Beogradske opštinske novine

99

М. ВелиаариЛ. И ја држим да то није никаква тешка ствар. Архивар судски може сутра да нађе акта а прексутра. можемо да рсшимо како ћемо одговорити. Сву ту ствар решава један акт. (Тако је) М. Миловановиб.. После не трчба ионова ни сазивати одбор на ову ствар, но кад се*нађу и проуче акта, онда према томе нека се и одговори од стране суда. (Одобравање). Председнпк. Ја мислим да је најнужније да се види кад је ова установа створена и има ли о томе каква уговора између општине и државне власти; је ли држава примила на себе какву обвезу; и најзад, да се види, има ли каквог акта о томе, да је ошптини уступљена она кућа где сад станују ови стражари — на нрема стању ствари и да одговоримо (Тако је) Дакле молим вас да одредите лица која ће да разгледају акта о томе. (Чује се : М. Мостаћ....) М. МостиК. Немојте господо. Ја сам се одиста примио да будем одборник општине београдске са тврдом вољом да свом енергијом и силама својим потпомогнем општини у свима пословима, и да радим вазда не само савесно но и енергично. Но сад у овој прилици и еавест ми налаже да се не примим овога посла , јер сам у таквим ириликама да сам нретрпан другим нословима те никако не могу стати и на овај- Као пгго знате ја имам посла но све дневно и у нар. скуиштипи као посланик и као члан једнога одбора, морам ићи у клуб, а осим тога имам и свога посла као адвокат, да не могу свуда да стигнем ма да би хтео. Кад неби тога било, ја би се примио драговољно. Г. Мита Миловановић, којије само члан анелације где се после подне не ради, може и треба свакојако да се ирими ове дужности; и ја мислим да он треба тога да се прими тим пре, што је то баш његов нредлог. Св. Карапегиип. Ја предлажем за тај одбор г.г. Миту Миловановића, Неру Видаковића и Зарију Поиовића. (Прима се). Предсе&ник. Добро господо онда смо с тим свршили ову ствар. Сад имамо другу једну хитну ствар, т. ј. хитну у толико у колико одређена комисија за регулацијони план не може даради,јерсу некиодборници, који су у њој радилипрестали бити одборници, па сад на њихова места треба друге да одредите. С'в. Караиеши\. Ја мислим да одредимо из сваког кварта но једнога, ако их нема од досадањих — с тога би молио да нам се каже који су у тој комисији? (Секрстар чита који су.) Председник. Дакле иступили су само г.г. Фердинанд Розелт и Васа Дучић и на места њихова треба друге одредити. Но ире тога , сматрам да сам дужан да вам дам једно обавештење односно ове ствари. Ја од како сам ностављен на ово место по готову сваког дана добијам протесте од грађанста: што се не свршава Једном са том регулацијом, ;ер људи хоће да знаду како ће да се управља јупри грађевинама својим. То је врло природно и оправдано, јер заиста то је једна потреба да се зна, С то1а сам ја и наредио да се инжињер који на томе ради, разреши од свију других дужности иа да само тај посао ради и што пре да га сврши, и он је већ ноднео акт да га је свршио у колико до њега стоји. Но одбор је

у последње време — кад ви нисте били — закључио по моме предлогу који сам учинио ради бржег свршетка овог предмета, да умолимо г. Министра грађевиие да и он одреди комиеију на да с нашом комисијом и ова од странс Министарства заједно ради на прегледу нлана инжињеровог, на сам добио и одговор г. Министра да је то не могуће, зато, што је установљен сад грађевински савет који треба претходно да прегледа те планове. С тога дакле ја нећу моћи да убрзам свршетак ове ствари као што сам миелио, то да што нре задовољим наше грађане — но, ако ће се чекати док грађевински савет нланове прегледа, не треба да се чека на нас, но ми од стране ошитине треба што ире да будемо готови с овом ствари. За то вас молим да попунимо комисију која је одређена, те да она што нре предузме рад. (Чује се: кандидирајте) Ја би вам предложио да узмемо г.г. Гргура Миленковића и К. Главинића — а после кад дође план иред нас, можемо одредити људе из појединих квартова (Прима се.) Дакле и то је свршено. Сад вас још молим да чујете још један акт. Г. министар народне привреде обратио се на нае да му дамо један плац од 50 мет. дужине и 50 мет. ширине дакле у квадратури 2.500 метара где би се подигла рударска лабораторија а у замену за тај плац да нама будс известан плац државни уступљен. Кад сам тај акт г. министров нрочитао у седници одборској, онда сам ја покренуо нитање да нам за овај плац који се од нас тражи држава да један плац од регулацијони плацева где би подигли школу за Дорћол. Одбор је одредио комисију која би одредила плац, што би га држави уступили од ошнтинских плацева на врачару. Ја сам се но жељи комисије и одбора придружио комисији , изишли смо на врачар и нашли смо тамо једну нарцелу у Форми клиса , која би се могла уступити, но г. начелник нривреде М. Мијаиловић, као изасланик г. министра тражио је да се уступи цела та парцела која износи на 9000 кв. метара. Ми то ниемо могли одобрити да за 760 кв. метара дамо толико земљиште од 9.100 метара, него смо нудили 3.800 кв. метра , и мислили смо да ћс г. министар на то пристати. На жалост, добио сам један акт ди се каже да г. министар није задовољан с тим но тражи целу парцелу. Изволте сад чути тај акт. Секретар чита акт г. министра. К. ГлавипиК. Ова је ствар доста важне природе а доета је и тешка, и ја држим да је нећемо моћи тако олако још вечерас да решимо. Према добивеном обавештењу и рачуну који сам овде укратко срачунао излази да ми више два нут дајемо но што нримамо. Но на ову цељ, напослетку требало би да онштина нешто и жртвује. Држави је заиста иотребно што веће земљиште, пошто ће се та лаботораторија, која ће се тамо подићи, временом и да шири а и да раснрострањује. С тога ]е сасвим умесно што држа-а тражи веће земљиште, али и ми треба да заштитимо интересе општинске, што је могуће више, па да дамо на томе месту земљиште од онолико бар вредности, колико држава нама у вредности уступа. 0 томе би дакле требало, по мом мишљењу, размислити боље, ца онда ствар решити. (Одобравање),