Beogradske opštinske novine

Год. XII.

кона а у поновљеном случају забраннће му се приступ на трг. Од суда општ. града Београда 9. Априла 1894. год. АБр. 2237.

Н А Р Е Д Б А Чланом ХХУШ. правила о слободном клању стоке од 19. Новембра 1890. год АБр. 2104, забрањено је у рејону варопга Београда продавање живе стоке по вароши, већ се иста може продавати само на једном месту, које суд општински за то одредн. На основу поменутог члана — нравила Суд општине вароши Београда, НАРЕЂУЈЕ: да се куповина и продаја живе стоке у рејону вароши Београда врши искључиво само на марвеном тргу — Тркалишту. Сваки купап и продавац који се о ову наредбу огреши, казниће се по параграфу 326. казненог закона Одсуда општиневар. Београда2. Априла 1894. год. АБр. 2038.

рад ОДБОРА ошптинског 27. РЕДОБНИ САСТАНАК 5. Маја 1894. год.

Председавао председник г. Милов. Р. МаринковиК, од одборника били г. г. П. Павловић, Ј. Бајлони, Др. П Ноповић, И. МилишиК, Вл. Чортановић, К. М. Ђурић, А. Ј. Одавић, М. Јовановић, Н. Вулковић, М. ТрпковиН, с. ,Т. Азријел, М. Капетановић, од заменика г. г. Ђ. Б. Ве.Ђковић, ж. Ј. Ђорђевић, а. с. Јовановић, М. Павловић, с. Вељановић, Ј. Главинпћ, Ст. Максииовић, Ђ. Јовановић, П. т. Милић. (СВРШЕТАК) С. Азријел. — Од 2—3 годиие одкад је дупло књиговодство код нас у општини, нрегледају се рачуни и налазе исправни и ја не могу да разумем шта хоће овим г. Вулковић? И. Милишић. Ја се слажем с Вулковићем и имам разлога за то. (Наводи какве је он случајеве имао у општини с неким депозитом). Треба да видите и то. да ли је све што је требало да уђе у књиге, ушло, а не само да лп је добро записано оно што је у књигама. Бееприм. Њега замени синовац великог везира, Мустафа Соколовић. Глас о жалосној смрти Арслановој узбуни и Нертев-пашу, који још од марта опсађиваше град Ђулу са 27 000 људи, те сад напрегну све своје силе да га заузме. Ђулу је бранио Димитрије Овчаревић са једном четом српских коњаника, које сам плаћаше. Докле је он био у животу, Турци не могаху да заузму град, али кад Димитрије паде, онда и малена посада, ослабљена неслогом немачких вођа, који за њ преузеше команду, мораде се (1. септ.) предатн. „И тако — болно узвикује Рајић — народ српски, који обитаваше по тим странама, потпаде под турско иго, многи под мач осућени бише, а други као заробљеници одведни у ропство".(') Чим је Зрињски чуо да Сулејман иде на Сигет, јави то краљу Максимилијану, по ручујућн му, да ће за четири месеца сам моћи уздржати султанову војску, а за то време зацело ће стићи краљева помо]]. Нреко 10 0000 које Немаца, Чеха, Талијана и Мађара кретало се на Дунаву и Драви али ништа против Турака не предузимаше, (') Мат. Серб. св. IV. стр. 38.

— 102 —

Ник. Вулкокић. — Ја сам прсгледао рачуне књиговодства. Оно што се подноси. тачноје. Али ми знамо да и код дуплог књиговодства може да буде погрешака које одборско новереништво не може одма да пронађе; оно не може да види да је све што је требало да буде заведено, доиста заведено, но само гледа дали је добро заведено и да ли је нравилно. Има примера код новчаних завода да се за годину две налази све као исправно а после се, при јачој контроли, виде грдне злоупотребе. М. Павловић. — За што би смо избегавали ово што г. Вулковић предлаже. (Ко избегава?) Ја сам за то да се усвоји његов предлог. Пр^дседник. — У колико је јача контрола у толико ће послови општински бол,е ићи. И ја вас молим да чините предлоге и примедбе свуда где би сте на најмању сумњу или неисправност наишли. Тако се само то избегава кад се пази и одма спречава или исправља. II овде пгга год хоћете учинићу. Ст. Максимовић. — И ја се придружујем Вулковпћевом прсдлогу. Н. Вулковић. — Ја сам казао и понављам: да ваља узети стручно лиде па ма оно било и ван одбора и платити га да нам ово уради, (а шга ће рачуноиспитач?) Председник. — Рачунопснптач није за оно што жели г. Вулковић. Он контролише сваки дан оно што се уноси у касу и да ли оно долази ту правилно и да ли се правилно издаје. Али он не гледа како се књиговодство води а г. Вулковић то хоће. М. Јовановић — И ако знам да на челу нашег књпговодства стоји човек којн разуме иосао, ја се ипак слажем с г. Вулковићем да треба одредити стручњака да прегледа књиговодство пошто протходно проучи наш буџет прихода п расхода, и да нам о томе реФерише. А за то би се с хонораром нашло стручних људи у Народној Банци и код монопола дувана и код приватних лица. Др. П. Поповпћ. — Ја мислим да је књиговодство добро уређено и да одређена лкца за контролисање врше то правплно. Али главно је ииати некога који ће да контролише да ли све улази у књиговодство шго општина прима, а већ што издаје то ће сигурно ући, јер рачунополагачи на томе настоје у интересу своме. Код књиговодства дуплог рачунске се погрешке лако налазе но ово друго ваља избећи а го се неће постићи овим што предлаже г. Вулковић. нити се креташе у помоћ Сигету.(') „Сигет, на малој узвишици у кључу реке Алмаша, која се увек излива, налази се као на острову у средини блатног и баровитог језера (Згј^е^-острово). Као тврђава, Сигет је био најјача у Угарској ; замак је ограђен са пет платна, а стара и нова варош дебелим грудобраном и дубоким ровом". У такав 1рад затворио се сада славни Зрињски са својнм витезовима, међу чијим војводама блистају срнска имена: Петра ФаркашиКа, Морка СтанишиКа, Јована Новакови&а, Јована ОвчаревиКа, Бука ПаиратовиЛа , капетана Дандова , јунака Радована и многих других.( 2 ) Чим доће султан, отпочну јуриш на спољне зидине старога града. Зрињски сабере око себе све витезове и почне им говорити: „Турци се уздају у неизмерну силу своју, а ми у Бога великога, који нас неће оставити, ако га будемо од срца молили" — па тражаше даље да се сви за куну, да један другог неће изневерити. И он им положи заклетву, одредивши им за наследннка свога нећака Гапшара Алапића, ако би он несрећом погинуо. Задахнути (') Драгашевнћ: Иолострво Илирско и т. д. стр. 221. ( 2 ) Р 1 с о 4 Е. (Навловић Ст ). Срби у Уг. кљ. I. стр. 71.

Број 23.

Ј. Вајлонп. —Ијаналазимдајезанас главно настојати и ватати да се сва наша нримања уредно у књиге уводе. Али како би то био велики посао за једно лице ја сам за комисију од 2—3 стручна човека. М. Капетановић. — Ствар је важна и ја мислим да ће бити најбоље да умолимо г. г. Вулковића, Бајлона и Магу Јовановића да нам они реФеришу како би се ова контрола извесги могла (Бајлони: узмнте млађег ког од мене). М, Јовановић. — Ја мислим да узмемо г. Вулковића који је ствар и покренуо, да он сам нли још с ким, кога изабере, промисли шта да се ради по овоме. Ако се усваја комисија но предлогу г. Капетановића — ја предлажем г. г. Вулковића, Чортановића и Тошу Михајловића (чује сс: и председник). По саслушању свега овога одбор је ренгао, да рачуне ошптинске за прво тромесечје ове године прегледа и одбору поднссе извештај одборско поверенишхво одређено за овај носао решењем одборским од 28. Марта 1894. год. ББр. 984. На предлог одборника г. Николе Вулковића одбор је реигао, да г. г. председник општине н одборници Ј. Бајлони, Н. Вулковић, Т. Михајловић и Вл. Чортановић, као одборски повереници проуче на који ће начин најбоље бити да се прегледа, да ли се књиговодство општинско правилно води и да ли се сви нриходи општински кроз књиге проводе, и да о томе известе одбор. Председник. — Сад имамо да свршимо предмет о уступању земљишта болници за душевне болести, о коме је, као што вам је иознато, било речи и прошлог пута, а на име: Господин Министар унутрашњих дела тражи, да оиштина уступи привремено болници за душевне болести оно земљиште, што лежи између садањег болничког имања, тончидерског друма, доње стране пројектоване Борове улице и оне праве линије, која се повлачи од западног зида барутане ка Београду, до састанка исте са Боровом улицом. Г. Мата Јовановић могао бп нам у том погледу послужити својим реФерисањем јер је проучавао ту ствар. (Мата: прочитајте мој нзвештај.) Добро. Чујте. (Секретар прочита). једним духом храбри борци сигетски скочише на бедеме градске да одбију турске јурише, који бесне већ два дана. Ну слаби насипн око старога града не могоше издржати даљу навалу, те Зрињски нопали варош и мостове, па се повуче у стари град. Турци се сада ближе примакну, и на згаришту наместе топове, међу којима је био и онај код Осека заплењен Кацијанеров топ. Из њих сада са три стране почну ударати на град. Већ су се и бедеми старога града почели трести од силних ћулади, кад једном приликом излете из града са својима два витеза, капетани Дандов н Радован, и изненада ударивпш жестоко на турску артилерију, тако их збуне, да почну одмах уступати, оставивнга и топове и сву запрегу. Не могући нх у град увући, победиоци нх само онеспособе. Ну у томе се и Турци приберу, па целом силом нагрну на ову шаку одважних другова, и разбију их, тако да и Дандов и Радован надоше на месту мртви. Ну то је Турке стало великих губитака. Међу многим простим војницима паооше и јанпчарски ага Буљук-паша и други капетан старац Јусуф.(')