Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 23.

ГОД. Ш1.

ИЗЛЛЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДЛН П7Т ЦЕКА ЗА СРБИ.ТУ : на годину за, пола године . аа стране вемље на годину ....

6 дин. 3 дин. 9 дин. :

Уторак: 29. Маја 1890.

Цена је огласима 6 дин. нара од врсте Претплату ваља слати упутнидом на општвиски суд а све кореепонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Неплаћена писма не П1 >имају се.

.!НиМк> 1Ш.АЉ- »»..ЛиЛНЛ-и МУк ЛтШшЛ!!

*т1г»» <ава ...1п.п|>|ЛК||.|№..))1||тг*||....

.......П П ....>...1№..|||!Н|№^.„....П.М.>.

ОПШТА ^ОРИСТ Од оиога доба, кад је први пут покренуто питање о извршењу првенствено потребних реФорама у Веограду, па до последњих дана, било је и у јавним грађанским круговима и у штампи, сувише прекора, што представништво општине једном у истини не прилази стварним радовима, извођењу тако названих «великих послова." На првоме месту лоше здравствене прилике, које су истина поникле из раније ; али у којима смо без нужде проживели ако не више оно читав деценијум, одавна су императивно налагале да се не губи ни часак, него живо приђе извршењу бар онога што је најпогребније. Тако није урађено, а данас је од споредне важпости говорити о томе јесу ли и какви узроци стојали на путу да представништво општине развије своју радњу снажно и брзо. Место тога, да се задржимо на једноме другом Факту. Два су пута којима су се у извршивању својих реФорама служили други, до сада уређени европски градови. Једним, радови су предузимани лако и брзо, без великог претходног испитивања: да ли ће корисније бити да се посао сврши на један или други пачин. Пошто — пото, хтело се што пре доћи до користи од установе, па се није губило време, као што се није ни бојало предавати радове у повластицу склапаним нредузимачким удружењима на несравњено велику корист њихову. Другим путем, радовима се приступа тек тада, кад се посвршавају претходни послови, кад је ма у најужем оквиру испитано што је било нужно, п на тај начин ностављено основно уверење, да ће између проучаваних, изабрани нут бити рационалнији, стати мањих жртава а донети већих и сигурних користи. Нема сумње да први пут брже циљу води, и њиме се донекле оиравдано морају служити градови, који теже, или којима припада право, да постану културно-национални или економско-трговински центри. С овог гледишта требало је дакле и представништво нашега града реФорме што пре да предузме и што скорије их изведе ; али када тако није урађено, накпаду ваља гледати у томе, што се данас у извршење роФорама неће улетети, него ће се извођењу њиховоме приступити на основу претходних довољних студија, и то не посредством повлашћених друштава или појединих лица, него у сопственој управи. Ва сваког грађанина ово може бити само пријатан Факат, у толико више, штојенаовај начин сгво-

рена могућност да се реФорме изведу са што мање жртава, дакле и са мање терета на грађанство. * Ми се добро сећамо колико је много замерања било „што преставништво с реФормама оклева", а исто се тако сећамо да је партијска тесногрудност врло често спречавала да се дође до опште сагласности чак и у решавању чисто општинзких питања, подједнако важних за све кругове грађанства. Данас преставништво престонице излази пред грађанство са предлозима да и збор општински одобри, да се извршењу реФорама може приступити на основу изведених студпја, посвршаваних претходних послова, пројектованих сигурних Финансијских извора, и по реду н плану који је начелно утврђен. Пут је овај за којп се и грађанство на раније држаним конФеренцијама изјаснило; али независно од тога са колико више сагласности на данашњем збору буде донесено решење, значиће да је толико већа грађанска готовост, да се у решавању локалних питања, подједнако значајних за све нас, иде једино за девизом : оашта корист.

ИЗВЕ Ш Т Т ТЕХНИЧКО-ФИНАПСИЈСКЕ КОМИСИЈЕ 0ДБ0Р5' БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ (НАСТАИАК) 2. Кданида Да садања клатгица не одговара ниуколико потреби Веограда, и сувременим здравственим захтевима, како по њеном уређењу, тако и по месту гди је подпгнута, знају добро сви Београђани, а најбоље становпици дунавског и палилулског краја. Из оправданих санитетских разлога , надзорна власт наредила је, да се садања кланица измести, и на згоднијем месту сагради, с тога београдска општина хтела не хтела мора градити нову кланицу, а кад је већ гради, треба да је сагради тако, да она одговара свима модерним захтевима једне уређене кланице. Грађење модерне кланпце стаће општину прилично новаца, али поред тога што ће сви касапи добити прилику да заклану стоку уреде и прераде [као што треба , а јевтиније но данас , потребне суме за плаћање иитереса и отплате, неће пасти на терет ошптинског буџета, јер се кланице свуда, где год су подигнуте, саме својим приходима исплаћују ; а осим тога и приход од касапске арепде биће знатно већи , кад се сагради модерна кланица, јерћетада бити са свим