Beogradske opštinske novine

? I

ВВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XV.

НЕДЕЉА, 1 ЈУНА 1897.

БРОЈ 22

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

ЦЕНА: За Србију на годину — — — — — — — — — — — 6 динара на пола године — — — — — — — — 3 „ За стране земље на годииу — — — — — — — — — 9

РУКОПНСИ НЕ ВРАЋА.Т.У СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

ГРАЂАНСТВЈ ВАРОШИ БЕОГРАДА НА ОСНОВУ УКАЗА ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРА I. ОД 19 МАЈА 1897. ГОДИНЕ И НА ОСНОВУ ЧЛ. 25. ИЗБОРНОГ ЗАКОНА СКУПШТИНСКОГ, СУД ОНШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ ПОЗИВА ГРАЂАНЕ БЕОГРАДСКЕ, ДА НА ДЛН 22. ЈУНА ОВЕ ГОД. дођу у општинску кућу на ИЗБОРНУ СКУПШТИНУ

ради избора

ВА ПОСЛАНИКА ЗА ВАРОШ БЕОГ

За трогодишњу скупштинску периоду 1897., 1898. и 1899. год. —

На изборној скупштини за избор народних посланика, има право гласа сваки српски грађанин, био рођен или прирођен, који је пунолетан и плаћа држави грађански данак, а грађански данак сматра се да плаћа онај, који по закону о непосредном порезу плаћа преко 15 динара годишње у име непосредне по

резе. У састав непосредне порезе улазе порезе на земљиште, зграде, каиитал (имање), рад, (приход) и личност (чл. 46. устава, чл. 17. изборног закона скупштинског, чл 123 закона о непосредном порезу и распис госнодина министра унутрашњих дела од 30 Децембра 1896 године ПБр. 21937.

ПШИШ СНОШЕНИК

(наотавак) Овакав интеизиван рад, на само овим установама, могао би послј т жиги на част и славу каквог радника страних, вековима већ ослобођених држава. У овим државама раднак на пољу науке, нема да се бори на бављањем потребних књига и збирака Њему су на руци, не само богате књижнрце и збирве, но и спремви и сигурни радвици. Код нас, ово је све зависило од њега. Он ]е био све и сва. Он је био и ботаничар, и зоолог, и геолог и минералог, али ипак он је успео. Његова је гениалност победу однела — победу у онолико славвију, у коликоје мање средсгава на расположењу имао. Недостатак у овим разноликим средствима, уздиже још више зиачај његовом раду, на овом пољу. За дуго време он је био јединм представпик јестаственичквх паука. Доцније су га заступили његови ученици; године 1878 у зоологији, а 1880 у геологији и минералогији Имамо да благодаримо и овом сретном удесу, овим достојним његовим ученицима

и заступнвцима, те јеПанчић могао доспети да доврши неке, много раније, започете а врло значајне снисе. Оп је при многобројним својим екскур сијама сакупио и проучио огроман материјал. Написао је толико дела, да се мора замислити. да му је одмор био само у про мени рада. У оваком његовом раду огледа се: Јака воља. Хтео је што више и шго пре проучити нашу земљу са јестасвеничког гледишта; и успео је; Велика активност и издржљивост. Он је био неуморан пешак при леном и рђавом времену нз својим дужим и краћим екскурсијама; а то му је и помогло да у што враћем року сакупи онај огроман материјал; Ред у исаитивању и иосматрању , нарочито оличен у класиФикационом укусу; Здраво суђење изражено у оцени посматраних авата и специјалних одлука; Штедљивост и обазривост у увођењуновитета унауку. Он је постављао нове врсте са врло великом суптилношћу и изванредним расуђиванем;

Јако иамКење. Он Је је имао извавредно памћење: имена, места, боје и других потребних особних каракгера. Он није имао воље за генералисање иосматраних факата. Он се пије хтео упуштати у Философсво -јестаственичка питања. Ово је у вези или са његовим карактером, или са припципом, који је сам себи поставио. Он је први својим сопственим, неуморним радом, отворио пут и положио здрав темељ научном истраживању пашег природног богаства. Оп је у нашој пресголници засновао центар научно-јестаственичког испитивања наших земаља и суседних балванских држава. Овај његов стручан и обилан рад не само да му је донео славу и уважење у нашем и страним просвећеним народима, но и благовољење на Највишем Месту. Његово Величанство Краљ Милан I благоволео је поставити га за саветника;. одликовати га ордепом св. Саве I степена и поставити га за, првога председника Академије Наука. Све ове одлике стекао је Панчић за заслуге стечепе на пољу науке. Шга више, и за подизање овога споменика, највећу је помоћ указао први Краљ обповљење Краљевине Србије.