Beogradske opštinske novine

БРОЈ33

7 БЕОГРАДУ 7Т0РАК 18 АБГ7СТА 1837 ГОДИНВ.

ГОД VI-

ЕЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НДВ1НЕ

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАНП7Т НА ТАВАКУ ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : НД ГОДИНУ 6 дин. НА ПОДА годинв 3 „ ПА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 ДИН.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ 5 ОШИТИНСКОГ СУДА

: Цена је огласима 6 дин. пара од врсте. Претплату ваља слати уаутницом на оиштин ) ски суд а све кореспоиденцпје на уредника. : 3 РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СВ. НеплаЂена писма не пр мају се,

ОБЈАВА. Комигија за регрутовањз сталног кадра почелајесвој ред у здању овоопштине^ог суда на дан 11 авгуета т. г* С тога се позивају сзи мла/ ићи, који су 1867' год. рођени, или овде или на страни, да горњег дана непремјено пре под^е у 8. насова престзну. Даље, имају доћи и сви неспоеобни задругари појединих регрута чг ја неспособЈност д?је регруту право на скраћгни рок службе, а могу доћи и други из задруге ради објаснсња задружног имања, како поеле неби било молби и жалби за скраћивање рокз. Горњег дана имају ее јагити комисији и сви привремено неспособни млзди^и од Бропглих година, који ће собом понети комисиека уверења. Ко се горњега дана не првјави регрутној комисвји, сматраће се, да је службу у сталном кадр^у избего, и према закону о устројетву војске, кад се ухвати служиће три године, а поред тога платиће и војницу. Ово се јавља грађавству ради знања. Од суда општине Београдеке 30. Јула 1887 год СЖ 7696. у Београду.

СЛУБЕНИ ДЕО САСТАНАК одбора гппгтине беогрздске 25 ог јула 1887 годиие (ао стенографским белешкама) ночетак у 6 ча г ова по пОдне. (Свр1гетак) Г. Председнгк. Нека само "добро взвргаи, па ако му се и иродужи овај мали рок. (Чује се : да му се продужи) Одобрава ли одбор овај рок V (Одо^рава) Сад изволте чути другу молбу, којом тражи да му се придодају ]ога 3. момка и један цртач (нрочитана). Г. Ст. ДобрнвсјевиБ. Нека се претргге до другог буџета. Г. Михајло Крстић. Да је потребно тим енжењерима да имају и једног цртача, и веште момке то је истина, јер не могу нремеравати са наднич"рима. Не састоји се рад сам у томе, даим ти људи понесу ланац и мотке; они трсба да знају да прочитају висине, да то'забележе и запишу, и таким начином може се посао брзо вршитии

Дакле, њима требају људи учени, али као што чујем, како каже г. Добривојевић да нема пара, онда н^ка се претрпе до новога буџета. Г. Марко Степзновић. Енжењери заиста имају један велики и грдан носао. Они се баве по пољима, по шуми, по сунцу, п'о киши; дакле, ако немају таквих људи какве траже, овда морају да буду и келнери и ка®сџије. Или треба да им се да гато траже, или не треба да тражимо од њих никакве обавезе, да изврше свој посао. То им се мора дати, и ако ви хоћете ову ствар до другог буџета да одложите, то не значи ништа друго него то, да ће оп гатина претрпети већи губитак. Ви знате, да се вечито заузима општинско земљиште, и ако ми не дозволимо да енжери раде и да имају рукопомоћ, онда енајте, да ће оптпгина вигае изгубити него гпто ће платити те њихове Фигуранте. Ја сам, господо, за то да им се одобри што траже, на макар се то платило из друге партије, иначе ми ћемо, господо више штетовати, него птто ћемо платити за ово тпто траже. Г. Ст. Добривојевић. Ми не одбацујемо него тражимо да се одложи до другог буџета.