Beogradske opštinske novine
БРОЈ 37.
ГОД. XII.
ЛЛЛ ^У ^|ЛЛЛАЛЛЛЛ^ЛЛЛ^ЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛАЛЛЛЛЛ|ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ |ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛI ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ
Цена за Србију: 8А ГОДИНУ 6 ДИН. НА ПОЈГА ГОДИНЕ 3 „ НА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „
НЕДЕЉА II. СЕПТЕИБРА 1894.
. 1П11Г1Т111Т1ТТТТТТТТТТТТТ1ТТТ17ТТТТТТТТ
ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТПТАТУ ВАЉА ОЛАТИ УНУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА . Рукописи не враЂају се пеплаћена тшсма не примају се.
Н А Р Е Д Б А
Уирава вар, Београда актом својим од 2. Оепт. 1894 г. ЛБр. 1193 ирепоручила је онштини београдској, да забрани унос живине и прасади, кад су везани и о обрамицу обешени, јер је то противно наређењу мивистарском од 1887 год, и што је тако донета живина по исхрану људи лошија и штетна. С тога суд оиштине вар. Београда наређује: да се живина и прасад може уносити у варош само у нарочито зато удешеним кошевима или кавезима. Ко противно овој наредби учини, биће кажае н но §-у 326 казненог закова. Од суда општине вар, Београда 4. Септ. 1894. АБр. 5984.
0 Б Ј А В А
Сточарским трговцима извозницама. Решењем суда општине вароши Београда од 6. Септембра 1894 г. АБр. 5962, одобрено је, да се на име мерине општинске има у будуће наплаћивати од крупне рогате марве по 020 дин. од комада а по 0 05 дин. од
свиња по комаду и то само на кантару на жељезпичкој станици и за стоку што се извози у иностранство. Од стране суда општине вароши Београда 7. Септембра 1894 г. АБр. 5962.
0 Б Ј А В А
Пошто на дан 30. Августа ове год. није извршена ОФергална лицитација за набавку таблица за улице и домове вар. Београда због недовољног броја лицитаната, то ће се иста по нова држати на даа 25. т. м. ове године. Предавање ОФерата биће горњег дана тачно у 5 сати по подне. Кауција је за домородце 1500 а за странце 3000 динара у готову или вредећим папирима. Услови за ову лицитацију, могу се видети сваког дана у канцеларији грађевинског оделења. Из канцеларије грађевинског одспења општине Београдске 3. Септембра 1894 г. ГБр. 3688. —
0 Б Ј А В А
У канцеларији дунавске дивизијске иптендантуре држаће се лицитације за набавку потребних количина људске хране за 1895 год. и то: На дан 19. Септембра за пасуљ, пиринаџ и крис. На дан 20. Септембра за маст, сланину, алеву паарику и сирће, и На дан 21. Септембра за вино и ракију. Лицитације почињу од 9 сати пре а закључују се у 1 сат но почне. Услови се могу видети сваког дана у интендантури а и на саи дан лицитације. Из канцеларије комавданта дунавске дивизијске области 31. Авг. 1894 г. ЕБр. 6239.
ОПШТИНСКИ ПОСЛОВИ
Прошле недеље лист није могао изаћи због извесних незгода уредништву. Овај ће мо губитак накнадитисвојим читаоцима тиме, што ће идући број изаћи на читавом табаку.
СРПСКИ УСШИЦИ ПРОХИВУ ТУРШ
У В Е 3 И
СА
I
од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М. СПАСИЋ. (Академи)ски Савет Бел. Школе наградио арвом видовдапском паградом оишт. бешрадскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да нрестанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин.
(НАСТАВАК)
Кад за ово чује Зрињски стане их још горе гонити; а код надвојводе клеве таше их као лопуже и разбојнике. Генерал Кисел бранио је Србе, тврдећи да их Зрињски гони па и убија што неће да буду
његови кметови.^ 1 ) Најзад се ова препирка заврши тиме, што надвојвода у декембру 1604. одговори грофовима, да не пристаје на њихове предлоге, јер њему требају војници за одбрану земаљску, а гроФови пак нису у стању плаћати преко 80 000 Фор. годишње, на име издржавања друге какве најамничке војске. К овој првој гомирској насеобини придошло је г. 1605. још народо српског из Острошца у Босни. У авг. те године, по наредби царевој, имао је генерал Кисел да изведе те Србе са нородицама. Зрињскоме би наређено да на својим земљама прими „ет гшћКсће апгаћ1 ^еЈнег ап^еаећпНсћег ТУаПасћеп (Срба) зашр! 1егет луеЉ шн1 ктс1егп уоп Оббћтсћасег &Ш ћегаив шн1 т (11е сћпаШсће <1еуо1]'оп §-ећгасМ." Зрињсгси заајући да од њих не могу начинити кметове, противили су се томе. Но неусиев они стану Србе гонити и стоку им отииати. На то се генерал потужи г. 1606. надвојводи. Интересна је његова карактеристика тих Срба, она гласи: „А како су
(*) * У Боспи (а тако и у суседној Далмацији, Херцеговиии и Хрватској) се зове кмет, сел,ак који еједи на туђој земљи и тј ђој куКи". Вуков „Рјечник" стр. 277. (II. ивд).
ово угледни и поштени људи, међу којима се налази до двеста добрих пушкара, који ће отаџбини и међама, на сваком походу и у свима четовањима, пошто добро позвају међе и земље, — против крвног вепријатеља од велике користи бити и велике му штете нанети; с тога држим за неправду, да се ови људи од гроФОва растерују и прогањају, и да се крену са земаља, ко]е су им пре добре воље дате и устувљене, па да се поврате непријатељу на службу". И г. 1607. извео је исти генерал Кисел једну гомилу Срба из Турске, па је такође васелио по Г <јмиргу.( х ) Раније смо (стр...) споменули, како су најстарије насеобине српске на доњој Унв довели сами Турци, васеливши рају по освојеним земљама, да им ту раде. Али ова раја, као што смо до сада чешће напомињали, увек је требала прилику, да пребегне на хришћанску страву. С тога, као год што су они Срби под Турцима ва граиици вараждинског генералата, тако су исто и ови на међи карловачког — кад би крајишки ге-
(') ГрбиИ II: Карлов. владичанство, кљ. I. стр. 28 34,