv na svetiost dana božijeg Iznese rpu zlata varljivog, Da njime draži rnaštu nesitu Izmetu Ijodskom — ženoubicl I prosjaku obeščašćenom. „Hočte 1* zlata ? ‘ I porok drhće Razglaviše se gladne vilice, Blenuv u sjajnost zlata mamljrvog. . „Hoćete 1‘ vlasti?“ I dalje žuri Ziokobne mašte korak lažljivi... „Zlato i vlast „Sve ću vam dati, dragi sinovi! ,,A1 da vam sreća bude večita „Pct miliona mora zakukat!“ „Svc nok zakuka ... Sve nek zaplače' „Prevesoin crnlm noka pokriie „I samo sunce čelo ognjeno.“ Tako govori pokvarenost Jedinstven izmet našeg stoloča.

Knez Mihajio. ( 1823 .— 1868 .) Povodom pedesetogodišnjice njcgovo smrtl. Dana 13. juna 1839 g’:ii odr.-kao se knez Mi'oš Olirenorić ]>restola u korist svoga šlarijeg sina Miiana, kojt jo već tada bio ozbi'jno bolestan. Ostavka njegova, TznuJjena iritrigama i po'T.re.nnim rovenjiina sebicnib velikaša u zcmiji, udrnženih s neprijateljima političkoga bića Srbije sa strane, pročitana je pied konakom. Tom pri'ikom je lcnez Mi’voš izgovorio ovo nekoliko reči: ,,Ja upravljab ovom zem'jom 25 go, dina; oslobtodib Srbo od znluma, spahiluka, arača i kuluka, da mogu s’-obod uO ■. živeti i svoj po-ao radi i. Fa l pred tj nn rjast monio sinu, sa že jom, da Bog da, ca s njime srećni buđetc i zniovo jniji n>go što ste sa rnnontt'. ' Pun žalosti za bolesnirn sinom otišao je sa mladjim sinom MihaDom u Ruinuniju na svoja dobra u Hereštu, ispraćen' stražom do granice, jer mu „članovi so veta‘‘ nikako nisu dopustili da stnpi no. gom na austrijsko zemljište. S pioglerlom na staiije mladoga kneza Milana, državni savetnici su pokušali da Mibaiia zadrže u Beogi:ia.u, dokazivajući mu, ča'.o bi boJje bilo da so nad;o pored svoga bolesnoga brata. AJi ovaj dečko od nopunih 1G godina pokazao je vcć tada da ima i đulm i obazrrvo-'i. On im je odgovorio: „Neka Bog poživi moga bra-a, neka mu da dobro zdravlje i svaku đobru sre. ću; ali ja nipošlo i nikada baba ostaviti neću‘‘. I tako ga savctnici, hteli no ]i eli, moradoše pustiii. Već ova prva njegova javna reč na, govreštavala j ■ karij'nu punu plemenilo, sti, koja, po rečima Ceđe Mijatovića, ,nije manje svetla što se pofcriva vencem rnu, [ čeništva‘‘. > Mlađa kiu'Z Milan Obronović Ii. došao jo na kneževsta' presto, po pravu nasiedslva, ab 'ne sašlavi ni pun meseO svoje vladavine. Umro je, a nije mu —* vele — m kazano da je postaa vladulao — toliko je bio teško bolestan. Posle njegovo smr'i stupto j ■ n > pre. sto knez Mihaik) Obrecović lli., n jrladja dete u kueza Miloša i knegi.ijs Ljubice. Uprav'o, on je tada pivTput štupio na pre« sto 26. juna 1839. i vlađao svo do 25. avgusta 1842., kada i njega intrigo i podzemna rovenja sip.sl.ih velifcaša, uz pripomoć neprijateija ;x>litičkog fc'ića Srbije, nagnaše da se ukloui iz zemlje. Ki.ez 'Mihajlo je o^išao iz zeirilje, samo'da no bi došlo do prolivanja bratske krvi u mcdjusobnom, gradjanskom ratu. Za sve vreme do povratka u Srbiju on se, kao nikad ni koji knez, vrlo dobro koristio praznim vremenom. Badio jo neumorno. Putovao jo [O Evropi ne kao besposlen čovek, ncgo j» svuda učio i spremao se za visoku, ali tešku ulogu kcja ga jo čokaia. Godine 1853. oženio se u Beču graiioom Julijom Hunjadijevom, od lozo Sibinjanin Janka, ali ovaj brak ne bi porodoiu bl;vgosk)ven. Govorio je savTšeno nemački i francuski. Bio je vrlo smeran, te nikad no lited* kazati, da j? u ovoj ili o:ioj struci jafc, nego bi, kaJko iznosi VI. Gj. MOićević, obično rokao: ,,Ja, istina, to no razumem, niti sain u tomc vešt, nego mi s© čini ovako i ovako“ — a to jo gotovo uvek bilo sasvim kako valja. Imo Obrenovića ođmah u počelku je izašio pred narod kao [Uitadija srpsko slo!x>je, kao štit srpr-ke gamo'bl' osti —• kažo Milićević u svcjoj „Kneževini Srbiji“. IVmI Obreoovićiroa j« vaskrsao srp-ki narod. Pod njima jo zvJdobio i slolx)du i puno časti imo u F.vropi. Na zastavi njihovoj beše napisano: . Tempus ct meum' jus“. Srbija pod Obrenovićima tražila je jednako i neprekidno da ostvari svoj© pravo, ab putem smotrene politike, koja je kadra da srpsko žirotne intcrere izmiri 3 iritereriina Evropo. I samo ženskirjo iz ov© porođic© čuvnlo je narodnu fdcju U nlinastrji, pa je sobom i u delu VTŠilo. Pred našim dubovnim očima pojavJjuje .so knogiiija Ljubica, majka plemonitog, mudrog i rodoljubivog kneza inučenika, kako fcori proct-avljeno borc© i vraća iii ua rršenje iužnofcU, iu bojište, u smrt,