Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ Ј1ИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. ХУ.

НЕДЕЉА 5 ЈАНУАРА 1897.

БРОЈ 2

ИЗЛ-А-ЗЕ НЕДЕЉНО ТЕ^^-КС-ГТ-НГТ Ц е н а ( За Србију на годину ® јинара НА И0Ј1А ГОДИНЕ » » За стране земље на годину 0 Г......ТГ111.1 п 11111 п Ш.. . 11 »ИУ| 11.1■ ■»■11 1

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРОТЕ ПГЕТНДАТУ ВАЛ.А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОИШТИНСШ СУД а СВЕ К0РЕСП0НДЕНЦИ.1Е на УРКДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ - ШГпЛАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ ........ ч. .

ГРАЂАНОТВУ БЕОГРАДОКОМ Превиеоким Указом Њего* вог Величанетва Краља од 31 дедембра 1896 год. поетављен је за нредеедника београдеке онштине г: Никола II. Пашић, бивгаи изванредни поеланик и нуномоћни Министар у Петро* граду. Ово еејављаграђанству ради знања. Од суда општине београдеке 4 јануара 1897 г. АБр. 47 у Београду. 0 Б Ј А В А Одбор општине београдске, у еедници својој од 28 децембра 1896 год. иа предлог суда општинског решио је:да буџет општине београдске за 1896 год. вреди и за 1897 све донде, док одбор не реши и го~

сподин Министар Финансија нс одобри нов буџет за 1897. вастав новог буџета већ је предузет и у току месеца јануара биће поднесен одбору на решење. Од суда општине београдске, 50 децембра 1896 год. АБр. 10984 у Београду. РАД 0ПШТИНСК0Г 0ДБ0РА БАНРЕДНИ САСТАНАВ 18 децембра 1896 год. Председавао нредседник г. Н. Д. Стевановић ; приеуетвовали ч.танови еуда г.г. Н. Трнезић и Јов. Антонцјевић: од одборника били: г г Голуб С. Јанић, ј. С. Јовановић, Ђорђе Димитријевић, Д. Стојковић, И. Козлић, Сава ПетровиК, Сергије Станковић, М. Штрбић, Никола Вошковић, Б. Милошевић, Љ. Марковић. П. Спасић, Д. Гавриловић, С. П. Поповић, Ј Коетандиновић, В. М. Ђорђевић, Др. В. М. Суботић, М. Михаиловић, Ј. Безуха. I Прочатан је записник одборских одлука седнице држане 12 децембра 1896 год. и примљен је без измена. II Одборник г. Никола Бошковић примећује, да је дознао. да су Колберг и Вебер добили допуст од државних власти, да и носле првог јануара 1897 год. кољу свиње у својој кланици на савској обали.

Ирсдседник је изјавио, да ће се известити да ли је доиста дат овај допуст Колбергу и Веберу и са којих разлога, па ће саопштити одбору. III По прочитању акта кварта теразијског АБр. 10670, одбор је изјавио, да му је Јаков Витошевић бив. поштар непознат. IV По прочитању молбе Марије жене Стеве Костића чиновника АБр. 10849, одбор је изјавио мишљење, да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу.

Но прочнтању извештаја унраве трошаринске АБр. 19541 датог по молби еснаФа рибарског АБр. 9594, да се ослободе плаћања трошарине на извезену рибу, одбор је решио, одобрава се у свему поступак управе трошаринске односно наплаћивања трошарине на свежу рибу с препоруком, да и од сада као и до сада чини у границама закона и правила олакпгаце рибарима при извозу рибе ван трошаринског рејона.

КРЛЉ УРОШ I ВЕЛИКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: СгеЛеге ипа еова, регсће §1 е и(1Ио (Лг1а е регсће поп 81 е ауц(;о сига 61 еааннпаг!а, Са 4ог(о а1ГиНе1еио (1еП'иото. 1*еоуаг<И написали : П. Ј. ГРЕБЕИАРОВИЋ и Т. КОБЛИШНА (По иреаоруци Академијског Савета Велике Школе ова је расправа награјјена нарочитом видовданском наградом оаштине београдске у 1895. год.Ј

наставак) Али нмамо једну листину, која пада у 1254—1264 г., а којом краљ Урош обнавља хрисовуљу свога оца, потврђујући земље манастиру св. Петра на Лиму, које је томе манастиру приложио брат Немањин, Мирослав, па и сам прилаже нека села: „СмЈарени по милости твоГеи владико мои Христе вседрвжавни господинб все1е срБпвскиЈе земле и поморвскше, Сте<1>анБ ОурошБ, свенБ светаго господина крала СтеФана ПрБвов1анг »чанБго крала, ВБН1акБ светаго Симеона, владичБсшвоугоштк) ми

вб дни кралев1.ства ми всјами землами сотБЧБСтва ми, грЈахБ ради моихб , изидоше Боугаре, и поцлмнише црбкбвб светаго апостола Петра вб Лим10 и ввзеше ризНИЦ10 и свсоуди урК0ВНИ1е и Кр10С0В0ЛБ златопечатБни что биаше запис (а.ш> сот) цб ми своЈемш стрицјо, великом1о кнез1о хлбмбском 10 Мирославу а мо1ем10 "д1адоу... и т. д.(') Из наведене листине види се дакле: да су Бугари заиста ударили на Србију, продрли у срце Србије, опленили цркву св. Петра на Лиму, коју је завида сазидао и однели из ње много драгоцености. Али пошто нам ни један споменик не казује да је Урош овом приликом учинио какве уступке Бугарима, као што то обично чине побеђени, изгледа нам да су Бугари, увукав се лакомислено у наше планине претрпели нораз и да је краљ Урош остао као победилац. И вероватно је да су овом приликом склопили уговор мира. Дубровчани пак, видећи да је њихов најјачи савезник потучен и да се је морао мирити, похитају и они, а према другој тачки уговора

(!) Споменик III стр. 8.

између њих и бугарског цара Михаила II Асена: „ни Дубровчани ни Бугари не могу склопити мир са непријатељем, а да тај мир не важи за обадве стране", да утврде мир са Урошем. С тога „пошљу у Србију најпре два калуђера: Андрију и Соломона да распитају каква је ћуд краљева (сигурно од краљице Јелене), а за тим пошљу посланике: Тодора, Бодца и Петра Богдана(') који са Урошем закључе уговор мира:( 2 ) „да се стаником докончају распре; да Дубровчани остану у свима оним правима која им је сам Урога био потврдио 1243 год.; да задрже све оне земље и винограде што су за очева му живота држали, а ако се што нађе посађено на његовом земљишту да се судом исправи; да плаћају царину; да Урошева војска не напада на Дубровчане, а они да с краљевим градовима живе по закону; да Дубровчанима суди српски суд, а Србима дубровачки; бегунци да се не издају; тр-

(') Растић, 8. 90 — Растић вели, што је невероватно, да је Урош тражио мир, и да су Дубровчани видећи да се Бугари не крећу пристали. (-) Моп 8Сгћ. 8. 45.-47.

н