Beogradske opštinske novine
Номислите како је у државној елужбн. Један инл:ин>ер који толпко учи, једва за ведики број година дође до 700 талира. У судској струди знамо људе који ' луже но 10 година па једва имају 400 талира. Ја нећу да говорим о нојединостима. Ми смо се објаснилн у комисији ко долази ту, и како долази и да ли треба да плаћамо чемилице. Што се тиче кметова ја не мнслим да они служе за цгго већу плату, иего они као грађани врше своју дужност, а плата им се даје, да не бнх од својих приватних нослова пггете ималн. У општини има толнко писара, контролора, практикапата, да им се ни крсна имена не зна. Ми смо у комисији тражили, да нам се да расноред, да видпмо који су то, гди који ради и како се који зове, иа нам се ни то није могло казати. Тако су радили наиредњадн, на које смо мн викали, па зар сад и ми тако да радимо? То је зло. Не ћу вам внше ништа нц гоиорити. Никола X. ПоиовиК. Ми смо се г. Иредседнпче удалилн од предмета који је изнесен иа решавање. Казано ,је да говоримо у начелу о буџету. а овде се говори о нојединостима. За то сам да се у поједпностн неупуштамо, док прво у начелу не решимо. Св. ЗориЛ. У онштини влада мишљење да ће онштина предузети неке велике радове и ирема томе требаће внше ц персонала и новаца. На укинуће звања долази нештс више од 12 хиљада динара а сад смањују 52 658. То ни.]е ништа. Шта се може с тнм учинитн? Ништа. Ја у опште сматрам овај нредлог комисије као на многим местима довољно непроучен. На пр. Укида се некп лекар. Даље статистичко оделење и други неки и тд. Ја се слажем са г. X. Ноповићем да се то озбиљно проучи и на послетку наномињем да ћемо ми у најскорије време морати увећати нерсонал нрема нословима, који нам нретстоје; а ако би и требадо кога укинути то ће бити само за оне, који су сасвим не потребљиви. Па кад се узме, да ова цифра важи само за пола године онда то допста није ништа. Миливоје ЈосимовиИ. По што су г. г. X. Поиовић и Главинић довољно ствар објасвили, .ја само могу да благодарим комнсији што је изјавила жељу за штедњу. Али налазим да ова сума од 60 хпљада и неколико динара ннје довољна, да подмирн све потребе. Што се тиче персонала н ја налазим да треба смањпти, но да ли то треба сад учинити или доцније то незнам. Овет. КираиешиЛ- Пред нама је пројект буџета суцког а. н комисијскн. Госиода, предговорици, сви који суговорилМ) слажу се с тнм да је великн број персонала и да га треба смањити. Говори се и то да се одреди и накнадна комисија, да све то разгледа и пропшпе правила п т. д. И сам мислим да би то врло добро бпло, п могло би заиста добро нослужити те да се на сигурно зна шта се може а шта не може укинутн. Но кад се овде говорн у начелу о. укинућу места а и комисија то предлаже, мислим да можемо примити у начелу предлог комисије па ћемо у иоједипостима казати гди треба укинути, а гдн не треба. Коета ГлавиниЛ. Ја морам малко да зађем у личне стварн. Г. Видаковић је номенуо у свом говору да се чуди и не може да се начудп како људп да за 24 сата п, омеиу своје мишљење. Господо, част и поштовање свакоме, али, господо ја морам да предпоставим , да сваки који Је овде дошао, мора да заступа оиштинске иитересе; и ако неко мисли на пољу онако, а овде овако, за мене је меродавно оно што се овде говори и не би требало, да се због тога један од^орник И Јчуђава. Ја држим да се на мене не односи његов
говор но по што ја браним иреддог буџета, од Суда предложени, може се рећи да се у некодико и на мене односи. Ја не кажем да нетреба смањивати персонал , ио на против ка жем да има нерсонада излишног. Ја само не прпстајзм да се и плате тако знатно смањују и иерсонал своди на шт > мањи број. Што каже г. Маринковић да задржава пдате и хоће да се осгали истерају, ја само не иристајем да се на овај начин истерује нз службе. Мени се чини да је г. Карапешић врло умесно казао, да усвојимо преддог комисије у начеду, ца носде при говору о појединостима кад дођемо до нојединих позиција, онда да решавамо шта ћемо смањити а шта нећемо. Живан БугарчиИ. Господо, Вама је свнма добро нознато како је од нре некодико година текда и кућида наша држава, којнм је путем ишла дргкавна уирава и привреда, и докле је на нослетку довела земљу нашу. Меии се чини да се за то време и наша оиштина угледала на унраву државну н да је тако исто руководила општинским нриходима и расходима као и држава што је радида. У општипп су вдаснпци, који су државну вдаст руководиди прошлих година тако радиди, да су сваком придиком гдедади да увуку ту кога свог човека, да добија општинску сдугкбу и плату онакву какву и државни чнновници нису ималн. А немојте нигда господо да сравњујете и да равнате чиновннке ошптинске са државним чиновницима. Они не могу бити равни ни но сиреми ни по плати. Онштина узима или треба бар да узима своје чиновнике по погодби. Она узима једнога органа да јој врши извесну сдужбу доклејој треба, и погађа се с њчма за плату. Што се тиче рада, како га врше општински органи ту треба добру контролу удесити и чим ко добро не ради не треба општина да га држи н плаћа бадава. Тако ми треба да раднмо. Ми смо дужни господо да покажемо сад грађанству да нисмо онај одбор напредњачки, који је руководио општину београдску по својпм партиским рачунима а на штету саме општине. Ми смо они, који смо такав рад нанредњака, којим су само своје интересе гледади да намирују, најжешће осуђивади и гадили се на њпхово руковање општином. С тога сада ми морамо да тражимо да постигнемо знат;не уштеде у општинским расходима; с тога да се састарамо што пре за намирење многих потреба општинских: да се не давпмо више у блату по улицама нашим; да имамо водовод, да имамо осветлење, да имамо канализацију — а не да све штб имамо прихода дамо на плате персонала општинског. Ако радимо тако како су напредњаци урадили и нама у насдедство нредали, онда ми нећемо учинити ништа у корист општине , онда ћемо остати у блату ; онда ће и нас сутра да нљују наши грађани. Ја то не смем да дозводим и зар смо ми за то дошли овде у онштину? Не, сви мн знамо врло добро шта нам треба да радимо; и за то, да не 'оворим дуже, ја сам за то да се пајвећа штедња учиии у буџету општинском, а никако нисам нити ћу кад год бити за то, да сав ириход општински дамо на пдате персонаду ошптинске унраве. 'Го би било наопако. Ја се дакде сдажем са мњењем буџетске комисије у свсму, само се не слажем у томе да се штеди на плати оних служитеља који имају 60 динара пдате на месец, јер то је све сама сиротиња; а не слажем се ни у још неким нозицијама , као што је на пр. г, Томпћу, јер оп је као адвокат више зарађивао, па кад се нримио кметства треба да му остане плата опа коју је имао и досадањи кмет, који је само механџија био. У свему остадом ми морамо да штедимо. Ако ми ие покажемо знатне уштеде у буџету оиштннском, знајте госнодо да ћемо у нашем грађанству бити обрукани. Од нас грађанство очекује да уредимо општину као што треба, да варош калдрмшпемо