Beogradske novine

;StraTi

ta ,

c —■—. ■ v . ..voljna ishrana, koja ise sastoji te crv. , Ijivos- pasulja, graSka tvrdog kao taamen, i sape, ; ikoja se,ne v može jestl. PriCa se. kla je stotinain.a. zarobljenika pomrio od maiarije. " " . . _ Podnarednik jednog iovačkog puka priča: U’utvrdjenjn Pecato fko'đ 0 j e lf 6 v. e tjerani su liudi. batinama mi rad, a nadnica infse nije isplaćivala. Orozni sndogadjaji, o kojima izvještava jedairdrugi desethik iz logora Fossano (Cmjeo)^- Osamdeset zarobljenika'tražilo je tamo hadnlcu za izvršeni dvonedjeljni. rad. Umjesto da 1m se nadnica isplati, svezali su šestoricu podčasnika i šestoricu vojnika na drveće.. kroz šest sati, i naredili su, % pored njih ostala.momčad iz logora dciiluje. Osjm toga sii podčasnici šudski kažnjeni sa tri i po, a’ momčađ sa šest l po mjeseci zatvora. Vezivanje za drvo i post' su k'od. ;Talijana veoma. omiljene i svakodncvne kazne, koje se odredjuju za’svaku sitnicu. i ' Grad i okolica Dnevn! kalendar ". ,Danas je utorak 16. jula, po starom 3. jula. — Riraokatolici: Skapular, Gospa; pravoslavni: Mučen. Jakint. » Kinematografi: C i k. vojnl klncrnatograf u Kralja Milana ulici br. 56 (Koloseum): U fi sati poslijc podue 1 u 8-30 sati uvcče predstavc za gradjanstvo. — C. I kr. gradjauski klno na Terazijama br. 27. (Paris): U 6 satl poslijc podnc i u 8 sati uv'ečc opšte predstave, • >.Beogradski oricum u ljetnoj pozornici vbašta ,,HotelTakova‘'naTerazijama): Poictak predstave u S'30 sati uveCe. 'Noćna služba u'l j ekarn a m a : Od 14. do ukijučivo 20. juia 1918. vršiće noćnu službu u Beogradu ove Ijekarne (apotcke): Sclakovic, Kneza Miliajla 45; V1 k t orović, Terazije 28; Prendić, Kraija 1 Aieksandra 64; S t o j I ć, Sarajevska ul. 70. I • ’ -V«. v iy Casnička i ćiuovnička kasina otvorcna jc počamod 15. februara do 11 sati u uoći. ' . ‘G. i k. v o j n 1 č k I d o m: Citaonica, toba za pisanje i igranjc, kantina. Olvoreno od 7 sati izjutra do 'J sati uvcče. Slobodaj 'pristup svakome vojniku. • ■ Biblioteka za pozajmicu (Balkanska nlica br. 1, Uotcl Moskva). Otvorcna 'od 10—1 sat prije i pd_3—7 sati posiije podnc. • T d C.lkr. savsko kupatilo. Otvorcno cijeli dan. Za vrijctne otvaranja ratnog inosta . — od 7 do pol 9 prije podne — ne čc se vršiti prijcvoz posjetilaca kupatiia. ' S a o b r a ć a j n a r a t n o m m o s t u Izmcdju Beograda i Zerauna obustavijen je svakog dana od 7—8’30 sati prije poune od 12.30—2 sata posiije pođne. • Kužna boinica: Posjeta uijc dozvoIjena. Obaviještenja o bolesmffKa dnevno od 11 do 12 saii prije podne naulazu u bašlu bolnlčke zgrade sa strane Vidlnske ulice. Posjet boiesnika u bolnicama: U bolnici ,I)rčko*: od 2—1 sala poslijc podnc. U boluici „Briinn 11 : od 9 - 30—12 sali prije podne i od 2—4 sala poslije podne. — U c. 1 k. gradjanskoj boir.ici: u utorak, £etvrtSk i nedicliu o.l 1—3 posliie nodne‘• V o j n o parno toplo kupatilo u C a r D u S a u o v o j tt 1 i c i. — 1. K up a t i 1 o u k a d a m a: a) Za vojne osobe otvoreno radnim aanima od 7 sati prije ' podne do 5 satl posiije podnc, a nedjeljora : i praziiiclma od 7 sati prije podne do 12 1 / i sati u podne. — b) Za gradjanstvo radttim ■■■ daniraa od 9 sati prlje podnc do 6 sati posiije pcdne, a ncdjcijom i praznicima od - 9 sati prije podne do 12>/ 2 sati u podne. ; — 2. Parnokupatilo za časnike i njiraa ravne čiuovnlke otvoreno je utorkom, srljedora, pctltom i subotom od 7 sati prijc podne do 5 sati poslijc podne, a ncdjcljora i praznicima od 7 sati prlje podne do 12‘/ 2 sall u podnc. — Za gradjane mušKogpola otvorcno je parno kupatilo ponedjcljkora i četvrtkom (ako u te dane ne pada kakav praznik) od 9 satl prije podne do 5 sati posiije podne. — Casniciraa i njima ravuim činovnicima stoje na volju da se sluie parnira kupatiiom i u dane odredjenc za gradjanstvo (ponedjelj1 itorn i četvrtkora). Blagajna se zatvara rad\ uiin daniraa u 12 1 /, sali, a nedjeljont i praz nlcirna u 12 sali u podne.

Otorak'

BEOORADSKE NOVINE

16. Jula 1918*

BroJ 188.

Parobrodarskl saobraćaj. I. lzraedju Zemuna i Beograda. Red plovidbe, koji važl od 26. januara do opoziva: Polazak iz Zcmiina za Beograd u , 6-30, 7-30, 8-30, 9 30, 10-30 i 11-30 pr. podnc ...leuI-30, 2-30. 3-30,4'30, 5 30,6-30 7-30 i 8-30 poslije poduc. — PoUzak iz Beograda za Zemun: 7, 8, 9, 10, 11 i 12 sati prije podue, te u 2,3, 4, 5,6, 7 8 19 satl posllje podne. — ILlzmedjuZemuiia i Pancsovu Red plovidbe, koji važi od 23. maja do daljne oarcdbe; Iz Zemur.a za Paucsovu svai.og dana u 12 sati u podne i u 8 sati uvcče. — Iz Pancsove za Zemun: ' dnevno u 5'30 sati prije I podne i 3 sata . posllje podne. Brod koji saobraća izmedju Zcmuna i Pancsove I obratno ne pristaje u Beogradu. —IIL Izmedju B e o g r a d a i S a p c a, Polazak iz Beograda . za Sabac svake srijede i subote u r30 sat | u Julro. Polazak iz Šapca za Beograd svakog čctvrtka 1 nedjeljom u 7 s. u jutro. — Putnički parobrodarskl saobraćaj izmedju O r š a v e I 1 Z e ra u u a 1 izmcdju Oršave i Braila. Polazak iz Oišave za Zemun: nedjeljora, uiorkom, četvrtkom u G satl u jutro. Iz Zemuna za Oršavm ponedjeljkom, srijcdom i petkom u 4 sata poslije podne. lz Oršave za Brailu: ponedjeljkom i pctkom u 4 sata posllje podne (srednje cvropsko vrljerae). lz Brailc za Oršavu: poiiedjeijkom 1 četvrtltom u 1 sat 50 časaka poslije podne (zapadnoevropsko vrtjeme). — Parobrodarskt saobraćajizraedju Beograda i Smedereva: Odlazak iz Beograda za Smeđerevo nedjeIjom i četvrtkom u 3 sata poslije podnc iz Smedereva za Beograd utorkom i petkoni u 8 satl u jutro. Parobrodarskl saobraćaj na pruzi Budimpešt a—Z e m u n—B c ograd. (Vail od 28. marta). Polazak iz Budirapcšte dnevno u 10 sati uveče. Polazak iz Beograda dnevuo u 5 sati ujutro. (Prvi brod kreče 30. marta). — Parobrcdarski saobraćaj na pruzi Szegćd-Zeraun Poiazak iz Szegeda (1. vožnja 31. marta) srijedoni, pctkom i nedjeljom u 5 sati u jutro. Polazak iz Zemuna za Titel— Szcged (1. vožnja 29 marta) srijedom, pctkom i nedjeljom u 11 sati u nooi. Osobni vojnički saobraćaj na pruzi Zemun-Beograd-Sulina. Za osobni vojnićki saobraćaj na ovoj pruzi odredjeu je ovaj red plovidbe: Svaki poncdjeljak, srijedu i petak odlazak iz Zentuna u 12 sati u ponoći; odlazak iz Beograda u 1 sat poslije ponoći; dolazak iz Suline svake nedjeije, utorka i četvrtka u Beograd uveče u 9-30, a u Zemun u 10 sati. JRatna izJožba u Budimpešti. . | Javljaju rarn iz B u d i ni p e s i. e; .10. jula posjeiilo je Njeno c. i k. Vi oćanstto gospocfja nadvojvotkinja Augusta, jz'ož. bu vojua glavno gubernlje u Srbiji. Nad. vojvotkinja jo svako odjalcnjo vo .ma tič« no preglodaJa, interosOvala ,sc j, za jiaj« manjo delaije, i jzjavila svojc poipuao, priznaujo o svemn, šia je viđje a. Vcliko. interesovanje pokazalo jo Njeno c. l k. .Visočanstvo takodjo za proizvodo tvor« nico cigarofa. Posfije pieglea'a velkog g.p« skog paviljona prov.cla jo nauvojvotkinja dužo vrcmena u poljoprmcdnom dijelu gubcmijsko izložbe, gdjo su jo poslužili srpskom „turskom," kavoni. Sa naročitcm, pohvalom izjavila so visoka po jaiitclj'. ca o školama, izložbi domaćo industrijo sa zanatlijskoffl. školonl na Banjici, avt--n» danturi (tvornici cigareta i sapuna), o. sanitctu (naročito radovi pmfesora Mnt. scnenbaciiera), o izložbi oružja, prc« nietii i 9. odjelenju vojne glavno gubcrni. jo. Gospodja nadvojtmlkinja so pohva'no izrazila i o slikama ratno slikarko Ftit. i Ulroich. Nadvojvotkinja je došla u pra'. nji svojo dvorsko gospodjs i bavila se u izložbi pol drug sa!a, ) . r -» Mojsijevsko bogoshiženje na Tischobeaw. ! U sinagozi jeviejsko-eškenazijeve opštine, Kosmajska ul. br. 51., biće bogosluženje u srijedu 17. o. m. u 8 sati uveče i u četvrtak, 18. o. m, u 6 sati ujutru, Gostovanje bećke pučke opere. Osobiju bečke ptičke opere, koja u narcđnu subotu započinje u Beograđu svoje duže gostovanje, pripadaju prvorazredni soliste ovog opštc poznatog umjetničkog zavo-da. Talio se tu

nalaze gospodje: Q e r h a r d, W a gschal, Attler, Salinger i B a « m, te gospoda K u b I a, P acher, Maiffau, Frischler, Haagen, Beer i Frank. 'MuzIkom ravna kapeinik Dr. Kaiser. a režiju vodi g. Mainau, pod čijom se oprobanom upravom ovo gostovanje i priredjuje. . l ' . Ispiti u privatnoj žensko] realoo] gimnaziji ii Beogradu. “ Učenice, kojima je odobreno polaganje privatnili ispita u ovoj školi, poiagaće ove ispite ođ 26.—29. jula po rasporedu, koji je objavljen u školi. Da se jave porodlce. Porodico ovih umrlih' ratnili zarob« ljenika i intomiranih potrebno jo, da so javo audskom odjelenju opštine građa B o. grada radi izvjosnog važnog saopšt -nj, 1 • 1. Aloksandra 11 i ć a; 2. Vladimira Giišića; 3. Ignjula Ign jat o vi ć»; i 4. Vaso G r o ž i č e v i ć a. j Kažnjeni zbog r asipanja vodoui. Uprkos ojieftovanili opomena od strane vlasti, đa se šteđi sa pijačom vodom, opazilo se, da se nmogi na to nisu obazirali, a u dmigu ruku da su neki u svojoj kuči nagomilovali za zabranjeino vrijeme o<l 2 do 6 sati poslije podne toliku nepotrebnu vođu, da su je doanije morali proliti. Okružno zapovjedništvo našlo se stoga ponukarim, da protiv Ijudi, koji su rasipaii vodu i koji se nisu pokoravaii izdanoj narcidbi, prilično strogo postupa. Tom sc ijrilikom gradjanstvo upozoruje, da če se u buduće, ako se stanovništvo ne priviknc na pametnu štednju vodom, morati mjera dosada izrečenih kazni povisiti na dvostruko pa i trostruko više. Dosada su zbog rasipanja vodom kažnjcui: 2bog nagomilavanja vode: Je!a Branković na 100 K g!obc (u slučajit neutjerivosti sa 10 'dana zatvora); Lenka Š u m e n k ovič na 300 K (30 dana); Stanojka Pložević na 100 K (10 dana); dr. Jovati Jovanović na 1000 K (100 dana); Ljubica Pavlović na 100 K (10 dana). Zbog rasipamja vodc: Kristina Oagić na 100 K (10 dana); Ma 1 rrja Milovanović na 1000 K (100 dpna); Katarina M i k š i ć na 500 K (50 dana); Mica P a v 1 o v i ć na 500 K (50 dana); Sara Koniino na 1000 K (100 dana); Dragutin M i 1 o j e v i ć 500 K (50 dana), Kosara M a r i n k ov i ć na 500 K (50 dana), Anton N ikolić na 1000 K (100 dana); Jcirosim Matovič na 300 K (30 dana); Vićfntije M a n d i ć na 200 K (20 dana); Draga M a r k o v i ć na 300 K (30 dana); Nata Q j o r g j e v i ć na 500 K (KO Hanci)} Kristiiia Krccviuac lia 100 K (10 daua); Marija Orujić na 100 K (10 dana); Vttjica Dimojrov i ć na 500 K (50 dana); Miiica D ukić na 100 K (10 dana) i Kuzman Nikolić na 300 K (30 dana). , ; Dužnost jc svakoga stanovnika. da uzme u obzir teškoće, koje su i u mirno vrijeme u ovakovoj vrućini vladale sa vodom u Beogradu, pa da gdje god uzmogne spriječi rasipanje vode, kako bi s© izbjeglo da se ne pristupi mnogo odlučnijim mjerama, zbog čega bi stradaii i nedužoi gradjani. Stoga još jednoć apelujemo na sve: Štedite sa vodom! Pokoravaijte sei uaredbama vlasti i time izbjegnite kaznil Jedtio vescije za topčidersku siročad. Jučoi-ašnjem pokusu u eiriusu prisu« stvovaii su i pitomci c. i k. sirotista u Topčideru i c. i k. zanallijsko škcle na Baaijici, Mališi, medju ujima neki baš pra*

vi patuljčići, dovodenj su u grad po svo« jim učiteljima l njegovatoljicama, elckteič« tnmi tramvajera već ,u jutru. Vese'je djece bilo jo vcliko. ,Oči su im ge upravo ž:i» rilo od zadovoljstva i radosnog uzbudj • nje, 'da ćo viditi cirkus, sfonovc, nroj ; nru no i svo osTalo, što mala đjcca taio rado gledaju. U cirkusu pak, ko da opiše onaj smijoli, onu razdraganost, onaj pljesak i odobravanjo umjetnicima i clownana, kojs se zacijelo nijosu jnogli požoijeti zafival« nijo publiko? Mnoga su 'djeca uopšte bila po prvi put u cirkusu, pa svojim učiie« Ijima fnijesu mogla dovoljno da z,ibl> gođare ’na pvq priredjeno jm, uživanje, Gdje se mo/e vršlti vršidba žita. Saopštava so zaintoresovanim, da su radi olakšic© proizvodjača prilikom yišid« bo žita, postavijeno .tii električno vrša. lice i to: I. Kod konjskih’ šfaia sroske komando Mirijevo, višo mlina ,,Sloge“. II. U produženju Braničovske uiice; I III. Na sinoderevskorn djermu kod Brunclihovo cigljane. .. Proizvodjači mogu, gđjo jo konie b’i* 2e svojo žito nositi, a napiaćiv.aće se 10 od sto od pvršenog čistog zrna, Prij a va jednokopitara. Svi jednokopitari (konji, magarci i jrna» zge), koji su svojina civiluog stanovni« štva, moraju ge nelaostavno 'do j rati na pregled. l Pregled će s© vršiti: / 1 29. ovog mjeseca u 2 sata pos'ije podno iz II., III., V. i VI. greza, na Tr« kalištu; , : I 30. ovog mjeseea u 2 saia poslije po» dno iz I., IV. i VII. sreza, na Trkalištu; 31. ovog mjcseca u 2 sata pos'.ije po« dne iz Cukarice, Topčidera i Topčiderskog brda — preko od tramvajske stanice (Gc« spodarska mehaua). ! , y Oni jednokopitari, kcji se iz opravđa. nili razloga no mogu 29. i 30 . dovcsti prod komisiju, moraju hiti pcizostavjip doveđeni 31. ovog mjeseca. »! Žanđarmerija ćo strogo paziti, da svr« ki sopstvenik dovede, odnosno poša’jo svc« jo jednobopitare pred komisiju i svakog sopstvc-nika, koji so ne bi ovoj naredbi odazvao, prijavićo radi gtrogo kazne p,a« dležnoj vlasti. Pregled ovaj vrši sc u intcrestf sod« stvenika, ' Cirkus za ratuu skrb. Samo još dva dana ostajc čirkus u Beogradu. U četvrtak, 18. julat, biće posljednja predstava. Večenas će biti većinom uov program. Posjeta je ođlična. Tako da i posljednja tri dana na svaki način ne će činiti izuzetka. Javne iprobe održavaće se i daljč od 10—12 sati prije pođne, Javua p r odaja. Drtiido 17. juTa: >a 9 cati pi-ij° pori.iizložićo se javnoj prodaji, po oiiluci s!a. ratcljskog suda zaostavštiua pok. Josita Markovića u njegovom stanu u Pc« slaničkoj ulici broj 39. Književni prijegled Kulturni značaj S r bije. Prije kraikog vremcna izišla j.y u Svajcarskoj u krugu razočarauih jug s.c.« venslcih cmigranata zanim’jiva knjižica pod gornjim nasiovom (Kuilurbodeatuisg Serbiens, voa I\o. Senlconć, Ziirich 1917. S. 66. Fcs. 1.20). Pisac deje ovdj; iscrp. nu sliku socijalnih i kultumih pdnošaja u Srbiji prija rata. U kratkim poglavlj« ma opisujo on politički i društveni život gvili slojeva srpskog sfauoviiišt\’a. I ako jo pisac dugo godina živio u Srbiji on ipaic voli, da so u svojoj knjižici pozovo na, gvjodočanst\o. raznilr uvaženih srp«

gao ođbili nopregiednu rulju, a koman« dant regularnib trupa u Parisu, Bcscr.« val, s jodno so slrano više nije pouzda« .vao u svojo trupe, koja (bar pukovi, koji ,su biii sastavljeni iz Francuza na su» prot onima, koji su bi!i sastavijem iz etranih najamnika •— vcćinom Nijemaca l’Svajcaraca) dijriom nisu hljele pucati u svojo sunaiodnike, a s drugc s'.mn: nijo dobijao od’oUjeuih instrukcij iz V.rs iL. lesa, šta da radi. Tuko je iz invalidskog đoma izvučeno 28.000 pušaka. iuk fran. cusko gardo (tako nazvan za raz.iku od kialjeve garde sastavljene od Švajcaracaj ibio jo još rauijo prišao narodnoj gardi, a »jogovi su so vojnici sada nazivali ,,cci> bahiiru gronadirima". Na svc su se strane ioriti pomamni uzvici: Ilapismo na Brstilijul Hajdemo na Bariiiijui" Bartiha bila 5° kao neka tvrdjava opasana širokim ro.vom, zidino su joj bllo vilo debe’c, p\ jo Ba inalom posadom mogia izdržati čitavu ppsadu. Komandant Bastilj«, stari do _ JL a u n a y imao jo na raspo.oženju u pra« vom smislu šaka Ijudi: 82 starih v.tua. tna, koji su vrfeiii rodovnu stražarsku sl .ž« i>u u Basti'ji i 32 vojnika Svajcaraca, koji su mu poslali kao „pcjacanje" prot.v 'gto hiljađa razdraž.-nih Parižana. Kao št> rckosmo, pošio jo Basti'ja bila vr.o č\rrita, a pošto jo u njoj bi.o dosta i topova i jmunicije, rnogao se održati i toko, a!i jj jiniao sarno za jodau dan lirane. Prvo mu U aekoliko mai;a poslašo izaslanstva, koja su tražili, ,,da pusti narodno vojn.ko u Bastilju", to zuači drugim riječima, da' »loda tvrdjavu, Neko so vrij rno rijcšavao, iaa so žitvujo, da cijeiu tvrdjavu sa po. jsadom baci u razdub, da jo ne bi prcdao, lali so nikako nijo mogao konačno oulučili, Tako jo prolazilo vrijamo.... protiv Basti« jjo valjalo so čifavo mora namda. U pr»i Vtiah još nijo došlo Uo borbo. Masa »i »«• 'jdlJa dft L|uuay ^pak predati Bartilju,

a ovaj opet gledao jc da što je jtnoguće 'dužo izbjegne otvaranju vatrc na narođ. No. Uajzad posada sa krova Bastiije jspal; jcdan plotun. Nokolicina gradjana padošo mrtvi i ranjeni. Sada jo gnjcv razdiaženc svjotinc dortigao svoj vriiunac. Otvori so stjrašna puščana vatra na Basti ju, kcjom joj naravno nisu mog i muogo nahu« UJtl. uraojanstvo, još neuko rukovanju oružjrm, ncorganizovano i ncdiscip iuovano, borilo so bez ikakvog reda i plana •— svaki jo radio, šta je nalazio za shodno. Da so nijo našlo noltoliko bivših of:« cira i islužer.ih vojnika, ko zna, da 1L bi Bastilja u opšto bila zauzeta. Najzad jo svjetini pošlo za rukom da u prkos mr;. šno topovsko vatro sa kula Bastiljs prcki. nu lanco, kojima jo bio podignut pokrctni most, koji jo vodio preko glavnoga rova. Tako su prodrii u spoljr.o utvr j i ja. Oko pet sati, riješio sc komandant pariskih trupa, Besenval, da podje u pomuć Bi: t : . lji. Poslao jo protiv napadača —• jedan cskadron husaral Karja husari opaziše, koliko su so ogromno maso diglo proliv. Bastiljo, prosto izjaviše, da su došli da so pridruže pariskom narodu, a komajith'r eskadi-ona ncki kap tan ria evoju sr ću jz« nio j« živu glavu tirno što su ga granjani pustili na časnu riječ. Tako j i nekol ko sati bjesuila neravna borl-a. Najzad izrnor . ni i izaureni .veterani i Švajoarci poč • šomimo svoga koiftand;uita nuditi predaju, tiažeći da im so da -siobotbn odlazak. Pri sutni bivši oficiii Elie i HuJin, m raču« najući sa noobuzdanim bljcsom maknite i nodisciplinovane svjctino iiaju časnu ofi« cirsku riječ, da im ne će ništa biti... Mo. stovi se spuštaju, kapijj se oivaraju, pariski gradjani kuijaju u unuirašnjost tvr« djavc, koja jo vjckovima biia strah P Irc. p«t svima. Strašua Bastilja svršilu je svc. je. Stari do Launay zarobljen jo u momen.« u, kado tfi htio som probosti 8vojo» iab.

ijom. Njega i ostalo hranioco Brstilje vodo u opštiDski dom, đa se tamo rij ši q njihovoj sudbini. Uzalud so Elioi Hulin liu. dođa izvršedatuobavc-zu podkr<p je.m časnom rijcčju, Objesna ru.ja lioća da premlali jadno zarobijcnike. Neko’iko vetcr.''« na ’bukvahio su iščcročcna ofl. mabniiih gradjana. Ostalo odbranišo bivši francu. ski gardisti, koji no htjedoše oka-jaU svc« ju vojničku čast. No pred sainim opštii> skiin domom dočvpa ;a rulja staroga do Launay-a, prom’ali ga kamenicama i olvali mu glavu, koja jc poLjedonosno unc« šena u opštinski dom. Posijednja mu je rijcč bila: „Braćo, ubite mo odmab, ne. mojte me dugo mučiti", Oumah sutia dan otpočc-lo jo rušenjo Bastiljo, tako da jo uskoro noslaio i posljednjsg tr.c.a s.rašnetarnnice. Kada sii uvcčo 14. jufa u Ver. saillcsu javjli kralju Louisu XVI. Šta so đogodilo u Parisu, oa uzviknu: ,,Pa to jo pobunal" Na to mu ozhiljnim glasom odgovori vojvoda Liacont: ,,Nij) to po« buna, Vašo Voiičanslvo, vcć p to rovoi ucijal". — Na pmi godišnjicu pada Brstiljo, 14. jula 1790. godino svcčano je m pariskom Marsovom po'ju u prisus'vu i kraljevom i bczbrojno inas« narodn pro« | slavljeno stupanje u snagu novoga usta. va, kao u nelm ruku izmiranjo kra ja i naroda. Ovo jo hio pos'jednji svj tski momenat u životu Louisa XVI. Uskoro jo rovolucija ponovo izbila udvostručcnom' snagom, pa jo on ubrzo izgubio i prij . sto i glavu, —• 1-L jula 1880. godino pr« vi put jo po odluci tadanjo francuske vln. do švečano proslavljen. dan pada Bastijj kao jedini francuski državni i parodni praznik, pa je tako ostalo do danas. To. ga dana priredjuju se u Parisu i cijcioj zemlji vclikc svečanosti. U Parisu ao u sviraa pozorištima daju bosp'atno pr dsta. X* »ft narod, a na jongchampskora polju

obavlja so velika .vojna smotra u pri: u. gtvu predsjcdnika rcpubJike, , » «t f Na juČerašnji uan, 15. ju’a 1291. go. dine umro je u Spsvoru R u đ o 1 f h a b burški, osnivač habsburško v.’adajućo diDastijo i njcdno prvi rimsko-njemački car iz toga doma, koji so poslije dugog bszvlaš. ća (,,intorrognuma"J opst vaspostavjo jnir i red u Njemačkoj. O njegovom Životu i njcgovoj viadavim već je bilo rlječi na ovon; mjostu prilikom godišnj'co njcgc. vog rodjenja (rodjen jo L jnaja 1218. go. dino a izabran za rimsko-njemačkog cata 11273. godine). •—< 15. jula .1410. goidiuo bila so kod gela T a n u c n b c r g a u dam š« njoj istočnoj Pruskoj nedaleko od AlLi> stcina, mjesta, kojo ja loliko pomiujano, i u počelku pvoga rata, krvava hitka iz. medju vojske njema'čkog vitcškog reda pođ komandom Ulrichapl. Jungingona i Polj'akjj pod komandom njihovog kialjaj Jagola. U toj su hitci pob.jedili Eolja. ci, a vojska njemačkog vileškog roda bi'a jo slcoro sva uništona u horbi. — 15. jula 1792. godin« krunisan j) u Fratrk. furfU %a MajnJ posfjednji rfmsko-njemački car, koji jo nosio tu tiluiu —. Franjo II. Kao što smo onomad optt napom<nuli_, Franjo II. so 1804. godino progiasio na« sliednim austrijsldm carem, a poslje o. gnivanja rajnskog savcza pdrekao so ti« tnlo trimskc-njemaČkog cara. •—. 15. jula 1815. gođiu© ukrcao so Napokon na er> gleski brod „Brikrophon", koji ga jj od. v®o u onglesko prir.tamštc Plymoutb, od :. klo jo odvodon u ropstvo na ostivo sv. Jr. lono gdjc umro 5. maja 1821. godino. 15. jula 1831. godino rodjen ja u Bor. linu Ugledni vajaj Rainliold Bogas. U. mro jo 1911. godino. —»‘16. jula 1838, godmo rodjon jo u B®ču znaraetuU vaiar Kftilo K»jj,tlmann. ' — 1

skih ličnosti. On saopštava izvjejlaj- onv versitetskih profcsom, uči.eja, rk lskiK’ nadzoniika, Ijekara, bi\fiih jniuistara, vi.' ših fiagnika, publicista i upravmih činovui.' ka o ekonomskim odnofiajima, narolnom) obrazoranju, zdravstvonom stanju, trgc* vinj, inđustriji l školstvu, uraj inosti, nac, ci, književnosli t štampi, po itičkoj upr:.| vi opštine, sreza i okruga, pajpos'.ijja i', p samim strankaina, njenind vodjaina i tejihovim ciljevima. Mi 6-mo se na pvjP interesantnu knjigu još osvmuti. , ( : == ' —■ J [- O prodaji voća.*) Izvodnja i prodaja v.oća i s tjm skof^ čano dižanjo pčela, te prodaja m®da i vosiia, dvo su privredne grarn-, od kojilj naš seljak a inaliin i lakirn trudom, rnol'j da postign« lepu riobit. Da bi od .voća iniatli šlo višo koristj, treba da po< klonimo višo pažnjo nezi voćaka, da ga na vremo okopavamo i potkrešemo^ čistjmo i trebimo od gada, j r tako nam doneso obilaliji rod. Kod nas u Srhijii so u nekim krajevjrna siabo obraća paž. nja pii branju, držanju i čuvanju jroća za’ prodaju, zbog čega nam izrnakn© ona kc« llst, što nam gotova dodje do ruko. Prvo jo pravL'o za svakog ko vcć4 prodaje, da tako postupa s njirn kod br.> nja i posle, da se ni malo nc ugruva, m liatuče, ne nagnječi, nego da so sa'čuvh zdravo i lepo, da ga jo do posl< tka rnilu Vidcti i okusiti. A baš na to mnogi jaaši ae’jaci i piljaii ne samo đa ni malo n« paze, nego ga i sami jzgruvaju/ da ne može biti gore; a znaju vr'.o do« bro, da svaki nagnj'čeni komad od krof.« nijeg voća na onom mostu pivo pocrni i ti'un« dalje dok ne otrune i on o f što nija ugruvano, te truje truiinom oko sebo i ostalo zdravo yoće. Itazlxirit s«!jak što god raii ok<* voća, ako boie, prebira i odbira, ako slaže i preručuje, ako nosi i vozi, čini’ lo sve s pažnjom, ne žali probav ti svudaj po časak više, samo da sve uradi oi.ako, kaivo hi što boiju ccnu postigao. Muogi : neće da se potrude, da voćo probeiu, pa lepšo i krupnije lepo da naraeste, d i na. pravo volju svakom, da im voće ra'Id kupe, t© tako da đobiju za maoje voća višo paia; a ono iošo i sitnije, da po« trošo kod kuće, da ga i ne nose na pro. daju, jer i onom bo jem cenu pokvari. Naši seijaci nećc mnogo da razbirc«; ju ni za pijaee, ni za vreme 1 način, gdo bi kad i kako svoje voće najboij<4 prođali; nego ga obićno izdajulz šaka’ i nezrelo u nevreme prodaju, što bi im da su vešliji, dva i triput yišo kor!« sti donelo. Naročito slabu pažnju poklapjaju vo< ću naši trgovci sa voćern i piijari, jer oni nećo da znaju nikakva pravila o ki> povanju, držanju i prodaji voća, ma da su radi da šfo veću kori3t dobiju. Naši voćarola trgovci i piljari, bud ugruvano voćo kupe, još.ga i sami pri sva.orn pr « ručivaaiju nemilice izgruvaju. Kad bo to vjše puta čini, obično biva, da ni pole« vina ploda ne oslane zdrava od mnogog preračivanja. Foš'to korpe i koTarice u kojima donesu se.’jaci voće nLu tako sku. pe, mogu iste kad se voće rasproua vratiti. Tako rado voćarski trgovci i u susednoj Monarhiji i to se pokazalo ne samo kao praktično, nego se uštedi i rad oko pre« ručivanja. A naročito so to prcporučujo kao praktično, gdo jo u pitanju veća koli« čina voća. Koliko sam puta glodao u mjmo doba, kako na Savi naši voćari kad dc. nesu voće đeregijama i ladjon), gomilama’ baco u vodu pre nego što ga iznesu na pijacu ma prodaju, jcr je usled nepažnjd pri branju — mnogi što j; još gore, tresu' yoćo •— i tovarenju muogi p!ođ počne da trune. Pa kad im već potrune, da ga' *). Osiavljeno narječje piščc-vo. ,

- Na današnji dan, 16. jula 622 gc dinc prebjegao jo prorok Muhamed jz M« ko u Medinu. Ođ ovoga znamen'tog doca djaja u životu i radu njihovoga prorcL. muslinuuri računaju vrijeme, iao što ra čunaju Hrišćani od rodj nja i i tačnij ohrezivanja Isusa Hrista, — 16. ju!a 1857 gođine urnro je u Parisu uglecini francusk pjesnik Jean Pierrq do Berangcr. Bc ranger je skoio do dan danji ostao j dai od najpopularnijih francuskih lirskih pj snika. Najij<pšo se pjesnie nalazo u njc govoj zbirci „Chansous". Njegove se pj: sme naročito mnogo čitaju po žkoloma n; predavanju francuskog juzika mcdj i f,an cuskom klasičnom liUraturom. — 16. ju Ift 1872. godine rocjon je u Boiju u Nor veškoj znameniti norvcški polarni jspili Vftč Poald A m u n d s e n«

MALI PODLISTAK POSEBNE NOVINE ZA JAPANSKOG PRlJESTOLONASUEDNIKA.f ' .. Od nove godine smije japansk! l>niesto!onasljcdnik, koji je uavršk) 18. godinu, da čita novine ili bolje re? kuci: jedne novine. Sve vijesti i člaiS ci, koji su kao prikladni pronadjeni za prlKtstoJonasIjednlka, bivaju izrezani ji iz tog se sastave posebne novinojj Statnparija se nalazi u ininistarstvu carsko kuće, Za slaganje lijevana sui poscbna lijepo stilizirana siova, a nrf vine se štampaju na jakom japanskom’. papiru. Nije još stalno odtredjeno, da 1P će uovine izlaziti tjedno ili dnevnol Za prvl početak izlaze svatae sedmice jeuauput. Te novine imadu najmanji}’ nakladu na svijetu; — izlaze samo fli ieduora primjerku.

l