Beogradske novine

Sffana 2/ "

■' Srijeđa

Poslije toga uzlma rije2 miaislar prcllsj. prUndoi Uvjerajva, da 6e o izražeželjama, .vodili računa. On moie najglasiti, 3a će ta 1 i janska ivl'ada isplJat* Sfra.fci predlog, koji idc za gt|V«ranj«W trajnog mdra. Meidjuiani, du se kuno, da za to nije bilo prilike, oli<ad }e on lia kormilu. PrcdiOz>, koje jo spomcnuo poslanik Matigliano, nljesu ništa dnigo nego ođjeci pangermangko ofcnzive za tipotpunjenjo Vojnih operacija u Francuskoj i Italiji. Franduska i Italija moralo bi primiti mir, koji bi jh pOnižavao, te sc na bi mogao slagati sa dostojanstv'om i razumom njilioyih na'roda. Tabjanski vojnjci su vcć jedared pod bajtežim pogodbama đali na Piavi otpora, a i 'dana^ se di.vno opiru snažn'om iieprijatelju. I tako tnU se namcće na usta riječ povjeronja i nade, 'da će neprijatcljB.ki juriš biti za nekoiiko dar.a savladan. PoŠto $u svo Hrugc prcdate ijnterpe. lacijo povučcnc, primljen jc sa; 262 glasa profciv 34 ovaj 'đncvni red: komiora o jđobrava izjavu vlade i piirna zajkonsku Osnovu o budžetnom provizoriju. Pošto •jo ministar prcdsjeduik Orlando {zjajvio, da se komora ne će sazvati kasnijo, ’ncgo 51 septembru i u slučaju iz.vanrcdnih okoliDOsti, sjednica jc Zaključcna. Odsutni poslanlcl. Kb. Zuricli, 18. juna. Talijanski senat je sazvan za 20. o. m. da primi budgetni provizorij. fbl glasaniu u jučerašnioj sjednici jtomore bilo je odsutno 192 poslanika. Utisak austrougarske ofenzive. (NaroCiti brzojav „Beogradskih Novtna“.J Lugano, 18. juna. Poeetak austro-ugarske ofcnzive Izazvao je u talijanskoj komori j a k utisak. U parlaimentarnim se krugo.viina tvrdi, da je komora odiožena još U sjednici cd nedjclje, poslije kratke vladinc izjave i izvršenog glasanja. Mnogobrojni poslanici su ođustali od govora.

Iz Ukrajine. Eksplozija skladišta granata kod Kiieva. (NaroCitl brzojav „Bcosradskih Novtna“.) Stockholm, 18. juna. Petrogradski brzojavni urcd javIja: Kod Kijeva je eksplodiralo skladište granata. Poginnlo je 400 iica. Kb. Kijev, 18. juna. Njemački poslauik grof M u m m izjavio je helmanu Skoropadskom toplo saučeŠće cara W i 1 h e 1 m a povodom nesreće od eksplozije. Poslanicj F o r g a c h, M u m m i bugarski poslanik prcdali su uiiuistru Mođ&iadniku kao lični priiog svotu od 300 rubaJja za ublažavanje nevolje rodbine unesrcćenih. Q r of Forgach u Odesi. Kb. Kiiev, 18. juna. 12. o. mj. otputovao je austrougurski poslanik, grof Forgach u Odesu, da iiosjeti zapovjednika pristanišnih nadleštava. 14. juna vratio se opet u Kijev. Uređiivanje poštansko-brzojavniii i žeIjezničkUi veza sa Petrogradom. Kb. Kijev, 18. juna. Stručnjak velikoruske mirovnc deJegacije otputovmo je sa nalogom, da odmah dovede u red poštansko-brzojavne i željezničke veze izmedju Petrograda i Kijeva.

Poslije mira sa Rumunjskom. Ostavka dvojice minlstara. Kb. Bukurešt. 18. juna. Prema vijestima iz Jaša odstupili su sa svoga položaja ministar trgovine Meisner i ministar vojni Heju. Ctai su kaudidati za predsjecinika komore, ođnosno senata.

Razne brzoiavne vijesti. Niemačko-engleski pregovori o izmjeni ratuih zarobljenika. (Naročill brzojav „Beogradskih Novlna".) 1 > '' Rotterdam, 18. juna. - „Het Vaderland“ piše: Njemačko-englcski pregovori u Haagu o izmjeni ratnih zarobljenika napred u j u. O pitanju broja došlo je u principu clo sporazuma. Sad se preiazi na odreidjivanje poiedinih tačaka. Progovori se vode na osnovu nedavno stvorenog utanačenja izmedju Njemačke i Francuske. Po ovome bi se imala u domovinu vratiti većina medjusobnih ratnih zarobljenika, t. j. časnici i momčad, koji su već odavno u ropstvu, uz garanciju, da neće sudjelovati više u ratu. U ovom slučaju vrši se izmjena u istom odnosu. Časnici, koji su joŠ sposobni za službu, imaju se internirati u 'jednoj neutralnoj zemlji. Sclieidemaiin u Holandiji. Amsterdam, 18. juna. Potpredsjednik njemačkog Reiclistaga S c ii e i d e m a n n prispjeo je u Holandsku, radi savjetovanja s T r o e 1s t r o m, vodjom socijalista. Jedna francuska lclilica internirana u Hoiaudiji. Kb. Amsterdam, 18. juna. Jedua francuska letilica spustiia se u Viissingenu. Posada je internir a n a.

Znameniti krajevi u Srbiji* Njihova istoriia. V. Šabac i okrug. Na zapadu je šabačkom okrugu rcka Drina granica preuiia Bosni, na severu od Srema ga rastavlja reka Sava, od istoka ga deli potok Vukodraž od valjevskog okruga a na jugu rečica Žiča i cerski povijarac dele ga od okruga pođrinskog. S brda Vlašića, iznad seia Crniljeva do Vukodraži granica izmeđju šabačkog i valje\ r skog okruga hvata jedan deo gornje Tamnave, a nema nikakve primetne prirodne Minjc. Planina nema mnogo u šabačkont okrugu. Upravo C e r jedini zaslužuje to ime. Svi iole visoki bregovi samo su njegovi -agranci ili izdanci. Cer se diže iznad Lešnice nedaleko od Drine i pruža se na jugoistok do brda Bračinca, tu se spaja s Vlašičem i okreće se na jug tc se sastavlja s Medvedn.ikom. Najviši visovi su na Ceru Grad T r o j a n, vis K u m o v a c izmedju manastira Petkovice i Čokešine, pa Grabovac, zia.tim krajnji deo cerskoga povijarca V i d o j e v i c a, što je baš nad Lešnicom, gde se cerska kosa spušta sa svim u đrinsku raivtnicu, Cer je visok 1600 stopa. Mnogi misle, da se cerska Vidojevica vidi s beogradskog Kalemegdana. Varaju se koji misle da je ono Vidojevica što se s Kalemegđana

*) Ostavijeno narječje pišecvo.

BEOGRADSKE NOVINE vidi. Ono je cerski vis Orabovac, a Vfdojevica je mnogo niža, te se zbog toga i ne može viditi s čuvenoga F i ć i r-b a j i r a iz Beograđa. U ovoin je okrugu čuvena lavnica M a č v a, koja je najveća u celoj Srbiji. Od petice Vidojevice pa čak do obala savskili, i od Mišara do Drine (10—12 sati) sve je glatlca ravan, na kojoj čovek nc zna šta je lepše leti pogledati, ili bogata seia ili naprcdne uscve. U Mačvi, čuvenoj od starine sa svoje bele pšenice, zemljoradnja je bila uvek jako razivijcna i naprcdna. Do prvog srpsko-turskog rata (1876.) u Mačvi su bile u životu one prostrane šutne i česti lugovi. kojima je sredina bio čuveni i pesmom proslavljeni K i t o g. Danas pak tamo nema velikili šuinskili prostorija, od njili su ostale samo veće ili manje kite grmova, svuda po nioj rasturenih, a krčevina je sva otišla pcd plug. Danas je putuik, leti, od Šapca do Dritie željan dcbcloga lada-, U Mačvi jc zemlja neobično rodna, Mačvanska su sela sva ušorcna, seoske su kuće maiiom lepe i načinjcne po ugledu na seoske kuće u Sremu. Tamo se u kučama često vidja i takvih stvari, koje smo navikmiti obično viditt po gradovima, naročito sobni nameštaj, koji se sa svim odvaja od običnog namcštaja po selima u ostaloj Srbiji. Tako isto malo koja kuća da pored drugih kola nema i lepiii, lakih kočija. U Mačvi i gornjoj Posavini konj je poglavito tegleća životinja, a volovima se gotovo samo ore, za to je tamo bilo uvek dosta i lepiii konja. Osim prave ravne Mačve dosta je ravna u ov'orn okrugu i sva Posavinai. U šabačkom okrugu ima nmogo ostataka od starina i svi ti ostaci imaju svoju zanimljivu istoriju, koju jc večinom prosiavila narodna pesma, irmogo više, nego li u konie drugom okriigu Srbije. Ni u jednom okrugu Srbije nije za slobodti i opstanka srpskog plentena proliveno toliko krvi, kao u šabačkom okrugu. Koliko nain je mogtiće mi ćemo to docnijc izneti. Šabački je okrug dao srpskoj istoriji: Pop Luku Lazarevića, Miloša Pocerca, Stojana Cupića — „Zmaja od Noćaja“, Jovana Belova, Sidana iliju i rnnoge druge. On je ostavio na bojnim poijima mnoge sinove svoje, ili gledao kako se oni u ropstvu odvode. O tome ćemo po Milauu Gj. M i 1 i ć e v i ć u saopštiti ovu neobičnu sudbinu jednog Mačvanina: „Kad je 1813. godiue vezir D erendelija razbio srpsku vojsku na Ravnu, onda ie narod iz Maovc nagrnuo da se prevozi u Srem. Zbeg je bio na ,,Janjiću“. kod razvalina S i b i n j a n i n J anka. Turci udare na zbeg i zarobe jednog mladića po iinenti Živka, sina lva-na jevuca rTTOice. Tze seia saia&ai Noćajskog. Živku je tada bilo 14 godina. Turci ga preditđu veziru Derendeliji. Vezir ga poturči i nađene mtt inie F e r e t. Docnijc je taj Feret bio neki starešina u Nišu. Otuda je slao jednog Turčina i jedno'g Srbina u Salaš da razberu, ima li ko živ od roda, Bila mu je živa sestra, lcoja mtt i ode, s malim detetom, i bila je kcd njeg.a u gostima 6 nedelja.. On ju je pitao za crkvu u Salašu, za svoje vršnjake,. za njive, livađe, voćnjake i t, d. S lepim darom je otpustio svoju sestru kući. To, je bilo za vrenie prve vlađavme kneza Miloša. Sve je ovo prieala ta njegova sestra, koja je utnrla 1872. godine.“ Šabac. Skoro u dnu Mačvc nalazi se njena istočna kapija, Šabac, najglavnijc mcsto cele gornje Posavinc, na dcsnoni bregtt Save; varoš je malo daije o4 obale, a grad je baš na vodi. Šabac u svernu liči na varošj u Srenm

19. juna 1918. I računa se kao najlepša varoš u Srbijl posle Beograda, ulice su mn sa svim prave, veoma široke, popločene i čiste, knće mahom nove i lepe, 1 ako su skoro sve prizemne. Šabac je dolazio u red najnaivednijili i najugladjenijih varoši u Srbiji, on je okružno mesto, vladičanska stolica. u njemu jc jcdna ođ najstarijih ginraazija u Srbiji. Prvastajaća vojska, koja je u Srbiji ugledala sveta, ustanovljena je u Sapcu još 1829. g. Te je iste godinc. opet u Šapcu, zasvirala i prva srpska vojua muzika. Šabac je bio uvek jako izvozno niesto za svu gornju i donju Posavinu. a kao kulturno, trgovačko i upravno središte onog kraja imao je mnogo življe i razvijenije zanate svih vrsta. Grad Šabac je zidao sultan M a litn u d 1470. gođine, da bi ravnicu zaklonio i sačuvao od napada magjarske vojske. Imc jc gradu tome Turčin na»ilemio B u g j u r - D c 1 e n, što znaći dvoje: o n a j k o j i b o d e u b o k, ili Kupinik, mesto gdc kupine rastu. U srpskim letopisima se Šabac često zove Zaslon. Ali ni ime ni zidovi nisu omeli neprijatelja, nego još 1475. god. M a t i j <n K o r v i n osvoji od Turaka baš tu njihovu zaštitu. Potonju sudbinu Šapca prećićemo ćutke; bila je onakva kakva i svega srpskog naroda. Tek godine 1695. nalazi se u austrijskim vojnim zapisima ovakva beleška: „Godine 1695., u početku oktobra, Grof Gvido Štarenbcrški osvojio je šabac, utvrdjeno mjesto.“ (Dic frei\villige Tiieilnalnnc der Kroaten und Serben an đcn vier lctzten ostcrr.-tiirk. Kriegen. — Wien 1854, str. 210). Godine 1717. bila je na Šapcu krvava bitka izmedju Austrijanaca i Tujaka, posie koje ga je požerevački mir predao Austriji. Goditie 1739., u septembru, beogradskim mirom Šabac je vraćcu Turcima, pošto su mu najpre porušenei bedemi. Godinc 1788. otet je od Turaka onda, kad je giavnom opsadiiom vojskom austrijskom upravljao lično sam car J o s i p II. — Ispraćaćemo u nekoiiko reči to osvajanje Šapca, u kojoj su borbi Srbi bili u prvim redovima. 20. marta 1788. car Josip II. predje preko Save na Klcnku i zapovedi, da se prcduzme napađ na Sabac. To nije išlo ni lako ni brzo. Pominju se mesta Bogaz (verovatno ono mesto gđe potok Drmača utiče u Savu), odakle je, u carevu prisustvu, gruvano Iz topova na grad; Prokopov grob (tog grobS', koji se, po pričanju, nalazio u blizini Bogaza, danas ncina, jer jc Sava to mesto podronila i zaromla), g.de je takodier bila jedna baterija. zati'fn neko pređgradje i-’ajita (0 tome se mestu ilišta ne zna, ali ga letopisci pominju i n godini 1806.) — Srpski dobrovoljci, koje je predvodio kapetan S o k o 1 o v i ć, prodru u varoš 18. aprila 1788., i spale gornje i donje prcdgradje. Posada turska sc sutra dan prediala, bilo je 1000 ljuđi, njih pošlju u Varadin, a žene i decu isprate u Žvornjk. U gradu je nadjeno 17 topova. Car Josip je naredio, da se Šabac posle toga opravi i utv.rdi. I u tako novo utvrdjenom Šapcu nalazio se u junu 1788. godine kao komandant grof B r an k o vić. (Die frei\villige Theilnaiime dcr Kroaten und Serben an den vier letzten osterr.tiirk. Kriegen. — Wien 1854, str. 274). Svištovskim mirom vraćcn je Šabac opet u turske rukc. Šabac je, kao i sviako pogranično mesto u Srbiji. zapadaio čas jednim

BroJ 183. , čas druginia u ruke. Pa tako je bilo { za vreme srpskih ustanaka. babac je bio prvi grad koji je Srbima pao u ruke, i to dosta rano, već 20. aprlla 1804. Te je godine, povodom grozne pogibije tri Srbfna u Šapcu, 7. marta osvanula srpska vojska pred Šapcom, kojoj su biie starešine Jakov Nenadović r i Pop Luka Lazarević. Srbi su odmah počeli topovima tući Šabac i on se doista pod utvrdjenim uslovima preda Srbima 20. aprila. Jakov Nenadović udje tog đana u vcče u grad, aii su ne■Tigliko Daliija i sultanovih odmctnika ranije prešli bili preko Save i otišli u Bosnu. U Šapcu postane stareŠina jedan Turčin od starili šabačkih Turaka. Tako je gra4 ostao u nikama turskim, koji su cam verni bili, a Srbima prijatelji. Ali kao što je Šabac ta4a bio brzo osvojen tako je isto brzo bio i izgubljen; krajem 1805. opet dopađne u turske ruke, iz kojili je iščupan posie krvavih borbl ali i slavnih pobeda, i to prve 28. maja 1806. na Ali-Aginom Salašu a druge 1. avgusta iste godine na M i š a r u. Ova jc borba, kojom je upravljao Crni Gjorgje, bila vrlo krvava. Turci 29. juia izašli iz šapca I iz svojih opkopa na Mišar, i svoin svojom siiom odinah udarili na srpsku vojsku. Dva puta su jurišali, ali su uvek biii vraćeni s velikom svojom štetom. Veštom i ujedno drsko izvcdcnom manevrom Turci ’budu 1. avgusta pometeni i sa svim razbijeni. U ovim borbama kod Šapca poginuo je junak Janko K a t i ć, a od srpskih starešina u njima su učestvovali: Milan Obrenović, Jakov i prola Nenadović, Stojan Čupić, pop Luka, Marko^Katić f dr. I posle ove pobede je Šabac ćstao u rukama turskim, ali poraz, započet na Mišaru, produžavan je i dalje na raznim mestima u Mačvi, naročito u Kitogu, kod Orašca (sadanjc selo Ševaricc) i kod Dublja. U prvoj polovini decembra 1806, god. dodje u srpski logor na Mišaru zvornički vladika s nekoliko Turaka, da pregovara za Turke u Šapcu, da ih Srbj propustc. U Šapcu je tada bilo oko 1000 Turaka i sedam paša: Sulejman paša, Sinan paša, Cajin paša, Hasan paša banjalučki, Masan paša srebrnički i Alipaša Vidajić. Pregovaranja su išla sporo, ali na Mišar stigne i po drugi put Crni Gjorgje, i, na Dumači 24. januara 1807. ugovori s četir paše da mu se preda grad Šabac. U subotu 25. januara prc podrie Turci izadju Iz grada, ostavivši u njemu 9 topova, 9 sanduka baruta i mnogo topovskih tanadi, Tog dana poslc podne srpska vojska je ušla u Šabac i smestila se u novim begovim konacima. Turci su ispraćeni u Bosmi. U Šapcu je posle ostalo 1000 Ijudi srpske vojske pod kcmanoom i J op lukc- Lazarevića. Od to doba je Šabac postao glav. no mesto svoj voisci, koja jc čuvala granicu od Bosnc, i središte upravi na* hijskoj. U njenra jc stanovao magistrat. zastupnik vla4ike H a d ž i M e 1 e nt i j c, koji je upravljao eparhijom naliijskom. I ako jc varoš biia pogorela, ostao je bio grad, i Šapcu se poče sreća * 1 osmeškivati. Aii dodje uesretna godina 1813., koja svu Srbiju pa i Šabac zavi u crno, Stupci novinarski nedozvoljavaju, a bilo bi nam i teško da pričamo dostupan razvitak ove nesreće. U kratko, srpska vojska se. posle nesrećnog boja na Ravnu, rasprsla kud ko. a Turci zauztnu Šabač... Ustanak pod knezoni Milošem 1815. god. nije mogao otcti grad Šabac od Turaka, ali je, ma i posredno, Šabac osečao srečne posledice pobede

Onda otac naredi da ga ostavimo, ^pa ijut i zabrinut reče nam da sedamo u koLa i pogjosmo. Ali kako i sa kakvim raspoloženjem, to nikome da nc da bog. Izgiedalo nam jc, kao da kome na saiiranu idemo a nikako u polje na izJet, gde ćemo provesfi ceo dan u igri i veseiju. Ali tako je to uvck bilo i biće, da čovek nalaže, a bog raspolaže. K-ad smo tamo došli bilo se iskupilo vcć innogo sveta. Mi odsedosmo pod jednim velikim razgranatim drvetom, prostresmo ćilimc po travi, porcdjasmo jastuke i stariji ]iose4aŠe dok se mi dcca razidjosmo, trčkarajući od tnomaka koji su malo u strani jaganjce i praščićc na ražnju okrctali. do kola gde sti uz muzikti igrali monici i devojkc. Najviše smo istrčavali na put da vidimo da li nam sc brato iz ade vraća? — Ali njega ne bešeH Mi smo od svih posetilaca, koji su •tu bili, najdocnije ručali, neprestano isčekujući bratu da dodje, misleći, sad će on, samo što nije stigao. Meni usled neke crne slutnje ni moji omiljeni kolači nisu prijali, ma da je mati tvrdila, da su to oni isti, koje sam ja tako voleJa. Moja matl, gledajući moj nemir, pogladi me po kosi govorećf mi: „Idi čedo moje, poglcdaj, možda ti se brato već vrača“. Ali i u njenim očima ja sam opazila onu slutnju, siutnju zla, koja je moje malo srCc pritiskivaia tako jako v — Što njega nema još, uzviknulHa piačuči. — skoro će već i sunce da zadje, a njega nema da dodje. — Mati me utišavašc: pa đoći će ludice jcdna, vialjda čeka da nialo prehladi! Ali glas joj je malo podrhtavao a nespokojan i brižan pogled joj se i nehotice otimao drumu sa koga će se on pomoiiti dolafceći — dok sc iza zavijutka pokazaše koti, koja su u besnom trku. jurila k nama,

Ona me steže na grudi uzviknuvši: „Eto ga. vidiš Ii da ćc doći“, a u tome se i kol.a bliže prikučiše. — Mati moja kad spazi kočijaša, vrisnu i odgurnu me pa potrča ocu. sluteći nesreću, a i kola u tome trenutku već stigoše. Konj je sav brektao od naglog jurenja, a mo mak je sedeo u kolima sav bled i rasčupan mičući usnama, ali ne izgovarajuči ni jedne jedine reči. Otac ga diohvati i jednirn ga zamahom izbaci iz kola, drmusajući ga za prsi promuklim glasom je vikao: „Govori, šta je? šta se desilo? Ta govori, jer ću poludeti!" — No mornak je već izgledao lud. Naposletku se neko seti, da mu da malo vode, a neko mu i na glavu sasu — dok on jedva promuca pribravši se malo: ,,Ga ... ga... gazda M ... M... Marko...“, „Šta je s njime?“ ciknu otac, pa kao besoifračan poleti na rnornka, „Šta je s njime?“ gde je ou? govori!“ ,,U ... u... utopio se, jedva izreče moinak pa zarika na glas čupajući već sa svim raščupane kose. Otac k-ao đa je poludeo, stajaše pred njim, bled, sa zakrvavljenim i izbuljenim očima, isprva ne shvatajućl, šta niu momak rcče nego ponavljajući šaputao je kao za se: „Utopio. utopio! Ko? Šta? utopio!“ — Na jedan put, shvativši svu težinu te jedne jedine reči, zaJjulja se, pa kao proštac padc na zemlju. Pršte vašar. — Ćulo se samo: „Vodc, vode daj, i brže kola ovamo“. (Svršiće se.)

istorijski kalenđar. Na današnji dan, 19. juna 1792. godine rodio sto u Stjjltgartu njema'čki knjižovnik i pjesnik Gusiav.Sclnva b. Od njegoviii su djela najpoznatija: „Sagcn. dos klassischjen Altcrtums“ i „Schillers

Lel>en“. Umro je 4, novernl>ra 1850. godino u svom rodnom mjestu kao savjetnik konzistorije. Njegov siu 'Cluistof Th' odor Schwab napisao jo biografiju svoga q.ca. •— 19. jupa '1813. godino rođjip sKs U Simbirsk.u kao sin nekog trgo.včićaj slavni raski loinausijcr Ivan Alcksandrovič Gončarov. Do svojo dvauaeste go dine školovao se na Volgi kod ntkog sveš! cnikfi, koji je bk> olvOiio šlpolu na imanju kneževa Ilolekib, pa je zatim poslat n Moskvu, da nasfavi školovanjo. U 3\Ioskvi ja 1831. godine stupio na univerz'to', a 1835. go’dino svfšio jo filološko i-.torijski fakultef. roslije ioga 'dobio je u Potrogradu službu u ministajstvu finansija. 1852. godine pralio jo u svoj-tvu ličnog sckrotara podadmiiaia grofa E. Putaćin a na putovar.ju oko svijeta, čiji jc glavni cilj pak Jj.'o otvaranje novih trgovačkili vcza sa Japanom. Po jx)VTatku sa toga pulovanja Gončarov j> opet primio dužnost u lninislarstvu' finansija, pa jo zalim promjcšten u glavuu pcštausku uprayo, gdjo j'o vršlo dužnost cenzora švo đb 1873. godine. Prija toga (šezdo.-etih godina) radio jj neko vrneme na uredjivonja službet.og llsla „Sjcvefiia Pošta". 04 gl'aVnjh djtla GončarovJjevih pominjvmo na prvom mjcstu tri velika romana: „Svakodnevne pričc“, čuveno djelo ,,Oblomov“ i ,JPad“ („Obriv"). S\oje putovanje oko svijeta sa podadmiralom Putaćinom opisr o jo u pulopisu „Fregata Palađa". Svoja čuveoa četiri eseja: „Literarno večo“, ,yAIiiiou muka", „Napomene o B ljinskOvoj ličnosti" i „Bolje dockau nego nikad" izdao je 1881. godiuo pod zaj: diiičiurn naslovom „Četiri škice". U svirna svojim' djelima GonČarov, koji spada u najuglednije pojave s’vjvtsko književnosti 'dpvetnaestog stoljeća, prikazuje nam so kao p avi umjetnik na polju pripovjelke; Čitalac uživa kol'iko u Tjepim i značajuim karakl«. ristiktuna, dolćko u det iljuoj obradf gi*-

diva. Gančarov nam j? prikazno do najmanjili sifcniea ruski naiodm život, duževni, Bioralni i dništveni. Gončarov je umro 27. septembra 1891. god jio u Petrogradu. Njegova su đjela prevodjena na svo živo evropskc jeziko. — 19. juna 18G7. godiuo tragično je okoueao svoj život mcksikau. ski car M a k s i m i 1 i j a n, po rođjenju nadvojvoda aiistiijski (odnosr.o ugarsfei princ), brat cara i krvja Franje Josipa I. Pxilikoin godišnjice njegovog svečai.og ulaska u pr.'jeslonicu Meksiko (J2. juna 1861. godinc) govoril'i stno Već o nj.gogoin dotadanj'in životu i radu i o njcgovomizboru za miksikanskog cara.’Novacarevina, rastiošena gradjuiskim ratom od počotka ja patila od iinansijskiii kriz', a viadnjuća kouzervalivna štranka, na lcoju So novi vladar n.oao osloniti sibm ckol»osti, ma da je žcbo uČiuiti kraj paitijskim trzavicama i povratiti z-mlji mir i red i suviše ja glodala da iskoristi stočeuu političku nadmoćnost radi ličnili kori-ti. Uz lo je giavni kpmaiidaut francusko okupacijono vojske, gcneral, docniji ina'šut Bazaine (1870. godine koinandanL rajaske armije i bianiiac Mctza) i suvišo labavo podupiiao ca a M.’.ksin.iiijrnauradu nasaniia n jameksikaink:Iip ilika. Na havaijivanjo Bazaineovo izđao jo c.ir 2. ok!obra 1865. godino uicaz, kojiui se vodja ropubiikansko strauke bivši j>red j d ik geuoral Juaroz proglušuja kao buntovnik i izdajnik, koji stoji izvan zakona. T>očelo se sa organizacijom car.-.kom ktik uiskc vojske, ali se ona od jročotka pokazak pcđovoljuo pouzdana, pošto je u nj>j bilo i loš jili clemi'nata. Takvi su o’emeriti i staii glavo cara Mak- fcnilij ina. U toku 1865. godiuc potisnut je Juarez sa svojim rcpublikan-kini trupataa 3o samc sjeverno granicc Meksika, ali j© ou ipak uporno naslavLjao borbu, Iz Sj>dinjenih Dižava, gdje su vrlo neiaJogLdali ovo miješanja Evropljana pa ameriČkom kontUKn-

tiij protivno Momoevoj doktrini, izdaŽ. no su pomagali Juareza novcem ? mui icijom. Kada jo pak završen voliki gra. djanski rat u samim Sjedinjenim Država. ma iiputile su ove Francuskoj oštru notrn kojom su tražili jjovjačonje francuskin trupa i nemiješauje u uuutai njo mck-ikan'sko prjlike. Ma da ga j> baš on smn svo. jim upomim navaljivanj m i bio nagovorio da se prirni loga piijestoia i ma da mu je 6:o obećao najizdašuiju poiro’, Na'polcoa III., u najkrjtičnijem trenuiku ostavi cara Maksimilijana njegovoj sudblnf i na, redi povlačehje fiancuskili trupa iz Mek, sika. Uzalrud ja supruga cua M;ksimlija-. na, carica Cliadotta (kći b<Igij -kog kralj'a Leopolda I.) lično luoiila Najo’rona 1I1. 4 da odiistano od to svoj> odluke. Kada £U pak I’rancuzi stali sa\jetovati caru: Maksimitjanu, đa napusti zomlju, izja-. [vio ja ovaj, da ćo isti-ajali na položaju, koga so jodnom prirnio, pa rnakar ga stalo života. Kada su mafta 1867. goJins Francuzi izašli iz Mcksika, zatvoiio so car sa svojom vojskom u Queretaro, gdjo ga je op.-jco republikanski gencral Escobedo. Queretaro jo lirabro branjen, ali je najzad izdajom pukovnrka Lope, za pao šaka rcpublikancima (16. maja), a car j> sa svojim gcneralima zarobljen. Po naredbi gencraia Juaroza stavijeu je car MaksimiHj.m po:l pi ij ki vojni suđ, koji ga je osuđio na smrt. Na današnji dan, 19. juna 1807. goilino strijeljan je car Maksimilijan jedugvrcmcno sa s\ojim gcncral'ima Miguclom Miramonoin i Tliotuasoin Mejiom. Na zahtjev austroug.arsko vlade izđali su Meksikand njczovo pooiiirtn« ostatkc admiralu Teget.hoffu 4 koji ih jo na jednom ratnoin brodu prenip u Evropu, pa sn 18. jauuara 1868^ godi-, ne svcčano sahrauj.-ni u kapucinsko] grob. nici u Boču, gdje počivaju članovi liabs. bnrškog doma. ' “*