Beogradske opštinske novine

врој и. Држан (>. Новембра 1891, год. у Веограду. Почегак у 5 и по часова ио подне. Председавао председник општине Милован Р. Маринковић. Председник. Пошто има довољан број одборника да се може радити, то отварам одборску седницу и молим да чује записник носледњег састанка. (Севрегар прочита). Има ли ко шта да примети на записник? Соломон Азријел. Ја сам ономад учинио једно питање на председника односно закупа за чишћење нужника и помијара; па о томе иије ништа у записнику записано. Молим да се и то стави у записник. Председнџк. Истина је то и г. секретар је заборавио да запише. Ја сам на ваше питање одговорио, да је одмах дато једном другом да тај посао врши, и с тим је г. Соломон задовољан био. То ће ући у данажњи записник и с тим ће се и ваше питање увести у записник. Има ли још ко шта да примети ? (Нема) Усваја ли одбор записник? (Усваја). Јован Станковић. Једно питање. Ја сам чуо да један у Фишекџијској чаршији мери храну на свој кантар, кад год што купи, а неће да зна за општински. Је ли то познато председништву и како то сме да буде? II редседник. То питање ја сам већ добио на писмено од г. г Боке Николића и овога часа издао сам наредбу дотичном кмету да тога човека узме на одговор. Ђока Ншолић.. Њега су већ једаннут вазнили за то, и он опег мери и вели, да га нико не може и не сме за то казнити и шта више вели, да ће за инаг да мери. Он до сад нишга није купио на пијаци, што се мери на опжтински кантар, него сам купи без мере и сам мери, а кантарију неплаћа. 0 томе не треба испитивати ништа, већ пошљите једног човека нек пази, па ћете се одмах уверити. Председник. Добро све ће се ипак исиитаги и по закону шта. греба урадити. Мени то до сад није познато било, а сад ћу по тој ствари учинити све што ми дужност налаже, јер је право мерења општинско. (Одобравање). Сад прелазимо на претрес буџета. Пре него продужимо где смо стали, иочећемо прво са расправом питања о зеленом вепцу, које је за данас остављено да се реши. Овде су акга о свему и сав говор у пређашњој седници био је око тога, да ли је уговор закупа закључен пре закона о дозволи слободне нијаце. Колико смо видити могли, уговор је на два месеца пре закона закључен. Доцније кад је закон изашао, про;лашен је зелени венац за слободну пијацу, али се то није могло до сад извршити због посгојећег закупа, а не може ни да се сврши без пристанка одбора. Закуп има да траје још 10 месеци, а уговор је закључен 6 септ. 1889 год. Јован Станкови\\. Не може се то поништити и да пропадне општини толики приход. С тога сам да он издржи уговор до краја. Соломон Азријел. Што није тражио одмах кад је закон изашао, него чекао читаву годину доцније. Лредседнш. Дозволите да вам објаснам. Закупац је у згодниЈем чоложају према општини но општина према њему јер он има право по уговору, да све зграде преда општини по нроцени вештака бираних и

— 118 од његове стране и од опшгине. Он сад напушта то своје право бирања вештака и вели, општино, ти процени вредност зграда сама како знаш и како за право нађеш ја ћу тако уступити те зграде. Ево његове молбе ствар овако стоји и сад ви како хоћете или да му се уважи молба на да се овај приход избрише но уговору а да мете нека мања цифра пошто општина свакојако мораће имати од те нијаце неки приход. Коста ТлавипиИ. Како ће се решити ово нитање то је друга ствар, али питање је овде о овој позицији. Ако усвоји општина раскинуће уговора онда ће то одпасти у приходу и доћи мањљ циФра, но тада и у буџету расхода мора доћи једна нозиција од извесне суме на плату онога, који буде прикупљао ириход од пијаце зеленог венца. У сваком дакле случају ова позиција прихода не може да одпадне Соломон Азријел. Држим да ова позиција не треба да одпадне с тога, жто је она основана на уговору. А доцније може одбор да донесе режење о садањој молби да ли да се уговор раскине или не. Раденко ДрагојевиК. Уговор је прављен кад није било закона. Сад кад је дожао закон који го потире, онда ни уговпр не може да опстане на штету грађанства. Ћока НоваковиК. Овде стоји од закупа трга на зеленом венцу. Према закону сад то не може да опстане, а тако исто не можв да опстане ни према ранијем решењу одбора, којим се та пијаца има да прогласи за слободну. С тога треба избрисати реч „закупа" и метути: приход од пијаце. Мата ЈовановиК. Молим вас, господо хоћемо ли да решавамо вечерас буџет или пијачно пигање. Нама треба приход и слажем се с г. Ђоком Новаковићем да се каже приход од пијаце зеленог венца, а уговор да се раскине. ПреАседник. На добро. Хоћеге ли овако да се мете приход од пијаце зелепог венца па да нредвидимо оволику исту циФру. Мата >Јованови\\. Мени се чини да ово детаљисање у буџету па поједине партије чини велику забуну као што сам то казао и онде где је казано о казни чиновника. То не чини битну разлику да се мора одвојено водити. Коста ГлаеиниК. Ја верујем да је теже за књиговодство, кад има више паргија, и онда се свакад зна, колики је приход и од чега; као и колики је приход од једне, а колико од друге пијаце. А што се тиче суме, ја би ову исту циФру опет предвидио, па на крај године како буде. Лредседник. Хоћете ли исту цифру ? Милутин Марковиик. Ја мислим да остане иста цифра. Ђока НоваковиК. Нека остане само би молио, да се молба закупца изнесе после што пре на решење. Председник. То зависи од вашег захтева. Усваја ли одбор оволику циФру од пијачне таксе ? (Усваја). Сад изволте чути даље. (Књиговођа чита) VII. прирез Од приреза 180.000 динара. Ђока НоваковиК. Ја би питао г. председника да одговори, да ли је подмирена она потреба, због које је удареч овај прирез. Председник. Ово је питање управљено на мене. Општински прирези унети су у буџет ради подмирења општинских потреба, које

ГОДИНА X. општина има да подмири у колико не може од других својих прихода да изиђе на крај. Ти су прирези раније одобрени и по том праву непрестано улазе у буџет. Општипски прирез био је 28 п. дин. од динара непосредне порезе и тај прирез смањен је на 20 п. дин. а то с тога што је због Калачијевих планова повећан био на још 8 п. за 5 година док се она сума утрошена на те планове не попунн. ДакЛе прирез на 20 п. редован је, а овај вишак са 8 п. био је одређен за извесно време и сад је отпао. Да ли ће 20 од сто приреза изнети 180 хиљада го незнам али но уверењу пописника које сам ја питао излази да ће изнети вбше од 180 хиљ., а то с тога, што се број стаповника умножио и сад још зависи од тога, да ли ће се моћи сав нривупиги. Ђ. Новакови\х. По закону о општинама ни један прирез не може се ударити док га збор не одобри. А у уставу стоји да се прирез може узимати само кад се изгласа на збору. Према томе ја мислим да треба да се то одобрење добије да нам се не би пребацивало да смо се оглушили о наређења закона и устава и нисмо испунили прописне Форме. П редседник. Што се тиче ове мисли воју је изнео г. Новаковић, ја могу да му кажем да то вреди само у том случају кад се уводи нов прирез или кад се одобрени повећава; међутим овде није тај случај. Ми имамо раније законодавно решење о вупљењу приреза; тај прирез ми пе само не увећавамо него га смањујемо, јер она потреба за 20 од сто која је била, та је требала. Збор има права да одобри прирез и од 40—60 од сто. Према томе што је овај прирез одобрен излишно би било тражити још некакво одобрење. Ђ. Николи^х. И ја сам имао да обратим пажњу на то, штоје г. Новаковић казао и више ништа немам ни ја. К. Г лавини^. Ја сам мислио да чиним питање али је председник сам објаснио: да је прирез од 20 од сто прешао све законске Форме и да би смо сад чинили излишан посао, ако би смо хтели да ово иде збору на решење. У осталом и сам министар Финансија побрисао би нам тај приход, кад не би имао свога основа законског. Ових 20 од сто приреза, то је сталпи прирез који је прошао вроз законске Формалности и нема смисла тражити му накпадно одобрење. Милутин Маркови^. На говоре г. председнива и Главинића имам да приметим ово. Кад би ми за сваки прирез што га имамо да прибирамо, морали да тражимо зборсво одобрење, онда би нам такво било потребно и за Калачијеве планове и за друго што. Али вад има одобрења за прирез, онда све што се може плаћа се из њега аво се одпоси на оно чему је прирез памењен. Овај прирез сталап је; он постоји одавна по буџету; по њему су испуњене све завонске Форме те по томе никавво нам друго одобрење не греба. Бар ја сам тога мишљења да за овај прирез не морамо да тражимо одборско одобрење. Ђ. Новакови^. Ја сам мало нре вазао да не налазим да ово може да буде по завону. Овде има да се примени она одредба воја стоји у уставу, но војој ниједан прирез не може бити без одобрења збора. Сматрам за дужност да то поменем те да се не учини погрешка, јер оно што је некада јед-