Beogradske opštinske novine

БРОЈ 10

ГОД. XIII.

алллл^/ууу^уу^лллллллллл^^члллл^ч^^ч^ч^л^^лл^^члллллл^^ууу^лллл^лллллл ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕД /Н ПУТ

ллл\лл^у^\ллл^л^лл/у^у%лл^ллллллллллллл\лллллллллллллллллллллл\ллллллл^ллллаллллллллллл

Цена за Србнју: 8а годину 6 дин. нл пода годинб 3 „ на странк 8КМЉЕ на годину . . 9 „

НЕДЕЉА 28. ФЕБРУЛРД 1895.

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПР. ДИН. 0Д ВРСТЕ прет1пату ваља слати упутницом на општипскп суд а све кореспонденције на уредника Рукописи не враЋају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ.У СК.

ГТУЧТГГГТТТГТГУТТТТГТТТУГГГТУГГГГГГТГГТТТГГГГГТТТГГГТЈТЧУГТТГУТУГЈГУГГГУУГТГГГГГТТУГТТТТГТГТЧ 111111 аа1ааа1ааааа ааааа1аааааа1аа1ааааааааа1аа1ааааааа1ааааа1аа11аа.ааааа1ааа-аја1аааајја11а1аа

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 20. Фебруара 189Б г-

Председавао председник г. Мих. М. БогиКевић првсуотвовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника. били; г. г. Јеротије, А. МиливојевиК Фечд. Розелт, Нивола БонЈковић. Јанаћ Константиновић, Горчаков Миловановић, Сава Петровић, Живко Кузмавови)!, Н. X. 7 ома, А. Ђ. Кумануди, М. МилашиновиЦ Љуб. Марковић, Сергије Станковић, Отеван ГГ. Поповић,.; Мих. Крстић, Ј осиф С. ЈовановиК МихаиЈГо Михаиловић, Н: Д. Стевановик Младен Виколић, Софроније Јонановић, Спасо X. РистиК Шокорац, Ј. Алкалај, Ђорђе Димитријевић, Мил. Ж. Маринковић, Дил. Гавриловић, Јов. Ристи!.. Др. Пик X. Ншсоли!., I. Прочитан је записник одбореких одлука седнице држане 16. Фебруара 1895. год. и учињене еу ове доиуне: _ У одлуци Бр. 125, да се преддог за грађење антрпота може кретати до н&јвише два мшшјона. У одлуди Бр 130, да се помоћ ђакону даје док нова црква не ироаоје. П. Одборниик г. Дим. Мидојеви!. иримећује,, да је у заниснику одборских одлука седнице држане

9. Фебруара 1895 г.Бр. 100. иогрешно записано, да је он тврди), да вишак од кланичних прихода износи 6000 дин. месечно и треба да стоји, да је толики вишак иоказан за све време од кад та комисија ностоји. Моли одбор да одобри да се та одлука у овом смнелу понрави. Одбор је '■лобрио : да се одлука под књнге Бр- 100 у овом смислу ноцрави. III. Председнш; позива одбо]), да на дан ступања на престо Његов. Величанства и прогласа Краљевине ирисуствује благодарењу што ће се држати 22 Фебруара о. г. ире подне у саборној цркви. Оодбор је аримио: к' знању овај позив иредседников. IV По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 994, 933, 934, 1055, 995 и 1065, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица одбор је изјавио : да су му непознати Јелка Пандуровић надничарка Милан Вељковић бив. келнер, Лука Радосављевић нредузимач, ЈЈеон Габај

телалин, Моша С. Леви бив. телалин, Јозеф Визи зидар, Ветика Шнајдер кројачица, Живко Аћимовић калфа обућарски Станка Ацамовићка удова; да је доброг владања и средњег нмовног стања Леон Папа арендатор ; да су доброг владања и доброг имовног стања Станица жена Ристе Петровића, кафеџије, Макс Левензон обућар, Давид Були трговац, Еоста и Никола Браћа Т>ор • ђевић баруџије, Спма М. Лазаревић бакалин; да је Бранислав Адамовић, приправник иошт. телеграф. струке доброг владања и сиротног имовног стања. V. Одборник г. Димитрије Милојевић жали се како му нису на његов захтев предата акта из судске архиве на увиђај иод АБр. 6401 и 6446 и 93 год. ПредсеДник је : г. Милојевићу у седници овој тражена акта чиме се је интерпелант задовољио. VI. Председник изјављује да, г. Министар народне нривреде актом АБр. 1041 тражи од општине земљишТа за подизање куће за пошту и телегра®;

СРПСКНУ СТЛНИЦИ ПРОТИВУ ТУРЛКА У В Е 3 И СА НАР0ДНИ1СЕОБАНА У1УЂИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р- АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском награ.дом оишт. веоградскеј. Мото: — „Пора нам перестат бит уиними чужим умом и славними чужоју славоју". Карамзин. —4)$(наставак) Постављење је свршено на свечан ва чин: „На 800 Срба и искупило се код Будима и наместило се на св. Гетхарбергу, пошто је заповедни кБудима објавио декрет, на основу кога је Монастирпија постављен за вице деспота или вице генерала над свим српским народом, који је у царској служби, иди ће под исту доћи ; па

гледаше прилику да му га преда. Праћен њиме са још 12 српских оФицирл, поред још других коњаника, који ношаху напред 6 стандарди и 6 заст&ва, које је Њ. Ц. Величанство, дало истом вароду, он се унути у стан; тамо их лепо дочека патриарх у друштву са 8 владика. Главни заповедник Вудима, у присуству свог српског народ!, преда Монастирлији царски патент, и нрогласи га јавно у име Ц. Величанства за вице генерала^ 1 )". На све ове мере биле су недовољне да задовоље обе стране између досељеника и стаиовништва све је више растао, оптужбе

(') „Еђеп Шезе КаИоп ћа41е а1Ше1'еИа (Ие 800 ће1 оГеп 81сћ уегватеН ипЗ ће; 84. ОеЉагЉћег^ 1ћг 1.а§ег ^епоттеп; (Јаћего рег Соттепс1а1 уоп оСеп, пасћЛет ет Песге*;, КгаЛ (1е8аеи (Зег Негг Мопаз4еп гитУЈсе - Веаро!; оЛег ујсе &епега1 ићег (Ие §апде КаНгквће НаНоп, ао јп каЈз. ВЈеп^еп .ч1ип(1е. ип(1 кип1Ш§; посћ 1геМеп \уиг(1е, егк1а( « т аг(1, §е1е ЗепсћеК ћаПе. Нпп аок-ћеа ггаћећашИдеп. Бег 81сћ Лапаигћ П1 Ве§1еШш§ <1его ипс! 12 КеИхЈксћеп оШмегз пећа! посћ аи(1 р 1' п хи РСегс!, тге1ећеп Дш 6 81:ап(1аг(;еп ипс1 Таћпеп 80 1ћг. Ка18. Ма,је84а(; ае ИзЈ^ег КГаИоп §е§ећеп, Уог{?е1га#еп тгс1е, 1п8 Ео^ег егћић ; аШуо 1П с1ег Ра(г1агсћ тИ 8 В18сћок<Чеп уег^еаеПе-аећаГДе!, зећг ћоГСНсћ етцГап&еп. 1)ег Негг Сотеп(1ап1 ићеггасМе ћЈегаиС, 1п §е§етуаг(; а11еге гаН хЈзсћеп Уо1екег, (1аз Ка1а. Ра1еп1 с1еи Пеггп Мопаз^егНеп ип(1 Невз с1еп8е1ћеп, Патепв Ка18. МајезШ хпт ујесе §еиега1 оТСепШсћ ич8 аиауи1'еп" (Тгвг«у. ТгеИп.пиз, 84).

и с једне и с друге страве долазиле су двору све у већем броју. Чарнојевић је енергично радио на томе да што боље осигура архијерејску власт( Ј ) у народу као и да му заштити равије обречеве привилеги.је. У то име пошље ионово Исаију Ђаковића у Беч. Како је у го време бечки двор ратовао са Турском, то су му биле врло по требне храбре мишице нашег народа и Лео полдо I. да би их привезао за се изда 20 авг. 1691. иовељу у којој потврди раније обречене привилегије, слободу вере, слобод но носећивање настве (визитација). А нарочито своју пажњу обратити патријарху и обаспе га ириходима и световном влашћу: „Осим тога одобравано и то, да ако би когод између н>их грчкога обреда (право

( 1 > У то време владала је распра између патријарха Чарнојевића и Петра Љубибрати&а „^песМасћ-ка^оНзскеп В1већоСП1 8Јгт1еп тк! 81аУ()и1еп" који је раније био — како вели Руварац ^Јавор на91 стр. 251) — ексарх или вићар митрополита београдског и сремског па се после поунијатио и год. 1694 '3. марта добио диплому од цара и крал,а Леополда I на плашко владичанство у Срему код Св. Николе у манастиру Опаву. Тај Љубоаратић при паду Београда прешао је у А ј С трију „са многим другим одличним породицама" српским и тежио је ла буде што еамосталнији од Чарнојевића ослањајући се у тој битки ра бечки двор; но овог џута претегне Чарнојевић јер му Леополдо I. подичми сво духовншптво повељом од 20. августа 1 в 1. год