Beogradske opštinske novine

Год. ХШ.

- 121 —

Број 30.

улицама, где још нема тротоара, може употребити за тротоар керамит. Овим би се у исто доба иотиомогла и иахпа домаћа индустрија. М. Крсти! с. р. Мил. МаринковиЈ. с. р. Младен Николи! с. р. Љ. Ковачевич с. р. #ердинанд Розелт с. р. Одбор је у седници свој од 19. Јуна 1895. год одлучио: да се овај извештај објави у „Општинским Новинама", а да кеђу тим и грађевин. оделење, поднесе списак оних улица у којима се због искварене калдрме мора иста оправити или нова градати још у овој години. РДД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ В АНР.ЕДНИ САСТАНАК 26. Јуна 1895. год.

Предеедавао председник г. Мијзило М. Вогићевић, присуетвовао члан суда г. Мих. П. ЈКивадиновић, од одборника су били г.г. Н. Д. Стевановић, Михаило Михаиловић, Љуб. Марковић, Благоје Милошевић, Коста Петровић, Ферд Розелт, Јеротије А. Миловојевић, Стеван П. Пеповић, С. Ђ. Јорговић, Вел. Антић, Живко Кузмановић, Др. Никола X. Николић, Спасо X. Р. Шокорац. I. Прочитан је записник одборских одлука седнипе држане 22. Јуиа ове године и примљен је /5ез измена.

Да међутим суд општински односно [ управа водовода поднесе одбору предлог са назначењем потребног кредита за извршење оних радова, што се предлажу у извештају, ради отклањања могућности, да Веоград буде у оскудици воде у топлим данима, кад је она најпотребнија. Односно броја страних стручњака, да се решава у првој седници за овим. Овим се уједно изјављује од стране одбора најтоплија захвалност члановима поверешштва на њиховом труду и стручном испитивању стања београдског водовода. Ш. Чдан суда г. Мих. П. Живадиновић, као заступник оиштине у спору њеном са Перпшоном и Компанијом због калдрме, предлаже, а одбор усвајајући предлог решава : да г.г. М. Милашиновић, В. Антић, М. Крстић, Дим. Гавриловић, Љуб. Марковић, н. Д. Стевановић, — одборници: Миша Марковић, инспектор; Јован Илкић. артитекта и Милош Савчић, предузимач, као одборски новереници проуче акта и прегледају коцкасту калдрму израђену од Перишона и комп. и поднесу одбору свој извештај.

0Г1АС По решењу г. министра војног од 20 тек. мес. ЕПНо. 3201. почеће ове године набава сена и сламе за војни сењак у Београду куповином од народа на дан 21 Јуна тек године. Комисија ће сено и сламу примати сваког д? а од 7 сати па до 12 пре и од 2 до 7 сати по подне и то само кад су лепи дани. Цена сену одређена је 5 динара сто кила а слами 2 дин. сто кила. Примљено сено и сламу плаћаће комисија у сењаку одмах по предаји. Сено и слама примаће се и за старе дугујуће порезе и аграрни зајам. Ова иста комисија примаће сено и сламу и од оних лица којима је цозајмица учињена ранијих година и овога пролећа. Стога ће суд наредити, да сви дужници непремено ове године врате све што држави дугују како сено и сламу, тако и они што пшеницу дугују. Пшеница ће се примати у граду код профијантстог слагалишта. Из канцел^рије команде дунаваске дивизијске области, 29 Јуна 1895 год. ЕНо. 3519 у Веограду. О В Ј А В А

Као и прошле године тако и ове, општина јагодинска држаће тродневни панађур у овој вароши о Пантелијеву дану 27. 28 и 29 Јула ове годпне. Ово се објавЈ.ујс свакоме ради знања. Од суда општине Јагодинске 3. Јула 1895 год. АВр. 3111. СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ Путнпчкп саобраћај варопш Београда. У временуод28. Јуна до 5. Јула 1895. год. допутовало 833, отпутов. 567, Од којих су:

II. Предееднш; објављује да је данашњн састанак сазват ноглавито, да узме у претрес извештај иовереништва од 31 Децембра 1894 г. АБр. 9096 о београдском водоводу и да донесе решење о иредлозима, које је повереништво на крају тога извештаја учинило. Пошто је прочитан увод и закључак овога извештаја (све се није читадо с тога, што је извештај штамнан и нре три месеца раздат одборницима) и после дуже дебате, — Одбор је решио: да се према предлогу повереништва по зову страни стручњаци светскога гласа, да они кажу свој суд о београдском водоводу, како у погледу воде, тако и у погледу места из кога се воде црпе и у погледу целе водоводне инсталације.

Н А Р Е Д Б А

Суд опншшски приметио је, да многа лица јашући на коњу или возећи се на колима, прелазе преко макадама израђеног у појединим улицама а нарочито у Фишекџијској, Душановој и Споменичкој. Пошто су макадами израђени искључиво за шеталишта и пролаз публике пешке, то суд општински овим ставља до знања свакоме, да је пролаз са колима и коњима прекомакадамаи тротоарау опште забрањен. Ко противно овој наредби уради биће кажњен. АБр. 3761. Од суда општине града Б^ограда, 23. Јуна 1895 год. у Београду.

устааак Црногорацв, који беху устали за време последњег рата руског, беше најближи повод рату. Да би се устанак црногорски угушио, дође сераскер Али-паша са 50 000 војске у Подгорицу а одатле у Црну Гору. На сусрет му взађе вдадика Данило са својим Црногорцима под Ђурашковићем и Мићу новићем, те Турке „немидице потуку". У овом боју иало је од црногорске стране око 300 и г Бурашковић међу њима, а и сам владика би рањен; „од Турака пак попадало је њих без броја, као Лазина, те од тада се то место и прозвало Царев. Лаз. Ако је веровати, што се приповједа, загла вило је ту преко 20 000 Турака, којима су Нрногорци узели, поред многог и богатог оружја и одијела, 86 барјака. Ова срећна српска побједа, безсумње најсјајнија од свију, о којима је и стара и нова историја Црне Горе сачувала спомен, одржана је 29 јулија". 1 ) Султан Ахмед III, разабрав за ову несрећу, нареди 1714 I. Нуши-ааши Ћуприлићу, босанском везиру, да са пашама скадарсквм и херцеговачким

'] Милаковић Д.; Иет. Ц. Горе, II, стр. 99—100.

удари на Црну Гору, и покори је. Ћуприлић се крене с великом војском, иа, на превару, домами 37 главара црногорских. затвори их, и изпенада навали на Црну Гору. Ови се храбро одупру, али већој сили не могну одолети, те се склоне око Кото ра, на млетачком земљишту. Турци већи део Црне Горе похарају, и попале у њој многа села и цркве, 1 ) заробе доста народа,( 2 ) особито жева и деце, па у октобру исте године нападву и на оне Црногорце на млетачком земљишту, и затраже од Млечића да им издаду владику.( 3 ) Али кад га они ве издадоше, Турци се сиремаху живо за рат, и већ у мају 1715. нападиу на Мо реју, па за 100 дана заузму је сву, јер Мљечићи не беху добро спремни. ['] 0 овом дога^ају има забележено на једном житију под годином 1715 ово : „Да се зна каде изиде Осман-иаша ЂуирилиИ на Восну и скуаи '3' паша от седам санчака. и воиске можство много и иохара Чрну Гору и аороби и иосече, и домове христијанске иоаалиицркве разругии. И того лета иосекоше Турци ИЛију Косири&а на Езериех и . [Глаензк, 56, 331] 2 ] Поеле ове погибије, Црногорци се опет поврате својим кућама, а владика Данило од цара Петра добије поклоне у новцу и у другим стварима, «е пм је то ева награда за толика етрадаља због Руеије. [ 8 ] Милаковић Д: Иет. Ц. Горе, стр. 100-101. Нашшег V. Ј, Огевсћ. <1. озт. Ке1сћеа, В. IV, 8. 126; IV, етр. 126.

У Далиацији нису били Турци срећни. У почетку они с мора освоје острво Сал и Задар опколе а околна села иопале; во Морлаци и 6 000 Црногораца, којима Млеци дадоше оружје, истерају одатле Турке.() Оиаснији је нокушај паше босанског, који са 50 000 људи онседну Сењ. За седмодневне опсаде посада се храбро држала, њима дође у помоћ провидур далматински Анђело Емо, прикупив уза се посаде из оближњвх градова и неколико хиљада Морлака, па с^ 15 000 људи похита у помоћ Сењу. Њему се придруже Цраогорци и бискуп сиљетски и макарски са својим људима. Августа 15. нападну Турке с леђа, а и посада испадне нз града : Турци се збуне и п бегну, оставивши сву артилерију. муницију и грану. Млечићи победивши Турке код Сења, уз припомоћ Срба, спасли су Далиацају. У овом ратовању пало је на 20 000 Турака.( а ) Изгубивши Мореју, а заплетбни у рат с Турском, Млечани се побојаше, и пожуре да закључе савез са бечким ћесаром за одбрану и напад. Да се савез што ирз за!] БЈе ГгептШде ТћеПпаћте е1:с, 8. 215. И На истом аесту, стр. 245—246.