Beogradske opštinske novine

ГОДИНАX ч/\. V \ \ /ч/ 7 - \/ч/ч<-— х/чхч' \/\/\/-" \/\/Ч/ д., за кварт палулски: Милић Тодоснјевић, бакалин, Миленко Марковић каФеџија, Тодор КаменовнК каФ., Свегозар Боторић ка®., замепици: Риста Крстнћ калдрмџија и Мита Лазаревић каФ. ђ., за кварт врачарски: Јован Д. Јовановић учнтед-, Настас Димнћ лебар, Сгеван |Миљковић бак. и Стеван Јорговић Фабрикаит; заменици: Сава Вељановић хлебар и Владимир Губеревац каФеџија. Овако састављени бирачки одбори вредеће за оба збора општинсаа сазвата у 8—15 Дец. 1891 г. за избор управе и одбора оиштннског.

општински послови Положили заклетву. Ново-избраиа управа општиаска положила је пред одбором општиисвим заклетву 18 пр. мес. Таво исто и ново-изабрани одборници положпли су заклетву у седници одборској од 23 Децембра 1891. г. Збор. У недељу, 5. текућег месеца биће збор грађана београдских ради избора сгалних бирачвих одбора квартовних за 1892 годину. Едисонсво електрично перо. Опшгинаје београдска набавила пре неки дан електрично перо Едисоиово, што Ке јој служити за умножавање писмених састава. Према услузи коју ово перо пружа, цена је његова веома малена. Оно кошга свега 180 дин' са свима трошковима и царином. У идућем броју донећемо тачан опис његовог састава и начин његове употребе. ПРИМЕДБЕ НА УГОВОР који има да се закључи међу општином краљ. срп. престонице Београда и г. Цикосем из Милана о осветлењу престснице Београда електрицитетом. (ИАСТАВАК И СВРШЕТАК) Одбору оиштине вар. Београда II. Произвођеаз и спрово^еве електричне струје. У чл. 7. Допушта се повластичару да за произвођење електр. струје може бити или снага водепе паре или ма каква друга ариродна снага. Међутим у раснисаном стечају за електричпо осветлење Београда захтева се: „Произвођење електричне струје да буде динамо-машинама а снага да је снага водене иаре. У стечају изкључепа је дакле каква друга , ириродна снага", већ је узета куд и камо скунља снага водене паре. Повластичару чини се дакле сад једна таква олакшица, која врло зпатно утиче на цену производње електрицитета а да је та олакшица из расписанога стечаја била иозната њему или другим пријављеним понуђачима, ми би без СЈмње имали далеко повољпије понуде. Према томе чл. 7. имао би да гласи онако као што је о произвођењу електричне сгрује у стечају одређено, а све остало из чл. 7 што се односи па ,,природну снагу", да се избрише.

_ 4 Ако се пак сад нашло за умеспо , да ,,нокретна или моторска спага за произвођење електричне струје може бити илн снага водене паре или ма каква друга, ариродна снага", онда опај стечај, на оспову кога смо добили пеколико попуда, пе вреди и пе ба остало ништа друго , већ да се распише нов стечај. Нема сумње да би под тако заатно промењепим условима добили куд и камо повољније попуде. У чл. 9. повластичар се обвезује, да има у свако доба довољно елекгричпе струје и т. д. а не помиње се, што би ради сваке сигурносги било потребно, да је обвезап да се служи справама за-прикупљање елекгричне енергије, тако звапом акумулаторима. У чл. 10. да се дода, да само ио нарочитој дозволи оаштинске власти, у извеспим индустр. предузећима, може се проиаводити и паизмегшчна електрична струја која је као што је познато врло опаспа по живот оних. који се овоме служе. Поред гога, такође ради јавне безбедности треба да се одреди и максимална јачива струје у појединим спроводницама као и почетна максимална јачина нроизведене електричне струје у централи. У чл. 12. да се прецизира где могу бити подземни а где падземни спроводници. Односно ове тачке нејасно је и у стечају одређено. Тамо се овако вели: „дозвољава се, да спроводница за струју буду ваздушна свуда где је то технички могуће." Да ли се давањем ове дозволе мислило, да. већина спроводпика буде подземна или надземна, то се пе види јасно из стечаја. Али пошто се надземно спровођење ,,дозвољава г ' изгледа, да спровођење поглавито има бити подземно. Ако се тако има разумети та одредба у стечају, а зна се каква је огромпа раз лика у цени међу подземним и цаздушним саровођењем, онда се мора признати, да се о тој околности у уговору, имало и сувише обзира према повластичару јер чл. 14 дато му је право да се користи и каналима варошким, где то буде могуће, за полагање својих спроводника а интереси општине, међутим нису нц уколико у том погледу заштићени, јер није одређено где ће ти спроврдници бити подземни а где ваздушни. Према овом повластичар ће где год може употребити ваздушне спроводнике. Како му драго, тек за подземне спроводнике зна се да су за варош куд и камо бољи од ваздушни. Поред тога што су ваздушни спроводници далеко јевтипији од нодземних, а међу тим врло опасни, они још и накарађују варош. За сада још обзири лепоте вароши, можда ц нису толико меродавни за Београд али доцпије, кад се варош развије, ваздушни спроводници могу општиии постаги врло непријатни. У Темишвару. где такви ваздушни спроводници постоје, тамо у врло великој мери накарађују варош. У Њујорку је, ради јавне безбедности, ире годину дана сама власт уклонила све ваздушне снроводнике. И кад после 16 27 или 51 године општина наша тражи целокупиу ипстелацију електричнога предузећа, доћи ће можда сама у тај непријатан ноложај, да спроводнице мења. Пошто каблови за једну електричну централну станицу с подземним снровођењем

БРОЈ 1 — ",/х/ч/ ; • \лл<^ —\лл/ -4,/л.-. : \Л.л,'- ; \л \АМ^'~—\/\\/\ ' стају много више од ноловине кошгања целокунне ипстелације, то се огуда јасно види, какве ће издатке рапије или доцније, наша варош имати да сноси. Да би се дакле Београд сачувао тих евеатуалних издатака, нужро је да се у чл. 12 тачпије одреди где ће бити подземпиа где ваздушни спроводппци. 1Ј1 Рејон и начан варошког советлења И у члану 17 више је вођено рачуна о иитересима иовласгичара пего ли онштине. У истом члану дозвољава се повластичару, да из извесних узрока може пламене лампе заменити сијалпцама и то једиу пламену лампу .,са четири до пет сијалица". Према чл.. 23 , Интећзивост сваке пламене лампе у улицама првога реда биће од хиљаду (1000) нормалних свећа а интезитет сијалица од шеспајест (16) пормалних свећа". Кад давле па место једне пламене лампе повластичар да 4—5 сијалица, онда је место 1000 пор. свећа сМтлости, дао само 64 — 80 нор. свећа. ТгЛом заменом једне нламепе ламне, онштина губи од свога осветлења 920 — 936 норм. свећа а то значи да 11 до скоро 15 пути више губи, но што добија. Али овде не треба изгубити из вида, да произвођење електр. светлости у пламеним лампама далеко је економније но у сијалицама. Тако, док се једном коњском снагом у неподељеној светлости пламене лампе, може произвести интезитет светлости од 1500 — 2000 норм свећа, дотле истом електричном струјом, могу се подмирити само 10 сијалица од по 16 норм. свећа. Приликом поделе електричие струје, опада у помепутом нримеру, произведепа светлост на 1 °ј 0 . — И у колико се даље иде с поделом струје, у толико је слабији постигпути еФекат светлости. Истом количином струје може се дакле подмирити једна пламена лампа од 1500—2000 свећа кад је сијалица по 16 норм. свећа, свега 160 норм свећа или 13 сијалица по 10 норм. свећа свега дакле 130 норм. свећа. Заго дакле, пе може се*од повластичара тражити, да једну пламену лампу замени са толико сијалица, колико би нужно било да се интезивност једне пламене ламне, потнуно сијалицама, надовнади. То лежи дакле у самом начипу произвођења електр. сгрује. Истим снагом добија се упламеним лампама куд и камо већи иитезитет светлости. по у сијалицама. Овај нример јасно показује, како је не екопомпо, управ раскошно, произвођење електр светлости у сијалицама. При свем том, та околност не одговара одпосу, који је у уговору предвиђеп, т. ј. да се једна пламена ламна замењује са 4—5 сијалица. А да су и овде интереси повластичара знатно" б о љ е заштићени од иптереса онштинских, имамо доказа у ценама У чл. 29. одређене су цене за сраки сахат горења! за једну сијалицу од 16 н. свећа 3-5 паре дин. а за пламепу лампу до 1000 н. свећа 40 пр. дин. кад се па место једне нламепе лампе, која за сат горења кошта општину 40 пр. дин. добија 4 — 5 сијалица, које стају укупио 14—17.5 пара онда се таввом заменом од свавога сата горења повластичар вористи са 22 5—26 пр. дин.; то значи да му је повлоњено своро 7 сијалица. Према томе за сваку пламепу лампу, повластичар био би дужан да да, не само 4—5 већ нреко 11 сијалица. Ра-