Beogradske opštinske novine
ч
џЦ-1 Јј?
БРОЈ 1.
П0Н2ДЕЉАК 1 ЈАНУАРА 1890. ГОД.
ГОДИНА VIII.
БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
изјизи н2дељн0 ј2длнпут нл тлблк7 цена за србију : на годину ........ 5 дин. за лола године . 3 дин. аа стране вемље на годину . . . . 9 дин.
УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА је у здању општинског суда
Цена је огласима 6 дин. пара од врсте ПретплатЈ ваља слати упутницом на општин ски суд а све кореспондендије на уредника руколи(ји не враћају се Неллаћена писма не примају се.
||Н||||||Л|||| .„АМ
0Д ОВЕ ГОДИНЕ у споразуму грађана дежи моћ да сва пигања буду решена и извршена онако како треба и како ће донети опште корисне резултате. Навршила се седма година од како преставништво престонице редовно публикује своју радњу излажући је тиме контроли грађана и јавној критици. Данас ,,Б. 0. Н." улазе у сгаоју о сму а прву годину самоуттравнога жпвота општинског. Честитајући читаоцима 1890. нека нам се не замери што ћемо у исто време, на овоме месту, у ирвоме броју, нроговорити кратку реч и о новоме положају. Ако је и до сада било корисно да грађанство прагн радњу представништва, сада је то двојином више потребно. Самоуправна општина припада сама себи : сшостална у пословима својим, она има првих услова за разуман и слободан живот. за успе:пан рад и сигуран напредак. али у озбиљним ако не н тешким приликама, у којима се налази свака општина, која је тек на путу да изврши најпрече, основне и главне, своје животне задатке, у таквим приликама, зависи много од тога, и само су ве( ; и и бржи успеси, кад се са свих страна настоји да општинска управа радњу своју може руководити оним правцем, који обележава сагласност већине. Неупуштајући се у анализу уврока зашто су се до сада наши општински послови релативно споро развијали, ми се хватамо општег мишљења : да једном ваља енергично прионути како бтт се што пре оствариле најпрече реформе и тиме подмириле најживотнје потребе варошке. А ако је до оада и неко други носио одговорност за неуспехе у радовима општине, од сада то не може бити. Све што се од данас уради служиће и на част београђана. На против сваки застој, свеки неуспех, преписивао би се у грех само Београду и његовоме становништву, па би ое општини с правом иребацивало да није била свесна ни сопствених интереса, нити дужности своје према земљи и народу. — Београд је и престоница, а више од тога (не треба ни за часак заборављати) њему припада да буде центар српства, центар народне образованости, центар угледа, моћи и т. д. Кад томе додамо да властити инте, еси београдског житељства толико тТсто налажу да се ирионе живо на рад, по себи је јасно да у погледу унапређења локалних прилика сви редови грађанства треба једнодушно да се руководе ис им обзирима, да се подједнаком готивошћу заузимљу непрекидно за општинске послове и вољно суделују у решавању својиих животних питања.
Не мислимо — пајмање данас и на овоме месту — да нребацујемо, али нам вал>а поменути да опште интересовање према нашим јавним пословима пије увек узимано на време и довољне размере ; а од тога пак што ће неко после пропуштене прилике доказивати да је ово или оно ваљало другаче, и могло се боље свршити — никакве вајде ! Потребно је дакле да грађани прате радњу представништва, да знају шта се кад у онштинској кући ради, да у ириликама на време исказују своја мишљења и благовремено чине евентуалне нримедбе. То је била и остаје жеља представништва, то је дужноет грађана, а од сад то постаје и толико већа потреба што су предходни радови нојединих од првих великих послова у минулој приведени своме крају, па ће се ове годиие морат и не само прекршити с последњим одлукама него прићи и стварном извршењу н. пр. грађењу водовода, увођењу нових прихода, решавању о зајму и т. д. а с друге опет стране, што се по закону о самоуправи има дати нови правац целокупној администрацији општинској. Да би увек била на видику радња ошнтинскога представништва, томе служи овај лист, и ми мислимо да не грешпмо ни најмање, ако сматрамо да од сада има још више разлога с којих би ваљало да што већи број грађана прима ,,Београдске Ппштинске Новине", у којима ће као што смо недавно обећали, па и на одзив наишли) бити резервисан просто зар слсбодну измену мисли увек кад год поједини грађани осете иотребу да о општинским пословима и радњи представништва своје назоре износе, ма и анонином.
НОВО КАЛДРМИСАЊЕ студијдтехничке комисије (продужење) б. Калдрма од ломл>еног камена. Добре и хрђаве стране у главноме сличне су онима код калдрме од пранпдног камења, у колико зависе од самог материјала. Међу тпм, с једне стране, ова је калдрма много јеФтинија и много се лакше гради, од потпупо праиилне калдрме; док јо .ј је опет са друге сгране трајашност много мања и обдржавање скупље, а вожња је скопчана са много већом лупом и потресом, услед њепе неравне површине. в. Мешовита калдрма. Како по ценп, тако н по својим особипама, оиа долази међу две наведене врсте калдрме. 1'. Макадама. Од све камене калдрме вожња је најпрпјатнија по макадаму, јер је потрес мањи и нема ларме, а стока се најсигурннје и најлакше по њему креће, те може и највеће терете да вуче. Површина је улица равна, а влага и мраз не продиру тако лако у подлогу, као код више помепутих врста калдрме