Beogradske opštinske novine

БРОЈ 21

— 81 —

ГОДИНА XI.

годину. а ке и за друге. (Чујссе: тако је, прима се). Председник — Изволите чути V олбу одељка палилулског, који тражи да се одреди казна за потрпце у 1893. години (секретар чита: Чује се: да остане као и прошле године). Пристајете ли да остаје по лањском ? Пристајемо. Кућ;' у којој је смештена водоводна управа одкизана Је општини и општипа сад пемн локала за њу. Понуда међу тим има. и ја мислим да је крајње време да се ова ствар једанпут реши. Филгт Васиљеви/1 — Ја знам да :е одређивана нека комисија за избор куће у којој је суделовао и г. Селеековић, па бнх молио да чујем мишљење комисијско. (Секретар прочита). Коста ГлавиниЛ — Од понуђених кућа три се њих издвајају као наЈбоље а од њих чини мн се да би по положају „Л.ондон ц био најзгоднији. Међутим по осталоме као да би к^ћа Лазаревића била најподеспија. Мика БанковиК — Мени се чири да »Лондон" има толиио простора, колико и ове друге понајподесније куће и ако би соис веник пристао на кирију од 400 динара, ја бих био мњења да се „Лондон« узме. Филиш ВасиљевиК — Ја бих био мњења да се одобри г. Селесковићу да изме!)у ових двеју кућа — „Лондона* и Косте Л.азаревића — узме једну која буде јевтинија, а мени се чнни да су код Лазаревића млого веће собе, него код „Лондона". Председник — Могли би сте овластити суд општински да са г. Селесковићем сврши то питање о зградама. Ђока НешиИ — Ја мислнм да је по цени најзгодннја кућа Лазаревића и „Лондон" те према томе ваљало бп одредити комисију, која ће извршити коначан нзбор од те две к^ће, јер је крајње време. Признајем да би трећа зграда браће Лека била ближе и боља, али при иселењу из н.е млого би коштала оправка и кирија би бил» скупа Коста ГлавиниИ — Да упростимо ову ствар. Председник и чланови суда, они су ту на окупу а и управник грађевинско:' оделења, па да их овластимо да они ту ствар сврше. Председник — Овлашћујете ли, дакле, суд да он саставн комисију, која ће закључити погодбу

са једним од сопственика од опих двеју кућа. (Овлашћујемо). Коста ГлавиниЛ — Алн с тим, да се виде куће и браће Лека, и „Лондон" н Лазаревића, па да се закључи погодба с оним чија је кућа и најподеснија и најјевтннија. (Добро; прима се). Председник — Правозаступник општински никако не долази на дужност и ако смо га више пута позивали ради обавештења по извесним стварима. које се решавају у општини. Ја мпслим да је он дужан да се одазива позивима општин ским п да би требало на некакав начин уредити ову ствар. Марко ВелизариИ — Кад је пређашњи неза конити одбор могао отпустити нашег правозаступника без одкача и примити осога, онда, ја мислим да и ми нмамо право и дужност да овога отпустнмо кад се не одазива захтевима општинске службе Председник — Имам да из авим само то, да ,је прећашњи правозаступнпк сам дао оставку чим је ово представништво било дошло. Ђока ДимитријевиЛ —■ Ја мислпм да треба овоме господипу сласити место за упражњено и издати му плату до дана докле је радио. Јован АнтонијевиЛ — Да би се лакше дошло до решења ја имам да изјавим да је до сада у више прилика био потребан правозаступник, али од 7. оз. ме( еца, он није никако дошао у канцеларију са чега сам ја ово реФерисао председништву, с тога мнслим да би требало решити ову ствар као хитну, Мика БанковиЛ — Па овде има општински суд да изјави само то, да ја он престао бити општинским правозастућником од дапа кад не долази на дужност н свршана посла. Председник — Пристајете ли на то ? (Пристајемо). Председник — Благајник општински дао је оставку, ја мислим да му је треба уважити, а расписати стечај за другог благајмика. Андра ОдавиЛ — Ја сам за то да му се оставка уважи с тим да се одмах одреди један од чланона суда, који ће да прими од њега дужност. Председник — Овгашћу је те ли председииштво, да га разреши и замени другим и да распише стечај за благајника? (Овлашћујемо), Имам да вам саопштим да за радове грађе винске немамо ннжињера у општини и ја сам у договору са г. Селесковићем директором узео

истераног инжињера г. Раку Мутавџића да привремепо отправља послове док не добнје потребан нам кадар инжињерскп, па вас молим да одобрите овај мој поступак (Одобрава се). Ђока НетиЛ — Ја сам дознао да је бивши регент Петар Михаиловић узео од општине београдске под аренду цубок, па нити има кауцчје, нити за 6 месеци полаже што год у име таксе општини. Ја молим председништво, да учини што треба, да се ошлтински интереси осигурају. Јован АнтонијевиЛ —■ Истина је то, што је казао г Ђока Нешић. Ја саи се лнчно уверио да је тај Петар Мијаиловић узео цубок и да од нове године није предао ни 10 пара општини; с тога сам учинио нужно наређење код књигово1.е и рачуноводства нашег те да поднесе суду реФерат у том смислу, колико он има на име чега давати општини, па да се он позове, да то и учини Кауцнје међу тим он није никакве положио. Коста Б. МихаиловиК — Сам Пера мени јз говорио: ако се питање о цубоку реши н ако општпна уступи узимање цубока мени, ја ћу да платим што сам дужан, а ако неће, нека ме позову и нека кажу па нека дзду на лицита« цију коме хоће. Андра ОдавиЛ — По овој ствари имам да кажем то: да сам још онда, кад је цубок даван, слушао да је ту имала рука работу, Што се говори о кауцији и о некакоме уговору с овим, ја сам томе противан; него сам мњења да се уговор раскине и да се овај Петар позове да што пре положи оно, што је општини дужан. Председник — Не заборавите, господо да никакав уговор није с њиме закључен, с тога је најбоље да ви оставите нама да га позовемо да лоложи шта има плаћати омштини и да с њиме пречистимо рачуне. А. ОдавиК — Пристајем на то, но с тим да се то, што се врши, нзнеое преко јавности, те да се види, како је пређашњи општински одбор радио и на који је начин штетио општинске шпересе. Мика БанковиЛ — Изгледа да Петар има да полаже од 1. Јануара више од 8.000 динара за ово; узимам да је он спгуран човек, али кад је општински суд и одбор могао њему уступиту цубок Оез кауције, онд^ је могао уступитн и какоме Урошу Урошевићу; и шта би сад било, кад би онај пзјавио да нема од куд да плати? (НАСТАВИЋЕ СЕ)

губи сваку наду на бољи успех, и враћа се у своје царсгаро, где му се срећа боље беше осмехнула. И они, који су у први мах и полагали пгго наде у њему, овим његовим првим неуспехом декуражирани, оставили су га. Синиша је, истина, заузећем НићиФорове деспотовине проширио своју царевину, али је ипак остао сам, без савезника, и то оних савезника, међу српским војводама, који би му највише могли помоћи, да оствари предузети задатак. Тиме се и даје објаснити онај појав: зашто Синиша онда кад је своју царевину увећао, п постао јачим и снажнијим, не обнавља свој поход на Србију, већ се стара само, да паралише оружје царице Јелене, бранећи своје границе од њене војске. Па како се још и ту немоћан иоказује!.. И ако је сад био цар над већим бројем становника, ипак се он осећао тако слаб и немоћан, да не само што је са свим напустио своју пређашњу мисао, већ није био у стању ни оружјем и силом одбити непријатељску Јеленину војску; него нрибегава крајним средствима помирења: предлаже сам своме противнику мир, за цену кога, даје своме непријатељу своју кћер за жену, и уз мираз један део своје царевине! Истина је, да је он овим начином

да се осврнемо на целокупни рад његов као цара Срба, Грка и Арбанаса, и да видимо: је ли Синиша Немањић био кадар да изврши онај задатак, којег се латио, стављајући себи на главу круну и титулу Душанову? И је ли његово царство могло постати оно, чему га је основалац његов намењивао ? Нама је иозната и довољно јасна намера Синишина, чим је он објавио своја права на иресто Душанов. Мисао је та била зацело племенита, и достојна једнога Немањића, а што скорије извршење њено тако потребно раскомаданој, узбурканој и хаотичној српској царевини. Синиша се ње лаћа са пуно наде, прилично одважности и самопоуздања. Али одмах у првом почетку свога рада на том циљу, он показује своје неувиђавности; јер не само што није знао доволшо проценити тегобу задатка којег се латио, већ као да ни своје противнике није довољно према себи одмерио. Његова војска од 4—5000 људи, с којом је мислио дочепати се призренског трона, састављена из три разнородна елемента, била је врло слаба и нејака, да прекрши тако лако и брзо свети завет царски, да обори „нови ред" Душанов, да закочи дух времена, коме је Душан широм отво-

рио врата у својој царевини. А као отворени противник једноме краљу Вукашину, Синиша ни из далека није био оне политичке вештине, и оне дубоке увиђавности, па ако хоћете, и онога лукавства и византинизма, којим се особинама нарочито одликовао Вукашин. А кад се к томе дода и то, да је Синиша, испољивши јавно и отворено своје намере, стекао сем Вукашина и царице Јелене још и других отворених противника својим намерама, у лицу већине српских војвода, који су верно чували своју заклетву дату покојном цару на самртном часу његовом, а сам пак имао врло мало пријатеља и савезиика, онда се врло лако може објаснити оно дуго премишљање Синишино: с које стране да удари на Србију, као и онај његов поход прво на Скадар, место на главу царства, на Призрен, како би и доликовало једноме јунаку, који се лаћа тако тешког и великог задатка, и како би целисходност самога успеха његовог захтевала. Па бар да ту бсше успеха!.... Наишавши и код Скадра на ненадни јак отпор Балшића, које је политика Вукашинова знала добро спремити за отпор човеку, који и њему квари планове, цар Синиша иза овог првог неуспеха свог