Beogradske opštinske novine

Број 5^ лпћ, Г Б. Димитријевик, Др. Стеван МарковиК, Р. Драговић. Др Лско, К. С. хгараџић, Гавр Бркић, Ризнић, Д. Ј. Жчвадинонић, Трајко Стојковић, Стеван Ивковић, Ђ. Милијашевић, Мијаило Ђ. Илијћ, Ј. М. Јанковић, Глиша Стојановић,' Голуб С. Јањић, Дамјан Стојковић, Дим. Гавриловић. М. 0. Петровић, К. Н. Лазаревић, Н. И. Стаменковић, Стеван Миљковић.

XII Прочитан јс записник одборских одлука седниде држане 3. Јануара 1898. год. и нримљен је без измена. ХШ По прочитању акга кварта теразијског, АБр. 95, одбор је изјавпо, да му је Илија Карој Фијакериста не нознат. XIV По прочитању молбе Душана Месароша, Младена Милосављевића и осталих Фијакеристи београдских АБр. 93, да се смаљи такса Фијакериска, одбор је иосле ноименичпог гласања са 22 гласа против 10 (који су били за 3 и 2'50 д.) решио, да се такса Фијакерска за ову 1898. год. сведе на два динара месечно. Да се према овоме држи лицитација за давање под закуп права наплате ове таксе. XV Продужен је појединачни претрес буџета за 1898. год. По прочитању сваке тачке по особ, одбор је решио, да се у буцет општински за 1898. г. предвиде и ови приходи и расходи: Приходи Водовода. 152., Од такса за воду по простору и од споредних такса на разне радње . . 180.000'153., Од такса за воду по водомеру и за већу потрошњу 25.000 - 154., Од кирије за водомере . 15.000'155., Од нанлате дуга за ра није године ..... 20.000'156., Од механичне радионице 500.157., Од ванредног ирихода . 1.000'-—

Приход регулационог Фонда. а). Закуинина имања регул. фонда. 158., Подрум у Дубровачкој ул. „Пивни извор" . . . 590'159., Плац у Ратарској улици 250'160., Чаир Табак Ибраимов . 305'10 161., Леденице на Дунаву Д. Б. Гр ујића 120'162., Кућа у Скидарској улици (бивша Голдштајнова) . 1.080' б), Продаја земљигиша. 163., Од продаје плацева . . 100.000'Приходи новога гробља. а). Од гробова и гробница. 164., Од гробница вел. и малих 20.000' 165., „ гробова великих . . 2.000' 166., „ гробова малих . . . 1.000'167., „ приновљених турнуса 2.000'б). гробљанских шакса. 168., За чуварину и одржање чистоће 6.000'169., За отварање гробница и нренос 300'Буџеш оиштажке шрошарине. Приходи. 1., Бруто приход .... 980.000'2., Бруто лежарина . . . 6.000'3., Од добити по члану 41 уговора са . друштвом за осветлење пароши . . . 14.000' Расходи. а). Оишшински 1 Ј Е Д 0 В II II Р А (' X О Д И. I. Плате а). часништво 1., Председник ..... 10.000'2., Три члана суда 14000, 2 3500 . 11.0003., Два кметовска помоћника по 2.400 дин 4.800'—

Год. XVI б). Особљу уиравном и судском. 1. Управном 4., Деловођ одбора. . . . 4.0005., Правозаступник . . . 3.100' Наиомена: Плага правозаступнику рачунаће се до 1. Марта о. г. по 300 дин. месечно а за остале меседе 1898. год. по 250 дин. 6., Архивар административни 1.600'7., Експедитор 1.200'2. Судском. 8., Секретар суда .... 1.800' 9., Пријавник .... 10., Архивар суда . 11., Протокол. и регистратор 12., Практикант .... 13. Писар за ситнице . 3. Извршном и депозитном 14., Писар над извршитељима у депозиту 2.200' 15., Десет извршитеља по хиљаду двеста динара и 2 °ј ц тантијеме 15.000'Овде је прекинуто даљс решавањс с тим, да се у првој седници настави. XVI Приликом решавања о буџету расхода оиштине београдске у 1898. год. одбор је на предлог нредседника општине решио, да се једно место кмстовског помоћника као пртребно укине и да остану само два кметовска помоћника.

1.500'2.000'— 1.500'960'- 1.200'—

III

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 9. Јануара 1898. Председавао нредс^дник г. Никола Стевановић, црисуствовали чланови суда г.г. Бран. Ј. Рајић и Ђ. Карајовановић, од одборника Оили: г.г. Свет. .Ј. Гвоздић, Марко С. Петронијевић, Стеван Максимовић, Ђ. .Т. Паителић, Трајко Стојковић, Коста Чунић, Голуб С. Јањић, Дамјан Стојковић, Глиша Стојановић, Васа Николић, Ђ. Димптријевић, Др Лазаревић, Н. И Стаменковић, Евг. М. Чоловић, М. Савчић, Ј. М. Јанковић, К. Лазаревић, Др. Леко, Р. Драговић, Мијаило Ђ. Илијћ, Коста М. Ђурић, Д Ђирковић, Д. М. Ђорђевић, К. 11. Михајловић, М Капетановић, Гакр. Бркић. XVII Прочитан је записпик одборских одлука седнице држане б. Јан. 1898. год. и примљен је без измена.

Н. И. Севастијанова, увидео је да је Милутин био жив и 1321. године. „Међу грчким повељама, које се налазе у томе делу, има их шест из 1321. године, три од Андроника II, а три од Андроннка Ш. (три су писате у септембру, две у јуну, а у једној није означен месец). Овим повељама потврдили су српском манастиру Хилендару имања (на доњој Струми и око Солуна) на захтев „прељубазногсинаизедаа, превисоког краља Србије" Андроник II, а на захтев ; ,прељубазног шече превисоког краља Србије" Андроника III. По што је Милутинова жена Симонида била тетка Андронику Ш, а Стеван Дечански 1321. није био жењен Маријом Палеологовом; то се. поменутим повељама потпуно доказује, што смо најпре извели, то јест, да је Милутин умр'о 1321. године." 1 Да је краљ Милутин живео до октобра 1321. године служи јогн као доказ п једно писмо од 23. октобра те године. У томе писму Петар, епископ скадарски, „пииМиз ат !)аха("ог »егепшпн с1оппш ге§'18 ТЈго88Г", јавља Бартоломију Граденику, кнезу дубровачком. како му је краљ поручио да иде са ћеФалијом Илијом у Дубровник да прими митровски доходак, али да због 1 Отаџбина 12. стр. 516

болести то не може учинити, већ шаље поменутог Илију са својим нећаком поиом СтеФаном. 1 А године 1324. краљ Милутин већ је био умро, јер 13. јуна те године папа Јован XXII. утврђује у Авињону бенедиктонском манастиру на острву Мљету хрисовуљ иокојнога српског краља Уроша II. Милутина. 2 За наше питање много је важније да се задржимо на догађајима, који су настали одмах после Милутинове смрти. Данилов настављач прича „...многоу же мтжоу и млик-ћ иб мдлђ киккшн и Сћметеник) ки кр-кмЕ пр-кстлкл-книга кллжждлго, и ратсмк и мл мшк.шмк) многоу отк соучемоудркнкшхк кои, гако скрлждти а плккомк междоу сокок), ХОТШЈТ« К5ДИНИ ОТК АР0Х/ТК1ИХК КК 6ТН КОГ/1стко ихк,..". 3 А кад је ношено краљево тело из двора у манастир Св. СтеФана, уз пут ,,н<| многкшхк м-кстихк плккомк кон МКЛМК)1{ЈТИИМК С1, МкНШТЕ НККОТОрОК) КОЛК) СКОК) оулоучити 11 ККСХК1ТИТИ н -кнкто ОТК несоуштиихк ткло кллжжллго"; 4 Већина историка, који су расправљали питање о каквим ово метежима прича Данилов наставњач, дошли су до закључка, да је то борба међу наследницима Милу-

1 Пуцић М. П. отр. 2.; Споменик XI. стр. 24. бр. 6. 2 Споменик XI. стр. 25. бр. 7. 3 Дан. Жив. краљ. стр. 156. 4 На ист м. стр. 157 —158.

тиновог престола. Владислав, Драгутинов син, ослободивши се тамнице, хтео је да завлада и очевим и Милутиновим земљама, као једини законити наследник, док је властела била пристала нека уз Стевана а нека уз Константина, незаконите синове Милутинове, што је и изазвало борбу између њих. Пре него што се упустимо у испити вање како је текла та борба око наслеђа престола, задржаћемо се на питању о законитости Милутинових синова. Михо Мадијев забележио је да је „81ерћапив Ке^ч« "Шозсп па^пгаНа." 1 А Буркард, у својим упуствима како треба путовати преко мора, пише Француском краљу Филипу од Валоа за краља Милутипа, да је први иут узео за жену „госпођу Елисавету, сестру госпође бабе ваше, после је отера, па се за живота њена на ново ожени ћерком цара грчког који је онда био, а сестром овога што сад царује. (НАСТДВИИ.Е СВ)

1 Швандтнерово издаље. Тћ. III. стр.