Beogradske opštinske novine

472

динара кубни метар Дакле најбоље да идемо од мајдана до мајдана иа да купнмо. Још данске годнне ја сам наиоменуо председнику, да треба друмове поправљати и на ту цељ спо.ји цифра од хиљада дин. Предсздник. Молим вас господо, да примите овај мој предлог, па да замолимо за 3 хиљ. кубних метара од тога шљунка, па исти да стоваримо на нашем земљншту у бари веиецији. Ја мислим даће ту количину радије примитп. Миливоје Јосимови^- За толику количипу био би нотребан приличан број возова, те је питање да ли би наша управа железничка за кратко време исте могла без незгоде ставити на расположење. Председник. Не мора то бити у једанпут, него преко целе зиме. Држим да ће нам министар учинпти с тим велику услугу (хоће). Ако сад овај предлог усвојите, онда би други предлог био, да се састави комисија, која ће ићи од мајдана до мајдана и где које количине нађе да их (купи, јер нам за наше друмове треба до 4 хиљ, кубних метара. Дим. Ћиркови!. Је смо ли ми утрошпли сав ноаац за ове друмове одређени? Председник. Овај друм од железннце до Саве свршен је и то смо платили, а оно остало остаће. Усвајате ли господо овај начин (усвајамо). За туцан шљунак да молимо господу Раденха Драгојевића, Милаиа Дамјановнћа и Нпколу Вулковића те да са г. ннжињером оиштннским потраже шљунак по мајданима (усваја се). Дакле од речног шљунка да се набави 2. хиљаде кубних метара, а остало колико нађу и то опет од ирилнке до 2 хпљаде кубних метара, јер ће нам требатн до 4 хиљаде свега. (Усваја се). V. Председник. У предирошлој седници која ннје била пува изабрана је једна комисија за месечне прегледе општ. каса. Сад молим да ту одлуку оснажите..(Оснажавамо). VI. Председник. Имамо један акт од Управе вар. Београда о нзЈедиачењу рачунске године. Изволте чути тај акт који гласи: „Г. Миннстар Фпнаниије под 29. т. м. КНр. 11674. издао је следећи расиис: , Поднео сам Народној Скупштпни на решење иредлог закона о изравнању буџетске године са календарском. Предлог је једанпут изгласан у скупштини, н по томе у изгледу је да ће се коначно и усвојити. По овоме иредлогу: 1 Буџетска гедииа иочнње 1 Јануара а свршу.је се 31 Декембра. 2. Одредба ова важи од 1 Новембраов. годнне.

3. Државни издатци за меселе : Новембар и Децембар 1889 год. чиниће се по буџету који важи од 1 Новембра 1888 до 1 Нов&мбра 1889 г и то за сваки месец до једне дванајстине годишње суме овог буџета; 4. За покриће издатака за речепа два месеца одређеии су : а. Нриходп који су предвођени буџетом који важи за 1889 годнну у колпко сразмерно падају на та два месеца; и б. Једна шестина непосредних нореза и прироза свију облика, који ће се наплатити уз порезе и прирезе за друго полгође 1889 год. 5. Рачуни о приходима и расходима за месеце: Повембар и Децембар 1889 год. спојиће се и закључити заједно са рачунима за 1889 год.; и по томе ова рачунска година обухватиће 14 месецп. Саоиштававајући ово управи преноручујемо јој. 1. Да она не закључује своје рачунске књиге са 1889 год., нити да отиочиње уписивање рачуна у иове кљиге за 1890 год. до даље наредбе, него н да рачуне за месеце: Новембар и Децембар уписује у књигу за 1890 год. 2. Да ово саопшти ради знања п управљања и свмма државннм надлештвама и заводима, што стоје под надзором државним, куји су у кругу њеном, а нарочито 3 Да закаже општнни у својој вароши да ће и она отиочети рачунатн буџетску годину од 1 Јануара; н по томе да буџет нрави од 1 Јануара до 31 Деиембра 1890 год. а рачуне прихода п расхода за месеце Новембар и децембар да споји са рачунима за 1889 год. на иетим основима као што ће то и државне благајнице учинитн". Предњи расппс саопштава се томе суду с познвом да се по њему управља". Ово се чита само знања ради молим вас да то примите к знању (Добро). Дим. Ћиркови^. Није то Форме радио него се мора још 1 / в порезе нлаћатп ?:а два месеца. VII. Прздседник. Сад ћемо госнодо почети званично да говорпмо о вар. рејопу, о чему смо пре седнице говорили кад нас је у мањем броју било. То је предмет којн не трпи одлагања. Изволте чутп извештај кош гласи : »Суду онштине вароши Београда. Према одборском решењу потписати пзабрани да означе где и како да се тачно означи, снимн и обележи реон варошп Веограда и на који начпн да се то најбрже постигне, сиоразуме ли се у следећем : 1. Да треба расписати стечај за нзраду ситуационог илана оног дела вароши Београда који долази у најобимнији реон сада у илану обележен, п сто метара даље од

реона а што није у Халачијевнм плановима снимљено. 2. Да сваки конкуренат поднесе тачне документе да је у стању да извршн ирема захтевима науке овај рад. 3. Да се израдом ситуационог плана настави недовршенн део Халачијевог плана и да сви делови којпх нема у Халачијевом плану тачно се сниме и уцртају. Сав рад да се изврши номоћу триангулацпје и начином као што јд Хал&чи радио. 3. У ситуациони илан треба уцртати све улице и поједине куће у улицама па и оне које су расштркане да се незна у ксју улицу спадају. Комисија ће на лицуместа ноказатп од којнх тачака ће се још сто метара снимити. 5 Да се триангулационо коље иотпуно тачно нивелише а и ноједине тачке у улицама и разним местима, које су на сто метара један оддруге удаљене. 6. Планови да се израде у три размере 1: 500, 1: 2500 и 1: 10,000. Од сваког илана да се поднесе и једна тачна конија на илатну. Кад се све ово свршио и потппсата комисија ситуациони нлан коитролише, уцртаће тачан реок варошкп, регулнсаће улице п тек но том моћи ће се тачна нивелација изврши ги. Докле год ситуациони план не буде готов неће моћн комисија реон обележнти, као што је реои у свима цивилизованим варошима. А овакав реон па ма да је и тачан као што је сада обележен не одговара рзону варошком а ио том никаква регулацпја неће се моћи извршити. 20. Септембра 1889 год. У Београду Чланови комисије А. Кнежевић Гргур Миленковић Милош Дамјановић Ј. Смедеревац Ова је комисија госиодо била овлашће на да тај носао сама сврши и да сама нађе човека који ће да изради и план рејона. Као што видите та је комисија први део извршила. а други ннје, т. ј. није сама желела користнтн се вашпм овлашћењем и сама лице тражитн. Милорад Д. Јанкови^. Мени се чини, да је нека неправда учнњена овим одређењем комисије. Комиспја је ранија бнла састављена од 10—12 људи да одреди рејон до улица. Одкуд је сад то остављеио на ову четворицу II одкуд онп могу то сами да раде. Па и поред свега тога они опет нн су ништа урадпли. Више виде 30 очпју него 8. Овде се по самом пзвештају ове комисије видп, да они с тим, што се реЈон неодређује хоће да казне поједнне. Има већ годнна дана. како је министарство потписало