Beogradske opštinske novine

466

Погреб и. Танаеија Ђ. Наумовића извршен је 5. ов. мес. а пратњи су присуствовали. минисгар унутрашњих дела г. Коста Таушановић, председник Нар. Скупштине г. Никола Пашић савишенар. посланика, Општински Одбор, Председник трговачке омладине г, Тодор Ј. Михаиловић. Учешће грађанства са Дорћола и других крајева било је врло велико. Положени су ови венци: „Главнога одбора радикалне" странке", „Другова — кметова", ,,Особља општинскога суда", „Тргов. Омладине", ,,Дорћолаца — као своме кмету" и још неколико од личних пријатеља. Пред црквом је одборник општине београдске г. Никола Р. Ноповић, управител. осн. школа, изговорио ову реч: Тужни зборе, Јучирашњи дан донео је знанцима, пријатељима и сродипцима тузкну н жалоену вест, да је Таиасије Г Б. Наумови11 трговац и кметовски иомоћник суда оиштине београдске, премииуо. Јучерашњи је дан био најцрњи дан породици иокојвиковој; дан, који је ожалостио и у црно обукао н стару самохрану матер, и добру сунругу, и невину децу иокојиикову! Тај је дан, тужни скупе, оставио у душама покојникове нородице траг, који ће у свести обнављати само тугу, горчину, јад и бол; обнављаће оно, што матери, жени и деци срце иара, што им ае да ни једнога дана у будућиости њиховој мира и снокојства. Јучерашњим даном изгубнли су онога, који храбрн и одржава децу, који кућу кући. Смрт је страшна реч за свакога. Смрт одузима све. Она нема срца, нема душе, на за то нема ии милосги. Оиа је ладнија од леда- Она је груба. Али она је и закон за све нас, јер ће доћи ред на сваког. Али је смрт најстрашнија за матер, јер јој је одузела јединца сина: ранитеља, узданицу, понос, похвалу и славу; одузела и уништила матери најдрагоценију и најнеЈкиију тековину овога света. Најстрашнија ^е н за жену, која је изгубила доброга мужа и заштитника свога; за дсцу, К"ја су изгубила милостивог оца, који је над њима лебдио дан и ноћ, у чијим је грудима увек одјекивало њихово добро као и њихово зло. Такав син, отац и муж није могао остати као такав само у својој кући. Покојник је те своје особине, те врлине, које красе свакога и старог и младог, нреносио и даље од куће. Он је биоидобар друг и искрен иријатељ, и милостив и добродушаи свуда. Зар је мало оних покојниковнх другова и пријатеља који су и јуче и данас, који ће још за дуго ио сто нута уздахнути чувши за смрт покојникову, ценећи његове врлине и велнки губитак у покојнику ? Зар је мало оаих покојникових познаника, који су и јуче и данас са сузним и нлачним очима хитали да се бар са хладним телом нокојниковим последњи цут поздраве; да која и њихова топла суза кане па хладио тело нокојног Танасија; да му кажу сви да су га волели, да га жале, али да му номоћи не могу, јер помоћи нема. ,1адно тело иашег доброг Тшасија уверило је покојникове другове да су изгубили одлнчиог друга; уверило је иријатеље да су изгубили смрћу нашег доброг Танасија свога искреног и ретког пријатеља; а слабе и немоћне уверило је дасу изгубили заштитннка и помагача свога у нужди. У ладним грудима покојниковим више не куца срце, које даје милости, које сажаљева, које брише сузе бедним и сиромашним; у његовој се души угасила моћ, која је до јуче гласно говорила и својој породици и својим друговима и пријатељима, „човек је створен да чини само добја, а чинећи то одужује

дуг богу и људима." Свега је тога нестало са смрћу драгога иам Танасија! Па ко внше да плаче п запева, да јадикује п да се у цр >о завија, да до века тужи и да болест болује ? Да ли мати, жена, деца рођаци, илп другови и иријатељи покојникови? II једни и други. II за Једне и друге сада је све изгубљено. 0, колпку је тешву реч рекла друговима мати покојникова јуче рекав: „Зар ти Никола твоме Нацку да вежеш вилице; зар тп да му склопиш очн; зар ти да га положнш на сто." Па што тако рано да плачемо, дауздншемо? Заниомат1 да губи свога јединца и ранитеља у 29. годпнн, у најлеишем цвету младостн, у добу када треба тек да живи, на радост I. утеху матери својој? За што жена да губи суируга свог у 10. години брачнога им живота? За што деца, четворо на броју: свр једно другом до.ушпју, да губе милост очеву, да губе упуто и савете његове ? да га тек по слици нознају ? Ево зашто ? Иокојник се родпо 13. Јануара 1861. год. у Београду. Као мален Танасије ,је остао родитељима својим јединац: све и свј . Родитељи су пад њим лебдилн и чували 1а као зеницу у оку своме. Сваки његов ма и малп уздах за роднтеље његове био је нож, који им је срце иарао. Родитељи су билп срећни, јер су доживелп да пм је јединац ђак у основној школи, Алп и та је срећа бнла оцу нокојниковом г Борђу за кратко. Јер отец Ђорђе осгави снна свога јединца у 9. годнпи, и оде тамо где ће му и јединац. Судбина је хтела да и деца Танаспјева п> знају оца свога тек по слици. Танасије остав тако рано без оца ирихватила га је мати његова п очпнским рукама и очинсклм срцем, и Дожпвела је, да јој јединац, срећа њена, сврли осаовпу школу и нижу гимпазију, овде у Београду; доживеда је да га и као трговца у малолетностн прогласа за пунолетног, да води трговину на своју руку, на своје часно име. Доживела је и већу радост од тога, доживела је сиају и уиучад; дол ;ивела је да њенога једиица, њенога ранител>а, хпљаду 1'рађ?ва замоли и избере за судију, да им нравду де ш. И Танаспје је вршио све те многе и разнолике нослове часно н достојанствено. Оп се својпм часним радом одужпо и Богу п људпма у св)јим млађаним годинама. Та стрлховпта борба да очува образ п нолтење родитсља својих; да сачува, ублажи и залечи ране матери својој, да одржи и да не само сачува оно што му је отац оставио, но и да н он што привреди и остави децн својој, рушило је мало ио мало младалачку снагу Тапасијеву. И при свој брпзи н старању матере и жене му, јучерашњи дан донесе смртну косу, која драгог нам Танасија иокоси за навек, не гледећн да коси росу овога света. Ето, тужми зборз, колико беше јуиаштва и ка пактера у овом скромном трговцу и судији. Ето за што жале друговп и пријате.ни покојникови! А сад на вечитом расталку са драгим нам покојником кажичо заједно сви: нека му је лака земља у којој ће боравити вечнти санак. Другу реч пзговорно је кметовскн помоћниг г, Младен П. Тодоровић пред оншгпнском кућом. < »на гласи : Драги Танаспф! Тешка је улога која је меии овом приликом у део па да. Она је у толико још тежа што тп ја као твој друг, морам 4 у име моје, и у нме мојих н твојих другова, оно тужио и носледње .збогом" да кажем. Танаои]е драги Брате! Твоја изненадна смрт нотресла је све твоје пријателе, а глас који јо као муња из „душанове улице" у општинску суд-