Beogradske opštinske novine

370

ограђује неке гробове и наплаћује, и ја не знам да ли тј иде у општинску касу. Ја држим да он не сме никакву шпекуладију са општинским материЈалом да води. Ја имам баш жалбу г-ђе Агније Печеновићке; она је нлатила 24 дин. за неко ограђивање, и мосле има тужба да су мењани крстови на гробљу. Г. Председник. Ја нисам слушао за то, да је наплаћивао више него што треба. Он има да наплаћује неке таксе за оно што сади цвеће, а што се тиче зидања гробница то плаћа општина. Што споменусте о мењању крстова, меније нознато ово. Неки Димктрије зидар подносио је жалбу суду општинском, да му је крст на гробу његовог детета промењен, и да је он дуго време мислио, да је други гроб, гроб његова детета. Ја чим сам то чуо наредио сам да се то испита, и збиља увидело се да је крстача била промењена, што је у исти мах двоје сарањено и у хитњи гробари су крстове променили Ја сам казнио тога надзорника за ту неуредност. Међу тим тај Димитрије долазио је мени још неколико пута, и поднео јежалбу, у којој тражи, да отпустим тога надзорника. Ја сам чувара казнио и то је мислим довољно. Поред тога он тражи, да му огпптина плати све оно, што је плаћао нопу за парастосе на туђем гробу. Ја не знам како би схватили правници то питање, али ја мислим да то не можемо одобрити. Гробље је свето место и парастоси ма на ком крају тог места држани не губе у својој светињи. Он је тражио да изнееем ту ствар пред одбор, и ја је нисам зтео изнети. (Чује се : и није то одборско) јер то није ствар одбора. Г. Марко СтеиановиЛ. Ја држим кад је наше гробље модерно, треба и надзорници да буду модерни, и да се од надзорника захтева учтивост. Он никоме не сме да каже: хоћу да узмем мотку и да ти избијем зуб и да кога гура. Г. Председник. Наравно то не сме да буде; ја молим да ми се обрате, и ко год се жали, мораће се извидети. Прошле седнице изнета је молба грађана са Зеленог Венца за пијацу, али оставили смо је за пунију седницу, а и ова није пуна. Је ли пуноважна ова седница вечерае, има ли довољан број. (Чује се : има довољан број, нема довољан број). Сад смо добили још једно писмено од Панте Живкозића. Није, господо, ово је ствар врло важна треба да је седница пунија. Г. Јован Дилбер. Ја не знам да је то одборска ствар; збор ће решити да ли ће се допустити п^дизање нијаце. Г. Марко СтеиановиЛ. Па збор је требао да реши и за цветну пијацу. Г. Председник. Молим вас, господо, ја ову Р ствар остављам за пунију седницу. Г. Марко СтеионовиЛ. И ја тако мислим јер да се реши у њихов^ штету онда би казали, није била пуна еедница, и за то треба да радимо с основом. Г. Председник. Молим вас, имамо саи један рачун штампарије да платимо, и то за разне извештаје, и снискове војника. Гачун износи на 837.50 дин. (Одобрава се). И т амо још неколико уверења да дамо. (прочитано)

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (парисзсом ,,0'олвј".у) Петроград 12 авг)'ста 1887. Ситуација бива све тежа и сваки предвиђа да смо на прагу великих догађаја. Неможе ее одрећи: Источно се питаље ионова отвара, и грози заплету делог западног света Послецњи догађајиу Бугарској просто су залудили јавно мнење. Каква је распаљенОЈСт у двору таква и у народу, и чиновничком свету и вишим круговима. Излазак на позорницу принца Кобуршког то је кап воде која се преко чанка прелива, Никад за ово десет години нисам видио толику огорченост против једн<>г чов-ка и против једног народа. Руски војник који је до јуче мислио само да зобље Турке данас говори само да зобље Бугаре. Неможеш изрећи име овога народа и рвеговог кпеза и да му се непривежу најиогрднија имена и изрази. У томе погледу јавно је мишлење једно душно. Ми то гледамо од првога часа и ова ће се сцена хрђаво свршити. Људи нашега доба знаду, од двадесет и нет година овамо и за друга тешка питања која су да нас заборављена : румунско питање, венецијанско питање, ниташе шлезвиг холштајна. ЈНа први поглед сваки би мислио да је бугарско питање мање распалшво, али ће се разрешити на трагичнији начин и својим последицама осетиће га цео евро.1 ски свет. Дииломатски иротест. На прву вест да је кнез Фердинанд ступно у Бугарску, руска је влада одпочела дипломатско делање. Званичне новине Гирсове јављају да је 1-га августа посланик руски у Цариграду ставио султану од стране цара деа протеста: 1-ви против избора Кобуршког кнеаа од собрања коме Русија никад није признала законитост; 2-ги кнежеви долазак на бугарско земљиште. ПретеКи чланак. „Немогуће је додају званичне новине ир нустити последњи изговор, коме је кнез Фердинанд Кобуршки у посљедњем своме циркулару прибегао објављујући свој одлазак у Бугарску. Врлојејасно, да од дана кад се кнезу прохтело да савете бугарских изасланика претпоставља саветимо сила иостаје, _одговоран за његове авантуре у које се баца и за очипед нарушење права сила и порте.