Beogradske opštinske novine

БР01 29.

ГОД. XII.

/УчЛ^ЛА^/У^ЛЛ\^ЛЛЛЛЛ*ЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛ\^ЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛ\^ЛЛ^уЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛА

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: IIа годину 6 дии. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ ЗА СТРАНЕ 8ЕИЉЕ ИА ГОДИНУ . . 9 „

НЕДЕЉА 10. ЈУЛА 1894.

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТП1АТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЋају се НЕПЛАТхЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈЗ Г СЕ. тттттттттттттттттттту

0 Б Ј А В А На оенову постојећег решења Г. Министра војеног и команданта дунавске дивизијске области а према наређењу команданта VII. пуковског округа Бр. 6108. од 4 Јула тек. год , има сав I. батаљон VII. нука I. позива, ићи на 15-то дневну вежбу у Ниш. Сваки обавезник има собом од куће но нети сву прописну спрему и преобуку иотребну му за време бавлења: на вежбу по један покривач и ирибор зајело, као и свој војнички билет. Сви ови обвезници имају бити на дан 14. Јула тек. год. у 4 сата у јутру у доњем граду, где ће се извргаити ирозив, сваком издати хлеб и иутни трошак, иа потом у (7) седам сати кренути се иод командом својих старсшина и нарочитог официра на мелезничку станнцу, а одатле са возом у Ниш. Обвезници који не би сљедовали овоме позиву и на време не дођу, узеће се на одговор за неодазнвање иозиву војених власти, и иредаће се војеном суду на осуду. Према томе позивају се свн обвезници иоменутог батаљона да одма Дођу у суд овооиштински ради саопштењаипријемапозива. Од стране суда општине вароши Београда 5. Јула 1894. година АБр. 4013.

СУГРАЂАНИ! Невоља је задесила велики део становништва у Цариграду трус је последњих дана нанео неизмерну штету небројном свету. Ужасан нотрес земље, оетавио је мноштво. породица, људи и деце, и без крова и без хранитеља. Једни цвиле у очају за изгубљеним жртвама, други пате у тешкоме јаду и запрепагаћено чекају пријатељску помоћ. Несавладљива сила наше планете, ринула је у безмерну беду хиљадама људских живота, чији опстанак зависи можда још само од хумане потпоре милостнвнх душа из целог света На глас о овој страхотној катастрофи, пројурила је, муњевитом брзином, кроз све крајеве нагае Краљевине, мисао: да се одмах отвори упис добровољних новчаних прилога за пос-традале у Цариграду, те и с наше стране притече у помоћ цариградскоме живљу, који тако грозно страда! Срнски народ никада се није оглушавао о племениту дужност човечноСти. Он је

улагао топло саучешће свуда и кад год је требало, А у овој прилицн дужност је не само човечности, него и блиског суседства, да, по могућству, пријатељски притечемо у помоћ свету, који пати тако страховито и незаслужено. Овога ради, Грађани Престонице држали су 4 ов. мее. нарочити Скуп у општинској дворани, на коме је изабран Средишни Одбор са задатком: да отвори уиис и нрикупљање прилога, и да учиии поклич на грађане из Престонице и целе земље, да састављају месне Одборе за скупљање прилога и прикупљене суме незадржано шаљу потиисаноме Одбору. Сугра~ђани! Неизрачуњива је моћ природе и за нас неизбежна ћуд планете, на којој живимо. Опасност је од сличних катастрофа мање више увек општа, па је исто тако општа и дужност свега човечанства, да без разлике вере, народности и државе, блажи одмах јад оних, које тако огромна штета и ужасна патња задешава.

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ У В Е 3 И СА НАРОДНИ! СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—-1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАИИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и Л М СПАСИЂ.

(Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовдапском наградом општ. београдскеЈ. Мото: — „Порп нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју елавоју" (Нреме је да ирестанемо мудровати ту1)0м памећу, и славити ее туђом елавом). Карамзин.

1НАСТАВАК) Ну храбра крајишка иосада нагна Хасана да поеле узалудног покушаја дигне опсаду. Крајем те године сазнаде бан Ердеди за налог султанов Хасану да освоји Сиеак и Бихаћ, зато он снабде Сисак са муницијом а у Бишћу новећа посаду са сто

српских Ускока , како би што боље дочекао Хасана.^ 1 ) Сењски Ускоци да би се осветили Хасану за ранија упадања дигну се ночеткбм 1592 г. иод својим војводом АмбричиКем на Клис, и освоје га. Али се исте год. упути на њих велика турска војска, која под зидовнма клиским до ноге потуче номоћну војску клиској посадн. За време борбе српских Ускока са Турцима, стајаше код Спљета сухоземна и поморска војска и млетачка мирно са задовељством поематраше како гину „браниоци Хришћанства". Видело се, да су еа Турцима били у споразуму, нгго озлоједи Сењске Ускеке, од сада почеше подј еднако гледати како Турке тако исто и млечане.( 2 ) „Ово је једна хисторичка реткост продужује Баничек која оиомиње на старе Либурнире, да једна, са осветном ж.ел.ом задахнута, шака људи, ко јиХ се та жеља у променљивом бојном успеху умножаваше, само са једном флотом и мало барака имионује једној таковој држави, које бродови закрилише готово еве море".

(') ~и о р а 6 1 е К.: Вјћас ј ђШапКа кг>ј1па, стр. 87. (-) Ваничек (Шими1| II) Ист. вој крлјиис, кп. I. стр. 19"

Поред свих оваких насртљивих и иза зивачких намера хасанових, цар Рудолфо стараше се да мир одржи, па носла у Цариград свога посланика, чегакога племића Креквића, са лепим даровима султану и везиру, да протеетвује против насртаја Хасанових. Али тек гато стигоше дарови у Цариград, а Хасан се већ на пролеће, месеца Априла 1592. крсну с војском Купи, вукући са собом огромни материјал за зидање града, који је имао да му иослужи као осло нац за даља упадања. Он се утабори код места Вреста. Собом је повео силан и велики број ерпских еељака из Босне, који су под кулуком морали зидати град своме паши, оне пак стране реке стајала је бажова и Ауерсперлова крајишна народна војска, не мичући се напред због страшљи вости својих војсковоћа, да спрече зидање града који нанредоваше необичном брзином Почетком маја, град је већ био готов, који нагаа, по реци на којој бегае, назва Петри њом. Оставивши у Петрињи јаку иосаду од 1 000 људи, врати се Хасан у Босну, да по наредби султановој освоји Бихаћ. Са