Beogradske opštinske novine

БРОЈ 20

1 БЕОГРАДУ ВЕДЕЉА 17 МАЈА 1бб7 ГОДИНЕ.

ГОД. VI

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ Н0ВИ1Е

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТАВАКУ ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : НА ГОДИНУ 6 ДИН. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ 8А СТРДНЕ ЗЕМЉВ НА ГОДИНУ . . 9 ДИН.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Цена је огдасима 6 дин. пара од врсте. Претплату ваља слати уаутницом на оиштин■ [ ски суд а све коресиондеицпје на уредника. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СВ. Неплаћена писма не примају се

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ Г. Вилхелм Шостал, Фабриканаг платна и рубља из Беча био је тано добар, да и ове године пошље 280 комада дечвјих кошуља —- од којих 140 муш квх а 110 женских — да се на рођен дан Њеног Ведичангтва Краљвце Наталије раздаду београдској сиротној дециг. На овако лепом дару а сећању општина се бео градска, и у своје и у сиротиње јој име, вахваљује најтоњшје г. Вилхелму Шосталу. Од стране суда општине београцске АБр. 364 10-ог Маја 1887.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Р Е Д 0 В НI састлнав: одбора општиЕе београдоке држан 6 маја 1387 године (ао сгемогри фским белешкама) (састанак отворен у бу 2 час.ј Биди. председсодник опгатине : г. Светомир Нкколајевић, члан суда; г. Јанаћ М. Јанковић; одборници и заменици: г.г. В, Дучвћ, Марко Стеиановић, Павле Матгћ, Фердинанд Рсзелт; Коста Петровић, Д. Ђ. Милоаанивић; Мил. Вељковић, Ј. Д. Сте®ановић, Др. М. Т. ЈХеко, Дим. Наумовић ; Милутнн Ј. Мврковић ; Мијајло Стеввновић; Илија Андоновић; Никола Д. Кики; Ст, Добривојевић; Јов. Милановић; Мих. Крстић; Самуил Њј»де. Г. Предоедник. М->лим вае господо иззолте да почнемо. Чујте протокол прошлог састанка. (Делово^а чита) Има ли ко дашто примети проткв прото^ола ? (Нема). Дакле протокол је усвојев. Г. Никола Кижи. Имам г. председниче да вам учиним једно мало питање. Колико се сећам пре месец дана било је речи да се дозволи сакаџијама н<>шење воде са Дунава. Шга је са тим учињено ? људи се муче и злопате за воду и трпе велику оскудицу поред две велике реке. Треба један пут општина због неке мале аснице да не смета евојим грађансма употребу дунавске воде. Г. Председник. Што се тиче п и т а њ а, о заитању воде са Дунава о томе постоји правило, да се дозволи сакиџајама заитаље воде на Дукаву за цотребу грађевин-

ску, али ближа оравила још нису прописана и остало је да се споразумемо са полицијом, па и то ће се учинити до који дан. Имам сада госцодо нријатну дужност, давам саопштим захввлност Њенога Величанства Краљчце, што се Одбор у тако лепом броју нагпао на обали при поласку Њенога Величанства и испратио је. У исто време имам да вам јавим, да сам на дан рођења Њенога Величанетва Краљице вспратио честитку Њеном Величанству, у име одбора и општине београдске, и да сам удостојен одговора, који гласи : (чита.) Букарешт 1|^ 1887 год. Првдседништву Оаштине Београдске. Искрено благодарим на честиткама које ми адресујете, и молим да верујете: да ја од свег срца осећам за срећу и напредак Београда. Наталија (Одбор се одазва са „Жавила"). На прошлом сасганку прочитана су и усвојена правила за клање стоке, која је израдила одређена комисија, и тада је остало, да са две тачке тих правила исправе, а те су тачке 10 и 28. Исправка је учињена онако, као што је одОор желео и ја сам метуо на двевни ред опет та правила, да би овз тачке одбору прочигао. Тачка 10-та, која говори о контролисању клања стоке од стране марвеног лекара, гласи овако": „Да би се клала добра стока и месо било добро и здраво, постављен је стални марвени чекар на општин ској кланици, који ће прегледати стоку која се доведе на клање и одобрити, а ако није одбацити. Но и после клања марвени лекар мора извршити поново преглед заклане стоке, и том ириликом уништиће или иоједине делове, који су нездрави и који се према томе не смеју уаотребити за храну, а иекључиће од продаје и уништити и читаво марвинче у случају, када се болест дотичног марванчета могла тек после клања кон ста ;ова!И. У случају када се на потпуну штету клача читаво марвинче унвшти вратиће се дотичноме клачу такса положена за клање дотичног комада стоке. Да је стока здрава или месо здраво лекар ће ударити жиг. Лекар је дужан налвзити се на вланици за све време оно у коме се стока дотерује на кланицу и коље. Ситна стока клаће се одма чим је лекар огласи за добру и здраву; а крупна; волови, краве, биволи, биво-