Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 15. _ ника славом увенчаних па пољу науке, није достојан, да их има. Од општине вароши Београда 29. Фебруара 1392. год. АБр. 4119.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ У грађевинског оделењу суда ово општинеког у Панђелиној кући на марвеној пијади држаће се сљедеће јавне усмене лицитације и то : На дан 10. Априла тек. год. од 9. до 12. саги пре подне за грађење тротоара у „Марковој" улици. Кауција 100 динара. Све кауције полажу се у готовом новцу или државним папирима. Ближи услови могу се видити у помепутом оделењу сваког дана за време канцелариско и при лицитацији. Од отране Суда општине вар. Београда ПБр. 333: 17. Марта 1392 год. у Београду.

На дап 21-огАприла тек. год. држаће се у грађевинском оделењу суда ово-општинског у Папђелиној кући на марвепом тргу оФертама лицитација за грађење основне школе за Дунавски крај ове варопш. 0<Ј>ерги ће се примати од 9—12 а отвори ће се тачно у 12. сати у подпе. Кауција 16.500 дивара. Странци полажу дуплу кауцију. Оферти се имају снабдети са прописним маркама. Ближи услови и остала техничка документа могу се видиги у поменутом оделењу сваког радног дана за време канцелариско и при лицитацији. Од отране суда општине вар. БеоградаГБр. 410' 21. Марта 1392 год.

МНРЕДНИ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (ио стецографоким белешкама) држан 13. Фебруара 1392. год. у Бзограду. (СВРШЕТАК) Председник. Ово питање о таксирању хлеба пије први пут црегресано у одбору са оволиком јачином. То је питање и сад пред пама а претресано је и питање о санитетским мерама какви треба да буду локали за лебарнице. То је питање занимало и Управу вароши Београда па се до данас још није дошло до никаквог резултага. Сад они су злоупотребили своју дужност и месили су хлеб од мекиња што заиста може доводити одборнике да са вратреним заузимањем ово спрече. По закону кривичном они морају да месе хлеб од сејаног брашна. Они су за ово што су сад учинили криви и биће кажњени. Ово одређивање цене хлебу доисга је тешко пошто ми одређујемо цену једпу за све врсте брашна. С тога је то оправдано, да се одреде више цена, као што је то поменуо г. Др. Павао Поповић, јер треба да се зпа како се брашпо сеје Према овоме мора се живо настати да се ово питање у УРЕДНИШТВО

_ 180 ред доведе како неби више овакове појаве доводиле грађапе у забуну. Ја признајем и сам да пекари немају бог зпа колику корист, али сам уверен да нису ни на штети. Ми ћемо предузети. мере да их натерамо да раде онако, како треба. а за ово што су учинили биће кажњени колико им закон донесе. Како сада нема више пријављених говорника, то да ставим питање на гласање. Држим да се сав разговор своди на ово: да цена хлебу остане при досадањој ценп или да се промени. Андра Одавић Говор је био о томе, да се цена од сејаног брагана пе мења, а од несејаиог брашна да буде 17 У 2 п. дин. Раденко ДрагојевиЂ. Биће погрешно положити пигање о цени на песејано брашно — него треба само поставити питање о цени хлебу. Андра ОдавиЋ. О томе не може се гласати да ли да се мења цена лебу иди не. Ја сам цокренуо ова питања која треба да се сгаве па гласање : прво да се сви на,јстрожије казне. Друго, да се забрани на пијацама продавање хлеба од несејаног брагана. Треће је питање, да се предузуму сапитетске мере против њих одпосно њиховог локала. Председник. Ја не мислим да је таква мера нужпа — а пристајем да им се забрани на пијацама продаја хл^ба од несејанот 1 брагана. Коста Б. Михајловић. Ја пристајем да решимо, да не смеју нродавати хлеб на пијацама јер они шго продају хлеб на пијаци плаћају кирије 10 динара а кад би на Фуруни продавали плаћају по 10 дуката и онда немају рачуна да такав хлебац месе. Председник. Дакле молим вас изнетоје питање, да се забрани продавање леба (чује се: да се забрапи продаја леба без прописа, ко продаје леб са мекињама да се казни). Дакле, молим вас, ви хоћете, да се продаје леб таксирап а нетаксирап не сме се продавати. Тако смо и до сада радили, ко продаје леб не таксиран, он се казни. По закону и не сме се продавати леб од нес п јаног брашна, него само од сејапог брашна. Сад да решимо односно таксе. (Чује се : да остапе иста такса белом лебу). Усваја ли одбор да остапе такса 24 пара као шго је и до сада била ? — (Усваја). А за црпи леб ? — (Чује се : 17/зпара 20 пара). А. Одавић. Молим да се усвоји, да се приступи извршењу санигетских нрописа о уређењу лебарпица. Председник Усваја ли одбор предлогг. Одавића ? — (Усваја). Сад молим вас, за црв леб предлажу се две цене : 17 г / 2 ц. и 20 иара дин. Васа Филиповић. Црпи леб меси се од алексиначког жита, а цена је алексиначке шенпце 16 ^ипара. За то ја предлажем да цена црном лебу буде 17У 2 пара дин. Мих. ЈанковиБ. Треба говориги истину. Није истипа да је цена томе житу 16 дин. него је 18 динара, и за го сасвим је право да одбор одобри цену црном лебу 20 параПредседник. Дакле, молим вас, господо, имамо два предлога: један је да цена црИ АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОППШ

ГОДЦПЛ X. ном лебу од просејаног брашна буде 20 пара к. гр., а други је: да се црн леб умешен од иросејаног брашна продаје 17% пара к. гр. Нриступићемо гласању. Које зато да се црн леб продаје за 20 п. к. гр. тај ће гласаги за 20 пара, а које 17 1 /, п. тај ће гласати за 17'/ 2 п. — (Настаје гласање). После гласања. Председник. 17 је гласало за ПУ 2 нара, а 12 за 20 пара. Према томо одбор је решио да се црн леб мешен од просејаног брашна има продавати по 17 1 /, п. дин. И молим вас да се продаја рачуна на грош, и да се према томе гежина лебу одреди, (Усваја се). Соломон Азријел Ја би предложио да изберемо једну комисију која би нроучила питање, да се еснаФ лебарски укипе, да буде слободно мешење хлеба. Коста Б. МихајловиБ. Кад је слободно мешење, онда не може бити таксирања. Ђ. Новаковић. Предлогу г. Азријела нема месга за то што постоји закон о еснаФима, а што закон одобрава то ми не можемо да укидамо. Љ. Јовановић. Закон о радњама изнет је пред Скупштину, и после донашања тога закона можемо говориги. Сад би ударили о закои који посгоји а после о онај који хтео бити доносен. С тога морамо одложиги решење тога питања. Ђ. НешиЂ. Ипак може да се образује, и она нека проучи то питање може ли се укинути или не? Рад. ДраговиЂ. Пре неколико година зна се да су и наше Фурунџије радили на томе да се еснаФ укипе, хлебари су се почели умножаваги, али еснаФ није укинут, и који год није био члап еснаФа, њега је еснаФ тужио министру, и тражио од министра да свакоме забрани радњу који нема права на њу. Мића Петровић. Ја сам разумео питање да одбор избере комисију да она ради на томе, да нађе пута и начина за слободно мешење хлеба. (Одговарају : па то је укидање еснаФа). Председник Ја ћу ставити овако питање : Ко је заго да се ово питање одмах решава и да сад одмах избере комисија, тај ће гласати за, а ко је зато да се одложи, тај ће гласати против. (Настаје гласање). После гласања. Председник. Изволте чути резултат гласања. 17 је гласало против, а7 за, тројица нису гласали. Према том одбор је усвоЈио да се решење овога питања одложи. Погаго је већ доцкап данашњу седницу закључујем. Сасганак је трајао до 9 часова у вече

СУДА.

Власник Општина Београдока

Парна штампарија Народно Радпкалне Странке.

Уредник Урош Кузмановић