Beogradske opštinske novine

ГОДННА IX.

ВРОЈ 82.

аигање изнетц аред одбор те да заједнички већамо шта ваља да иредузмемо па да сачувамо иптересе општинске. За толико ваљда може ствар застати (прима се.) Д. ПајдановиК. У варош се увози маст и свињско месо али се иа њега не плаћа трошарина јер у тариФи то није означеио а ја мислим да треба да се паплаћује нешто као на име арсиде опшгипске. Питао сам управника трошарине зашто се гакса не нанлаћује и он ми је одговорио: Затошто тарифом није утврђена. Председник. 11о тој ствари прибавићемо пстребпа обавешгења и наредити шга је нужно да се правило о трошарини доведе и сагласпост с правилима за кланице. Г. Бртп. Кад је поведепа реч о иекаквом плацу и о згради за ђаке имам да кажем да сам нролазио покрај онога плаца иа коме је подигпу га зграда за асгропомска испитивања и видио сам, да су они уватили и ошанчали онолико општипскога простора колико им опшгина није дала. Ја мислим да то пе треба и несме да буде. Прошло је опо доба кад је се могло као под Књазом Милошом заватити гди је се хтело и колико се хтело зан ишта. Ја се сећам де је председник општине г. Пашић излазио па лице места и казао им шта могу да задрже за подизање зграде за астрамију и они су требали па том да остапу, међутим опи су грдпу пољану заузели. 0. МилиКевиК. Познато је да све бивше општинске управе до прошле и ове нису водиле много рачуна о имању општиеском. и због тога је много општинске земље заваћено од стране приватних. 1Ја данашњег председпика општине полажу грађани велике наде и он би требао да настане да сви они који су заватили општипску земљу а немају тааију на њу поврате је општини. Ту скоро било је суђење са неким Пером Видакопићем који је заватио општипску земљу ради чега је излазио и врачарски кмег. Свакојако ваља једном нречистити шта је општинско а шта је приватно, иа што је онштииско најозбиљније чуваги од заватине. М. ЈовановиК. Односно овога плаца који је заузет ради иодизање зграда за астрономију могу да кажем ово. Ја сам као

У истој се песми помињу и два његова иобратима Милаи Топлица и Косанчић Иван, који се не одвајају од њега. Историја иема права да сумња, е су опи били његови побратпми, али их она изближе не нознаје. По на; одпом веровању он је био тако изврстан певач, да је чак и вилу могао натпевати. За то га је она једпом ириликом и устрелила. Из свега се дакле лепо види, колико је нашем пароду Милош мио био. И народне несме, које су најлепше, најмилозвучпије и најиримамљииије — то су несме о Милошу. Милош је — опет по народном веровању — био висок танак и необично снажан. Носио је лепу брадицу и дугу косу. На сликама га тако и сликају.Имао је мач, који је секао и најтврђи панцир. И коња му еЖдралина' опевале су народне иесме Милошу, кад је погипуо могло је бити тако око 24 до 27 годипа. 4. Рад Милошев до боја косовског Кад незнамо годину и место рођења Милошевог тешко је одредити његов иоли-

одборник био одређен од страие одбора те сам с председником општине изишао на месго и одредили смо „земљиште које је иотребно држави за ове згриде. 0 томе је поднесен извештај, а предсодник је мислим и усмено о ствари реФерисао. По толш реФерату одбор је решио да се за астрономску опсервагорију и остале зграде које ће се нодићи уступи једна цела парцела. која лежи између писарске улице, крагз'јевачког друма, рејопа општинског и мостарске улице. Као што видите та је парцела ограђена улиц <ма и рејром Београдскнм и ја мислим да никако орган државни пеће бити толико не разг/ман да заграђује општинско имање кад зпа да може данас сутра изићи оиштински инжињер и казати: руши то јер је заузет сокак — улица. Ја мислим да би најбоље било ако се већ сумња да није више плаца заграђено него што је дато, да се одреди општи инжињер да извиди и да нам реФерише Андра ОдавиК. Ја сам хтео да говорим о овоме предмету што је г. Сима говорио. Ја сам читао акт којим се кмегу оделења паређује, да види земљиште општииско, које је заузео г. Пера Видаковић, и да се увери је ли доиста заузео. Комисија којајеради тога излазила нашла је да је доиста заузео. Том приликом чуо сам, да такови случаја заузимања има доста. С тога ја потпомажем иредлог г. Симин. да се што пре изиђе и види шта је заузето па исто поврати и стане на нут даљем заузимању. Председник. Казао сам секретару да то нрибележи све да се извиди. Гавра Бркип, Г. Мата и ја и г. председник који су ишли знају како је та ствар текла. Њима је казано, колико да заузму. Одкуд сад да заузму више. Сад само треба да им се одузме оно што су више заузели. Данас су видели да може да се заузима, на су све и заузели. Кад има надзорника општинских добара он треба све то да пази и да све заузимаче доставља. Председнпк. Да дам обавештења колико сам могао о овој ствари зиати пре, но што сам на ово место дошао. Као што зпате одбор је решио к одобрио да се уступи оно место за звездарницу и казао је количину простора шго им уступа. Према овој величипи сад треба

тички рад до Косова. Али ипак са оно нешто мало историјског материјала. а помоћу пародие традиције, даје се исплести целина, да можемо добнти појам о његовоме раду, који је круиисаи убиством Муратовим. Важно је такође и то знати, какав је положај заузимао Милош на двору Дазареву? По свему судећи ивгледа, да је он био један од већих дворских сановника. Положаје те обично заузимаху људи, чувени са свога јунаштва или са своје иородице. Без сумње, да је и Милош заузео то место, једино благодарећи своме необичпом јупаштву, па и својој политичкој увиђавпости. Да је доиста могао Милош заузимати једно такво место, сведок су нам наше народпе песме. а првенствено она „Милош у Датинима и „Женидба Милошева." Кроз ову последњу песму као да се може назрети оно покушавање Лазарево, да и Влахе добије за своје савезнике. Тада оп шаље Милоша., који потпуно успева у томе и засведочава да има у себи онога, што ми дапас називамо — политичким тактом. Народна песма приписује јсш једпо дело Милошу. Кад је кнез Дазар хтео, да зида

да знамо је ли за^зето ополико земљишта, колико је одбор одобрио. Имао сам прилике, да се разговарам о овоме се управником звездарнице, јер је ово што је папомепуо г. Бркић и мени пало у очи. Он је казао, да је онолико простора узето колико је одобрено и да ни за длаку није више узето. То је инашњер обележио. Питао сам гв шта ће им толика површипа и он је објаснио, да јс почребпо за научпа истраживања која ће бити. Сад ја ћу извидети колико је дато, а колико је заграђено. У осталом ја верујеи ономе, што каже да ни за длаку пије заузето. (свршпиће се)

ДЕСЕТО ДНЕВНИ САНИТЕТСКИ БИЛЕТЕН. УПРАВЕ ВАР. БЕОГРАДА 0 Б0Ј10ВАБУ УМИРАБУ И РАХАЊ7. Од 1—10 Јула 1891 год. Веоград.

I., 0 боловању. По извешћу овдашњих лекара боловало је свега 306 лица од ових болести. А., Од инфекциозних болести Настуние грознице 135, црвепог ветра 2, ДиФтерије 1, Дизентерије 1, Друге ипФек. болести 4, Веперије 16, СиФилиса, 10. Б., Од осталих болести. Великог кашља 4, Реуматизма 3. ШкроФула 4, Аиоплексије 1. Запалење мозга и кожице му 1, Хистерије 1, Епилепсије 1, Невралгије разне 5, Пери-еидо-цардигле 1, Мане срца 3, Катара распир. оргапа 27, Запалења плућа 4. Запалења плућне марамнце 1, Туберкулозе 25, Ангипе 7, Устобоље 2, Катара желудца 30, Шуљева 1, Катара црева 70, Запалења трб. опне 1. Жутице 1, Херније 1, Далка 2, Невригиса 1. Метритиса Метрооаргије 4, Других болести секцал. 2, Болести очију б, Белести ушију 4, Ургиварије 1, Абцес Флегмоие 3, Форункуле 1, Егцема 5, Друге кожне болести 5, Периоститиса 3, Заиалење косеби задужбпиу — краспу Равапнцу Милош је био онај, који га је упутио, како ће то бити Богу најмилије, а по народ пајпробитачпије. И кад се већ задужбппа почела градичи, и кад пропншта триста пеимара па и Раде Неимаре од силе охолости Југовића — опда кнез Дазар посла Милоша — да Југови^е нримерпо казпи. Сада што је Милош у томе поступио онако, како је пајпаметније било постунити — то је још, бољи сведок његовог такта и његове увиђавпости. — — — — У то доба облаци се почеше све већма наносити над српсвим небом. И ако је бпло затишје, тим се више требало бојати скоре изпеиадне буре. И доиста то се брзо догоди. (иаставиће се) ...