Beogradske opštinske novine

Год. XII.

- 206

В рој 49.

Ш%шт7 Б1Р0ШИ БЕ0ГР1Д1

Од одборника и одборничких заменика оиштине београдске, изабратих на зборовима грађана београдских, држаних 27. Јуна и 28. Јула 1894., нису се могли мримити ове дужности због онравданих разлога, које је суд уважио на основу чл. 59. закона о ошптинама — и то: одборнипи: г. г. ("тојан Новаковић председник Државног Савета, Димитрије Стојановић директор кр. срп. државних железнипа, Димитрије Ћирковић трг., Алекса Јовановић члан Касационог Суда, Манојло Клидис трговац, Алексд Борисављевић проФ. Вел. Школе, Милан Мостић адвокат и Димитријије Крсмановић трговац: и одборски заменици: г. г. Тодор Ђурић трговац и Светозар СтеФановић кафеџија. Смрћу г. Алексе Стојановића бив. сапунџије упражњено је треће место одборничког заменика. Одбор је општински, примивши извештај од суда општинског о уваженим оставкама поменутих одборника и одборничких заменика — у седницама својим од 22. Октобра и 17. Но' вембра 1894. год. а на основу чл. 60. закона о општинама решио, да се свн, места одборничка и одборничких заменика новим избором понуне. С тога суд општине београдске, према поменутим решењема одборским а на основу чл. 13. тачке 7. с погледом и на чл. 13. тачку I. чл. 17. и 21. поменутог закона о општинама сазива ОПШТИНСКИ ЗБОР НА ДАН 11 ДЕЦЕМБРА 1891 ГОДИНЕ РАДИ ИЗБОРА ОСАМ 0ДБ0РНИКА И ТРИ ОДБОРНИЧКА ЗАМЕНИНА. Ко може бити биран за одборника и одборничког заменика, прописују чланови 52, 53 г н 58. закона о устр. општина и оишт. власти. (0 праву гласања и осталом види у огласу на првој страни.) АБр. 8242. 1. Дедембра 1894. год, Београд. П редседник београдске општине С екретар , Мијаило М. Богићеви-ћ* Урош Кузмановић.

СРПСКН УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРЛКА у в е 3 и СА НАР0ДНИ1СЕ0БА1А У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА у два дела НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПДСИЂ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском наградом општ. београдске). Мото: — „Нора нам перестат бит умними чужим умом и славними чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. (НАСТАВАК) Језуите, помишљајући на речи Кара-Мустафине, да ће он по заузечу Беча бискупу Колонићу својеручно главу одсећи, као и на то, што је Колонић подигао први олтар у њиховој цркви, нађу за добро, да лубања Кара-Мустафе доЈ^е у руке сада кардинала

Колонића. И они му је однесу, а кардинал је преда грађанској оружници у Бечу. „Намера кардинала Колонића с овим поктоном у овоме је. Ко се у неколико упосна са током догађаја пре ове изложене лубање, тај мора осећати променљивост људских ствари, о којима они говоре. А ко је склон, да осуди једном тако страшну главу због охолости и грамжљивости, тај уз то неће заборавити, да су у септембру 1683 г. за читав низ дана охолост и грам зљивост, који се у тој лубињи тадл скриваху. за одржање Беча били тврђе унре иљење, иего ли градски и лебел бастијони( 1 ). Гроб Кара-Мустафин и данас је још у београдском граду у, оној тулби у парку горњега града пред конаком градског команданта( 2 ).

С 1 ) К1орр о. Баз Јаћг 1683. е*с. 8. 375—376 Наттег нак у8има ову историју као басносж вну, јер је гроб КараМустаФе у једренској мошеји, коју је он сазидао, где јогп и данас натпис казни овулаж јевуитску". (Оезсћ. без. озга. КеЈсћев, В. III. 8. 818 - 819. 2 ) Годишљица II. Чупића књ. У. стр. 185.

II. Учетће Срба у рату Аустрцје и Турске до сеобе под Чарнојевићем. Света лша ; ирва годипа (1&84Ј ратовања и пеусиех опсаде Вудима. — Друга година (1685) ратовања, победе код Грана, Најхаузена и на Драви. — ТреЛа ход. ратовања и заузе&е Будима. — Четврта чод. ратовања у битка код Мохача и даље недаће Турака. Пета год. ратовања: Усаеси у Босни, освојење Београда и ратовање ио Србији. — У гиестој грдини ратовања Ћесаровци са Србима иродиру дубоко у Турској: битка код Баточине каузеИе Ниша, цродирање Ћесареваи,а до Скоиља , усиеси Теке • лџјини и сукоби на босанскохрватској граници. — Ђурађ III БранковиК, његов иоложај 21 зла судба. Бечки двор охрабрен успесима на бојном пољу, а подстрекаван од папе Иноћентија XI, најпосле се одлучи на рат; и на посредовање папе закључи се света лига. У тај савез ступи: Аустрија, Пољска и Млетке под папиним протекторатом (5. Марта 1684.) с обвезом „да без општег приетанка савезника ни један не сме с непријатељем преговарати, а још мање да штогод закључи; алијанција само да је против Турака управљена и да се не сме ни под каквим изговором окренути против које друге силе; а сваки од савезника дужак