Beogradske opštinske novine

гв:е=от -ав

У БЕОГРАДУ ЧЕТВРТАК 3 ДЕЦЕМБРА 1887 ГОД.

ГОД. -VI

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТАБАКУ. Цена оа Србију: НА ГОДИНУ . ....... 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 ДИН. ВА- СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА годин;' . . 9 дин.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ 0ПШТИНОК0Г СУДА

Цена је огласима 6 дин. пара од врсте Претилату ваља слати уиутницом на оиштински суд а све корееионденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. Непдаћена писма не примају ое.

К0НТР0Ј1А КЛАМ СТОКЕ У БЕОГРАДУ Законом је прошле годинс ороширено нраво оиштине вар. Београда да јој месарину плаћају не само касаии. него и гостионичари, механџије, ^увари, печењари као и сви остали, који месом ма у коме виду шпекулишу. У след овога осетила се потреба да општина новећа контролу клања у вароши, како би се стајањем на нут злоупотребљавању овог права штитили интереси општине. Управна седница општинског суда решила је да се досадања контрола клања, као неприктична и ску[[а, укине и уреди боља. Каква је нова контрола, ноказују ова : П Р А В И Л А за контролу клаља отоке у Веограду. Члан 1. Да би се спречавало клање стоке ван кланице општинске и без плаћања таксе, која општини но закону припада , посгоји општинска контрола. Члсн 2. Контролу имају права да воде и сва нриватна лица (сваки грађанин) и да чине доставе председништву општине или суду. Сви пак они, који хоће тиме на своју корист стално да-се баве, добијају на то овлашћење од председништва општине, по коме овлашћењу стоје им нолицијски органи на помоћ у случају иотребе.

клач и продавалац меса дужан допустити да се изврши контрола. Члан 4. Сваки, ко ухвати или цело или само део закланог грла, добија од општине половину казне, која је прописана законом, а садржи четвороструку таксу којој заклато грло подлежи (види П-гу тачку правила о клању). Половина казне, која потказивачу припада, издаје се одмах чим се наплати; а аконто ње даје се одмах новац који се добије нродајом ухваћеног меса, ако, не износи више од половине казне.

Члан 5. Другу награду, сем ове прописане у тачци 4-ој, општина не даје никоме.

Члан 3. Овога овлашћења ради, председништво онштине даје свакоме контролору општинским печатом и својим потписом утврђену (а и бројем овлашћења снабдевену) карту, ко којој је сваки

Члан 6. Сваки контролор, који се прими да контролише клање, и на то добије карту овлашћења има да се нридржава' ових иравила; а дужност своју врши овако : Чим се увери да је когод заклао какво грло ван кланице и без таксе. (Па било: вола, краву, теле, овцу, овна, јагње, јаре, свињу, прасе, као и бивола и биволицу и да, по томе, нема кланичног жига на месу, одузима исто и предаје одмах суду, а ако само сазна да клање хоће да се изврши или извршило али није томе потпунце уверен долази одмах контролору у општинској кући, (коме се чине пријаве и такса плаћа) и од њега се уверава: јели заклато грло пријављено и такса зањ плаћена; кад иије, онда одузима исто месо и одмах пријављује општинскоме суду; који и у томе као и првом случају наређује неодложну продају.

Члан 7. По закону општини је дато право да таксу клања наплаћује од сваког ко коље стоку ради продаје меса сировог, прерађеног или згоховљеног. По томе не брани се клање без таксе само приватнима за њихову домаћу (кућевну) нотребу; а плаћају таксу увек: касапи, печењари, гостионичари, мехавџије, кувари итд.