Beogradske opštinske novine

БРОЈ 19.

— 118 —

' ОДИНА VIII

Учионица III. п IV. раз. оси. шк. за жеиску деду на ист. Врачару пма рпсине 2'75т а дужина је исте собе 9'ЗОм Учионпца I раз. осн. шк. за женску децу на ист Врачару има 3-40'» висине. Учионица II. раз. осн. шк за женску деиу на ист. Врачару пма З.ООм. Учнопчца II. н III. раз. осн. шк. за жен. децу на зач. Врачару има 3 - 45м. Учионица 1. раз осе . шк. за жен. децу на Теразијама нма 2'80м. Из онога сс вчди, да ни Једна од ових уччоница нема пронисану вчсчну. Нев 'роватно иигледа, да данас у јеч,ној престончци, у којој је мчиистарство чросвете, можз да чма учионица са 50 ђака од 9м дужине а да ,јој је висича само 2 бОм, међу тим Фактички је таква учпоница II разреда основне школе за женску децу ма Дорћолу. У оиште учионице су тако мале да деца често немају ни иоловчну онога чростора, којч нравила као најмању меру траже. * Да видимо даље кпко је осветљење и вентилацпја у садашњим школскнм зградама. Правила за грађење школа у Немачкој и Француској траже да свака учионица има што више прозора на једноме зиду. Учионице I. и II. разреда основне школе за мушку децу на источпом врачару налазе се у негдашњим каФанама, па како су на ћошку, то су добиле прозоре с две стране; тако у једној од ових учиончца три су а у другој су два прозора учитељу чза леђа, а ово се код школа свуда законом изрпчно забрањује. Учионнца IV раз. осн. шк. за жен. децу на теразијама има три прозора на три зида тако. да и ђаци и учитељ морају да гледају у чрозор. Као најмању количину светлости одређују аустријска, а по њчма и наша дравчла, да површина прозора буде у средњу руку равна У 4 површине натоса. У I разр. осн. шк. за жзн. децу на дорћолу површина нрозора износи '/, повр. патоса У III и > I разр. осн. школе за жен. деду на источном врачару близу '/, а поред тога н засађено дрвеће, које је пред прозором, заклања п то мало светлостп. Од површине нотоса износи површина прозора : у II раз, осн. школе за жеи. деду на ист. врачару V«; у II раз. осн шк. за жен. децу на зан. врачару ; у II раз. осн, шк. за мушку децу на зап. врачару У п ; у III и IV раз. осн. школе за женску децу на Савч '/<, у II раз. чрвог оделења осн. шк. за женску децу на теразијама око '/ 1а . Правчла даље траже да зид између чрозора не буде шири од ј '30 м а у I раз. осн. школе за муш. децу на дорћолу има 2"40м. у I раз. осн. школе за жен. децу на дорћолу Г80м. у I раз. осн. школе за женску децу на дорћолу 2'45м. Неко учионице на теразчјама и.мају прозоре чз комшчјске авлије. Комшији том требало је да нодчгне шупу и он ју је тако направио, да је затворио готово пола од једног нрозора II разр. првог одељења, поред свег тог, што у учионици нема ни једча трећнна светлости, оне најмање мере, коју нравила допуштају ! (НАСТАВИЂЕ ск)

РА ДЊА 0ПШТИН0К0Г ОДБОРА XX. РЕДОВНИ САСТАНАК 16. априла 1890. год. Вили : Председвао члан суда г. Светозар Карапешић, чланови одбора: г. г. ф. Васиљевић, Р. Петровић, М. Јанковић, М. Јовановић, Л>. Јовановић, К. Б. Михаиловић, В. Иикодић, С. Ј. Ларијсд, Р. Пуљевић, Т». Николић, М. Николић. Ј. Петковић, В. Виторовић, Ј. Симић, Д. Најдановић, Ђ. Димитријевић, А. Шток, К. Н. Михајловић, Ђ. С. Нов ковић, Ј. Ж. Ђурић, Р. Драговић, Г, Бркић, Р. Р. Блрковић, Ј. Станковић, К. Д. Главинић, Др. М. Т. Леко, И. Цветановић, С. X. Милићевић, Н. Л.

Милишић, Ј. %. Големовић, Н. Р. Поиовић, А. Ј. Одавић, М. Ј. Марковић, Л. Дашковић. I. Ире но што се прешло на дневнп ред, прочптани су и без измена — примљени занисницп одлука из седнице од 6. и 9. овог месеца. И. Како је г. М. Терзпбашић, члан комисије за распоред светилника, отиутовао из Београда па дуже време у ииостранство — решено: да га у комнсији заступа г. Лаза Дашковић. III. Одборник г. М. Ј. Марковић реФерише да је комисија извршила преглед предложеног нацрта за уговор са г. Смрекером, па је нашла да се по томе пацрту може уговор потпчсати с неким малим изменама и допунама. Усвајајући мишљење комнсије, Одбор овлашћује: чредседника општине да са г. Оскаром Смрекером иотиише уговор по нацрту, који је предлоишо водоводнп пододбор а усвојила одборска комисија, но с тим да: а.) код члана 10 дође аличеја по којој ће г. Смрекер морати да призна да је њему саопштепо све оно што буде саопштено његовом заменику у време кад он није овде; б.) код члана 25 иредседништво дискутује са г. Смрекером радн скраћења рока који је нацртом опредељен од 2 меседа. в) код члана 24. да се предвиди што треба п за случај трајпе болести. Што према овоме овлашћењу у име Одбора нредседник утврди, чма се учети у уговор, који ће нредседник нотписати за онштину. IV. На нредлог одборника г. Др. Марка Леко — р е ш е н о: да чланови комисије за надзор над грађењем н. водовода, г.г. К. Главиннћ п Н. И. Стамепковић, одмах предузму претходне нослове, које је потребно извршити ради што скорије раконструкције данашњега водовода. Према томе њима двојнци рачунаће се хонорар од дана к; да отпочну овај рад. V. Председппштво саопштава да је услед новучене међе варошкога рејона, остао ван вароши један део оног земљишта које је општина усгупила држави на послугу за опсерваторију; а како је за грађење опсерваторије држаиа већ и лицчтадија, мисли да би одмах требало према плану оценити с које би се стране додао потребан нростор у онолико у колчко се ограничењем вароши одсеца н умањује оно земљншта које је одређено одлуком из ир. год. АБр. 142. По саслушањ\ акта којч је о томе Одбору упутио Господпн Мннистар просвете и црквечих послова (А.Бр. 591) овлашћен: председник општине да са одборнпцима г.г. К. Главннчћем и Матом Јовановпћем, и општипским инжењером, одредп каквом заменом да се за потребу опсерваторије дода онолики простор земљишта, коликч је иовученом међом градском остао ван рејона. VI. Грађевинско одељење нодносч овај реФерат о потребној оправди калдрме : „Лањске године је једна комисија од одборника чредложила, које се улице због хрђаве калдрме морају претресати н нокрпитн. Од тих улицл неке су већ поправљене, а неке ће се ове годнне оправљатн. Осим тих улица у току од једне годипе и друге се улпце исквариле да се морају оправљати, а одбор је већ оправку и одобрио у „савској, мајданској, јевропској, савском стоваришту, босанској и херцеговачкој" улицп. С овчм ннје свршено, јер у улчцама „кнез Михаиловој, краљ Милановој, Васпној, УзунМирковој, цариградској, госиодској, месшмице на „зел. венцу" и „поп Лукиној" норед „златног коња" коловозје тако искварен, да је Суд био приморан да калдрму покрпи, али начином којч нпје најбољи, јер је калдрма тако хрђава да се незна шта треба чокрччти, а шта оставпти као што се впдело нз рада у Васиној улици. Да Општина не жели да Скорим у тим улицама отпочне грађење коцкасте калдрме, која је у току од 50 година јевтинија н куд и камо боља од садање калдрме, ја би предложио