Beogradske novine

brlleđa

BEOORADSKE NOVINE

24. jula 1918.

BroJ 198.

lzmedju sporaSvedske. , K6. Stockhoim. 23. iula. jednohi Koyoru, đržanom u Iftersundu, tzjavjo je njhltstjg,r [gtjjn, da se trgovacko utaflžffi_ ue će objelodaniti po želji sporalimjlh' sila. On ppravdava ovu želju ppra^uma. pošto i drugi 61 an ugovora

Ali ko đftlias od prishilica sporaau.La OCektije poraz Njcmačk'c 1 pol>j du Englc« ekc, tftj hoi*e i uspostavu moskovskog unperijalizma i konačnu propast R'umunj« skc. Nju bi poraz Njciua<'ko na zap idu pii« jporao, da svojo trapc iz Rusijc i l'krr. jino povuče, Posljeđipa hi bila, da Ju 8« cJementi starog impeiijalizma, kioji ne jnc'. gu zaboraviti Njcm;:čkOj laskornadanjo JRiusijc, opet konsolidovali 'i Ucinili, da

da kaže SVOju riječ obzirotri na uskrsn« moskov'sko gospddslvo. Onda bi j za Besarabiju i Rumunjsku uda.io pc. I eljcdnji čas. Zalo mora RumUnj.-ka nasto'. | jati, đa ofiet zadobijo povjcrenje Njeinač. ] kc, kbja jo u kavpatskim klancima zsdiža| la nisku bujicu i RumUnjsk'u spasla o:l i toga, da sc utopi.

javljivanfč, pošto on vodi rat. '/ vs^y Sa Balkana. - BUOARSKA. ,0 pitanju mirp v>ii ,,RadikaV‘ pvo: 0 pitanju mii-a sad se guyo:i r na gtcani protivnika, gdjc so do s;id samo govorilu o borbi do kraja, do konačn - pp. bjcde. Ali zahtjcv spo.a/.umnih sjla Upupcn Njemačkoj i četvornom saVjZu, da ‘jOtti izneso svoje miiovpc uslove u kbi> krc-tnom obiiku, po scb jc smctnja da se 'do mira do’dje pulcm sporazum.i, jer so tjme ne poistnpa podjcduako si obim s'.rv« juuna. Du sporazumnog mira dočićcmo iek 'pnda, kad sporazumnc s le izjavc gotovogj, jđa stnjH- liiln u javpe i i tajno pjegovore, u kojiina «’» se p:ema stranama podjeđnakb postujjati. Čctvonii savez je m to već c. davna dao svoj prislanak. Ustaj • dakie, Ua to jo.š isto i pio.ivmci učinc, i trk onda ćc se moći misUli o tonie, da se zv Obo stranc postignc jiodjcdjialc, pravičaf! i častan mir. << ,,Dncvnik“ vcli o govuumaAVib Spua i ( burchila povcdotu p osk.vc iaincrikaiisko nezovisnosti, da su o i atcntat proliv miia, fito sc poipuuo ob. jašnjava ubislvom njcmačkog posla .ikn u Moskvi. Sporazum svim sndstvirna teži Za tim, da Rn-ijti (kiiiovo uvnč - u lat, ili U Bajinauju niku da slvaia. jein kaotč ih prilika na isloku vt-že jcdan dia lijemaćke Uuag-: za tamošnji front. Činjenica, š'.O Wilson zalitijcva ostvarcirc usiova, koj • ja on postavio, prije uost'ip n> mira, prida. jo to.ne karaktcr jrdnog ultiinalniiia, inače

Grad i okolica Dnevui kalcudar 1) a n a s je srijeda 24. jula, po starom 11. jula. — Rlmokatolici: Kristlna dj; pravoslavni: Muč. Eufimija. Kincmatografi: C. i k. vojni ki" ncmatograf u Kralja Mitana ulld br. 56 (Koioscum): U 6 satl poslije podne predstava za vojnikc, a ti 8-30 satl nveče prcdstava /.a časnikc uz pratnju garnizouske muzike. — C. i kr. g r adjanskl k i n o na Terazijama br. 27 (Paris): U 6 sati posllje podnc i u 8 sati uvečeopSte prcdstave. (Posljednja uz pratnju vojne imizike 409. etapnog batalljuna). Bcog/adski orfcuin u Ijelnoj pozotnlci vbašta ,,HoteITakova“ nalcrazijarna): Počctak prcdstave u 8'30 sati uveče. Noćna služba u Ijckarnama: Od 21. do pključivo 27. juta 1918. vržiće noćnu službti u Bcogradu ove ljckarnc (apotekc): Dr. 1‘anič. Saborna ul. 77, Dclini Kncz Mihajlova ul. 1, Nikolič, Bitoljska nlica 2, Protič, Kralj Milanova ni. 8/. Traže sc porodice. Porodice ovilt urnrlili ratnih zarobIjenika i inteniirauih treba da se jave sudskom odjelenju opštine gra-da Bcograda, radi izvjesnog važno« saopštenja: 1. Milije 11 i e a; 2. Stevana Fratrceza; i 3. Miiutina Stanaćevića. (iostovanje bečke pnčke opere u Beo-

bi on to ririovc posdavio kao osnovu zi vodjeujo piogovora o mirii. Mir, kalmv s|^>7)Mf' fa ,, 11 ' jaziimne sila hoće onc ii" ćc postii i Nje* i l Siiiiocuja izvcdba >,H o f f m a n n o ički ua.od i njogo l sav.-zoic: e č« ni-Vjj/h P r i e a“ tnorala je svakoga zado

mačk i kad izvišhi sa iioubislvo, koje sj O a/iim od njih zahtijeva. ,,Nci-crpniin sud-ti ijna'* spoiazimi« narodi čelvornog savc. 55 a staviće u suprot svojn ncpotcdebivii . voljll do pobji'de. RUMUN.ISKA. R ii in u i j s ko spozaaLj . 1J ! u- , .ffunjskoj s" hga.no do’.nži ilo slanov'.-ta, ! koje jc zoaiija trcbala zauzeti pr jJiego I se uvali'a u svujti ratuu pu-lolov'.nu., Mom e u t u 1’' piše: Ruiuuujska bi morala b'auslovno ići sa srcdi<Jijin vlasiia, dv l>i sc na prvom mjesiu osvfc’fda zl tu ku j jzdajtl od (B78. godim, a l da bi sc uki nila opasuosti, đa po.stuie vizal a drž . , va Rusije, što lii ruškim zauzcčcni t’ar. j grada bilo lieizostavno. Uzro I ( voga vala su U grabl j i vosti Rusije i lir. gleske. Jedi.a ođ ovih svjetskih drž.,« va, Rusija, čija jo cJrspa!izivna, j<»‘!• ik.i ugrožavali Ilimmnjsku m posicdno, sad j« razbijena, i od te sc stiaac nc tr ba , bojati nikakve opasnosti. Ostaje još eii. glesko svjct- ko gosji«)dstv<>. Kad b: tv. gleskoj usjijclo, da svoje gosporbtvo na tnoru odiži i Njciuačku iz’đvoji ol svjc!. skc trgovi o, ouda bi liiui imal i ti^ijc i i Rurivimjska; Onda bi njeinačka s:ivč na <> nergija i suviŠau k pital mo a’i scbi krčiti putcve pic na is olm, i u Run iv jskoj

voljiti. Hoffmanna je s puno glasu i temperamenta pjevao g. P a c h e r i ustrajao u ovoj teškoj partiji sve do konca. Njegove ijubovce pjevale su naizmjence; Olirnpiju gdjica Wagsclial. Juliju gdja B a u m i Arito-niju gdjica U e r h a r d natječući se, koja će preciznije izraditi igru i pjcsmu ovili nada sve interesantnih Offeubachoviii figtira. Osobito jc uspio g. H agen ti svojoj mefistofelskoj roli Kopclinsa i dra Mirakula. Svi su pjevuči i pjevaeiee nastoiali da očuvaju mističnost sadržaju i čistoću mivzike. Bcčka pučka opera dobiva sve više simpatija u publici. koja jc dosad redovno na'i>unila kuću. — Večcras omiljela Vcrdijeva opera ijubavi i bola „Traviata". ii kojoj će glavnu uiogu pjevati gdjica Ocrhard. Sutra ćc se davati kao peta prcdstava ,,F a u s t“, opera u 4 čina od Ch. O o u n o d a. Mlacii jiinak. Rrckjučtj jodi.c u Zeiuao dogodio rijcdak, ;di i uirjiv ;1 č'j. J dan časnik 31. pješačkog p; k:i, koji j taino u garaizoaii, k'upa.i se u Dimavu jz .an kupatiia. I ako doiav plivač, časi i: j. liio u ojiasnosii (la >■ udav , jo: ga bi , uhvaiio gič u objo ruke, ali mu u lom j<da:i 1 ’•

— r - - . , - t —, togodišnji đje&ik piitekr.o u pomoć. Ou bi so osj« io ekoi o nski priti.-a * l . Za o se ' je časnika izvuk'ao na obalu l sa ontsv jeSvjefsko gos|;odst\o Engk- ke, taj drug! ' šćcnini ućinio prvi pokus za vjuilaćko dicariznm na (liugo:n kra u kOntin" 4', rnr. sanjo, što jc imalo i uspjoha. Uvo hrabro ra nklouiti sa s\ i ti. Samo ondi «.• mo.'i 1 i odvažno djelo jednog dječaka izi: v;i o evropski narodi uživali svoju slo' oćhi. | je opšte divljnnje.

Koncert na Kalemegdanu. Koiiccrf, kOji je jnoilog četvr.ka odrfcm na Kalemegdanu, izazvao jc vciiki j odziv. Ako posluži vrijeme, ko:u<rl ćc so . Bulra, u č'.tvrtak 25. ov. mj., p niovhi. Ulaznica jo od osobe 1 krima, za vojnike j od luucdjiika na nižc i djc u 50 h l ra. C. i k. vojni klno. Na veoerašnjoj predstavi za časnike prikazaće se ponovo 'nov' pjogram. Prvi je film drama od. tri čina s predigro-m pod naslovom: „Moj život za n j e g-e v“. U glavnoj ulozi je slavna filmska glumica Marija Carmi. Drugi je film vesela igra pod* nasiovom: ,,B r a k i z n e v o 1 j e“. Ve. čeri na terasi kina pravo ie uživanje, jer sc ujedno prisustvuje i odličnom koncertu. (jradjansko kupatjlo na SavL Opština grdtda Bcograda otvorila je u svojoj režiji i ove godine kupatilo na Satvi i s k 1 j u č i v o s a in o z a g r a d j a n s k a 1 i c a. Kupatilo se nalazi blizu ,,Qasare“, preko puta ,,Q ospodarskc m e h a n e“. Po*sljednja tramvajska. stanica za odlazak na kupanjc je ,,Qospodarska liiehana**. Kupatilo itna 3 basena i to: dva za plivačc i neplivače muške i jedan za ženske osobe. Osim toga iina i zasebne kabiue i izlazak za slobodmt straiiu rijcke. Za težc bolesnike, kao i ranjava. lica, koja se ne mogn kupati u basenirna, postoje i zasebne kabine. Kupanje počinie izjutra u 6 sati i traje do S sati uveče. Kupauje sa svlačenjem I oblačenjem traje najviše jedan sat, preko toga vremena nc može se niko i pod nikakvim izgovororn zadržavati. Kupanje van basena u slobodnoj Savi dozvoljeno je samo dobrim pHvžtt. čima i na vlastitu odgovornost. Kupatilo ne raspolaže rubljem, te je svaki posjctilac dužan sa sobom nositi svoje rublje za kupanje. Svaki iposjetilac dužan je takodje brinuti se o sigurnosti svoga odijeia, novaca i adidjara. KupaJišna uprava nc odgovara sa njihov nestanak. Pri ulasku u sam basen ili zasebnu kabinu posjetilac mora poslugi predati kupljenu kartu radi eviđencije i kontrole. l'aksa za kupanje je propisana samo 30 helcra od oso>be bez raziike. Istorijski kalendar. Na današnji >dan, 24. jtda 1759 go. d.no, rodjcn jo. kao sin kralja Viktoia A. tnadeja III. sardinski kraij Viktor Eni;» npe! !. Kao piinc nosio j« titulu v oj v o d e od Aoste, koji i danas no l jelau ikI braćo talijanskog kralju. 178J. g"d n • ožc. ni < s« princczoin Tc.o.:o n, _ćcrko n nid. vojvode Fcrdinanda. 1792. godine pr 'd.užio se austrijsko-pruMkoni savczu prbtiv iram uske ropublike, a'i nijo mogao z.ojcvali većih uspjeha .protiv Francu/a Ka. da je 1790. godinc toriusjri dvor počo> pie. govarati sa gcneraloin, .Bonapartonfi, ViKtor Einauii'l se pflvufap u juž :u itiliju. Kada jo 1802. godii o ubd.kovao njogov stariji brot, Ka'io Emauuol II., đošao jo \ iktor Eiiiami-I 11 a p'.ijmt", a’i poš o j« Fiancuska anek-ovala lc ipn ni d o sardinske kraljevinc, lo inu j- oslalo snno os!r. vo Sardinija, po kojoinu sc l zvaia ova ’država, koja je docuijo okupiia oSo seb* svo lalijanske [jolcrajinc. Pnriskiin mironr od 1811. godinc viaćeni su Viktonr Enianuelu Picmont, Nica l pola S.ivoje, dok je druga polovina Savoje oila'a FrancLskoj. Po. slijo dmgc, stodncvne Napoborovo. vl:u daviiu- pak, bvčk; j« kongies vrafio Viktc. ra Emami' Iu i drugi c'i > Savoj«-, a uvc. ćao jo ujegovu dižavu još i Genovom.

KraJj Viktor Eniftiiue! I. bio je fe»o covjck vrlo dobar i plemejiP, ali je bio prclcc« mjemo konzcrvativan. Kada jc 182!. go. đine izbila revolucija, nijo s<v Biogao okllučiti, da svojoj zeinlji da ustuv, već* je ab. dikovao u korist svoga brat c Ka li, l<« licon. — 24. jula 1783. godino rodjcn jo u Caracasu, đanas gtavnon gradu jp^jioameričkc' lepublike Venczue’e S :• mon Bolivar, koji j>; poveo borbu za nezavisnost jufino.amcričkiii šp n'oiskih kolonija i poslije uspješrog ustanka za. snovao Veći đio današnjih južro-amerifkih republika. 0 njegovom ž.'volu bi'o jo već govora na ovoiu mjeslu piiiikom go. dišnjico njegovo smrli (umro j • 10. d'cembra 1830. godine). — 24. juJa 1832. godine rođjoa je u VillciT.'.’ott risu 8uvc.il francuski knjižcvnik (| isac ,,Grofa Mon. tc.Christo**, „Triju Muskc.ara ‘ itd.) Al ksandar Duinas (izg. Dima) otac, kako ga zovu za razliku od njegovog sim rcmansijera i čuvoaog dramatičara (pisca „Gospodje sa kamelijama") Aleldsandra Durnasa sina. 0 obojia v ć je bila govora na ovom mjestu. —• 24. jula 1910. godi' o u Londonn hemičar W i 11 i a m R a rn s a y. Kažnjeni rasipači vodc. Uprkos tolikih oponienu da sc s pijaćom vodoin štcdi i da se svaki pridržava propisa o potrošnji vode, ima joŠ dosta nesavjcsnih gradjana, koji sc o sve tc opomenc oglušuju, te svojim protivnim radom, rasipanjcm vode, dovode i innoge ncvine do odgovomosti. Sa zadovol.istvon) se može reči, đa je broj tih prcstupnika prilično Opao, ali če za to nadzorna viast i daije najstrožije motriti, da sc propisi o potrošnji vode najtačnije održavaju. Zbog rasipanja vode je ponovo kažnjen fzvjestan broj ličnosti. Sa 100 kruna noveano kažnjeni s«: Katarina Diinitrijević, Rahila Ranojević, Qjorgjc Vukomirović, Zorka N i k o! i č i Anka Kovačević; sa 200 kruna: Vasiiije Stanisavljević i Kristina T r i f u n o v i ć; i najzad s 500 krima: Sofija Zorič. Milivoj Jovanović i Agnija D i n i ć. Dnevne vijesti Dozvola preporučenih pošiljki u zaposjednute krajeve Italije. Na osnoini či. 1L na:cdbe od 15 apTla 1918. o pošlatiskc'-bzojavjioj siuzbi dozvoljoao jeotpic.nauje pr> poručen li p i« vatuih pisama u uautrašujem poš a skorn saoluaćaju zaposjcđuutihh k-ajeva it I « je, kao i u saobraćaju sa Austrijorn, Uga . skom, Bosnom i He.cegoviuoAi . e. i k zaposjednutim podračjom u Poijsko;, S> biji, Cmoj G*o:x l Albaaiji, uz ov po. godlv't 1. Pi'inianjo i odašiljarj: p e t c« račenih pisuma povje «uo je u •/. pos.r đnutim krajevima ftaiije svima c api i n po. fitauskim n.vll-šlviira I. lazreda. 2. Rr . poiučiti so mflgu sve đozvolje. e vr t ] ifemcnih poštanskiti jKJšibki (pisma, dc« pisno karlo, must.c robe) izaziii ajuć noviue, koje se šalju p) snižcnoj i.oviivloj tarifi. 3. Rrcporačeao priVatiK- po iljk' moraju so u zaposjcduutim k a'e i na R » lijo predati na po'lu otvotcnc. 4. Pri> poručeno po.kiljk'! podležu opfitiin odrcd. bama Za o'prc-.nanjc, ka.j i obične pofiiF. kcistcvrste. o.Adnso mnrajubi i lKpisaae mast.ilom, mastiljavom ]i-a!jk<'m, š'aui. po:n ili pisaćom n a'i uun. li Pofiil.k • sa šifrovanom adie.-om nc inogu se pr,-pbrač*ti. 7. Dodavanj« hartija oJ vrije'dnosl' ili gc. tovog novca zabranjeno je. Ako se ova. kvo fita nadjo u posiljfeuna, vratić' sc s po il ( ka;ra zajetluo pre iava-.fu p so. a 8 Zaduživanjc pon/.c’a (doj.l.de, Nachnaiiuuri, hitna dostavljanja, dos'avijanju u ,sopstvci.e riike" i povralni roc -(Isi za gacl so uo odobravaju. Taksa za p epon.'k'u i >

BOfli 25 hcioia (27 santima), l mora jkcdmah sa taksom za otprcrnu plali i pri prcdavanju pismn. 9. Doslavlj-mje p 'po‘ rač^iih pistona no ć« 8? u ziposj'dnu. (oiu jiodračju Italije vrfiii. Prisp ee p e. por»C''He pi^iljke avi?i ar« s« i/.dav; ojem rocepisa adresantu, uk"l:ko jo Ho-tivr.a služba nredje. a. Taks* za avi/u iz v a*5 Jn-lera (t> santinia). 10 I! sluč;iju, da s« p ej;o učc o p stno izgubi — izuzev i višu silu (ln’tlvr© Gewn.lt) — isplatić; se iKJŠiljaoeu ili (ako ou naredi) p:i:nao(;iiw ođštcta do K 50. - (52 liie 05 cent ). 11*. Rok za roklamacije iznosi G »ijts ci od dona prcdaje poš.ljke. Afeo ovaj iok p o -j", gvibi se piavo na odšfctu. Privremcno poštansko i tclegrafsko utanačcn.ie s Rumunjskom. v Riununjski minstarski savjet je o svojoj sjednici od 3. maja 1918. odobrio utanačenje, sklopljeno 10. aprila 1918. i odnostće se na saobraćaj izmedju c. i k. oku>pacionii] područja u Poljskoj, Srbiji, Crnoj Oori i Albaniji s jedne i rumunjskog područja s druge strane. Dotični poštanski saobraćaj otpočco je u rečenim poštanskim podrucijama 1. jula 1918. Ponovno uspostavIjen.ie poštanskog prometa nekolikih poštanskih ureda u Galiclji. U fjaiiciji su otpočcli ponovo da primaju i otpravijaju poštanski tiredi: Dzu’iniaczka obična pisma i preporučcne pošiljke; Lopatyn novčana pisma, doznačnice, poštanske štedioničke ulogc i pakete; Toki paketni proinet; Dora i Rabka 2, pisma ukijučivo preporučene pošiljke, a drugoimenovani ured još novčana pisma, poštanske doznačnice i poštansko-štedioničke u!oge; Tokl novčana pisma, poštansko doznačnice i poštanskc štedioničke uloge. Dopis iz unutrašnjosti. Valjevo. (Oprošiaj s beogradskiiii glujticiiua). I’išu nam iz Valjcva: Dnc J9 ov. mj. ostavilo nas j > vrijedno LoogiaJ. sko diu-lvo Naroduih dobroivomih j.rećb stava. Ma da jo b.'la zikazana ka> p',;« sJjednja p. eJstava lc, riza Sndtrmannov© „Casti", jpak s« diu.Hvo Jl1> nanioli 1, da pridoda još j-<Jiio umjvtničko v«; e. Bila je to Vc-clinoAć va seoska koned ja „Djido‘‘, u kojem su nas bcograd.-ki giumci npiavo razdragal'i svojom igion I ki'ar« nim naiodnim pjevaujem. Osin 'toga ulogc gdje Stokić, Rucović, AiTenovi' i Su> janovjć, a naročito gg. Stanoj;vića, Spa« sića, Gošića l R !kića toiiko su O-.-v"jiI<■ inibiiku, <!;t su izazval' pljc.sak na o.vo« l'ciKij sceni. Maksitn g. BTkića Lio j<‘ osobilo ko:riičuo izradjcn; rijemu su ae piiif<li!c o pravoni snisJu rijefi ovacij« i posiije preJs'av. Sutradau j ■ l>l!a pod. vearim neJjo'n a picđ Ijctnom pozomicom zajojnifka oju'ošiajua vcčera, koju su bcogradskim gostima piireJili Valjevčani sa svojim pićdsjelnifcom o s in ■ in č lii', a kojoj su prisustvovali voj. l i Tipravi:. čirioviri« i. Tefikh srca rastali smo se s nafiim diagim go.s ima, ali i s na'om: 'do viđjenja na zimul U Pocerini, (Dopis s puta). i’io. log puta satn vam d.vj uekoliko crU sa pula od B ograda cio Šapca. IJ, ktalko sam vam rckao o Šapeu, k"ji ji na mone ostavio ulisak a koj ge dobije da so oJmah potom izgubi. I bd o.og trcnulka, kuda sam s.upio u nj-.-gi ji >aih mislio: što pro samo da podjem tHioiiv sdu tamo pod f'erom, gde svo dnigoja« čijo i gdc nua muogo vifie draži za ilic-oc. Jcr ecio, tako se bar mcui Čiul, jma n čet

I to gu jc bolclo. Ali tcšio sc. Moji će biti jaki, umcče sc uzdići iz srodinc u kojoj su i izđržaće. I toga je umirivalo. Okrepljavaio jnu jc duh i telo za napore, kojc mti na putu predstoje. A vcra u stant žeuu, koju je sa svojima ostavro, ispunjavala ga jc nadom. Ona je stara i sainohrana, bez ikoga svoga, kao šio če biti i moji. Oni ćc nju 'poštovati i slnšati, a ona ćc njima u nevolji pomoći. Misiio jc: gtar.i jc duša. ne može biti pakosna i scbiČna. Ako im nećc šta od svoga dati, zalsta i,m ncčc od njlhovoga cduzcti. Bio jc dobar, pa jc i drugima vcrovao. A ona jc naučita biti na usnama slatka, on jc nijc poznavao i bio je srctan, da jc tijn kod svojili ostavio, a nije znao da čc ona biU što i kukavičić u tudjem gnezdu sirotih ptičica, a koji ćc sc iW njiliov račun hraniti i odgajiti. Ali ko svc možc u naprcd znati i prcdvideti. Za njega jc to bila velika utclia, da jc nckoga kod svojili ostavio; to ga je držalo, da jc mogao na kobnomc putu isirajati. On nijc nrogao ni to znati, nia da jc trcbao da zna, da ćc njn i njezini napustiti i to u najkritičnijem trenutku, i ako je oua sa svojom dccom radi njili (ii i došku Otišlc su. jer se više nisu mogle ttađati ugodiiom životn kod nje. A sve su radi toga i došle k‘ njoj. Ona kad se vide oslavljeiiora od svih i svakoga, poniiri sc s«a sudbiii«>in, prigrii decu jačc sebi, trudeći se da ini na časan načm pribavi koji lepši i boijj zjdogaj.

Pošto’vala jc staru, kod nje ostavljenu žcnu kao majjvii i ako to ona nijc zasluživala. Ipak sc tcšila mišlju na Boga, da on svc vidi, i da će učinjeno dobro, iriakar i u vodu baocno, isplivati. 1 tako jc živcla. Ode jc šta mogla učiniti. činila je rado i od srca, nc tražeći ui platc iii zahvaluošti. A dau se nizao za danom, kakav jcdan takav drugi, puui samo tugom i očajein. Od njili koji su izbcgli, nikakvoga. glasa a vesti sve strašnijc su im stizalc. Raspoložcnjc im jc bivalo iz dana u dan svc mračnijc. a rnisli sve tužnijc i turobnije. Tako su i Božič dočekali, taj svetli praznik Hristova rodjenja, kome sc svi raduju, i koji treba da svima radost u srce uncsc. A njima, šta li ee on njima doneti? Donećc im još*veću tugu, još vcči jad i oč;ij u vcć ojadjenu i ucvcljenu dušu. • Da li su sc mogli radovati, da li su imali čemu da se raduju. Jcr pćred tuge, koju su oscčali za izgubljenom otadžbinom ( bola, što su daicko od svojih .rnilih, još se i briga ugnjczdila u dušc njihovc. Borba opstanka u životu uastajala je a da li će joj biti dorasli; da li neće u toj borbi podleći i upropastiti se. Ne, neće. Napori će biti veliki. Sa velikitn teškočama i iskušenjima imaće se boriti, ali će Božjom pomoći izdržati i istrajati... Sntra je već svetli praznik. a oni šta imaju? Ta korica liieba i šaka pasuija još se i moglc naći, a šta im drugo i treba do zalogaja da život održe, dok im sc njihovi mili iz tudje zemlje ne vrate.

A!i oaui je ipa-k bila rada da decu, makar jabukom i šakom oraha, oiiraduje. Dasias jc badnje vcčc, a ona ncćc imati šta da da dcci, jcr u varoš od ros!a ncče nioći otići. 1 zamoli staru žeuu da ona ode. — Pa zaboga, to nije daleko, sve ga nekoliko stotina koračaji, jer ja bih otišla, ali posla imara nmogo pa nc ni'Ogu da ga ostavim. Ali jc ona odbi, nc htede. i ako je ranijc svaiki dau, po kiši i snegu, pešačila i po dva kilometra, da bi otišla do svo-je 'prijateljicc i sa .ljome bi na dugačko i na širolco pretrosuia dnevne dogadjaje. Ona stegnu srce i ućuta. Dok se Ču kucanjc 11 a vratima I dok pna još ne beše stig'a ni da cdgovori ,,s!obo<ino“ a kamo li da ih dtvori — vrata se širom otvoriše, ua njima se pojavi čovek, srednjega rasta, prosed, sa simpatiČnim licem i dobroćudnim osmchom u očinia; ali u neprijateljskoj uniformi i sa redcm ordcnja iu prsima. Pridje k‘ njoj, koja je još kao okamenjena stajala. Pozdravi je sa puno poštovanja i pruži joj poveču kotaricu punu jaja i paklu čokolađe, govorcći joj: — Donesoh, gospo>djo, vašiin malhn da im što za sutrašnji praznik spremite, kako bi sc sirota dečica bar čemu obradovala. Oovoreći to spusti kotaricu i paket na sto. Ali kako ona ništa ne odgovori, on se okrete njoj, pogleda je i vide je, kako se sa široko otvorenim zenicama od bola zagledala u zid. na kome je stajala karta sa niHom joj ali potlačenom otadžbinom. Suze su joj se slevale niz poble-

dclo lice, i ona je u mvpaćenom od teških borbi — niožda — mislila: — Zar ou, neprijatelj, dolazi mi i Božićnje poklonc donosi! Zar on hoće i može đa mi raaost dcci učini? Zar on, neprijatelj, iina saučešća u tmzi što su mi deca bez oca i št« patc bez roditelja, koji jc daleko! Zar on, ncprijatcij, tudjin mcni i mojoj dcci, zar da oh ima l>ola za naš bol> zar da on ima saučešča za našu ža(ost? Zar da on ima srca za moju siročad, kad žena koja mi je iia mesto inatcre ostavljcna i koja se hrani zalogajima mojc decc ue litcdc to učiniti i ne htedc otići da mi za mojili >poslcdnjih nekoliko groša kojc još u džcpu imam, kupi šta, čimc ću ja dccu moći zaJagali i utišavati, k.ad mi sc vcčeras i sutra budu rasplakala, sećajući se oca. A ona nc litcde, šzgovarajući. se umorom, a nije umorna, a i od čega bi bila. Ncgo uc Iitcdc, jcr sc bojala, da i ona koju paru nc potroši iz svoga dubokoga džepa ili iz koga ušivenoga zamotuljka... A sad da od njcga neprija>tclja primi, koji joj dolazi i uz molbu donosi pcJđone govoreći joj: 1 . — Uzmite gospodjo. Ja znani šta su deca, jer ili i sam imatn. I ja-ću večerašnje veče provesti dalcko od njih, istina nialo drukčijc ncgo otac vaših malili, ali verujte mi, da me ipak srcc boli, što sam daleko od njih. A kad vide kako ona glcda njegovu utiiformu i krstovc, koji mu se na grudima blistaju, — on razumedc šta se u njenoni srcu dogadja i šapnu. — Nemojte me kao neprijateljg gledati. ja poštujem vaš bol, ali sain i ja sanio vojnik te kao takav jeda« mali

delić ovc ogrotiine mašinerije, što s<* \"ojskom zove. — Uzmitc, gospodjo, poklon, kojl vam daiem iz čistoga srca i za Ijubav. sutrašnjcg svctloga praznika, pomiri« nio sc. Nc dajte, da vam mržnja prema ncprijatelju i u ovc svetle časove trujo dušu, sclite se da smo smrtni i da nairt vaJja svima umreti. Uznrite, ali ne kao milost poi>cdioca pobcdjcnom, ncgo kao dar prijatelja prijatclju. Ona mu pridje, Iitela mu jc štc reći. htcla mu je objasniti, ali nijo mogla. Sa,mo je skupljenim rtikama J tužnim tMJgicdoin uprtim u njega šaputala: — Oprostite mi. ali ja od vas ništa nc mogu priiniti. Uzinite vaš poklon i dajte drugoj, koja ćc ga sa zahvalnošču uzeti. Ne ljutite se, jer ja nije da ueću, već nc mogu da ga zadržim. Ali on se naljuti: — Dcec radi salomite ponos, decc radi primitc pcklon, odavno otia nisn hnaJa prijatnoga zalogaja, to nije greli, nije izdaja prema otadžbini, ako ga uzmete. Ona je samo šapatom ponavljal? dok jc zgrčene prste grčevito lomila. — Ne, ne mogu, oprostite mi uvTe« du. aJi ja nc mogu. On još lTekoliko trenutaka postoja, ZAthn uze kotaricu i paket i odc iz son be ćuteći, čak ni zbogom ne litede rećfe Suinrak se spusti već odavno kad je ona sa posiom bila gotova. I sedeći u mraku ne paleći Iampe radi uštede u gasu, držala je dečicu na krihi. (Svršiće se.)