Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII.

— 192 —

БРОЈ 50.

нзвршити. И кад би узели воду као мотор, ми бисмо, разуме се, као и Темишвар, били изложени под опасност да останемо више пута поред осветлења у мраку. Г. Марко је навео како Брисел има џабе осветљење гасно. То стоји, али он нпје требао да узме за пример варош од 400.000 становника у којој има тако много јавних и приватних локала до се осветле, и где због велике иотрошње гаса споредни продукти при справљању гаса могу да буду велики, те им због велике продаје и гаса и опоредних продуката може варошко осветлење да дође бесплатно. Код нас има сада око 500 лампи; нека их буде кад буде варош осветљена гасом или електрицитетом 1000 или 2000, па ипак то неће бити ништа. Колико !де ту да буде споредних продуката? Г. Марко не води рачуна о нашпм приликама, него са комисијом заједно цитира Брисел. У Београду ћемо имати да запалимо 2000 или рецимо 5000 пламенова и тих 5000 пламенова не могу дати толико споредних продуката да можемо имати џабе осветљење. Хоће ли огплтина имати беспдатно осветлење или не, не зависи од врсте осветл>ења као што то погрешно схваћа комиснја и г. Леко, него од експлоатације. Ако општина уступи коме друштву експлоатацију осветљења било једног или другог, њу осветлење мора коштати, јер сва добит пада друштву. Ако ли општина сама експлоатпше (као што је то у Брислу) онда може рескирати да има осветљење или скупље по што би јој дало друштво (ако добро не руководи експлоатацију) или бесцлатно (ако корисно води само предузеће). Напред наведени пример показује, како и електрично осветљеше може општину стати бесплатно ако има потребан број приватних иотрошача. Што се тиче угљене киселине о којој је г, Марко навео као да она није опасна, јер је иијемо у гшву и соди, ја држим да му је тај пример случајно испао, јер ће и г. Марко знати да има мало разликд иЗмеђу дејства угљене киселине у стомаку и у плућима. Ни мало се не чудим, што је путничка комисија тројице у свом извештају навела као несавршеност електричног осветлења ту околност, да се све електричне лампе пале од једае пут, па или човек хтео или не хтео. Али се чудим како је г. Леко могао тако што да цитира, кад сигурно зна да је се не само пре пет година кад је та комисија »проучавала« добре и рђаве стране оба осветљења, него још и пре тога могла свака лампа да изолује простим прекидањем струје окрунувши један чеп, као оно славину на гасним цевима. Г. Леко ће знати и то да има електрометера, као што има и гасометера, и да сваки погрошач плаћа онолико електрицитета, колико потроши. По извештају комисије и по г. Леку излази, да ако неко има електричну лампу у спаваћој соби, да по сву ноћ не може лећи да спава, по што лампа целе ноћи 1 оре због уличног осветљења с којим је она у вези ! Д -р Марко Леко. Кад сам прочитао пз извештаја познате вам комисије онај пасус, који се односи на осветлење, ја сам изрично напоменуо, да је са свпм оправдано, што се сад попова о питању електричног осветлења за Београд, обавештавамо. То јасно показује, да се и ја с прочитаним извешгајем у свему не слажем. Но и порсд објашњења г. Станојевићевог, а на основу онога што је мени иознато , остајем ипак при том , да је гасно осветљење далеко савршеније и јевтиније од електричнога осветљења. Но о томе имаћемо прилике и други иут да говоримо, Сад сам узео реч да само о физиолошком дејству угљене киселине одговорим г. Станојевићу. Знам врло добро разлику између дејства извеснога тела на организам човечији, кад се унесе у желудац и кад се удише. Али не разумем г. Станојевића, како може угљену киселину назвати страшним отровом, кад ми угљену киселину с разним течностима уносимо у организам. Не знам да има на свету отрова, који се сме тако као угљена киселина иити, а да човека не отрује. И опет зелим, да угљена киселина није отров. На послетку имам још да напоменом и го, да електрично осветњење и са хигијенскога гледишта пије са свим без мнне. И сам г. Станојевић потврдио је, да се од електричног есветљења добија нека очна болест. Међу тим и ја сам од једнога овдашњега лекара чуо, да та болест није баш тако са свим невина а и да има више болести очију, које су изазване дејством електричне светлости. И то питање треба стручњацп да нам објасне. Милор. Терзибаши^. Како стоји кад удари гром у спроводну жицу.

Ђ. СтанојевиБ. Ако се деси да гром удари у жицу, удешено је да се варница спроведе у земљу као и код телеграФа. Председник Паши&. Пошто нема нико више да говори, закључујем конФеренцију. ОПШТИНСЖЕ ВЕСТИ Правида. Као што је обзнањено на нрвој страни^ нова правила о сдободноме клању и продаји меса у Београду и атару, ступила су у живот од 20. ов. мес. Њима су одредбе старих правила допуњене а знатно и преиначеие. Коме год су правила та потребна, може их добити у санитетском одељку општинскога суда. Штампана су у књижице; а за проданце плакатно. Правила мора имати на видном месту свака продавница. Одобрен кредит. Одбор општински одобрио је, у носледњој содннци својој, кредит ол 6000 динара да се нредузме сондирање обале савске а по том састави и деФинитивни пројект за грађење ке-а од савског моста до београдске тврђаве. Испитивање обале почеће већ ових дана, а и израда пројекта ускорити што већма.. Трошарина. Кроз који дан пристугшће се и последњим корацима за увођење тр^шарине. Таксе су одређене, и чим буду ногврђене, неће више ништа стајати на путу да се отночне и наплата вршити — још у току идућег месеца. Под закуп. Решено је да ове године општина уступи закупцу право на вађење леда са обала београдских. Прва лицитација није одобрена, а друга држаће се 27 о. мес. и право уступити ономе, ко буде дао највишу цену. Уетупљена. Набавка цеви за нови водовод уступљена је по пола двема Фирмама . „Бекинг и Комп." у Немачкој и „Понт-а-Мусон" у Француској. Понуде тих двеју Фирама, биле су најјевтиније и скоро подједнаке, за то је набавка и иодељена тако. ИЗ СТРАНИХ ОПШТИНА. Цариградски ке. 0 грађењу ке-а на златноме Рогу, у Царигр. ду, донели смо недавно саонштење. Садајављају стране новине да Је тај великп посао устуиљен Грансу и компанији. Рад со мора ночети у року од две годиие, од дана потписа уговора, а за целокупно довршење ке-а остављен рок од 14. година. Цео посао коштаће 3,000.000 лира турскнх. Зајам за кланице у Цариграду. Царнградски лист „Хакикат* доносн вест, да је турска влада одобрила да се може нанравнтп зајам од 100.000 тур. лира, од којих ће се 40.000 употребитн на грађење кланица и обора па више разннх тачака у Царнгаду. Предрачуњено је да ће нриход од кланцца покривати суме које су потребне за амортизацнју зајма с интересом. Буџет галачке ошптине. Приходи галачке онштине увећали су се знатно ове године. Буџет овогодишњн дао је прихода 1,400.000 динара, докле је претпрошле био 1,077.000 динара. Овај норагатај отуда је, што је н галачка општина завела нове дажбпне радн извршења неколико раније пројсктованих велпких предузећа.