Beogradske opštinske novine

Год. XIV.

- 71 -

Број 18.

Пошто је прочитано решење господина Министра унутрашњих дела АБр. 2256, и пошто је одбор поименичним гласањем са 24 гласа против 6 (2 нису гласади) одбацио доцније поднете пријаве Фаркија и Стевановића, одбор је са 18 гласова против 9 (од којих су добили Љуба Стојановић 7, К. Динић 1 и Аврам Фаркић 1) 5 нису гласали, — изабрао, за општинског лекара Д-ра Ђорђа Николића лекара из Смедерева са платом буџетом одређеном, која ће му се рачунати од дана кад иа дужност дође. Да се о овоме извести господин Мннистар унутрашњих дела. РЕДОВНИ САСТАВАК 11. Априла 1896 год. Предеедавао предеедник г. Михаило М. Богићевић; присуетвовали ч-танови суда: г г. Мих. П. Живадиновић и Јов. Антонијевић; од одборника били: г.г. Дим. Довијанић, Никола Бошкови]!, Сава Ковачевић, Спасоје Идић, Коста Петровић, М. Милашиновић, Драг. Стаменковић, Јанаћ Констандиновић, Тоорђе Димитријевић, И. Козлић, Благоје Милошевић, Љуб. Марковић, Дим. Гавриловић, Н. Антоновић, Сава М. Џеваировић, С. Ђ. Јорговић, Дамљан Стојковић, Влад. М. Ђорђевић, Др. Марко Николић, Михаило Михаиловић, Свет. Н. Швабић, Стеван П. Ноповић, Ј. Алкалај, Др. Војислав М. Суботић, Др. Н. X. Николић, М. Ж. Маринковић , Мих. Павловић, Дим. Милојевић. I Прочитан је загшсник одборских одлука седннце држане 4. апрнла 1896. год. и учнњене су ове допуне: У решењу КЊБр. 213 да интабулација за кауцију општинску дође одмах посде управе Фондова. II Одборник г. Инкола Бошковпћ предлаже а одбор решава : Да се калдрма у Пиварској улици (од Балканскеул. доБајлонове пиваре) поправи крпљењем. III По прочитаљу акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 2602 и 2624, којима се траже уверења о владању п имовном стању извесних лица, Одбор је изјавио, Турци, знајући за храброст и дурашност Х.-Вељка, желели су да њега првог надбију; јер је народ српски у њему гледао најбољег свога јунака. Кад су отпочета на тој страни непријатељства, Вељко је излетао с почетка до зидина видинских. Ну кад се на њега упути на 18 000 Турака, он се затвори у Неготин, па јеодатле излетао на Турке и наносио им грднештете. Али кад Турцима дође велика помоћ, па и сам велики везир Хуршид, Вељку поче нестајати џебане, он је употребљавао место олова све што је од метала имао, на и талире — узалудно запомажући за џебаном и помоћи. Завидљиви Младен у место да му то пошље, он се — по смрти Вељковој! — дописује с болесним Кара-Тоорђем да овај нареди Пљакићу да помогне Вељку, тужећи се (сиромах!) што га Турци неће да нападају већ оклевају. Вељко се дуго држао против веће силе турске. Ну кад се Турци јако приближе Неготину, један турски тобџија погоди танетом 20. јула Вељка, при осматрању малог шанца. Вељко издахну са речима: Држ'те се. Његову смрт прикрију од војске за неко време. Ето тако пропаде најхрабрији бо-

да је Сима Миљковић бакалин доброг владања и средњег имовног стања; да је Аксентије Голубовић кравар доброг владања и доброг имовног стања. IV По прочитању протокола лицитацпја ГБр. 546 и 547 држаних за калдрмисање и тротоарисање београдских улпца за време од три године, одбор је решио, да се обе ове лицитације одбаце као неповољне. V Поводом тим, што општина намерава, да пре дузме опште калдрмисање п тротоарисање београдских улица за дужи низ година п да биопштпна знала који камен да употреби за калдрмисање и тротоарисање, одбор јс на предлог одборника г. Косте Петровића решио, да се распише стечај, да сви сопственици мајдана и други, који желе конкурисати за калдрмисање и тротоарисање поднесу у остављеном року пријаву са мустром камена. Да се та мустра камена о трошку понуђача у присуству одборске комисије из Мајдана извади, у Београд спреми за испитивање и одавде пошље у какав стран Завод за испитивање грађевинског материјала, па да о резултату испитивања поднесу одбору извештај, после чега ће одбор изабрати врсте камена које се за калдрмисање и тротоарисање могу употребити. За чланове комисије одбор је изабрао г. г. Милана Милашиновића, ЈБуб. Марковића и Д-р Марка Николића одборнике, који ће, кад буду мустре камена узимали, уједно констатовати и моћност дотичног мајдана. Исто тако ће они и стечај за пријаву написати. VI По прочитању протокола лицитације, ГБр. 520, држане за калдрмисање Доње Јованове ул. између градског поља п Грочанске улице, одбор те решио, рац у 1813. год. који говораше „главу дајем Крајину не дајем", а на скоро за њим и цела Крајина; јер његов брат Милутин извуче се из опсађена Неготина у Пореч где се трудио да о свом трошку издржава војску за одбрану. Кад тако скрхаше најбољу снагу српску на Крајини, Турци се под Хуршидом окрену на Младена. Овај никакви вођа остави Вуипу Вулићевића да брани Делиград а сам се повуче на Мораву. У то се пронесе глас да је умро Кара-Ђорђе и војском овлада зло расположење, а поуздање је поче остављати. У шанцу на Мозгову Хуршид потуче Младена, где падну више од 2 000 л>уди. Ну да оставимо за часак Младена па да видимо шта је радило оделење на Дрини. Још у другој половини јуна Турци су с великом војском нагрнули с Дрине на Србију. Срби су се с почетка храбро држали. Али како су раздељени на више слабијих позиција Турци су их једне за другим разбијали па заузму Лешницу, Лозницу п нагрну Шапцу. На Дубљу потисну Србе, затим су узалудно пуних 17 дана јуришали на Равањ, где су шанац бранили

да се ова лицитација одбаци као неповољна и друга распише но с тим, да се не мете ивични камен поред тротоара него само дотеран ломљен. VII По прочптању протокола лицитације ГБр. 503 држане за тротоарисање Кастриотове улице, одбор је решио, да се тротоарисање Кастриотове улице уступи Мијатовићу, Голумбовском и друговима по прописаним погодбама и плановима а по цени и то: за кварење старе калдрме по десет пара од кв. метра; за намештање ивичног камена по шест динара и осамдесет пара од куб. метра; за полагање тротоарских плоча по десет динара од кв. метра; нужно откопавање извршиће предузимач без икакве нарочите накнаде, VIII По прочитању протокола лицнтација ГБр. 499, 501 и 502, држаних за калдрмисање Фрушкогорске, Краљ Милутинове и Делиградске улице, одбор је решио, да се све ове три лицитације одбаце као скупе и да се друге распишу. IX По прочптању прогокола лицитацнје ГБр. 504, држане за калдрмисање Владетпне улице, одбор је репшо, да се калдрмисање Владетине улице према прописаним погодбама и плану уступи Стојану Анастасијевићу по цени и то: за откопавање земље и одношење на опредељено место по један динар и десет пара од кубног метра; за израду нове калдрме од ломњеног камена по три динара и десет пара од квадратног метра. V Председник извештава одбор, да је решење одборско о закључењу уговора са В. X. Линдлејем и К. Чокеом од 30. децембра 1895. год. М. Обреновић и прота Матија. Најзад Срби заморени силним напрезањем, а не добивши никакве помоће од Симе Марковића који као главни вођа на Дрини не показа никакве ратне вештине, већ се премешташе из шанца у шанац, морадоше најзад устукнути пред Турцима. Тако су се Турци све више Шапцу приближавали, а Сима се тако рећи ни жив не показиваше, као што и помоћ не шиљаше. Околним народом овлада велики страх и војска поче бежати у Аустрију од које њихове власти образују 4 батаљона. У овој општој несрећи Шишо Петроније и капетан Зеко са својим голим синовима (150—200), заустављајући турску дивљу навалу, сви јуначки изгину омогућивши тиме да остала војска с Равња побегне. Младен по поразу на Мозгову узмицао је и даље, све то више, испред Турака. Народом на све стране завлада оишти страх као и за тешких дана из 1809. г. и сад ил' никад требао једаполети КараЂорђе и да ма гди заустави Турке и народ осоколи, као што је то раније радио. Тај тешки тренутак општег страха и по-