Beogradske opštinske novine

БРОЈ 47

— 2,'бб

ГОДПНА XI.

тоар Паводи да око.то грађансчво негодује зоог тога, јер њих тера огпитина да граде прописне тротоаре а међу тим општина сама ради томе противно. •Раденко ДраговиК. — Потпомаже Мату Јоиаиовцћа. Велимир УЉдоровиИ. — Мислн, да би боље "било да се ова ствар остави за идуНу седницу за кад да нредседпик спреми акта н извешгај 1 о овој ствари. ■ИредсвднНк. — Прнма да набави акта и подпесе извештај. Тоша СелесковиЛ. — 06јашњу.је, да јеовај тротоар привремено саграђеп, да би деца могла ириступити школи, Јер ту није било никакватротоара. А кад одбор одобри грађење прописаног тротоара, и наб о ,ве се потребна срества, онда ће -се ова прнвремена стаза уклонитн. Мата ЈовановиК. — Поткрепљује своју при медбу тиме, што вели, да општина треба н да ,је он то тражио, да око свога имања подигне првенствепо нрописапе тротоаре па после да тражи то од грађана, а не као што је овде по ступљено. После још неких објашњења одбор се задовољио изјавом председника, да у идућоЈ седници поднесе пзвештај о овој ствари. Соломои Азриел — Тражи, да председник изнесе на решење ствар о подизању кеја и антрпота у Београду, пошто је у једној од пролплих седница обеПао то учииити. Председник — Изјављује да је тај предмет ■ већ на дневном реду, па ако одбор желн, може одмах изабрати повереништЕО, да га проучн. Марко ВелизариЧ — Слаже се с тпм, да се пзабере повереништво ради нроучавања овог прсдмета с тнм, да у ово поверенпштво уђе и неколико трговаца из трговпнског удружења. Раденко ДраговиИ. — Протнван је бирању овог поверепиштва све допде док се за подниање кеја и антрпота не добпје више понуда, а ■не да се проучава само Једна понуда. Милутин МарковиК. — Примећује, да је и раније по овом предмету радило извесно поверспиштво, те би требало да се п тај рад узме у обзир

вредност њихову нису могли оценити меродавни Фактори у Угарској а Томорија сам био је немоћан пружнти помоћ свима Србима, који би к њему гомилама прешли. Ну, и ако жеља Срба ннје донела очекиване резултате, краљевство мађарско имало је од тога либења неке користи. На име преселења и пребегавања знатнијих Срба у мађарске стране, која нису никако ни престајала, сада су повећана, и под конац г. 1525, више таких пребега било је. Међу свима иресељеницима нај угледније место заузима једна личност, која беше позната добро не само Србима у Србији, него и Мађарима, а нарочито Томорију. То беше српски синак из срца Шумадије, са Венчаца нланине(') кнез Лавле ВакиК. Будућн великога уважења и гласа мс Ј ју својима, Навле Бакић је и под Турцима уживао велико поверење, нарочито за време Ферхат-наше, који га је био направио својим повериоцем за ирикупљање порезе. Ну пошто је Ферхат погинуо, и Навлов положај би оте-

(1) Милићев ић Ђ. М.: Кнежевина Србија, стр. '231. Народно предање епомнње једнога Бакића иа истом месту и у XVIII. отодећу (Гдасник II, '2-29—231) који је ј можда потомак овога Навла БакиКа.

Милан КааетановиК. — Такође напомпње, да је по овоме већ радила једна комиспја па мисли, да бн најправнлније бпло, да се и ова ионуда упутн истој комисији, нарочито још и с тога, што отштина нма готове планове за кеј. Марко ВелизариК. — Није протнван Капетановићу алп мпсли, да би требало ииак ту комисију попунпту са неколико трговаца, Заовнм би назактев неколиких одборника седннца претворена у конФеренцнју, после које је седннца закл^учена због одлас ка неких одборнпка остављајући, да се ова ствар у идућој седници реши.

Састднак држан 3. Септембра 1893 год. Председник. — Отвара седницу, пошто има довољан број одборпика. Секретар прочнта запнсник прошлог састанка, који се усваја. Марко Велиза.риИ. — Тражи да се изнесе на решење ствар о кеју и антрпотима, што је у прош лој седници остало нерешено Иоштсје ир)едседник укратким потезима нзложио, у чему је ствар, да би и они одборници, који прошлог пута нису били знали о чему се решава, одбор је решио. да се овај предмет заједно са ионудом повери нарочптој комиснји на ироучавање. После овог иредседник изјављује да је на реду одобрење кредпта за утврђивање обале дунавске. Председник дунавског друштва за улепшавање тога краја поднео је молбу н одбор је одлучио да граћевинско оделење прегледа па лицу ме-та и поднесе о томе твештај, какви бп са радови имали предузети за учвршћивање обале дунавске п шта би то коштало, Грађевинско је оделење нзвршпло то п подноси нзвештај Секретар прочпта извештај, Стеван ЧађевиК. — Није иротиван овоме, шта впшс, доказује потребу, да на једној тачкн Дунава могу прпстајати лађе п т. п. само сумња да ће срачуната јачпна зида моћп издржати одрећенн притисак, те тражп, да му упрлвнпк граћевпнског оделења у овоме попеду даде објашњења. Протпван је да се и улпца насипа, пошто је она доћољно насута, да се вода при обнчном надолажењу одбија. Тогиа СелесковиК. — Одговарајући С. Чађевићу, изјављује да је предрачун добар н да кеј

жан, па се с тога, вели Месић, морао селити из Србије. Павле је заиста био проиграо свој углед код турских власти, али не због пријатељства његовог са Фер хатом, него што су му похватана нека писма и договарања са Томоријем у Срему. Тако важна личност у Срба за оно доба, морала је стајати са Томоријем у споразуму, на раду око организације народнот устанка, којим се, као што смо видели, бискуп најживље занимао. И због тога, кад му је већ живот био у опасности, ступи Бакић са Томоријем у нреговоре о преласку своме и својих људи. Најстарији траг томе преговарању налази се месеца октобра, 1525. г. а могао је и раније отпочети. И разуме се и краљ и Томорије радо су прихватили понуду његову, обећавши му и помоћи и новаца. С тога узалуд вели шовиниста мађарски, Иштванфија: „N00 шпко розЦиат Тотогеиз 111 Егап^ерат 1осиш 8иссе8811; ас Вас1аш а(1л'еп1"ауН Р а V 1 и 8 В а §• и 11: ј и 8 е Тћгас1а пођШ е!: тШ1 ;аг1, отаес! ткиб бпгре ог1и8, сјишп Тигсагит 1118о1еи1;1а8 Гсите атрНиз уоп ро1ен1", а р и с! Ч и о 8 1 11 8 и з р 1 с 1 о п е ш т и 1; а 1; а е 14 <1 е 1 111 с 1 (1 е г а 1; с г е 1 јг 1 8 То т о г е 1 Н 1; 1еГ18 П 1111 С118 11011 1118 010 Гв^е 8 о 1Нс11;а 1;и8, сит (]итсрле ^га^гЉиа еоте -

услед притмска неће пропасти. Гарантује да ће кеј бити добар и да неће бити штете. Тражн даље да се одобрп тражена сума и за пасппањо улице. Ћока ДимитријевиК. — Из Финансијских обзира бц желео, да се насипање улице остави до године а утврђење кеја да се предузме одмах пошто је вода мала. Велимир ТодоровиЛ. — Пнта, зашто се овај посао небп извршио жељезницом, кад је она баш за ове послове и набављена. Тоуш СелесковиИ —- одговара, да је ово врло мали посао и да се насипање железнпцом рентира само онда, кад се нма пасутп велики простор и кад се има да привуче па мнлијоне кубних метара земље. Раделко ДраговиК. — НиЈе противан да се изврши утврђпвање кеја алп само под надзором општпнским. После ових објашњења одбор је одобрпо овај кредит за утврђење кеја. После овога одбор је без велике дебате одобрио ситније кредите за нзвесне радове општинске. На завршетку седнице а на предлог председнпка одбор је одобрио, да се узме нарочита лађа за дочек Његовог Величанства и донео одлуке о другим спремама за дочек.

Састанак држан 6. Септембра 1893 год. Председник. — Пошто има довол>ан број од. борника то отвара седницу н ко ш да се саслуша записнпк последњег састанка. Секретар прочита записник, Стеван ЧађевиК. ■ — Тражи да уђе у записник његова примедба, учињена у прошлој седници, приликом решавања о утврђоњу кеја н .ч Дунаву, где је нагласио, да не впдн довољно сталности у погледу на израду његову за то, што се оснпва суви зид па муљ и где долази 2.40 кгр, на коадратни сантпметар пригпска, н због чега мисли да ће битп зид неспгуран, Председник. — Одговара, да у протоко.1 улазс само решења одборска а говори појединих од борнпка улазе у стенограФске белешке. Пре.иа томе то не може да уђе у записник. Милутин МарковиИ. — Протнван је захтеву Чађевића. пошто се до сада практпковало, да

§1ае лчг1;и1;18 1"ог1;11;и1н1118(Ј[ие л-'Г18, Ре1го, Сеипеп^е, Мапие1е, Ветећто е1; Мшћае1е 111 ХЈпдапаш усп 11:, зирегаЉ 1По-еп1;1 аи1шо «ес1 ша^па сиш сИЖслПШе, Тигсагиш 11181(1118, срлае е! рег ошпга 1еге 1Ппега е1; сошрка соПосал-егип!."( : ) Са целом својом породицом: петоро браће: Манојло Петар Климентије, (Комнен по Месићу) Димитрије го Михајло, женом Теодором и кКери Маријом диже се кнез Павле негде око Божића 1525. г. и пређе са свим својим благом, с доста тешкоће од стране турских заседа, у Угарску. Јер одмах г. 1526. 15. Јануара, пише Боргнја пнсмо папи: «Павле Рашанин (КазНапо) кога очекује нагочки бискуп, дошао је здрав и читав с целом породицом женом и децом и с великим благом; довео је са собом иедееет коњаника у добром реду. Онје један (од оних), што скупљају данак царев у оној провинцији (Србији) (сће ргоспга\ г а Н г 1Љи1;1 сП Саезаге 111 чие11а ргол'1п!1ае) човек особита иоштовања код Турчина и великог иоверења код свих оних народа(ћошо (П «тап(1а. ехЈзТппша^опе арргеа80 П Тигсо е1; сН §таи сгесП1;о аррге88о-

(1) Расо! Е. (Павловић Ст.) Срби у Угар. књ. I СЈр. 6-1.