Beogradske opštinske novine

ГОДИНЛ XI.

58 —

БРОЈ 52

г., за кварт савамалски : Председник Коста Главинић одбор- каф., Светозар Боторић каФ., замениди : Риста Крстић калдрмџија ник, заменик Ђорђе Никодић одборник; чданови : Петар С. Сна- и Мита Лазаревић каФ. сић апотевар, ЈеФта Најдановић месар, Вдадислав Чортановић трг. ђ., за кварт врачарски : Председпнв Миша Никодић одбори Таса Данчевић трг.; замепици Јеврем Главинић трг. и Вуја Ран- ник? замееик Јован Станковић одборнив ; чданови : Јован Д. Јоковић приват. вановић учитељ. Настас Димић лебар Стеван Миљковић бак и д., за кварт папилулски : Председнив Милан Капетановић од- Стеван Јорговић Фабривант; заменици : Сава Вељаиовић хлебар и борних, заменик Марко Велизарић одборник; чланови Милић То- Владимир Губеревац ваФеџија. досијевић бавадин, Миленво Марковић каФеџија, Тодор Каменовић Од суда општине вароши Веограда 20. Нов.1891. год. АВр. 3205

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 98. РЕДОВИИ САСТАНАК 11. Новембра 18!)1 године. Прбдседавао председиик г. М. Р. Марииковић од одбориика били: г.г. Ф. Васиљепић, Ст. Чађевић, М. Јовановић, Ј. Станковић, Г. Иркић, М Велизарић, К. Б. Михајловић. А. Одавић, К. П. Михајдовпћ, В. Виторовић, К. Д. Главинић, Р, Драговић, Р. Петровић, Љуб Јовановић, Ђ. Николић, Ј. Пегровић, С. Азријел ? М. К.аиетановић. Р. Пуљепић. И. Цвегановић. I. Нрочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 6. Новембра 1891 год. и примљен је без икаквпх измена. II. По нрочитању акта истражног судије за варош Београд Абр. 2918, 2929 и 2928, којим се траже уверења о вдадању и имовном стању извесних лида, одбор је изјавио, да су му Мвша Стојковић шегрт. Алекса Матић аљигаш и Јудка Давида Русо непознатн. III. Председник износи одбору на мишљење молбе за уверења о сиротноме стању. По прочптању тих молби Абр. 2884, Сбр, 17480, 17915, 179е4, 17752, 17616, Абр. 2982, 2983, Сбр. 17838, 17835, 17406, и 17427, одбор је пзјавио мишљење, да се молиоцима, Милану СтеФановићу, Ђури Ковачевићу, Кости Пу« пићу, Јелени Марковић, Сави Адамовићу и Мдији Благојевићу може дати тражено уверење, да се суд предходно увери о имовном стању молилада; Коста Костића, Живке Младеновнћеве, Милке

Симића, Мате Коствћа, ПолекспЈе Михаји- ; 1 ловић и Јудијаие Субић па тек онда да им изда тражено уверење. 1У. Г1о нрочитању протокола лицитације Гбр 2034 држане 9. Новем. 1891. год. за набавк^ 14 затворенпх и 66 отворених скамија, 3 астала, 3 катедре 3 ормана и једне нове табле за У разред мушке основне школе, одбор је решио, да се набавка ових ствари уступи Павлу 'Б. Радосављевићу овд. столару по цени и то: Затворене скамије по двадесет и шест дииара и деведесет пара од ном. Отворене скамије ио двадесет и два динара и деведесет иара од ком. Катедре (постаменти) по двадесет динара од комада. Остале нотребе, као астале, ормаие, и табле по иопушгеном проценту на скамијама од предрачунске цене. У.

По нрочитању протокола дицитације Сбр. 17837, држане 5 Новем. 1891, год. за давање иод закуп, подрума испод основне школе, код Саборне пркве, на којој није бпло ни једног лицитанга, и нонуде Браће Нпколајеввћ Хаџи, Сбр. 17813 одбор је решио, да се овај подрум уступи нод кирију Браћи Николајевић Хаџи за три годиие и то од 1. Јан. 1892 до 31. Децем. 1894 год за цену од три стотине динара годишње. VI. По ирочитању протокола лицнтације Гбр. 2035, држане 9. Новем. 1891. год. за грађење винарскнх иагацина, одбор је после поименич-

РАЗШИНЕ ШДЕНФЕШ

ПРИПОВЕТВА Ф ГЕР1ПТЕКЕРА Превод с неначког (Наставак 15) „Нетто се је друго догодило, Вруно", иродужи девојка скоро нечујно, „нешто друго, што ти не могу и не смем казати, ма да би ти радо каеала, и то је што ме гони да ти за навек кажем — збогом. —' „Розо!" кликне Бруно уплашено. „Немој ме хрђаво разумети", рече Роза остављајући да је Бруно и даље за руку држи; ја те и сад гако љубим као и пре, — још и више, за тебе бих*радо подносила све, нужду и бригу, али то не може да буде, ја не смем бити твоја, и — ако ме ти и најмање љубиш — немој ме питати зашто." »Ади Розо", узбуђено рече Бруно, „зар ни да питам зашто? Та моја ср^ћа од тога зависи, и баш данас сам те с радошћу очекивао, да ти

пријатну вест кажем, да су се изгледи за моју будућност поправили. Синоћ, кад сам се последњи пут с тобом разговарао, беше ми врдо тешко на срцу и сам сам себи нребацивао, што оћу да твоју срећу вежемза човека сиромаха ко,ји нема ни од куда никаквих прихода, нити има службе, да заслужи хлеб пасушни. Све се Је сада на један пут на боље окренудо. И као обично, што . есрећа не долази сама, но иовуче за собом још ваздан неирилика, тако ти је исто ц са срећом. Кад сам се с тобом синоћ растао, размншљао сам, како ми бедна судбина предстоји, и било ми је тако тешко, да сам хтео, да скочнм у Рајну, те да једном учиним крај овој беди, Али где је несреће, ту је и среће. Кад сам стигао кући, затекнем велико писмо затворено званичним печатом, којим ми се јавља, да сам постављен за актуара нри овдашњем кривичном суду.« »Код кривичног суда! 11 уплашп се Роза и трже руку из његових. „0, драга моја, то не треба да те илашп. смејаше се мдадић, „јер то осигурава нашу будућност; но није то све —тога истог дана добида је моја мати повељан извештај о парници око некога малога имања, која се већ ад мИого година у нашоЈ породацп протеже и која нас је

ног гдасања са 7 гласова против 5 — 6 ннсу гласали — решио да се ова дицитација одбацп. VII По прочптању молбе еснаФа лебарског у Београду Абр. 2225 и по сасдушању цене брашну и житу. одбор је после поименичног гласања са 9 гласова против 8 (који су били за 27 иара) — 3 нису гласали — решио, да се цена хлебу повисн од 25 пара дин. на двадесет и осам пара но килограму а да се леб иродаје по тридесет пара у тежпнн од хпљаду н седамдес^т и два грама. Ово повишење да вреди од тринаестог Новембра 1891. год. сакључпо. 99. ВАНРЕДНИ САСТАНА^ '23. Новембра 1891. год. Председавао нрелседпик г. Милов. Р. Маринковић, од одборпика били: г. г. А. Одави!,, Р. Ђирвовић. В. Виторовић, Р. Петровић С. Азријел. К. Б. Михајлонић. Д Најдановић, Јов. Станковић, .Б. , Јовановић, М. Вглиза рић. Ст. Ча1)евић, Ђ.Николић.Ђ. Димитријевић, Р. Драгоиић. Ђ. С. Новаковић, Л. Дашковић М. Канетановић I. ; Прочитан је записник одборских одлука седнипе држане 11 Новембра 1891. год.. и примљен Је без измена. I II. Председник опнггине нзвештава одбор, да је зграда, у којој је до сада био смештен ирвостенени суд за вар. Београд пожаром толико оштећена. да се морала тражити друга кућа за ј смештај канцеларије поменутог суда; да је пре

грдно много новаца коштала. Сад су пронађене важне исправе, које нам осигуравају права и дају нам наду на скорашње повољно решење ствари. Према овоме твој отац пеће моћп чинпти више никакве сметње нашој срећи, као што је пре радио, и надаи се, да ћу те за кратко време као мдаду кући одвести. А.?и што си тако равнодушна ирема овој веселој вести, страх ме неки обузима. Шта ти је деаојко? Гледаш ме тако оштро, као да сам ти стран или као да пе вер\!еп мојим речима. Да ди сам те лагао кад год, Розо?" „Ниси" по г,ако рече девојка, окренувши ни један иут уплашено главу, теби верујем све, све што год кажеш, јер ти еи добар и поштен. Модићу се Богу, да будеш тако сретан, како си заслужио". »Па зар то не зависи од тебе, срце моје?" рече младић. »^вдај се у мене, као што сп досада у тешким временима чинила, а ја од Бога ништа више не тражим. јер ми је он дао већ своје иебо на земљи", Роза је дозводила, да је на своје груди притисие, шта више и опа је сама своју главу на његова плећа наслонида, ади само за тренут. Извије се из његових руку оддучно, погледа га право у очи и са сузним очима рече му: »Ипак мора да бЈДе, Бруно, ипак се морам данас за увек с тобом растати, и не могу твоја бити.«