Beogradske opštinske novine

није дочекала да ме види у б љој срећи. У млндости ја сам њој туге задавао, а сад не могу ни ни да ју утешим. Ја незеам данас ни где су кости зњене, јер онда бејвх и сувише сиротан да место за гроб платим. И опет, ја сам њој млого дужан Од ље сам ваучио — у њеном сам млеку посисао — да ценим и љубим нрошлост и све оне којихданас нема... Па како бих се таквој мајци могао и одужити! Ничим доиста ако не овим — апелом за права нага^х жена и матера,/ (Наставиће се).

ПОДЛИСТАК

СРБХ У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ .> НАПИСАО С е е и е Таљандије ЧЕТВРТИ ДЕО Милош Сбренови! кнез Срба 1У Саорост Махмудова дч изврши акврмансну коквенцију. — РуеУја објаељјЈв рат Турској 26 ог аирила 1828. — 3 јузеИв В >рне 14 октобра. — Поход од 1829. — Руси ареко Балкана. — Паника у дииломациуи. — Једренски м^р. ЏА сеитембра*1829.) — Погитика Милошева: ослабљепе и одржање турске царевине. — Последицч једренског мира. — Забуна Милогиева између иријатеља и неаријатеља Орбије. Он изиграва све чротивне му комбинације. — Потврда Милогиа ОбреновиЛа за наследног кнеза Србије од стране султаш, М 1хмуда. — Тридесети новембар 1830 год. (Наставак.) Депутати се вратише из Царпграда 25 ееитембра 1830. са хатишерифом који регулише ствари Србије и бератом, или иарском дипломом који даваше Милошу кнежевеку инвеотигуру. Оба акта имаве да иреда Милошу г.аша и мола београдски поеле јжвног нрочитања. Милога је желио да сам дапа читања буде нар* дни празни.к, а у то име одреди се 30 ти новембар, као даи, „када је Карађорђе 1806 узео Београд, а и дан Светог Андрије патрона Србије под етарим краљевима". Све оп штине буду позване д а пошљу своје заетупнике, Милош, који за неклх дееет година не беше ногом крочио у ва рош уђе 29 ог у Веоград са сја^ном пратњом под усклицима народ?. Српски војници згузеше каније које дон^е бе^у чували туреки шиљбоци. Доглаввик паше изађе кнезу на сусрет читаву миљу од Београда; на, по што га је поздравио у име евог госнодара, он га допрати до конака, где га опет син везиров дочека и узенгију му придржа! Доиста, ако изузмемо јуначке пееме о Краљевићу

Марку, никада такве почаети нису турске влаоти раји одавале. Суара дан, 30 новембар, огромна маеа света, која беше дсшла и? свију крајева Србије, еле.не се око једног велиаог павиљона у пољу подигнутог. И ту Махмудов изаслакик, Хусејин-паша, у пратњи моле, туреких веледоетЈЈника и свију месних првака, а нред кнезом Срба у сридини својих, прочита акт» светим потписом снабдевена.*) Први прочитани акт (хатишериф) почињао се овако: „СултанМахмуд-Хан, син сулгана Абдул-Хамид-Хана вечно победоносни наређује да се ово взврши: „Угов р закључен између моје Блистателне Порте и Русвје, односећи се на извршење акерманске конвеције стипулише: да с<з Порта има споразумети са српском депугацијом у Дариграду у пзтању интереса Србије, имено, да ће јој признати слободу вероисновеаи и унутарњу самоуправу, присаједињење одцепљевих округа, одредбу данка, управу н&д спахијским и другим добрима турским, дозволу путовања са својим рођеним пасошима, и право иодизања школа, болница и штамаарија. Даље, да ће забранити Т'-рцима да се насељчвају у Србији (гарнизоне по градовима изуаев) и признати Србима право да на извесган начин буду заступљени у Цариграду, али тако да то не буде на уштрб поданнчка им качества." ,,По што је народ српски доказао евоју верност према мојој Блистателној Порти, он ужива и моју царску благонаклоност, и јахоћу дадам умесна и пр&вична задово љења његовам нотраживењима у цељибоље унугарње безбедносги." „Дакле, споразумно са српсвим депутатима решено је следеће : 1 о, да речени (српски) народ има потпуну слободу бо^ослужења у својвм црквама, 2-о, да се кнез Мил ;гп Обреновић,— по сили царске дипломе коју он добија у награду за његову верност мојој Блистателној Порти — потврђује у кнежевску му досгојавству над српским народом, као и ца ово достојанство остаје наследно у Његовој фјмилијл, З е, Он (анез Милога) ће и даље упразљат« увутарњим пословима Србије у вме моје Влистателае Порте а у договвру са скупштииом српских првака". • . . . . И тако, у двадесет и четири тачке, хатишериФ Махмудов одређује права српског народа, после чзга, обраћајући се паши и моли београдском, султан додаје : „ви ћсте аоступита како ваа заиоведам; па но што обшаните овај уавишеаи Ферман и заведете т акта ^шкеме' 1 Беогада нредаћете га кнезу Милогау Обреновићу на чување." За тим се прочнта „ берат и који даје инзеети-уру Милошу, „ томе владају&ем кнезу сраском, томе узоратом иредставнику честитих Хришћана, чија је мудрост, аоштење и оданост Блистатвлној Порти аозната делом с вету. и . Даље се вели вако, саобразно хатишериФу од 29 Августа 1830 ово достојанство кнеза српско^ остаје Милошу до иека *) Реч , хати -шериф" 8начи , свети или благословени потпис. То је својеручни потпис султановова кога долачи Формула „да се ово изврши"\ Акта која имају овај иотггас взву се „хчтишериФи"; док друга, који носе само печат султанов аову се „ фермани". Хатишриви су неопозовна а&та, а Фермани &оји произлазе од ,,Бл«ста,телне Порте" од великог вевира ; .у султаново име' могу се ио озват-.