Beogradske opštinske novine

ГОДИПЛ X.

IV.

Одборапк г. Соломон Азријел масли, да не бп требало да се допусти Шома Ајхнеру да у књизи, у којој ће бити насликан и онисан Београд, да штамиа какве огласе страних трговаца и Фирама. Предеедпик изјављује, да је учннио већ нужне кораке, да се у овоме спречп Шома Ајхнер. V. Председник износи одбору на одобрење извештаје комисијске о Одређеним осама у извесним улицама. По прочитању тих извешта1а ГБр. 1311, 1250, 1246, 1244, одбор је одобрио одређеве осе у улицама Спминој, горњо Јовааовој, новој између Симине п Југовићеве, нове (Б.) кроз Параносов Хан к железничкој станици. VI. Председник саопштава одбору, да је повереништво изабрато у седнаци од 6. Јула 1892. год. АБр. 8227 ради нроучавања питања о срествима за цредохрану од заразне болести колере извршило свој посао и поднело пзвештај. По прочитању тога извештаја АБр. 8289, одбор је решпо, да се исти пзвештај у свему прими са овим изменама: Да се нутем ОФерталне лицитације набави пет хиљада килограма карболне киселине јачиае деведесет п девет од сто; Овлашћује се суд општински да нивелисањем околанх улица заспе бару Венецију земљом и на тај Је начин дезинФИкује; Да суд општински око а у кланици учини све што треба, да се смрад и нечистоћа оданде уклони; Канал из такозване „Гушине" баште да се очисти и дезинФикује; Одобрава се подизање барака према потреби, Трошковн да се исплате из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове. VII. Одборник г. Ђорђе С. Новакпвић предлаже, да се смањп такса за чишћење нужника н помијара, док прети опасност од колере, па према томе да се и аренда редуцира. Одбор је овластио председника општине да са г онцесионарем учини потребни споразум у смислу овог предлога. раЉ*е поп Гће1>1>е) и да је њу тек доцније Скендербег заузео.|§] Жена Иванова звала се Војисава. Ну питање, којега је она порекла била, за сад бар још је веома тамно. Деспот Мусаки је зове једанпут Трибалдом а други пут Трипалдом '''), али за род јој вели само ово: „и беше од добре породице."**) Па и ХопФове сведоџбе песу богатије у том погледу. По њима се зна само то, да је Војисава била в кћи господара (српскога) од Полога в ,|||) али више ништа. Ну да је опа доиста била од кавве владалачке сриске породице, у томе као да пе треба да буде више сумње. Јер то не веле само ХопФове сведоџбе, већ и сви остали стари писци, који су се иоле дотакли тог питања, па на послетку без сумње и сам деспот опим надимком што га даје Војисави — /Грибалда" или „Трипалда", јер је онда име „Трибали" значило

■}■§) Н о р Сћгошсцхез, 299. *) Љх(1., 295., 301. У Хана, или боље у сриском преводу његоаа дела, стоји погрешио, да њу деспот пазива Трипалбом, 505. **) » ... е уеппе (1а ђопа раг1;е. <с Н о р Сћгош^иеа, 301. •1"1"1") Уо188ауе ТпраИа, Ш1е с1и 8е1§пеш' (бегће) с!е Роое. 1Ма„ 533.

— 303 ■ VIII. Председнпк взноси одбору на решење предлог срцског лекарског друштва о установљењу сталног дезинФекцаовог завода, који ]е предлог одбороко повереништво проучило и усвојпло. По прочитању тога предлога ЛБр. 10ВЗ|91. и извештаја повереаиштва Л.Бр. 170|92 одбор је репшо, да се предлог срп. лекар. друштва у начелу прпми и да инжињерско оделење оиштине београдске начини предрачун за извршење истог.

53- РЕДОВНИ САСТАНАЈ^ 13. Јула 1892. год.

Председавао председаик г. Милов. Р. Маринковаћ, били одборници. гг. Н. X. Ноповић, Ф. Васиљевић. М. 0. Петропић, II. Ђорђевић, Лазар Радопић, М. Велизарић; Л. Дашковић, А. Ј. Одавић, В. Тодоровић, Еоста Петровић, Ђ. Неранџић, К. В. Михајловић, С. Вељановић, М. М. Ђорић, Јов. Христић, Мих. М. Ђорђевић, Др. Марко 'Г. Леко, Љ. Јовановић, Р. Драговић, Ђ. С. Новаковић, С. Азријел, Др. Алкалај, А. Шток, Ст. Чађевић. I. Прочитан је записник одборскнх одлука седнице, држане 8. Јула 1892. год. и прнмљен је без икаквих пзмена. II. Одборнпк г. Еоста Б. Михајловић предлаже да се ослободе плаћања трошаринске таксе и они праватни људи, који на својим колнма износе ђубре из вароши, као и конпеснооарн што су ослобођени, и то за време, док траје опасност од колере. Одбор је усвојио овај предлог и препоручио суду да га изврши Ш. Одборник г. Др. М. Т. Л.еко пита зашто купатила савска још и данас не стоје на месту што им је одбор општински одредио. Председник одговара да је од надзорне властн одобрено да купатила могу битп само на оном месту, што је одбор одредио, као и да је издата паредба за извршење тог одборског реШ IV. Одборник Др. М. Т. Леко пига да ли је надзорна комиснја за грађење електричног освеисто гато и име Срби. Али потпуности и веће верности ради, да наведемо и та мишљења старих писаца : У ГаШ Шив1;п стоји : «она (т. ј. Војисава) беше кћи господара од Полога, који је један део Македоније и Бугарске."|) У безименог писца: ,,она беше кћи једнога господара од Трибала."ј|) Барлеције опет изреком вели: „ТЈхоп (т. ј. 1уаш) У0188ауае потеп ега!;, поп 1п(И ^пат ео у!го , 1ит ра1;ег п о 111 8 8 1 т и н ТгИ»а11огпт РгГпсерз... 4 1||) и т. д.. А оба та. у осталом по суштини иста мишљења, сасгавио је у 1 'едно Лаварден, и по њему ВоЈисава је била ,,кћи господара од Трибала, аНаб гвсподара од Полога, који је један део Македоније и Бугарске."јјјј) Војисава изроди с Иваном деветоро деце: четири сина и пет кћери. То беху: Репосије, Станиша, Константин и ТЗурађ ; Мара, Јела, Ангелипа, Влајица и Мамица. Тако барем тврде и ХолФОве сведоџбе и сви стари биограФи Скендербегови. Једини би био изу■)") ГаШ ШпвМ, сар. I. ■)"(•) В 1 е т ш 1 6., ћ^опа, 4. В аг1., Ое УНа, 1Љ. I, 1. Јошјејасније то исказаво у аугсбуршком издању његова дела, а_ко ,је саио Мијатовић верно превео : „Жена његова Војисава била је кћи веома племепитог с р п с к о г кнеза." В. Глас XXII., 22. -Ј-("|"Ј-) ВатагЛп Ј., ШвМге е!;с., &1. 2.

БГОЈ 31 тлења одобрила да предузпмач може усађпвати по улицама диреке за електричне спроводнике. Мисли, да ће овп лирецп много сметати саобраћају и ружнти варош па предлаже, да надзорна комисија спречи предузпмача у овоме, и нареди му, да подземне спроводнцке намешта, пошто по уговору нма на то праза. Председник одговара да ће позвати надзорну комиспју да мрема уговору учини по овоме шта треба. ■ V. Одбораик г. Раденко Драговић нита, да ли ће се скоро отпочеги полагање тротоара у ЛепеничкоЈ улици. Председнпк о^говара, да је овај посао дат предузимачу у израду п да ће се полагање скоро отпочети. VI. Одборник г. Васиљевпћ инта зашто је обустављен рад око полагања тротоара у Кастриотовој улпцн. Председник одговара да је рад обустављен због жалбе једног грађавина нз те улице, изЈављене против нввелације и да је ствар па решењу код министарства грађевина. УППо прочитању акта истражаог судије за вар. Београд АБр. 8331, 8332, 8270, 8334, 8333, 8286, 8285, СБр. 12383., којим се траже уверења о владању н имовном стању извесних лица, одбор је изјавио да су му Раде Јовавовић, Милка С, Стојадпновпћ, Стеван Стевааовић-Џаврпћ, Самупло Л.еви непознати; да је Стеван Јајпћ зидар, доброг владања а средњег имовног стања. Да су: Петар Зечевић зидар и Л.еон Папа доброг владања а сиротног имовног стања; да је Јован М. Марковић трг. доброг владања п доброг имовног стања; да је Панта Мијатовпћ хрђавог владања а слабог имовног стања. УШ. Председник износи одбору на мишлење молбе, којима се траже уверења о спротноме стању п породичном односу. По црочнтању тих молбц СБр. 12260, 12277, 12297, 12505, 12498, АБр. 8313, одбор је изјавио мишлење, да се суд претходно увери о имовном стању молитељаце Александре Симић, па тек онда да јој се изда тражено уверење; I зетак паш Теодосије, који изреком вели: ,,отт> венже (т. ј. Војисаве) имћлг [т. ј. Иван] три сина и три дштери."-\) Да је Скеедербег био најмлађи од браће, о 10ме све до Хана не беше пикакве сумње. \ГаШ П1 п81;г1, Барлеције и сви остали стари писци, па и сам деспот, изреком тврде да је он најмлађи од њих и не показују при том ни искрице сумње. Али Хаи не мисли тако. У његову ,,Путовање кроз Поречину ..." а ка страни 506. стоји од речи до речи овако : ,.По деспотову казивању Скендербегјебио најмлађи од сва четири сина ; али да је оп био најмлађи син, то изгледа немогуће због поменуте удаје његове најмлађе сестре: јер кад се деспот [?] повратио у постојбину тек у својој 40-тој години, а њена удаја није могла бити одмах у прво време, то Је Мамици морало бити добрих четрдесег година о њеној удадби." — Намаје, морамо одмах рећи, веома жао, што оригинала немачкога те књиге несмо ни на који начин могли добити у руке, да бисмо се уверили, је ли тај пасаж добро преведеп или не, али бисмо по неким знацима могли тврдити да јесте. Међутим, ако ■(••)■ ј||) Пов-ћств и т. д. стр. 2.