Beogradske opštinske novine

— 138 —

ГОДННА IX.

некошцнпе одборпика нз седнице није остао до вољан број за решаваље.

1ЈИ ВАНРЕДНИ САСТАНАК I. Августа 1893 год. Преседавао преседпик г. Милован Р. Маримковић од одборника били г. г- Никола X. Поповић, К. 1). Михајловић, Илија Ђорђевић, Јован Христић, Соломои Азријел, А. Шгок, М. 0. Пегровић, Ђ. Димитријепић, Др. Марко Т. Леко, М. Велизарић, Р. Драговпћ, Мииш М. Ђорић, Љ. Јовановић, Михајло М. "Борђевић, Милут. Ј. Марковић, Лазар Дашковић, Др. Павао Поповић. I. Прочитан ]е запасник одборских одлука седнице држоие 29. Јула ов. годипе и примљен је без икаквих измена. II. По прочпташу акта пстражног судије за варош Београд АВр. 42 50, 4248, којим се траже уверења о в.тдаљу н нмовном стању извесиих лпца, — одбор је нзјавио, да су му Петар Узелац и Душан Предраговнћ трговачки помоћиици непознатн, да је Давнд Л.евп сараФ доброг вла дања и доброг имовпог стања. III Председник нзноси одбору на мишљење молбе, којим се траже уверења о сиротноме стању По промптању тнх молби АВр. 4262, 4345, одбор је изјавио мишљеље, да се молиоцима Јоваиу Зорко и Морену АнаФу може дати тражено уверење. IV Председник саопштава одбору, да су рачуни општинскн за друго тромесечје готовп па позива одбор, да одреди повереннштво, кОЈе 1)е их прегледатп. По саслушању овогч и прочитању извсштајп књиговодства ББр 3073, — одбор је решио, да и ове рачуне прсгледа и поднесе одбору извештај исто опо поверениттво, које је прегледало рачуне за прво тромесечје. У. Предсепик саопштава одбору, да је досадања тлрлФа за ндплаћпвањо таксе за јавне забаве у

лама летише у војничке логоре Матнјине, где је било њихове браће још изодавна. Чувена Матијина коњица, састављена готово из све самих Срба, овог пута постаде јача и већа, а мађарска Флота, којом руковаху све сами српски шајкаши постаде добеглим Србима најглавније уточиште. На хиљаде шајака бројала је у то доба краљева ч>лотима на Дунаву, а у њима по неколико хиљада чврстих српских мишица журно веслају, хитајући, да нрепрече иут турској флоти , која мишљаше од Смедерева даље продирати уз Дунав. Султан се са сувоземном војском вратио у Угарску, али је код Смедерева оставио јаку своју Флоту с налогом, да ако може с воде бомбардује Београд, да га бар толико ослаби, те да њему до године кад сс врати, лакше буде освојити га. Она је то заиста и покушавала год. 1460. Чанадски бискуп Алберт и београдски командант Симеун Нађ, јављали су страшљиво краљу, да огромна турска Флота продире у тамишку покрајину, али су је српски шајкаши још код Смедерева тако притеснили, да није могла никуд даље нп мрднути.^ 1 ) На мађарском престолу у ово доба седи млади син Хуњадијев, Матија Еор(1) Гласиик срл. уч. друшт. кљ. 67. стр. XXV.

Београдг врло н згодна п непрактпчна. те је с гога суд општннскп саставио пова иравила о јавним забавама у општинн београдској. По прочнтању тих правпла АБр. 4344. одбор је решио, да се ова правнла у свемуусвоје и по њима такса за јавне забаве наплаћује с тим да такса под 2 В. члан 4, правша буде петдпнара, и да се не наплаћује никакпа такса за забаве које Д а ЈУ друштва грађанске касине и оФицирске касипе у својим локалпма, (члаи 4. А под 4 правгла). VI. Председник извештевава одбор, дт ће се 2 Августа свечано ироолавити дан рођења Његовог Велпчанства п познва одборнике да у свечаном оделу прнсустпују благодарењу у Саборној цркви Одбор је примио к знању ово саопштење. VII. Председнпк изпоси на решење молбу Косте Јовановића општ. инжињера. којом моли, да под погодбама означеним у н.еговој молби општина закључи уговор са њим, о његовом службовању тна пе година, како би могао дати оставку на државпу службу и тнме добио могућности, да се једипо општинскпм стварима ода. По прочитању ње'ове молбе, погодаба и мишљсња грађевинског оделења АБр. 4347. одбор је решио да се Коста Јовановић пнжињер узме у службг општинску под погодбама у молби назначепим и да суд општински према истима закључи утовор са њиме. VIII Председнпк износи одбору на решење план и предрачун грађевинског оделења за подизање марвеног трга на тркалпшту. По прочитању иредрачуна прегледу планова и акта грађевинског оделсња ГВр. 3342, одбор је после нонменичног гласања са трпнајест гласова против два, (двојица нију гласали) решио, да се марвенн трг на тркалишту подигне према поднетом плану одобрив за ово кредит од двадесет н три хнљаде седамдесет и четири динара (23074) иа терет прихода трошарпнскпх, пошто се ова.ј н оваки трг подиже у пнтересу тачнијег наплаћивања трошарине на стоку што се у варош уноси, сходно решењу од 9. Јула 1893. год. АБр 3841.

Да се нзрада овога трга нзда предузимачима на лицитацију. IX Одборппк г. Коста Б. Михапоовнћ саооштгва одбору, да се мпоге неправилностп дешавају ири • ликом паплате трошарпне па појединим лнннјама. Председник пзјављује да ће предузетн нужпе мере, да се свака пеправилност у овој радњи отклонн. (ЦАСТАВИЕЕ СК)

ОГЛАС Општини београдској потребиа је једна или две куће у једоој авлнји за огаповање ноћних стражара, од 1-ог Новембра тек. године. Кућа треба да је велика, те да у њој могу обитавати до 200 ноћпих стражара, да је ио могућству у близини комаиде жандармеријске, да је видна и нотиупо подесна за становање људи. Позивају се сонственици. која имају овакове зграде и желе их дати под закуп, да поднесу попуде суду ово опшпшском пајдаље до 15. Августа ове год. У понуди треба означити, колико и каквих одељења има зграда коју нуди, место где опа постоји и колику цеиу годишњу на име кирије тражи. Рок је закупу најмање 3 године. ОБр. 11.846. Од суда општине града Београда, 24. Јула 1893 год. у Београду.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е Држан 30. Маја 1893 год. (по СТЕНОГР. БВДЕШКАМА) Председник — Молим вас господо да чујете записник носледњег састанка.

вин, кога је сабор угарски од 1. јануара 1458. г. у седамнаестој години(') извукао из Подјебрадове тамнице и узвисио на краљевски престо. Млад, енергичан, талентован, наследио је све ратне врлине свога оца. Видећи какви се бурни таласи с турске стране најзад спремају да запљусну и његове обале, занимаше се у ово доба знатним реч>ормама своје војске, нарочито коњице и дунавске шајкашке Флотиле. Уз то јако беше заузет савлађивањем неких упорних властела, који оспораваху његов аукторитет, признавши за краља маћарског немачког цара Фрпдриха III.0 Султан Мухамед II. као да је знао прилике у којима се Матија налазио, кад је, по свршетку свога ратовања у Азпји, у пролеће год. 1463. кренуо са 150 000 војске на нова освајања у Европи. Овог пута циљ му беше поносна Восна. Како је прошао тамо, видећемо ниже. У нсто доба, кад је на Восну полазио, заповедио је султан своме „војводи од Смедерева" Али-бегу, да са турском војском, која је била у Србији, пређе преко Саве у Славонију, да за(1)>Уе1зег (т. Дг. : А%. Д\ г еП§'е8сћ. В. IX. 8.200. (II. изд.) (2) 8:о п 18 - 8 е & е г : Н181он'е с!е 1' АиШсћ-Нопцпе, р. 2С0.

држи српску и мађарску војску из Срема, ако би оне притрчале у помоћ Босни. Али-бег са великом флотом и сувоземном војском пређе Саву, иопали Митровицу, Купиново, допре до Футога, остављајући свуда за собом густе пламенове од запаљених села и поља, и голу пустош. Са 70 000 заробљених Хришћана, хтеде се одатле овај крволок турски вратити, да једренску пијацу окити новпм робљем, али му српска мишица скрати крила. Два брата ( Јокољанина, 1/етар и Михојло, на челу своје малене, али срчане и огорчене војске, сустигоше Али-бега на самој обали савској, сударшпе се с њим. Ирво је напао Петар. Видећи како је мала војска његова противника, Али-бег раздели своју војску на два дела, мислећи да непријатеља обухвати и с ле^а, и да га са свим уиишти. Може бити да би се тако и догодило, да у најодсуднијем часу не груну из заседе други брат Михајло са одморним четама, на већ уморене турске војнике, па их као илеву разасие по обалама Саве. Гоњени од витешких чета српских, гомилама падаху у валовиту Саву, сам Али-бег једва се спасе жив, оставивши на обали и у реци мртвих до 4 000 својих бораца. Грдно робље хришћанско имало је захвалити за спас