Beogradske opštinske novine

Број 5-

ади да му није плаћен вишак радова земљаних које је приликом калдрмисања извршио. Да је тај вишак земљаних радова заиета извршеи , види се из извештаја повереншцтва ГБр. 44|95 које је повереништво сва акта о овом калдрмисању као и планове и проФиле прегледало и на лицу места премер извршило; да тај вишак радова према томе извештају износи 1380 дин. По саслушању овога и по нрочитању извештаја ГБр. 44 одбор је решио, да се предузимачу Јовану Шелингу према овом извештају исплати хиљаду три стотине осамдесет динара из партије за грађеље калдрме за вишак радова земљаних у Видинској улици извршен прилпком грађења калдрме у Душановој улици. УШ, Председник износи одбору на одобрење предлог грађевинског одељења, да се златарска у тца регулише према одобреном регулационом нлану, пошто има грађана у тој улици, што желе, да подижу нове грађевине. По нрочитању тих акта ГБр. 2030195, одбор је решио, да суд онштински позове сопственике имања у тој улици и да их саслуша и споразуме се с њима накоји би се начин најповољније и најбрже могла извршити регулација златарске улице према одобреном регулационом плану, па да о томе поднесе одбору извештај. IX., Председинк надзорне комиспје за осветљење и трамвај нзвештава одбор, да је држана четири пута лицитација за инсталацију електричног осветљења у згради општинској и да је на свима тим лицитацијама само један и иети лицитант долазио: да је тај лицитант, СоФроније Јовановић оставио најнижу пену од 3000 дин., да је он — г. Ђока Станојевић паправио иредрачун за ову инсталацију да се изврши у режији општинској са несрпвњено бољим материјалом а да онштину не кошта више од 3000 дин., колико је лицитант СоФроније тражио, на предлаже, да се одобри, да се та инсталацнја по његовом предрачуну у рожији изврши.

- 18 -

По саслушању овога одбор је носле ноименичног гласања са 15 гласова против 5 (4 ннсу гласади) решио, ! да се инеталација електричног осветљен.а у згради општинског суда изврши у реисиј и општинској. Предрачун за ово и материјал да са г. Ђорђем М. Станојевићем израде и изаберу одборници г. г. М. Милашинови!, И. Козлић и М. Михајловић, и да поднесу одбору на увЦај. Надзор над извршењем иоверава се г. Г Б. М. Станојевићу. X, Председник извештава одбор, да су акционари срп. Француског друштва у Паризу нримили нротест одбора општинског и да, су ио томе нротесту донели одлуку, који је достављен онштини преко управе Сри. Француског друштва у Београду. По нрочитању тога одговора АБр. 169. одбор је одлучио. ^,а ће по овоме одговору донети своје реСиење тада, кад буде дошао извештај. од " кр. срп. посланства у Паризу по овој ствари. XI, Сходно рсшењу одборском од 25. окт. 1895. год. АВр. 5990 председник нодноси одбору мњење општинског санитетског одељења односно продужења уговора о закупу општинског земљишта за штављење кожа. По тгрочитању тога мњења одбор је решио, да се уговор о закупу општинског земљишта за штављење кожа са еснаФОм опанчарским продужи још за десет годииа према погодбама, по којима је закључен уговор о овоме закупу 25. Септембра 1886. године, а по региењу одборском од 5. Јула 1886. АБр. 788. XII, По прочитању протокола уже лицптације ГБр. 2306, држане за откопавање и калдрмисање впшеградске улице, одбор је решио, да се откопаваље и калдрмисање виI шеградске улице према предрачуну и про-

Го д. XIV __ писаним погодбама уступи Стојану Анастасијевићу за дванаест хиљада пет стотина и тридесет и један динар и тридесет и три паре укупно. XIII, По прочитању нротокола лицитације ГБр. 2259 држане да израду 200 комада скамија и осталог столарског намештаја за налилулску школу, одбор је решио. да се израда 200 комада скамија и осталог столарског намештаја за школу палилулску уступи ирема прописаним погодбама, предрачуну и цртежу Кости Јовановићу овд. столару за укупну цену од пет хиљада пет стотина и педесет девет динара и четрдесет пара. XIV, Председнпк шкодског одбора за дунавски крај јавља актом да се изабрани одборник школски Петар Б Арамбашић неће ове дужности да прими п предлаже. да се други на његово место нзабере, Одбор је решио, да на место Иетра Б. Арамбашића буде члан школског одбора за дунавски крај Јосиф С. Јовановић трговац. XV, По ирочитању акта г. Мшгастра просвете АБр. 7334, којим се извештава општина, да се има за основну школу тончпдерску образовати засебпи школски одбор, — одбор је решио, да чланови одбора за школу топчидерску буду г.г. Никола Крупежевић прота и Беља Бошковић, каФеџија из Топчидера. XVI, Предеедник износи одбору на рсгпење пптање о избору места за грађење болнице за диФтеритичне болести. Одбор је одлучно, да се овај предмет одлржи до прве седнице за овом. XVII, Председник извештава одбор, да је начелство округа иодунавског продужило на две године без успеха, нико се томе више није радовао, до пруски краљ Виљем II и његов министар Херцберг. Али кад ћесарско оружје г. 1789. поче да напредује у Србији, Пруска остави војску на граници Аустрије и почне бушити по земљи шурујући са многим незадовољницима ЈосиФове управе. То и спречи ЈосиФа П те, шаљући војску противу Пруске, не могаше енергично ратовати са Турском. Пруска је ишла и даље, па понуди Турцима савез за узајамну одбрану; па га 31. јануара 1890. године и закључи с њима, с обавезом да им помогне да задобију изгубљене облаети.(') Исто тако Енглеска и Холандија са страхом су гдедале продирање Руса к БосФору под Потемкином, и старале су се да их у томе спрече. Овим иеповољним спољним приликама придружило се и незадовољство у земљи, те то загорча носледње дане слабуњава ЈосиФа II. Овај чувени просвеИепи десиот из дома Хабсбуршког, још за младости васпитаи иод утицајем слободоумних идеја француских ФилосоФа XVIII столећа, же(') К а 1 а у В. 6е8о1псћ1;е <1ег 8егђеп, В. 1.8. 266 — 267.

догађаје и прилике у којима се налазила Ћесарија (Аустрија) за време овога до сада изложеног ратовања по Србији. После последње опсаде Беча (1683.) турска сила отпочела је, истина лаганим али сигурним корацима, да иде ,,низа страну." Околне хришћанске државе видевиш то осмеле се па покушају да изагнају Турке из Европе и да заузму земље којима су они раније силом завладали. Ну још у самом почетку извођења те намере код западних држава истовремено се рађа томе супротна тежња — суревњивост и страх, да се ти наследници Турске царевине временом не осиле и њима опасни не постану. Зато су државе на западу Европе нерадо гледале где најближи суседи Турске Русија и Аустрија откидају комад по комад турске царевине. Ну они се нису само на томе зауставили, него су се при свакој јачој акцији ових двеју држава пожуриле, да то спрече. Ова борба, ко ће наследити Турску, и која се и дан данас осбиљно води, врло јасно излази на видик за време Катарине II и ЈосиФа II. Чим се указа прилика „да ће

се намере руског и аустријског двора из- ј вршити, забрину се остала Европа, да се како ие аоремети оишта равнотежи тим, што ће се област тих држава, као што беше у изгледу, јако повећати; стара супротност која је увек против онога који добија, устаде у корист Турака, те се на скоропоказа, да их неће лако упропастити". Па тако је било и за време овог ратовања, које назвасмо Кочина■ крајина. У овом рату Аустрија и Русија упињу се, да заграбе што више турских земаља, али се у истој мери труде и остале европске силе да их спрече у томе. Још г. 1788. краљ шведски, зазирући од увеличавања 1'усије, напада на Петроград; те тиме у велико прикива снагу Русије, да је сву не може употребити противу Турске. Аустрија и Пруска почеле су још за раније да се отимљу о превласт над немачким живљем, па су због тога за времеМарије Терезије водиле дуги седмогодишњи рат. Кад пак Јосиф II. почетком 1788. год. објави рат Турској, Пруска је била прва, која стављаше сметње томе, бојећи се да се Јосиф II и сувише не осили. А кад се Јосиф II крајем те године врати у Беч ,