Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI.

БРОЈ 19

К&ИЖЕВНИ ОГЛАС ИЗАШЛА ЈЕ НОВА КЊИГА АДАМСКОКОЛЕНО приповатка ј Ј ан . ЈА. ј З еселиновића Цена 30 пара дин. Ђеоград КЊИЖАРА ВЕЛ. ВАЛОЖИЋА

Н А Р Е Д Б А.

Старајући се о интересима општине београдске и о тачном прикупљању њених прихода, законом и од надлежне власти одобрених, Суд општ. вар. Београда, на основу решења Државвог Савета од 24. Октобра 1892. год. Бр. 8438. чл. 40. зак. о општинама и решења одбора општннског од 12 Маја 1890. год. Абр. 839, и 11 Јуна 1892. Абр. 7537, а у свези с наредбом Управе вар. Београда од 10 Новембра 1892. год. Бр. 10975. наређује Да сваки онај који према поменутој наредби Управе вар. Београда од исте добије дозволу за давање балова, концерата и других забава, буде дужан с том дозволом пријавити се општиском Суду и њему положити ниже означену таксу, која је установљена у корист сиротињв београдске и народног позоришта. Ако који од сопственика или закугша локала где се дају јавне забаве, допусти да у његовом локалу какво страно лиие даје представе и друго томе подобно, а не увери се да је дотично лице поред дозволе добијене од управе вароши Београда и општини таксу платило, би> е он одговоран ОПШ1ИНИ за неплаћену таксу.

Т А К С Е за јавне забаве у општинн ббоградској I. а, За свирање муш. оркестра по каФанама, баштама и т. д. од концерта до . . . 3 д. б, За свирање са певањем вештака од 1 концерта 5 д. в, За свпрање женског 1 оркестра (даменкапеле) 20 д. II. а, За нгранку у локалу 1-ог реда .... 15 д. б, За игранку у локалу 11-ог реда .... 10 д. в, За игранку у локалу Ш-ег реда .... 5 д. III. а, За панораму на дан 5—10 д. б, За разне преставе и показивање вештина, дневно 10—50 д. в, За менажерије и музеуме 5—15 д. г, Циркуе од преставе 10—20 д. д, За забаве „Тингл-Тангл" т.ј. (певање, свирање и представљање) од вечера 50 д. IV. 8а друге врсте забава које овде нпсу предвнђене решаваће оиштинскп Суд засебно. V. Сем овога наплаћиваће се још половина од гореозначене таксе у корист краљ. српског народног позоришта. Од судп оиттине вар. Београда 14. Новембра 1892. год. АБр. 11331. у Београду.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ. I. Димничарство : а) За чишћење димњака (цидиндера) без разлике на спратове 0'20 д. б) За неузидан пшархерд 0'20 д. в) За узидан „ 0'40 д. г) За великп узидан шпархерд у гостпонпци 0"50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0 - 20 д. ћ) За чпшћење простог дпмњака . . . 0* 10 д. е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима 0"10 д. Вагенеције, не хотећи тамо подносити јарам и власт арбанашку, шаље посланике цару Синштш у Трикалу. молећи га, да и Јањинцима као год и Арбанасима одреди нарочитог господара. „Цар, продужују јањински летописци, повољно прими ове иосланкке. и преко истих предложи Јањинцима за десиота свога зета Тому ПрељубовиКа " Ј ). Јањинци пристану на то, и одмах пошљу посланике Томи у Водену, да му јаве избор, и да га позову у Јањину. Тома се прими понуђеног му деспоства, и исте 1367. године дође са својом женом, „благоверном" Маријом-Анђеликом у Јањину, где их Јањинци раишреним рукама и одушевљено дочекају. Принуђени смо овде мало застати, да на ове догађаје, који су значајни и характеристични по цара Синишу и његово царство, бацимо мало више светлости, исиитујући узроке, којих су ови догађаји последице, и који су нагнали Синишу, да овако олако и „драговољно" цепа своју царевину, слаби

ж) За чпшћење чункова од 2 н но метра уједно са више пећи 0 - 20 д.. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлпке на спратове 0'75 д.. II. Празвњење поиијара и нузвнива: а) Од кубног метра 10'— д.. б) Од акова 0'бб д. III. Псетарина: а) Марка за пашче за годину дана . . З - — д.. б) Обнављање изгубљене марке стаје . . I - — д. IV. Гробарина. а) Гроб за децу 7 - -— д. б) Гроб за одрасле 12'— д. в) Мала гробница 555'52 д. г) Велика гробница III. реда 998 - 39 д. д) Велика гробница II. реда. . . . , 1099'32 д. е) Велика гробница I. реда 1684'57 д. V. Мртвачка кола: а) Мртвачка кола стара са два коња . . 12 - 90 д. б) Мртвачка кола са анђелима са два коња 24 - 90 д. в) Мртвачка кола нова са два коња . . 36'90 д. г) Мртвачка кола нова са 4 коња . . . 72 - 90 д.

ГГ А. И <Ј Е ЗА ИЗНОШЕЊЕ ТаУБРЕТА . За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски: 1. Од собеикухпње или мањег дућана са собом 0 - 25 д.. 2. Од две или трп собе, са кухпњом или већег дућана са магазом 0"70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале 1*50 д.. За квартове: Дорћолски и Палилулски: 1. Од собе и кухиње, или м ањег дућана са собом 0'20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом 0'60 д. 3. Од четири или вгаие соба са кухињом, од ка<1>ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале 1 д. Од суда оиштине београдске 28. Августа 1892. године АБр. 9449.

мињу само, да је он „бринући се само о Тесалији и Јелинској Влахији, уступио Арбанасима сву Етолију (и Акарнанију)," разделивши је на два дела, и поставивиш над тим областихма деспоте из њиховог племена. Град Ахелоус са целом његовом територијом Ахелоидом , с леве стране реке Ахелоуса (Аспропотамуса), као и град Ангелокастрон добије у деспотат арбански великаш Гии-Воја (Буја Гу1го( Мтсоу1ад). Други поглавица арбанашки, Петар Леоса [Шх^од ха1 оутод Лесбаад), добије десну страну реке Ахелоуса — Акарнанију , и градове Рог и Арту у Вагенецијн (Војници). Једном речи, сву пређашњу деспотовину своју, којује јошод Душана добио 1347. год., Синиша сада, што јеврло характеристично, уступа Арбанасима, постављајући им само за деспоте оне, које су они хтели, а не оне које би можда он волео. Ово се, као што рекосмо, десило године 1367. Јер те исте године, варош Јањина, у којој је тада преовлађивала грча страна житељства, и у којој се баш у то доба налазило мноштво одличних становника, по свој прилици Грка, досел 3 ених ту из

своју снагу, делећи је међу своје разнородне поданике, Арбанасе и Грке. Ма да епирски летописци, спомињући ове догађаје, не казују и праве узроке њихове, ипак је ту морало бити каквог важног разлога, коме је Синиша морао попустити, и којн ми не смемо пропустити неуочен. Арбанаси су од вајкада били ратоборан и врло немиран народ. Њих је само Душан могао, и то више обећањима него силом, покорити и држати у шкрипцу. Али чим је његове снажне руке нестало, и Арбанаси се иодају оној општој струји, која је владала тада у свима крајевима простране царевине српске — ст.руји сеааратизма. Као и други крајеви Србије, тако и они хоће да буду самостални, неће да трпе над собом туђу власт; хоће да имају својих десиота, као и њихова севернија браћа, што су имали својих Комнена. (НАСТАВИИЕ СЕ)

^ Јђ1(1ет. •

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОНШТИНСКОГА СУДА

ВлАсник Општина Београдска

парна гадикална штамиарија

Уредник Урош Кузмановић