Beogradske novine

na moru.

Nova potapljanja. 4 ', i Kb. Berlai. 8. jula. „W o 1 i f o v u r e đ javlja zvamičjftoi NaSe pođmomice potopile su u zatvorenom području oko Bngleske 17.000 tona neprijateljskog trgovačko« brodskr^ nrostora. O!flY110g udjela ^Vopr fispjelru itiia pčđinotriiča pođ z£povjedništvom kapetan-lajtnanta R ab'erana (Reinharda). koja je na za 1 ^adnoj obali Engleske potopila 6 parnih brodova. djelomice u jako osiguranoj pratnji. ’ Načclnik admiralskog stožera mornarice.

Rat u vazduhu. Vazdušnl napad na engleske podmornice. Kb. Berlin, 9. juta. Povodom napada njemačkih hidroplana na engleske podmornice pred ušćem Temze javlja Wolffov nred zvanično, da je prvi odred. pod komanUom Christiansena, napao maSinskim puškama englesku podmornicu ,,E 25“. Borba jc trajala 37 mimuta i morala se prekinuti zbog nestašice muuicije. Medjutim je naišao drugi odrcd hidroplana, pod komanđom poručnika B e c h e t a, koji je bio naoružan i bombama, tc nastavio bbrbu. Ovome odredu pošio je za rukom, da ,,E 25“ pogodi dvjenia bomha'ma. Poslije pola sata prekinut jc okršaj, pošto je i ovaj odrcd ispucao mnniciju. Christianscnov odred, koji se vratio, đa nastavi borbu, konstatovao je. da je ,E 25“ postala sasvhn nesposobna za manevrisanje, i da plovi po Temzinoin tišću tonući na dno. Podmornictt ,,E. 51“, koja je bikt teško oštećena, pov'ttkao je sobom jedan nadošli engleski razarač. Naše letiiice vratilc sti se neoštećenc. Vazdtišni napad na Carigrad. Kb. Carigrad, 8. jula. Danas prije podne bombardovalo jc pet neprijateljskih letilica Carigrad i bacalo je bombe. Zabvaljujući našlm odbranbenint nijerama pričinjena šteta veoma jc n c z n a t n a.

Razne brzoiavne vijesti. Aifstro-ugarsko-iijeuiačka privretlua konferencija. bttlzburg, 8. jula. Danas je počela privredna konfcrencija izmedju Njemačkc i AustroUgarske. Njentački delcgati, sa tajnim savjetnikoni Q o e r tt e r o nt na čelu, stigli su ovamo već juče poslije pođne. Austro-ugarsko iizaslanstvo vodi šef odjelenja u ministarstt’u spoljnUi poslova, dr. Gustav 0 r a t z. Poslijc podne stt bila unutrašnja savjetovanja. Prava konfercncija počinje sntra prije podne. 1 •

Kb. Beč, 9. juia. 0 jijcniačkoaastro-iiga.i'sk'im p ivieljitm Jtregovonnta, k< ji su danas oigačeli u iSalzburgu, doznaju iistovi s dob o pbavijcSiene straju', da j konf- rvm ij i i . • kljufivo privrcdnot- karaktera i da sc u njoj ne čo uzoti protres ni jedno ! političko ili vojničko pita je. 0 glediStu Austro-VIgar.-lc još prošl-j gc-di- j ne so s^vj-iova’o izme jn zvauičn’h ruj - ; sfa i zaiutercsovajii’i orgonizaeija i na toj ćc so osnovi voditi sada: ji prcgovori. ^ Zainlcresovano organizacijo mog’c su u ; (ovomc Već od dužeg vrcmona cdruli'i ' SVOjo ’držaiij 1 . Za ob’ast, za k ju sp r . Znm U tom {ifanju Irebn da v;:ž ; , rljcšuio I je, da sc spor.Lzmn posligue j -dino ižme. dju Monarhijo i Njemačlvo. l'ioliog Au. |

Srijeda

BEOORADSKB NOVINE

Stro-Ugarsk« teži tm tJm,- dft go pjiivrcdui odnosi j^mcdju objc države no usposta. v« ha nače-lu slobofnog saobraćaja, nogo da Sc svi proizvodi, za kojo je polrebna zašlita, slavo pod zaštilnu djumručijnt. Svi Važniji proizvocli, kojima bi slobc. jdan saobraćaj donio šteto, podioćićc p ■ nta torne odiiedjenoj djumručin', idok ćo S® ga ostaT© pivuVv-pdo primije u'j f.|phod* Ha djumručiiia. Preina td'me s > 'radi o jeda Uoj pomiješanoj bombinacij! si.v em zaš itno ’djtmiručmo i siobodo. Odnosno pc. Jjopriv-mljiiili proizvoda pitedlažo se sb> bodan saobraćaj. Da'ijo će se ufvrditi, da jdjumručni savez, koji se budo zakljnči'o Kincdju Njcmačko i Auslro-Ugarsldo, ne bude agresivnog karak'lora prcma držaVama, koje su za siil neprijatoljske, na. protiv, da bnđe tokav, kako bi s« omogu. ćilo u svoje vuijemo usposlavijanje prijaleljskog saobraćaja s tini državaina. U opštc Sci ima očuvaii t rgovinsko-poiitička akc.ijona slolioda za slučaj takvog trgo» vinskog teporaz mna b đrucim di/,avftma. Za Sad 6e smjera 'da sporazum važi za 20 'godina. Poslije 5 gođina moćičc s- pro. Iduzeti revizija ugovora, koja 6o se i da. ije tnoći preduzimafi od 5 d > 5 gcdina. Produžen rok za upisivanje VIII. ugarsfcog ratnog zanna. BudiTtijiešta, 9. Jula. Zvanični list objavljuje produženje roka za upis na 8. ratni za 1 Jam do zaključno 24. juJa. Nicniačko-danski pregovori. Kb. Kopenhageu, 8. jula. (Ritzau-ured) Sinoć jc stigao ovamo njemački odbor od 16 čiatiova, koji itnajti da vode pregovore o njemačko-danskoiu trgovinskom ugovoni. Novi prcdlozi za šikaniranjc stranaca ii Engleskoj. Kb. London, 9. jula. Odbor od 6 članova parlatmenta, koji se po želji Lloyd-Qeorgea ba'vio pitanjem stranaca, objavio je izvještaj, u konie preix>ručuje interniranje svili neprijateljskih stranaea - muškaraca, koji iniaju_ više od 18 gođina>, izuzimajući one, što se oslobodjavaju iz naročitih uzroka. Dalje preporučuje, da se sve žene iz neprijatcljskili država pošaljtt kućama, izuzevši one, čiji su mužcvi đobili oslobodjenje od interniranja. Zatim preporučuje odbor zatvaranje neprijateljskih rađnja u roku od 3 mjcscca. D.a!je napominje odbor, da bi trebalo provesti oštrije mjero u stražarcnju u pristaništiim, uego što je to sada slučaj. Ujedno želi odgovarajuća uputstva, da bi se spriječilo, da neprijateljske osobe za vrijeme bavljenja u Engleskoj ne posjete brodove. Ekspiozija n trgovini oružja.. Bcč, 8. jula. Danas se desila velika ekspiozija n jeđitoj trgovini oružja u Gumpendnrferstrasse. Prema dosadašnjim vijestima pa!o ie žrtvom 24 osoba. Sa Baikana. RUMUN.JSKA. 0 stupanju Rumunjske u rat liivši jo minislar Gadai'ftti, -—. koji jo još n počelku svje’sk ; oga rata, svojim piik jatoijiina rokao, da jo uvjoren u koiiačni uspjch 'sivdišnjib vdasti, — iziavio neki vlan ovo: Naši državniri Li'e)w)i su zna'ti, da jo npmački ivarod, dospjevši na vrfcu. nae svoga razvitka, to'iko silan, da angfc. sasku rji.su ntožo prcp'aviti. Nji ma'čk-i sa svojom kuitui'mn, svojim priviolr.i n saa« gama, svojim radoni pri dria j ■ i pr- -o Svjelskih inora, pa i jslna tna'a zen.l'a kau što jo Jtumurijska no bi trebala tfa jKuniŠija na to, da učestvujo u 1> rbi za uništavajijo Nj'tnačke. Mi stno ušii u rat i

opazili ismo pogrješkti, kbpi smo UČinili. Pa ipak smo i daljo j/.držali. Badarau jo u pfodužieajU opisao da'j'i dogailjajc i sloin llusijb i njcro vdjsko. Ni lada,, rc. kao je, vlada Bralianova i Takb Jonesca nijo bljoja pojmiti, da jo najbolje rij<šc. nje tetupitj u prugovorc o hriru. i 0 miru, koji jj Margbiloman za. ! ključio, rekao j i B adarau, da tog Čovjeka , zehilja mora blagosiljati, šlo niu | jo pošlo za rukom'La laj mir zaldjuči, koji j jo bio potrcban krivieom drugih. Bada« j rau jo ffthlijevao njogov'anjc prijn. | to 1 jskili odnosa proma Njcma*& koj. Znameniti krajevi u Srbiji.* Njihova istorlja. IX. Valjevo I okrug. (Svršeuk). B e I u S t e n u, koja je tišla ti&škini j pcupeooui u stpske letopise. Kad se Ide od Valjeva k Mionici, pa sc prcdje reka Banja, u desno od puta je Bela Stena, koja je već (olilvo porušcna, da je sa zemljom sravnjeau i obrasla travom. Ovaj je gradić oteo Mahmud paša^ od Srba godino 1458., onda, kad i Višcsavu (vis i grad nad satuoni Drinom izmedju Bajins Bašte i Rogačice), Goiubac i Resavu, Kad jc u ranijini godinania prokopavan put nadjena je tt Beloj Stcni jedua grobnica tako velika, da jc iz njt? izvadjriio višc od 30 kola čovečijih kostiju. U okolini se priča, da sc na Beloj Steni tukao car Dušan sa Ugrima, kad su ovi prcšli preko Save i počcli prodirati u Srbiju (Letopis Safarika). Grad S1 o v a c, na visu Slovcu, s leve strane Kolubare, prema brdu Oštrikovcu, koje je na deisiioj strani Kolubare. U narodu se priča, da je taj grad gradHa Gjurgjeva Jerina, pa ja bila namislila. vele, da pruži od grada most preko Kolubare na Oštrikovac. Ali najprc pruži ona krpu platna s brda na brdo, pa pustl beint da premosti platoom: a-ko bcna zdravo prcdje, onu da gradi most, a ako još što lnidc, da odustane. Beua dodae do nad Kolubaru, pa se strmogiavi u vodu. Jerina viđcvši to odustane od svojć namere. U selu B e r k o v c u, gde izvire reka Toplica, bile su stare zidine, za koje se ti narodti pričat, da su bili dvori Toplice M i 1 i na. Ostatke tlli zidkia dio sanvog tetneiju razvukao je okolni narod i gradio sebi kuće. Ve I imiro v i dvori, u scjti Kljiičit kraj reke l.epeniee. To je porušena crkva, jedna sei kula đo skora dobro održaia. Narod priča, da je Velamir bio nekakav vlasnlk kneza I-azara i bio vrlo bogat oovek. Imao je tri sina, ali mn oni utfireše nesretnom sinrću. U narodiU se priča, da ga je prokicKi car Lazar što ga nije lepo dočekao i ugosiioiriBiil je jednom car doiazio u Mionicui 4 V; Ima tri stare erfve: ,,Markova“, „Petka," i „Stcpenska". Za lijili se u n.v rodu priča ovo: Bila su tri brata: Marko, Slenan i Petko, pa su Marko i Stepau otišil na Kosovo, a Petko je ostao kod kuće. Braća ostave biaga i ainanet l 3 etku, da načini svakom po jeldmi crkvu, jer sei oni nisu nadali da će sc s Kosova vratiti. Petko načini tri crkve, ali bratnjeve manje, a svoju — Petkn — veliku i iepu. Braća se vrate, i, videći šta je Petlco učinio, prokunu ga, te se Petka i poniši i ne propevavši, a one dve ostami, i od Kosovn su služile Bogu do u najtiovije doba, pa valjda i sad služe. *) Ostavljeno piščevo narječje.

ca

Dotcže onim ogrankom i trcsnu Rafaila po sred čela. On se prostrc keo sveća. OBa poglcda, poglodit cko scbc natovari opet svojc breitte drva i cdc kući.., Kad sc Rafaiio povratio i došao sebi, jedva sc sećao šta se dogodito. ŠVOjtt bruku nije smco nikome pričati, a!i Vcmija nijc krila i svitna jc pričala kako je pošteno odalačiia Rafđtla, no on jc poricao i tvrdio da Veittija lažc... Zbog toga cto, zbog takvog njcgovog ponašanja, vidi !i ga samo cura da Me njoj, u susret i dn će se morati s jijimc susresti, odbiah svaka udara u stranu. V6H ti svaka zaobići, po čitavo pbla sata, sarno da se s njime nc srctne. Njega jc; cpćt, to slrašrto Ijutiio što fea izbegavaju. Grdlo bl, vikao 1 psovao što inu na uin dodjc. A kad l>i mti se dala zgcdna prilika, svetio sc dcvojkama kako je sarno on mogao i umeo, Ou nije birao ni reč koju ćc rcći, ni mcsto gde će i pred kftli ćc reći. Ni na šta oii nijc pazio i govorio bi sve što mu na usta dodjc, jer nikoga nije ni u šta zarezivao. Nego, od reči im ne bi bilo ništa, ali ib jc oti i napadao. Padne li mu s-amo koja jadnica Šaka, jedva se sirota iskobclja ... Rafailo sc nosio dosfa kicoški. Na glavi je uvek imao crni. okrtigli šešir, koji jc licdeijotn i srvcčanikom bio sav ekićpn snilljem i ratzrrtm, bojenim perjeni. što oti sve ptrotima od devojaka, te njihovih perčina. Vidi li sanio u devojke lepu kitku snrilja u kosi, ili gužvlcn lc?>o obojehog gušćjeg perja, a on se kao kobftc ustremi i samo promuntlja: — O, o, ovo Je dobro za mene!

Hoćcš ii mi dati, da se i ja intdo zaikilim? to govori a sain tizima i ne čekajući rMgovora. Devojka pretrnnla, ćuti i gleda sanvo prcda sc, a on skiđa svoj šcšir L zadcva oteto cvećc iii pcrjc. Onda se počnč smcjati kao !u<f, — Ljutiš ii sč? pita kdo bojagi. Dcvojka Ćtiti i nc cdgovara. — LjutiŠ ii še? prodcre se on jacc. — Jck! jcdva odgovori cura, i nc podižtići giave. — E, dela tne pogićdaj, pu ću ti vraljti!... Devojka ćuti. Saino Čepkori pred njini kao jagnjc prcd vukorii. On po. stoji inaid, posfoji pa idc daljc, dolde celo koio ne obidje. Njcinu je bflo sve jčdito, blo pijan bio trezan. Njegova jc pnrrict biia uvek ista. Sari)o, kad jc pijan, onda je ituiogo bešnji. I<ad je pijan, njenui nije nista i dikri mu je fsnkati nož, ktijl mti je uvek visio o dugaokom saraeu i lupkab ga čak no kotenima. 'i’oliko puta, pokušfivali su stariji IJtidi, da inti lepo gbrore i da ga savctujn, da ne btrde takav, da se ostavi Svadje i boja. Ali, on na jedno uvo čujc a na drugo pusft. — Rafaiio, Rafailo. govorio bi mu po nehi starac, prodji se ćorava posla. NagrafsaćeŠ kad tad!... — Ko, jc 1‘ ja?... Ne bojtm se ja nikoga đo Bogo!... Ko nii šta može?... Ko mi šta sme?... Ncka proba!... Starac Satrio vrti giavom: — llajde, hajde, dete!... RafiSno ponosito okrene Starcu ledja i ode daije. Šta ćeš, biia mu je tak-

va nar-av. Ali, Boga mf, bio ie dosta i razmažen, jer još nije bio naišao na pravog 'baću, iii što naši .kaz&II: još nijc bio naišao na „rutav nos“. Rafailo se zanfm&o pečenjent kreča. Poljske ntdove nije nikaico voleo i rukc njegove nisu imale žuljeve od plugit, kosc, srpa ili motike. Samo kad je ti koga đbmaćbia moba, došao bi i on, ali pred samo veče, pa iii vezati snop-dva šenicć iii ncvcrzati, tek da sc i on vidi ira inobi da bi pošle s pravom iŠao na večcrit i igrii domaćino'voj kttći. Inače, poljskc je radove prezirao a švoje zaniinanje smatrao za gospodsko. Ispečc kola kreča, otcra u Šabac i pfoda. Za te pare kupi brašna ili „vafoškog spmuna“. a sa ostatkom se j tfoškari. Dokle trajc para oin nc radi, kad nestane para, on opct uđri u kreč. Iritao je fnalo kućice gotovo u sainont potcsu. Do kućice malo žcmljc, kattrcni inajdaii i staru ihater, o kojbj on nije škoro nikakvc brigc vodio, i koja je živcla od .milostiiue dobrib žena tt selu. Selo ju je i hrartilo i ođevižio i obuvalo. I ona nlu, sifotas nije mogla a nije ni smcla niŠta, i dosta je, Sifbtica, propatila i propištala od njega. Žriala ie dobro kakav je on i šla sve radi< ali .opct, srce je materirio čudlio. Briririla se jadnica o bjćnrit 1 dati i uoć, 1 strcpila za njega da gde god rid nagraišć.J ako jć tcliko puta proklinjala ! onaj čas kaid sc zaČedio; i ako je, vcscbtica. nbsila tolike mc'Jricc od njega. Onako slaba i pogurena JkkI svoju starost, dočekalai je ’toliko puta, kad njcinu đodju zgranila, da bežl Iz svoje kućice, i da se potfica i orcbhn t>o sein ... (Švršiće se.)

10. jula 1918. Misli se da su zidane u XIV veko, all se to mišljenje teško može opravdati. Ima još starih crkvica u Slavkovlci, u Vrtiglavi i Mionici, ali sc ne možc da zna kad su gradjene. kad su preslale služiti I kad su porušene. Medju starinc rnože se uzeti i crkva u P u s t i n i, koja je nekađ biia manastir, pa je posle postala svetovna crkva. Po zapisti, koji stoji nad muškom prcpratom, ona je dobila. ikonostas 1622. godine, a kad je gradjena ne zna se. Vrcdi pomemiti i crkvu Jovanju, rnalo više Valjeva. I ona je nckad bila manastir. Crkvu ovu zidali su, narod priča, Jovan i Jevta braća Vitkovići. Jcvta je za vrcine ratova princa Evgcnija postao kapetan austrijski i pao je kao jutiak boreći se u Valjevu (1718.). Njihov je grob s natpisom kod istc crkve. U selu Krčmaru, 3 sata jugoistočiio od Vaijeva, postojala je stara crkva koja se pripisuje Kraljeviću Marku; tu ima i neke zidine, za koje narod priča. da su bili podrumi k r čm a r i c e M a r e. Kad je Marko, kao što se u pesmi peva, osvetio brata svog Andriju, kog je izdala Turcima Mara, on je molio cara turskog da mu dopusti ozidati crkvu, za diišu bratu svomc. Car mu dopusli, ali santo toliku, koliku ozida kaincnom koji sani doiiese na svojiin Iedjirna. Marko pristane i ozida malu crkvicu, koja verovatno i danas služi. U selu V lajko vcima. 3 sata jugoistočno od Valjeva, iina neka stara crkva, u kojoj je, vele, Toplica Milan, kad je pošao s kopljanicima na Kosovo, prečestio vojsku. Koliko su vojnici bili besni i osioni, kopljima su nabadali naforu. Za to ili je Bog i pokarao, vele stari Ijudi, te su stradali na Kosovu, što su bili tako pusti i osioui. Iznećemo ovde imena prvaka vaIjevskog okrttga, koji su svojim radom u lstorijskim borbatna za slobodu naroda zaslužili pomena: Jevta Vitković, Hadži Ruviin, arhimandrit bogovadjski (mučenički pogubljeu u Bcogradtt januara 1804.). Aleksa Nenadović i Ilija Birčanm (posečeni u Vaijevu januara 1804.), Braća Nedići, junački poginuli u oči Cveti 1804. u boju kod manastira Čokešine, Jakov Nenadović, komandant valjevski, prota Mateja Nenadović, Nikola Grbović, knez kolubarski, Petar Nikolajević Molcr, vojvoda sokoski, Milić Kedić, vojvoda podgorički (poginuo u boju \4še Srebrnice aprila 1809.), Maksim Krstić, vojvoda. sokoski.

Grad i okolica Dnevn! kaleudar D a n a s je srijeda 10. jnb, po starom 27. juua. — Rimokatollđ: Amalija dj.; pravoslavni: Prepost Saropson. Kincmatografi: C. i k. vojni kinematogiaf u Kralja Mllana ullcl br. 56 (Koloscuin): U 6 safl poslije podne predslava za vojnike, a u 8 30 sati uvcie prcdstava za časnike uz pratnju garnizonske muzike. — C. i kr. gradjanskf kinematograf na Tcrazijama br. 27. (Paris): U 6 satl poslije podne i u 8 sati uvcčc opžte predstave. (Poslednja uz pratnju vojne muzikc 409, etapnog balalljuna.) Beogradslti oifeum u ljcinoj pozornlci ;bašta „Hoten'akova , ‘ naTerazljama): Počctak prcdstave u 8-30 sati uveie. Noćna služba u Ijekarnama: Od 7. do uključivo 13. jula 1918. vršiče nočnu službu u Beogradu ove ljckarne (apotcke): Miclil, Stara Crkvena ul. 8; Kušaltov i č, Knežev spomenik 2; S e k u 1 i ć, l'aItovska ul. 37, i ijekarna „Crvenog Krsta" Beogradska ul. 2. Slava Topčiderske crkve. U petak, 12. jula ove godino proslaviće To-pčiderska crkva svoju hramoYmi slafvu Svetog Apostola Petra i Pavla. U oči braanovne slave, u ćetvrtak n 5V 2 sati poslije podue održaće se u istoj crkvi bdenije. Na dan slave služiće se svečana liturgija Swtog Jovana Zlatoustog sa ■početkom u 9 sati prije podne, a po svršetku sv, liturgije biće reziaiije slavskog kolača i osvećcnje žita (koljiva). Domaćin ove crkvene slave biće gospodja Jovanka K. Popović, — rodje»a Gjurić. Crkva Svetog Marka — za beogradsku sirotiuju. črkva Svetog Marka na Staroin Grobljtt priložila je sirotinjskom odjelenju opštine grada Beograda svotu ođ 42.10 krttna', koju je svotu pfiku.pila na tas za vrijeme bogošlužefija u mjesecu jtrnu ove godine. Da se jave porodice. Radi izvjesnog saopštenja potrebno je da se odmah jave sudšlcotn odjeienju opštine grada Beogradu rađi Izvjesnog bitTiog saopštenja porodicc ovili u nt r 1 i li r a t n i b z a r o b I j en i k a iz Beograđa: 1. Mbana Bundže; 2. Koste Bogdaniovića; 3. Miioša B i r ovljevića; 4. Jovana Gjorgjevića; i 5. Ditnitrija D i m i ć a. Ispiata predate vuHe I kozje đl«ke. Svi oni, koji su predali Vunu i kozjc dlaike ihagazinu beograđskc opštlne u Makenzijevoj ul. br. 40. a ii^aju ođ magaizhia potvrdu prijema, neka se zakljnčno do 20. jula 1918. jave ekonomatu beogradske opštine, Kraija Aleksandra ttl. br. 5, soba br. 49, radi isplatc. Sobotn treba da ponesu | potvrde inagazina.

BroJ 183, BeogradskJ orfeum. Program beogradske „varićtčpotzornice“ privlači sve više. Naročito se svima svidjaju Strathmore-ove produkcijc. On je kratko označen kao fenotnen snage, ali se zato pokazao i kao odličaii mnjetnik u vožnji na vclosipedu i kao parterre^akrcbat. Svc te vr» ste njegove umjctnosti izazivaju redovno burtt odobravanja. Istorijski kaicndar. Na današnjt dan, 10. jula 1009. go» dine rodjen jo u Noyonu švajcarsli f<> forniator Jcau Calvii), o čij m srai ži» yotu i rariit već govori.i na ovoui n/jeslu. • 10. jula 1684. godiuo pogiuu.< j> u Delftu od rub« Daiiazara (Jeranla za» snivač ltolandske nezavisnosti, WiJ« helin I., grof nassavski, princ oranski, o ićijeni smo životu i nuiu na ovom mj • stu opširro goVoriii prilikom goriišujke njegovog rotjenja (rodj»-n j® 25. aprila 1533. godincj. — 10. juia 1866. godit.e vodila so u' toku rata izmedju Frusko s jedne i habsburlke monarhjj ■ i južnc« Mjemaćkih država s drug-.; strai e, — o hk> jemu sri» ovih daua u vlše meha gvvorbi prilikom pojetiiuih godiš: jica, — k’ U znate banje Kissingena krvava bitka izmedju l'rusa i Bavaraca. Dok su sc Saksonci pridruži i au. tro-ugarskoj v: jsci i borili se sa njom rarne uz rame na glavnom hojištu u Ceškoj, boriii su se na južuo-njenutćkOiii. bojištn protiv Piusa Bavarci, Wuritemberžani, Hessenci 1 Bađeuci piannovorska je vojska sva biia zarobljena u borbama kori L ng ns.rize, o kojima srno vcć govorilri. Bavarska j-j vojska bi'a posjela iiniju frenačb- Saalo. u širini fronta ol 20 knt., od Wa’dascha* cha do Hammelbtu'ga. Bavarci su k;<> vrlo važnu taćku bili sa dva puka posjeli kissiiLski tjesnac, a'i jo propjsjli da p> sjedr.e takodje vnžni brijeg A't nbcr/, koji je zauzeia pruska brigada pod Wrang . iovom komanđom. I’rusi kod Lind srijuhij izvršiše prelaz picko Saale i obiJjoše> lijevo bavarsko kriio, dok je pruska g'av. nina jednovrcmeno s froura. napala Bavar« ce, to iit tako natjera, da nap ust ' Kisiingen. Prerl j..o<lne Prusi zauzeše nt juri§ i )>os]je<]j.ju odbranbcnu taf ku — kisskisko grob’je, gdjp su sc Bavarci b!li utvr« dili. Bavarcima pak stiže jedrta divizija u pojačanju i oni posjeinu nove položajo na Sinnbergu. ros'ije po in« Pru i zauz • že i taj ,po!ožaj, ali WrangeIova pruska brigadaj koja sc još jednako na’aziia ti prvom ljorl>enom icdu napadiiuta j' oko G i po sati kod Nud!ingena od odmomifi bavarskili pojačaitja. Na t> se ona povr« če 'do Winke’sa, gdje s« ponovo priku[.» i kreno u protivnapo/t protiv Bavaraca, koje poslije ogorčene b-jrbe na’jei a na ori. stupanje. Bavarci u ovoj bitci izgubišo 50 ofieira i 1171 nižih činova l v<!jnikaj; a Prusi 3G oficira i oko 900 nižib činovat i vojnika, Blizu kissinskog grobija jk >« | dignnt je spomenik poginu’im horcima* .Javna prodaia. Po odiuci starateljskog snđa izfo* žiće se javnoj prodaji zaosttrv'štma poč. Marine Karagunović, aa dan 13. avgusta ove godine u njenoni stanu u ulici Kralja Milana broj 94, Prodaja će početi u 9 sati prije podne. Pozivaju se kupci, dai na ovu prođajtn đodju, Cirkus za ratnu skrb. Početak predstavii u ovom cirkusu morao se za jedan dan odložiti. Prf pretovarivanju u Pančcvu slomio se jedan niost, uslijed čega je došJo do velikog odugoviačenja. Zbog ovogai sti šlepovi stigli u Beograd tek jttče po» slije podnc. Prva gala-predstava biće večeras, u 8 i po sati. Prodaja. ulaznica na dnevnoj biagajnid cirkusa, počevši oJ 10 sati prije podne. i i

Đnevne vijesti Ncđjelja cara i kralja Karla u Srbij?. Pišu nant iz Užica: Izmeđju ostaliii svečanosti u Srbiji tt nedjelji cara i kralja K a r 1 a, priredjen je i u Užicu jedau svečan dan, koji je bio veoma ariimiran. Vrijeme doduše nije bilo povoijno, ali dobro raspoložettje ipjk nije tiine ninogo izgnbilo. Program je bio tako biran, da se niko nije htio d'ati smetati. Taj svečani dan bio je 30. juna, i donio je fondtt cara i kraIja okruglu svotu od K 20.000. 2. jula bila je n vrtu osnovne škoie pređstava u korist siromašne školske djece iz mjesta. Jedaostavne dječje deklarrtacije zadobiic su kod posjetilaca svečano-, s(i cpšte odobravanje. Čista dobit ove prcdstave iznosila je K 2180.—

Dopis iz unutrašnjosti. Valjevo. Predstave beogradskih glumaca. Može s« reći, da je Va'jjvo ofciv« j jeio dofaskom srpskih gluma a pod v d« . stvom kapeUua dra M. Ogrizovkra i rc^ j ilitelja čita Ilje Stivnojeviićo. Iutores ju ; Valjcvčan« za svo pivdatavo bio toiiki‘ , da so je odmati ptvi dan btganizovao od« l'or rtHloijubivih gosjKtdjica kojc su na po požrlvovno pre.izo o dttžn.s: pod.<j k . tata i dobiovtV.jtiijli priloga, Kod prrili preristava l.iio au uiftsiifee v< 6 dftn prjjo respooane. U pivim redovima mtg'e su so Vidjeti zajcđn» s vojniut ii ima takti.' idjer i predstavnki vidj; nijili vftljor.nčkili porodiea, mcdju fljima i osib/ hoji su inačo bilo zbag »ilcisti bi!o *’og duta odaljenosti od svr.jilr živjcb u otmj«JK>i jpovučenosti. Srpsk« rijoč a poEnrnice i