Beogradske opštinske novine

својем имању, а за то ће иаћи у толико више разлога, ако ее неким случајем у скорој будућности оиет покрене питање о грађењу ваљевске жељезничке пруге. Да не би општина потребно земљиште додније преплаћивала, мишлења смо, да одбор ошптински треба да овласги председника општине, да може сада већ да учини погодбу за кирију односно да закључи уговор за откуп земљишта нотребног за ннсталације будућег водовода на самом извору. Тај уговор треба да је за сопственике одмах обавезан а за општиму само за случај, да јој дотично земљиште буде доиста потребно, и од дана кад га одбор општински одобри. IV. Решењем својим од 3. Јуна 1888 год. одбор се општински постарао да предузимањем свију ну^них претходних мера створи могућност за што скорије грађење великог водовода београдског. Првих 6. тачака тога решења односе се на све ирипремне послове опгаге и техничке ирироде, а у 7 тачци иредвиђени су радови Финансиске нрироде. Технички су радови у најбољем току и ио свој ирилици биће ночетком идуће године и са свим довршени. Према томе, да се не би десио случај, да за приступање извршењу водовода буде све припремљено, па да се ипак општина нађе у непријатном положају, да извршењу не може да приступи, из узрока што јоште нису нађени Финансиски извори, мишљења смо, да би ваљало одмах нристунити решењу и тога питања, а оно је исто толико важно као и техничко иитање, на нису ни тешкоће мање које имају да се савладају. Да би дакле једновремено оба посла била готова, слебодни смо да поднесемо одбору општинском јошто и сљедећн предлог на решење: Да би се грађење водо;к)да београдског осигурало и да би се извршењу истога могло пристунити, чим технички нретходни радови буду готови, да се иод председништвом председника онштине образује један ужи одбор, од наших признатих Финансиста, трговаца и иравника, који ће се постарати да одбору оиштинском у скоро поднеее иредлог о начину шиаансирања водовода. * * * Према стадијуму у коме ме се иитање о водоводу налази, сматрали смо за дужност, да одбору општинском изнесемо све нредње предлоге, а надамо се, да ће их он с пажњом проучити и према томе своје решење донети. У Београду, 26. Октобра 1888 год. Оталног техничког одбора за извршење водовода београдског: Председвик, проФесор вел. школе М. ЈосимовиК с. р., деловођа, проФ. вел школе Н. И. СтаменковиК с. р., члан, проФ. вел. школе К. ГлавиниК члан инжињер мин. грађ. Свет. ЗориК е. р., члан шеФ оиштинеких лекара Др. Л. Пачу с. р., члан дргкавни хемичар Др. М. Т. Леко с. р., члан инжењер А. АлексиК с, р. К. Црногорац Господо, цео Београд, цела Србија, била би благодарна нама када би билп срећви да евршимо ово, што ова комисија изналази - када би Београду воду набавили као што треба. Кратак ћу бити у говору с тога, што држим да су сва гослода вољна да ирекинемо о овоме говор сада па да другом прнликом више проговаримо о овоме великом питању нашем. Само ћу ово да кажем: пре две пли

ће бнти три године долазаше амо некакав Жигмонди да нам каже где имамо воде. Данас вндим да комисија наша велн, да онде где је Жигмонди казао да има воде нема воде. И данас нам истражује воду некакав Смрекер — Ј. жалим што нисам био у оној седнпци када је о овоме човеку решавано. Ио моме веровању и знању ни она прва комисија са својим Жигмондом, ни ова друга са својим Смрекером није потревила место, где ће да тражи и где ће да заиста и нађе довољно добре, чисте, лаке, изворске воде Сва ова вода коју су нам до данас Жигмонд и Смрекер налазили, каже се да Је „подземна" вода. Подземпа вода то је наравно бунарска вода; бунарска вода то .је тврда вода, и, ако је тврда вода онда нам треба да годпшње иотрошимо 1 мплиун више за сапуп. И сад за такву воду ми треба поред 20 хиљада динара којп су већ утрошени на њено изналажење још да дамо н то опет да дамо туђинцу 25.000 дииара! Ја не дам ннкад ни иаре више. Него предла?кем овако: одредите двојицу тројнцу наших људи, пошљпте нх до* Авале, ја .ћу личио с њима отићи — макар сам и кола платио -- и казаћу пм где на Авали нашој има царске изворске воде. Када би Париз, Пешта, Беч, били у таквом положају да имају своју Авалу, они би себи честитали : а ми Срби то имамо, ми имамо Авалу баш где треба и како треба. Ја сам впше иута шетње и науке радп са својим ђацима одилазио на Авллу. Иробао сам с ђацнма да откоиамо један повећн али не никако велики нростор земље и видео сам да онде где смо коиали има воде, да оно малено гротло где вода нокаже се бива све веће и веће и кад би се мала сумица новаца трошнла на коиање на Авалп, тамо би се нашло довољно царске нзворске воде. Нека иду господа на Авалу и тамо ће наћи пзворску воду — ја то понова тврдим. Г. Иредседнпк компсије у пзвзшћу казао је које су добре стране нзворске воде, а то, и ми знам > да нема у себн тврдих честица — кречњака и т. п. — тога нема у Авалској води, да нема амоннјака и тога у Авалској води нећете наћи; да има много угљене киселнне или боље да има много свежине — баш и тога џма код авалске воде изобиља. Оснм свега баш то што је та вода са онакве внсине као што је Авала, то нам даје уверења да је то вода добра, боља и несравњено боља од оне која се трагки у Макишу н другим дољачама где се вода пробија кроз земљу из Саве, или се слива са околних брегкуљака и внсова. То, господо, п нрост сваки човекп човек зна да је вода са нлашше куд и каио здравија, лакша, боља. Тамо, господо, на Авали имамо такву воду, каква ^ама треба и слободно свакоме можете рећн да је Србпн казао, да на Авали има воде за Београд у довољној количпни и какве треба. — Ако би господа која су у комисији тражила и тамо воде на том крају где су Бзле воде и Макиш моглн би у једној стени наћн један лзп нзвор. То је вода „Змајевац". Брло красна вода. Али тој води треба да се нодигне један високи тороњ гвозденн, иа да се нодигне на висину са које би могла у Београд доћи. А што то да радимо, кад нам је Авала нриродна висина с које бн нам красна вода падала у Београд без великнх трошкова и гвозденнх торњева. Иробајте и увернћете се. Ја дакге не дам ни једне паре више на тражењз друге воде сем авалске. Ви изволте решите како хоћете. Милан МостиК. Ја бих хтео да одговорим г. Црногорцу. Доиста господо кад је реч о народности, ми смо вазда сви добри Срби и нема разговора да сваки мисли и треба да мисли о себи да је он најбољи Србин. Али онде где је реч чнсто о науци, где је реч о стручној снремн за известан посао, ту питање о народности онога који на том послу ради нема никаква месга. Мени је све једно бно то Турчин, био